Ona ovakve datume uobičajeno provodi u krugu porodice, jer to za nju predstavlja tužan dan, s obzirom da je 6. februara preminuo njen otac Džordž Šesti, posle čega je ona stupila na tron.

Dok danju naporno vežba letenje, uveče se zajedno sa drugarima iz klase ludo provodi na žurkama, a njegovo raskalašno ponašanje zasmetalo je gradonačelniku.

„Gradonačelnik Ron Henri je princu Hariju jasno stavio do znanja da mora da se ponaša kako treba, posebno u kontaktu sa gradskim devojkama, jer je Džila Bend povučeno mesto koje neguje hrišćanske vrednosti“, rekao je izvor blizak princu. Pre Arizone Hari je boravio u Kaliforniji, gde je imao aferu sa jednom konobaricom, pa stanovnici malog grada s razlogom strahuju za svoje žene i ćerke.

Ipаk, kаdа se tаkаv pripremljeni tekst slučаjno objаvi ili ode u etаr, junаci ovih sаopštenjа preživljаvаju ne bаš prijаtne trenutke u svom životu i redаkcije morаju dа se izvinjаvаju. Ovog putа „orgаnizаciju“ sopstvene sаhrаne morаlа je dа posmаtrа engleskа krаljicа?!

Svi pаmte dа je 2002. godine vest o smrti krаljice-mаjke (onа je umrlа u 102. godini) zаteklа BBC nespremnim. Novost su u eteru objаvili, uz kršenje etikecije.

Voditelj se pojаvio nа ekrаnu u sivom odelu i sа krаvаtom bordo boje. Posle togа gledаoci su zаtrpаli kompaniju primedbаmа. Nаvodno, BBC nije dovoljno pokazao trаgičnost dogаđаjа.

Sаdа je rukovodstvo rešilo dа bude spremno. Nа treninzimа voditeljimа i dopisnicimа prikаzаli su specijаlno snimljen spot, koji trebа dа postаne primer kаko se vodi progrаm. U njemu jedаn od nаjpoznаtijih voditeljа BBC-ija Hju Edvаrds tobože sаopštаvа o smrti krаljice.

Nа Edvаrdsu je odelo prаvilne – crne boje i krаvаtа u tonu. Nikаkvа drugа bojа tog dаnа nije dopuštenа. Odmаh posle objаvljivаnjа vesti nа ekrаnimа trebа dа se pojаvi portret pokojne krаljice, а u etru će zаsvirаti držаvnа himnа.

Do trenutkа sаhrаne krаljevske osobe, kojа se zаkаzuje 12 dаnа posle smrti, BBC će otkаzаti sve zаbаvne progrаme i komedije – podsećа „Glаs Rusije“. Bаkingemskа pаlаtа rešilа je dа ne komentаriše „pripremu“ televizijskih rаdnikа zа krаljičinu smrt.

- Bože, baš si visoka! Verovatno se baviš košarkom? – pitala je kraljica.
Kejmbidžova je potvrdno odgovorila, ne prestajući da se smeje.

- To sigurno ima i svoje prednosti – dodala je Elizabeta II. Kraljica nije želela da propusti priliku da košarkašicu upozna s mlađanim princom Filipom, ali je ova i od njega viša za dve glave.

Kraljica Elizabeta, njen suprug vojvoda od Edinburga i njihova pratnja vozili su se kolima od aerodroma u Brizbejnu do reke gde je trebalo da krenu na plovidbu. Veliki broj okupio se duž obala reke Brizbejn, a među njima je bio i 22-godišnji građevinski radnik Lajam Voriner koji je odlučio da na poseban način “pozdravi” kraljicu. On je istovario kontejnere zajedno sa kolegama, dok je povorka prolazila.

Voriner je, na nagovor kolega, skinuo pantalone i gaće i čak stavio australijsku zastavicu između guzova, pa je tako trčao nekoliko desetina metara.

Nije poznato da li ga je kraljica videla, ali primetili su ga policajci koji su ga odmah uhapsili.

“Da pokazao sam zadnjicu kraljici. Pa svako je nekad video nečiju zadnjicu. Vidite ih na televiziji stalno, u filmovima, to je danas prihvatljivo u televizijskim programima za sve uzraste, ali je to ipak uvreda za kraljicu”, izjavio je Voriner za “Herald Sun”, nakon što je uz kauciju pušten iz pritvora.

Mladić je optužen za nedolično ponašanje i nepristojno eksponiranje u javnosti i treba da se pojavi pred sudom u petak.

Inače Vorineru ovo nije bio prvi protest protiv autoriteta.

On je jedan od učesnika nedavnih demonstracija u Sidneju protiv kapitalizma.

“Možete videti nagib, ako stojite kod zgrade parlamenta. Video sam da turisti fotografišu i komentarišu nagib i vidim da im je čudno što se toranj nakrivio malo u desnu stranu“, rekao je profesor sa “Imperial“ koledža, Džon Burland.

Toranj je počeo da se krivi intenzivno od 2003. godine, svake godine se pomeri za oko 0,9 milimetara, ali još uvek ti nivoi krivljenja nisu nesigurni, prenosi Rojters.

“Ako krene ubrzano krivljenje, trebalo bi nešto da se učini, ali mislim da ništa ne treba da se preduzima narednih par godina“, istakao je Burland.

Razlog krivljenja tornja su građevinski radovi, koji su rađeni ispod tornja. Ovih radova je bilo više – gradnja kanalizacije, gradnja podzemne železnice “Distrikt Lejn“, kao i gradnja podzemnog parkinga ranih 70-tih godina prošlog veka.

Krivljenje Big Bena rezultiralo je pucanje zidova i plafona u parlamentu, uključujući i ministrovo krilo. Konstrukcija ove sat-kule završena je 1858. godine.

Knut Vizenbah iz Niderhajmbaha je predsednik udruženja „Tradicija i život“. Udruženje se od 1956. zalaže za ponovno uvođenje monarhije u Nemačkoj. „Želimo da krunišemo demokratiju“, smeškajući se kaže Vizenbah.

Njegovu radnu sobu krase slike kraljeva, pruske uniforme i ordenje, izloženo u staklenoj vitrini. Pruski princ Georg Fridrih u subotu (27.08.) će oženiti princezu Sofiju od Izenburga. Kao praunuk poslednjeg nemačkog cara on je prirodni kandidat za presto.

Nemački predsednik isuviše dosadan?

Georg Friedrich
Parlamentarna monarhija je upravo ono pravo za Nemačku, veruje Knut Vizenbah. Trenutni predsednik Nemačke, Kristijan Vulf, po njemu je previše dosadan i miran. „Na vrhu države potrebno nam je nešto elegantnije“, kaže Vizenbah, koji se od rane mladosti zanima za nemačku istoriju i vekovima stare vladarske porodice.

Porodica na čelu države, koja se ne bi birala stajala bi iznad političkih stranaka. O tome maštaju Nemci, uveren je Vizenbah. On uređuje i časopis „Nasleđe i ugovor“, koji podstiče širenje monarhističkog razmišljanja. Vizenbah i 200 njegovih prijatelja iz udruženja nemaju veze sa politikom, a još manje sa nacističkom prošlošću. Naprotiv, podsećaju da je monarhiste progonio nacistički režim, monarhija je bila protiv njega. U udruženju su predstavnici svih generacija, a skoro jedna trećina ih je mlađa od 30 godina.

„Monarhija nema šanse“

„U skorijoj budućnosti ne mislim da je povratak na monarhiju moguć u republikama kao što su Nemačka ili Austrija“, kaže istoričarka Monika Vinfort. Ona kaže da vladajućih kraljevskih kuća u Evropi ima samo u zemljama u kojima nije bilo revolucije i dramatičnih lomova. Nemačka ne spada među te zemlje. Samo u sedam država, Dankskoj, Norveškoj, Švedskoj, Holandiji, Belgiji, Španiji i Velikoj Britaniji kraljice i kraljevi još uvek sede na tronovima. U tim zemljama stanovništvo je većinski za tu vrstu državnog uređenja, kaže Monika Vinfort.

Zanimanje Nemaca za kraljevske porodice i visoko plemstvo je veliko. U Nemačkoj izlazi i najveći broj časopisa se prati sva zbivanja i tračeve u kraljevskom porodicama širom Evrope.

„Fascinacija se bazira na spektakularnosti u svakodnevici“, citira Vinfort reči sociologa Maksa Vebera i dodaje: „Zapravo ti plemići rade potpuno normalne stvari. Žene se, dobijaju decu i umiru. To je deo uobičajene biografije. Međutim, oni to rade mnoge reprezentativnije. Kada ste u prilici da vidite kočije? Zato ljudi na televiziji gledaju prenose kraljevskih venčanja i dive se.“ Princ Čarls, večiti prestolonaslednik u Velikoj Britaniji jednom prilikom je svoju porodicu opisao kao sapunicu. Sve porodične drame su javne.

Wilhelm II

Razlog za veliko interesovanje Nemaca za kraljevske kuće je i taj što u Nemačkoj još uvek ima mnogo plemićkih porodica, koje su širom Evrope ostavile traga. Praktično su svi kraljevi jedni sa drugima u srodstvu.

„Da, to se može reći. Tu se pre svega misli na dinastije Zaksen-Koburg-Gota i Šlezvih-Holštajn-Zonderung, objašnjava istoričarka Monika Vinfort. Uspešnom politikom venčavanja u pretprošlom veku, Nemci su se pomešali sa gotovo svim kraljevskim kućama.

Muž legendarne britanske kraljice Viktorije poreklom je iz kuće Zaksen-Koburg-Gota. Viktorija je, s druge strane, bila baka poslednjeg nemačkog cara. Majka kraljice Elizabete II bila je polu Nemica. Njen muž, deda princa Vilijama, takođe je bio nemačkog porekla. Dakle, Vilijam je poprilično „german“.

Nemački koreni su toliko duboko u britanskoj kraljevskoj porodici, da se tokom Prvog svetskog rata tražilo da se prekine sa tom praksom. Prezime kraljevske porodice Batenberg promenjeno je u Vindsor, dodaje Vinfort.

Autori: Bernd Rigert / Boris Rabrenović

- Računam da sam svoje odradio, sada želim malo da uživam, uz manje odgovornosti, manje jurcanja okolo, manje priprema, manje razmišljanja o onome šta ću da kažem – rekao je najstariji suprug vladajućeg monarha u istoriji Britanije.

Rođen kao grčki pravoslavac, princ Filip od Grčke i Danske, odrekao se ranijih titula, prešao u anglikansku veru i postao Britanac, kada se 20. novembra 1947. oženio Elizabetom. Postao je kraljevsko visočanstvo i dobio od tasta titulu vojvode od Edinburga. Supruga Elizabeta sa kojom je dobio četvoro dece, Čarlsa, En, Endrjua i Edvarda, učinila ga je, kada je postala kraljica, princom od Velike Britanije 1957.

GAFOVI

DECENIJSKI pratilac kraljice Elizabete bio je poznat po iskrenim priznanjima i direktnim opaskama, pa je britanski “Telegraf” napravio listu “najboljih gafova”:
“Voleo bih veoma da posetim Rusiju, mada su mi ti gadovi pobili pola porodice”, izjavio je 1967. Tokom recesije, 1981. je komentarisao: “Svi kažu da im treba odmora. Sada se žale da su nezaposleni”. Njegovo mišljenje o Pekingu 1986. godine bilo je jednostavno: “Grozno!” A britanskog studenta koji se vratio iz Papue Nove Gvineje je upitao: “Uspeo si da te tamo ne pojedu?” Najzad, na Karibima se požalio: “Vi imate komarce. Mi imamo novinare!”

Pokrovitelj 800 organizacija, i predsednik nagrade vojvode od Edinburga za mlade od 14 do 24 godine, princ Filip je, uoči rođendana, ovekovečen na novčiću od pet funti, koji se kao suvenir prodaje u niklovanom, srebrnom, zlatnom izdanju, i nekoliko platinastih. Prvi put se, tako, vladajući monarh, kraljica Elizabeta, koja iduće godine puni 85 godina i slavi dijamantski jubilej, 60 godina od dolaska na tron, i njen suprug nalaze na suprotnim stranama novčića.

- Veliki izazov za mene bio je da prikažem čoveka koji je velika podrška monarhiji, a istovremeno ostaje u pozadini – rekao je dizajner novčića Mark Ričards.

Kao suprug kraljice, princ Filip pružao joj je podršku tokom ceremonija kao što je državno otvaranje parlamenta u različitim zemljama, na državnim večerama, posetama inostranstvu. Njegov ulazak u desetu deceniju obeležen je brojnim ceremonijama, uključujući svečanu paljbu:

- Sećanje se polako gubi, ne mogu da se setim imena i nekih drugih stvari – poverio je britanskom Bi-Bi-Siju princ Filip.

D. SAVIĆ, novosti.rs

Prenosimo vam samo neke od „bisera“ vremešnog princa Filipa.

„Izgledate kao da ste se spremili za spavanje“, rekao je predsedniku Nigerije obučenom u tradicionalnu nošnju, tokom jedne zvanične posete.

„A jel vi i dalje bacate koplja jedni na druge?“, pitao je vođu Aboridžina Vilijama Brina tokom posete Kvinslendu 2002. godine.

„Ne dolazimo mi ovde zarad našeg zdravlja. Možemo da smislimo mnogo bolje načine da se zabavimo“, rekao je na proputovanju kroz Kanadu 1976.

„Mnogo bih voleo da posetim Rusiju, mada su mi ta đubrad pobila pola familije“, kazao je jednom prilikom novinarima.

„Kako uspevate da održite kandidate dovoljno treznim da bi uspeli da polože vozački?“, upitao je instruktora vožnje tokom posete Škotskoj.

„Dajte mi pivo, bilo koje samo da je pivo!“, zahtevao je tokom svečane večere kada su mu u rezidenciji italijanskog premijera ponudili neka od najboljih italijanskih vina.

„Kako nam je narod ukazao poverenje, tako i mi moramo da verujemo narodu i zato ćemo u ovom mandatu parlamenta organizovati referendum i poveriti narodu ustavnu budućnost Škotske“, rekao je Salmond.

Ovo je prvi put da jedna stranka, od osnivanja parlamenta u Škotskoj 1999. godine, osvoji ukupnu većinu. Odvajanje Škotske od Velike Britanije u poslednjih deset godina podržavalo je oko 30 odsto Škotlanđana.

Kraljica je govorila na zvaničnom banketu priređenom u čast njene posete republici Irskoj – prvoj državničkoj poseti jednog britanskog monarha u proteklih 100 godina – kome je neplanirano prisustvovao i britanski premijer Kameron.

Tom prilikom kraljica je zaključila da je “tužna i žaljenja vredna realnost da su tokom istorije naša ostrva pretrpela više bola, nemira i gubitaka nego što bi nam bilo pravo” uz napomenu da njene “iskrene misli i duboko saučešće” pripadaju svima koji su tokom “nemirne prošlosti” pretrpeli gubitke, i da “sa ove istorijske distance svi možemo da vidimo stvari koje bismo voleli da su bile drugačije, ili da se uopšte nisu dogodile“, da bi govor završila zaključkom da “niko ko bi u prošlim stolećima gledao u budućnosti ne bi mogao ni da zamisli ovako jake veze između vlada i naroda naših dveju zemalja, duh partnerstva u kome uživamo i našu dugotrajnu saradnju”.

Dubina i emotivnost kraljičinog govora poneli su 172 okupljih zvaničnika, prolomio se gromoglasan aplauz, a njena domaćica, predsednica Irske Meri Mekalis odgovorila joj je u sličnom tonu, obrativši se skupu na irskom, nakon čega su u vrlo dobroj atmosferi usledile zdravice i program koji su domaćini pripremili.

Kraljica Elizabeta se za ovu priliku veoma pažljivo i izuzetno svečano obukla i delovala je vrlo zadovoljno utiskom koji su njen govor i nastup ostavili na prisutne.

„Samo postojanje kraljice i njene sada već ogromne porodice – a njih sve plaćaju britanski poreski obveznici svidelo im se to ili ne – potpuno se protivi pojmu demokratije i slobode govora“, rekao je Morisi u komentaru povodom Elizabetinog simboličkog obilaska Vrta sećanja u Dablinu.

„Za širi istorijski pogled na kraljicu i njenu ‘vladavinu’ pogledajte Gadafija i Mubaraka i pokušajte da uočite razliku“, kaže Morisi.

On je kraljičinu posetu Dablinu, koju mnogi u Britaniji vide kao čin pomirenja između Engleza i Iraca, nazvao samo novom PR kampanjom kraljevske porodice.

„Kraljica ima moć da Irskoj vrati šest okruga i omogući joj da ponovo bude nacija. Činjenica da ona to još uvek nije uradila je fašizam u punom zamahu. Šta bi drugo moglo da bude? Navedite mi bilo koju drugu evropsku zemlju koju kontroliše njen sused?“, rekao je Morisi.

Pipa je na meti svetskih medija zadnjih nekoliko dana jer su na internet procurile fotografije na kojima je polugola i zavodi nepoznatog muškarca kao i slike na kojim je okružena flašama alkohola. Ali, njena porodica je izvršila pritisak na vlasnike fotografija pa su sve povučene s fotografskih agencija. Šuška se da su slike medijima pokušale da prodaju upravo Pipine drugarice.

Osim njoj, iz Vivida su ponudili ugovor i njihovom bratu Džejmsu, ali za puno manju svotu, za milion dolara.

“Budimo iskreni. To baš i nije odgovarajuće piće za služenje u prisustvu kraljice i za takvu priliku. Oni žele da gostima pruže sofisticirano iskustvo i izabrali su hranu i piće imajući to na umu”. Par je navodno odlučio i da ostane trezan tokom venčanja kako bi uživali u specijalnom danu.

Na prijemu posle venčanja biće služeni kanapei sa prepeličijim jajima, celerom, mini jorkširskim pudinzima, teletinom i kobasicama. Kraljevsko venčanje biće održano 29. aprila i biće prenošeno uživo preko sajta YouTube.

Spisak gostiju koji je sastavio princ Čarls iznenadio je mnoge koji su se zapitali na koji način je on uopšte mogao doći u kontakt sa takvim ljudima kojima je jedino zajedničko to što imaju ogromne količine novca. Na Čarlsovoj listi je tako tajkun iz Kazahstana Timur Kuanisev, klasičan primer oligarha, tu je i Jirgen Pjerbur, nekadašnji plejboj, čiji je otac bio nacista. Profesionalna udavača poreklom iz Brazila Lili Safra takođe je pozvana, a poznata je po tome što je bogatstvo stekla iz četiri braka.

Na venčanju će biti prisutan i italijanski aristokrata Markezi Vitorio Freskobaldi, čija je porodica donedavno bila među najuglednijim italijanskim proizvođačima, a onda su se upleli u prevaru sa lažnim etiketama na bocama vina koje su prodavali. Princ Čarls evidentno ima veoma zanimljive prijatelje.

On se, izgleda, distancirao od imperijalne prošlosti zemlje, kada je ukazao da je Britanija kriva za decenije tenzija i nekoliko ratova oko spornih teritorija, kao i drugih svetskih konfikta, primećuje „Telegraf“. Kameron je ukazao da nije na njemu da se meša u spor.

„Ne želim ni da pokušam da uvučem Britaniju u neku vodeću ulogu na mestu gde smo mi odgovorni za problem na prvom mestu, kao što je slučaj i sa toliko drugih, brojnih svetskih problema“, rekao je on.

Kameron je posetio Pakistan da ispravi moguću uvredu koju je načinio prošle godine, optužujući tu zemlju da „izvozi terorizam“. Njegove izjave o Kašmiru su toplo pozdravili pakistanski studenti i akademici, ali su istoričari ukazali da se premijer pogrešno izvinjava za prošlost Britanije.

„Ovo je tipičan primer britanskog šizofrenog odnosa sa bivšim kolonijama, u kojima je Britanija istovremeno i ponosna i posramljena zbog svoje prošlosti. Koalicija je rekla da ima velike ambicije za moderni Komonvelt i Velika Britanija bi trebalo da prestane da se stidi zbog svoje kolonijalne prošlosti, kao što bi trebalo i da radi sa drugim zemljama i poboljša njihovo stanje u oblasti ljudskih prava“, rekla je Dejzi Kuper, direktorka Odeljenja za političke studije Komonvelta.

Kameronove izjave su čudne jer je on prethodno govorio kako je ponosan na prošlost Velike Britanije i rekao da mu je Viskaunt Palmerston jedna od inspirativnih istorijskih ličnosti. Kao ministar spoljnih poslova i, kasnije, premijer sredinom 19. veka, Palmerston je bio popularan zbog svoje drske intervenističke spoljne politike i takozvanog pristupa „diplomatije topovnjača“.

Poslanik Radničke stranke i istoričar Tristram Hant smatra da je naivno misliti da je Britanija prouzrokovala mnoge od svetskih problema.
„Kameron ima tendenciju da obilazi zemlje širom sveta i govori im ono što žele da čuju, bilo da je u Izraelu, Turskoj, Indiji ili Pakistanu“, smatra Hant.

Šon Geb, iz grupe za kampanje Libertarijanski savez, smatra da Kameron ne bi trebalo da se izvinjava za prošlost Velike Britanije.
„Validna je istorijska činjenica da su neki problemi potekli od britanske spoljne politike u 19. i 20. veku, ali da li bi trebalo da se mi osećamo krivima zbog toga? Ne uspevam da vidim zašto bi to trebalo. Neki od tih problema su se pojavili jer određene zemlje nisu želele da budu deo Britanskog carstva. Hteli su nezavisnost. Dobili su je. Trebalo bi da sada reše svoje probleme umesto što gledaju na nas“, rekao je on.

Neki istoričari smatraju da je Britanija, osim za Kašmir, istorijski odgovorna i za druge međunarodne sporove. Mnogi smatraju da je uzrok izraelsko-palestinskog spora u odluci Velike Britanije iz 1917, kojom je ustanovljen „nacionalni dom jevrejskog naroda“, na tadašnjoj palestinskoj teritoriji. Granice mnogih zemalja na Bliskom Istoku povukla je Velika Britanija. Loše markiran i veoma nestabilan granični region između Pakistana i Avganistana takođe je uvelike izdefinisala Britanija krajem 19. veka.

Duga istorija izvinjenja
Kameronova volja da prihvati istorijsku odgovornost za spor oko Kašmira ima dugu istoriju izvinjenja njegovih prethodnika u Radničkoj partiji.
Bivši britanski premijer Toni Bler se 1997. izvinio irskom narodu za glad koju je zemlja pretrpela sredinom 19. veka, da bi 2006. izrazio „duboko žaljenje“ zbog britanske istorijske uloge u trgovini robovima iz Afrike. Takođe bivši premijer Gordon Braun objavio je 2009. zvanično izvinjenje vlade desetinama hiljada britanske dece koja su brodovima prebačena u Australiju i druge zemlje Komonvelta između dvadesetih i šezdesetih godina prošlog veka. Iste godine, Kameron je rekao da bi Britanija mogla da poradi na slavljenju svoje istorije.
„Ne smemo nikada da zaboravimo da je Britanija sjajna zemlja sa istorijom na koju možemo istinski da budemo ponosni. Naša kultura, jezik i inventivnosti oblikovali su moderni svet“, rekao je on.

Britanija ili Hari Sing
Kašmir je sporna teritorija otkako je Indija podeljena 1947. Originalne granice je napravio Viskaunt Redklif, pravnik koji je postao predsednik dva komiteta za razgraničenje, ustanovljena sa indijskim Dekretom o nezavisnosti, čime su stvorene dve nacije. Dok neki istoričari smatraju da je Britanija time odgovorna za spor, drugi upiru prst u Harija Singa, vladara Kašmira iz 1947. Uprkos očekivanju da će oblasti naseljene muslimanima postati deo Pakistana, on je odlučio da će Kašmir, većinski muslimanski, ostati deo Indije.
Pakistan i Indija su tri puta ratovali oko Kašmira od podele, a taj spor i dalje utiče na njihove odnose.

DUHOVI na britanskom ostrvu se ne smiruju otkako je iz Pakistana stigla vest da se predsednik vlade Dejvid Kameron tamo izvinio za imperijalnu prošlost svoje zemlje. Umne glave, ali i obični građani, ukrstili su koplja oko pitanja da li je britansko imperijalno nasleđe krivo za mnoge svetske probleme.

- Britanska imperija u Indiji, poznata kao Radž, najveći je eksperiment i imperijalnoj istoriji – usprotivio se Kameronovoj izjavi profesor odbrambenih studija sa Kraljevskog koledža u Londonu Nik Lojd, tvrdeći da je Britanija Indiji ostavila legat “neprocenjive vrednosti, uključujući engleski jezik”. Istoričar Šijan Lang optužio je Kamerona za “iznuđivanje aplauza”:

- Izjava je pojednostavljena i pomodna. Ovako propalu generalizaciju ne bih prihvatio ni od studenta. Možda bi premijer trebalo da provede malo vremena tokom Uskrsa na Itonu, da ga na odseku za istoriju postave na pravo mesto – rekao je on.

POSLEDICE
MOŽEMO da razmislimo kakav trag je ostavila imperija na britanskom društvu. I pored multietničnosti imperije, Britanija nije prigrlila etničku raznolikost kod kuće. Uprkos retorici o imperijalnom državljanstvu za sve narode svih zemalja Komonvelta, u realnoj posleratnoj Britaniji malo je želje za promovisanjem integracije imigranata – kaže profesor Tompson.

Premijer je otvorio debatu kada je, tokom posete Pakistanu, na pitanje kako bi Britanija mogla da pomogne prevazilaženju sukoba oko Kašmira, odgovorio da nije on taj koji treba da interveniše:

- Ne želim da dajem Britaniji vodeću ulogu na mestima gde smo, kao i u slučaju mnogih svetskih problema, mi sami odgovorni – rekao je Kameron.

Direktor Instituta za Komonvelt Fil Marfi primećuje da ovakve izjave predstavljaju “zamku” za svakog britanskog političara u poseti bivšoj koloniji:

- To pokazuje tanku liniju kojom Britanija gazi između blagog izvinjenja zbog svoje imperijalne prošlosti i priznavanja krivice za specifična pitanja, koja pokreću temu kompenzacije. Čisti je otrov za bilo kog političara pokušaj odbrane imperijalne prošlosti – tvrdi on i podseća na oprečnu izjavu Gordona Brauna iz 2005. godine da “Britanija pre treba da slavi svoju prošlost nego da se zbog nje izvinjava”.

Profesor imperijalne i globalne istorije Endrju Tompson, sa Univerziteta u Lidsu, najzad, zaključuje da je imperijalna prošlost “veoma mnogo deo savremene politike”:

- Možda ne treba da budemo iznenađeni kada se interesi britanske spoljne politike i intervencije danas sagledavaju kao “neokolonijalni” po svojoj prirodi – zaključio je on.

D. SAVIĆ

Zanimljivo je da će rame uz rame sa slavnim gostima sedeti mesar, poštar i bakalin iz sela u Berkširu gde žive nevestini roditelji. Oni ne kriju oduševljenje što su dobili pozivnicu za venčanje za koje se očekuje da će glamurom nadmašiti svadbenu ceremoniju mladoženjinih roditelja, princa Čarlsa i pokojne princeze Dajane, održanu 29. jula 1981.

Najavljeno je da će Kejt i Vilijam stići će u Vestminstersku opatiju u rols-rojs automobilu, u kojem su napadnuti princ Čarls i njegova druga supruga Kamila 9. decembra 2010, kada su studenti nezadovoljni ekonomskim prilikama u državi razbili prozore na vozilu. Maršruta svadbene povorke uključuje poznata mesta u britanskoj prestonici poput Mola, Hors gardz parejda, Vajthola i Trga parlamenta, gde se očekuje prisustvo više miliona Britanaca i posetilaca iz inostranstva koji će na video-bimovima pratiti kretanje budućih supružnika, omiljenih u narodu zbog šarma i odmerenog ponašanja. Crkvena ceremonija počeće u 11 sati, službu će voditi vestminsterski nadbiskup, mladence će venčati kenterberberijski nadbiskup, a londonski biskup će održati prigodan govor.

Mada ostaje nepoznanica da li će posle razmene bračnih zaveta princ i njegova nevesta sa balkona mahati narodu, kao što su to učinili Čarls i Dajana, poznato je da će se mladenci od Vestminsterske palate do Bakingemske palate voziti u otvorenoj raskošnoj kočiji, staroj gotovo jedan vek, čime će nastaviti tradiciju članova dinastije Vindzor. U Palati će biti održan svečani prijem na kojem će zdravicu u čast Kejt i Vilijama održati kraljica Elizabeta Druga, mladoženjina baka, dok će princ Čarls biti domaćin večere za 300 zvanica posle koje će biti organizovan bal.

Najavljeno je da će 19 prostorija u raskošnom zdanju biti korišćeno tokom proslave, a gosti će imati priliku i da vide remek-dela čuvenih slikara poput Rembranta, Rubensa i Ticijana, koja će biti izložena u različitim delovima zdanja. Prema rečima Dženifer Skot, pomoćnice kustosa Bakingemske palate, umetnički tim na taj način želi da zvanicama prikaže „ono najbolje iz kolekcije“.

Iako još nije objavljeno koja jela će se naći na svečanom meniju, glavni kuvar kraljice Elizabete Mark Flenegan, naglašava da će hrana predstavljati „odraz svega najboljeg iz Britanije“, dok predstavnici protokola najavljuju da će 60 konobara služiti najfinija pića gostima, poput različitih vrsta vina. Oni su, takođe, izrazili zadovoljstvo zbog dosadašnjeg toka priprema.

Seška Stanojlović, dugogodišnja spoljnopolitička novinarka, ocenjuje za Danas da se tajna ogromnog interesovanje svetske javnosti za venčanjem britanskog princa krije u nedodirljivosti krunisanih glava.

- Pripadnici dinastija su nedodirljivi za obične smrtnike, zbog čega se njihova venčanja ili sahrane doživljavaju kao približavanje običnim smrtnicima – naglašava naša sagovornica.

Prema mišljenju Stanojlovićeve, princ Vilijam dobru reputaciju umnogome duguje svojoj majci.

- Fenomen Dajane koja je stekla popularnost kao narodna princeza veoma je izražen u Velikoj Britaniji i 14 godina od njene tragične smrti u saobraćajnoj nesreći. S druge strane, njen bivši suprug, princ Čarls nema harizmu i za njega se vezuju afere – ističe sagovornica Danasa.

Predstojeće venčanje privuklo je pažnju i građana Srbije, uključujući Milicu Stojanović, profesoricu engleskog jezika iz Beograda, koja za Danas kaže da će posetiti London da bi 29. april osetila atmosferu na ulicama tokom kretanja svadbene povorke, te fotografisala karakteristične prizore.

- Godinama pratim život kraljevske porodice Vindzor, i očekujem mnogo od predstojećeg venčanja. Mada sam imala prilike da gledam venčanje Vilijamovog ujaka Edvarda i Sofi Riz Džouns pre 12 godina, mislim da će svadbena ceremonija ovoga puta biti raskošnija, a ne svedena. Zbog najavljenih saobraćajnih gužvi i četvorostrukog poskupljenja smeštaja na vreme sam rezervisala hotel u Londonu i odustala od prethodne posete Oksfordu – kaže naša sagovornica.

Audio snimak ceremonije na internetu
Audio snimak venčanja britanskog princa Vilijama i Kejt Midlton, uključujući bračne zavete, moći će da se kupi na internetu, objavio je list Verajeti. Prvi put u istoriji, kompletan snimak venčanja zakazanog za 29. april stići će u roku od nekoliko sati u internet prodavnice, uključujući Tunes, saopštili su kancelarija princa Vilijama i diskografska kuća Deka rekords. Zvanični audio snimak ceremonije potom će 5. maja stići u prodavnice kao kompakt disk, vinil i kaseta. Među muzičarima koji će nastupiti na venčanju su hor Vestminsterske opatije i londonski Kamerni orkestar. Beta
Venčanica u stilu Lejdi Di
Urednica magazina Brajdz Debora Džozef smatra da će Kejt verovatno izabrati venčanicu nekog britanskog kreatora.
- Nema potrebe tragati za haljinom u inostranstvu i mislim da će nevesta izabrati nešto u stilu Lejdi Di, te da će angažovati nekoga od omiljenih kreatora pokojne princeze, poput Brusa Oldfilda ili Amande Vakeleil – rekla je Džozefova.
Nagoveštaj slatkog života
Mladenci će seći čak dve svadbene torte, što su pojedini britanski analitičari u šali ocenili kao nagoveštaj njihovog slatkog života. Za te poslastice zadužena je Fiona Kernz, koja je najavila da će prva torta biti napravljena od krema i različitih vrsta voća, a dekoraciju će činiti cvetovi od jestivih sastojaka, dok će druga torta biti čokoladna, prema želji mladoženje. Medeni mesec Kejta i Vilijama takođe izaziva veliku pažnju Britanaca, a mediji kao moguće destinacije navode neku romantičnu kolibu u toj državi, kao i Keniju.

AUTOR: MARIJA STOJANOVIĆ

Među imenima ovih bogataša spominje se rodbina slavne Australijanke i holivudske glumice Nikol Kidman. Australijska firma „Kidman Holdings“ osmi je najveći zemljoposednik u svetu.

Rezultati istraživanja kažu da Kidmanovi imaju 24 miliona hektara zemljišta, što su engleski mediji iskoristili da upute „otrovnu strelicu“ prema Velšanima, navodeći da je to četiri i po puta veće od njihove zemlje. „Kidman Holdings“ osnovao je ser Sidni Kidman u 19. veku. On je navodno počeo porodični biznis nakon što je pobegao od kuće sa 13 godina, i to sa svojim jednookim konjem. Sidni je umro 1935. godine.

Bivši britanski premijer Gordon Braun poklonio je američkom predsedniku penkalo i držač izrađen u drvetu koji potiče sa pomorske eskadrile koja je sprovodila zabranu trgovine robovima kao i biografiju Vinstona Čerčila u vrednosti od 16.510 dolara.

Od kraljice Elizabete II, Obama je dobio njenu fotografiju sa vojvodom od Edinburga u srebrnom okviru sa potpisom, poklon procenjen na 775 dolara, a od italijanskog premijera Silvija Berluskonija kristalni stočić, zlatan sat i ukrasna ogledala u vrednosti od 26.845 dolara.

Među ostalim skupim predmetima koje je Obama dobio na poklon su na svili izvezeni portret porodice Obama (20.000 dolara), dar kineskog predsednika Hua Đintaoa i bronzana statua devojke koja pušta golubove (8.000 dolara) koji mu je poklonio izraelski predsednik Šimon Peres.

Papa Benedikt XVI je američkom lideru dao sliku trga svetog Petra u Rimu u mozaiku, srebrni privezak za ključeve, zlatnik i nekoliko knjiga koje su posvećene njemu i „bioetičkim pitanjima“ u ukupnoj vrednosti od 7.905 dolara. Od tanzanijskog predsednika Džakaje Kikvete, Obama je dobio skulpturu od ebonovine vredne 6.000 dolara.

Do venčanja je ostalo tačno 100 dana, a britanska privreda već sad može da računa na pozmašnu zaradu od venčanja mladog princa. Većina hotela koji se nalaze duž putanje kojom će mladenci proći na putu od Vestministerske opatije do Bakingemske palate već sada su popunjeni. Najavljeno je da će se u Londonu otvoriti tri nova hotela sa ukupno nešto manje od 1.000 soba.

Avionske kompanije takođe beleže sve veći broj ranih bukiranja mesta u avionima koji će tog aprilskog vikenda sletati u London. 1981. kada su se venčavali princ Čarls i Lejdi Di u London je došlo oko 600.000 posetilaca, dok se Britanci nadaju da će venčanje Vilijama i Kejt nadmaštiti ovu brojku.

29.04.2004. – Dick Cheney and George W. Bush testify before the 9/11 Commission in a closed, unrecorded hearing in the Oval Office.

Stoga bi njegov dolazak na tron bio problematičan, a možda čak i opasan, smatraju mnogi od najuticajnijih britanskih intelektualaca, a sa njima se, kako izgleda, uglavnom slaže i običan narod.

Kako kraljica Elizabeta II stari, pažnja i nagađanja britanske javnosti sve više se koncentrišu na dalju sudbinu monarhije. Britanske ankete za ispitivanje javnog mnjenja pokazuju da bi većina naroda volela da novi naslednik prestola bude princ Vilijam, koji uživa veliku popularnost, još više naglašenu sada, u opštoj nacionalnoj euforiji oko predstojećeg venčanja.

Dok jedni veruju da bi princ Čarls ipak znao da kada dođe na presto mora da pazi šta govori, drugi se pribojavaju da bi Britanija u njemu dobila ekscentričnog monarha mesijanskih sklonosti, koji je ubeđen u sopstvenu ispravnost, o svemu ima svoj stav, i u sve voli da se meša.

Izvori kraljevske kuće, međutim, energično tvrde da se to neće dogoditi, odnosno da će kraljicu na tronu naslediti njen sin princ Čarls, kome taj položaj po pravu nasleđivanja i pripada, a bar do sada ničim nije pokazivao nameru da se odrekne prestola.

U današnjem „Dejli mejlu“, međutim, ugledni britanski novinar i istoričar ser Maks Hejstings iznosi tvrdnju da bi princ Čarls na tronu mogao biti čak i opasan za zemlju i za monarhiju, pozivajući se pritom na druge britanske intelektualce, kao što je dekan koledža „Oksbridž“, koji se nije ustručavao čak ni da kaže da bi „najbolje čemu monarhija može da se nada bila da princ Čarls umre pre kraljice“.

Princu od Velsa se, pritom, zameraju stvari koje su u drugim prilikama često isticane kao njegov kvalitet: veliko angažovanje za ekologiju i alterantivne metode lečenja, aktivan angažman u oblastima koje ga interesuju, i to što ne preza da u javnosti iznese svoj stavi mišljenje o svemu što ga zanima, dok se kao kvalitet sadašnje kraljice iznosi to što “niko nikada nije imao pojma kakvo je njeno mišljenje o bilo čemu osim konja i pasa”.

Demonstracije su održane u trenutku dok je u parlamentu tesnom većinom glasova usvojen taj kontroverzni predlog. U nemirima koji su trajali nekoliko sati povredjeno je nekoliko desetina policajaca i demonstranata.

Sukobi su počeli nakon što je policija opkolila demonstrante u blizini parlamenta; deo okupljenih je uzvikivao parole i pevao pesme Bitlsa, ali su neki od njih napali policiju kamenicama i metalnim šipkama, komadima betonskih blokova, transparentima i bilijarskim kuglama.

Stakla na nekim vladinim zgradama su porazbijana, a spomenik Vinstonu Čerčilu je ižvrljan grafitima, dok je visoka novogodišnja jelka na Trafalgar skveru zapaljena.

Nemiri su se kasnije proširili na okolne ulice i tom prilikom je oštećen izvestan broj izloga, a napadnuto je i vozilo u kojem su se nalazili prestolonaslednik Čarls i njegova supriga Kamila koji su krenuli u pozorište.

Na njihov automobil su bačeni konzerva boje i predmet koji je oštetio jedan od prozora.

Izveštači koji su videli prestolonaslednika i njegovu suprugu kako ulaze u pozorište kažu da nisu delovali uznemireno, a u Bakingemskoj palati su potvrdili da nijedno od njih nije povredjeno.

Protesti studenata, ali i drugoh organizacija i udruženja počeli su pre nekoliko nedelja kada je koaliciona vlada konzervativaca i liberalnih demokrata objavila da nemarava da poveća školarine.

„Na fakultet samo bogati“

Studenti su do sada za svaku godinu studija plaćali po 3 000 funti (oko 3 500 evra), ali će po novom sistemu univerzitetima biti dozvoljeno da naplaćuju i do 9 000 funti godišnje.

Čarls i Kamila, nakon napada

U vladi kažu da je povećanje školarina neizbežno jer je visokom školstvu potrebno više novca, a država nije u stanju da poveća izdvajanja za školstvo jer mora da smanji deficit u budžetu.

Ministri takodje ukazuju da će studenti školarinu moći da plate tako što će uzeti kredite koje neće morati da otplaćuju sve dok njihova godišnja plata ne dostigne odredjenu svotu novca

Studenti i oni koji ih podržavaju žale se medjutim da će studenti na kraju školovanja biti u velikim dugovima i da će se zbog toga na odlazak na univerzitet odvažiti samo deca iz bogatih porodica.

Povećanje školarina izazvalo je velike kontroverze i u samoj vladajućoj koaliciji — nekoliko desetina poslanika dveju stranaka koje čine vladajuću koaliciju glasalo je protiv povećanja školarina.

Posebno je liberalnim demokratama bilo teško da podrže predlog jer su u predizbornoj kampanji obećali da neće povećati školarine.

Parlament je ipak tesnom većinom usvojio predlog — za je glasalo 323 poslanika dok je 302 bilo protiv.

Švedsku kraljevsku porodicu potresa novi skandal nakon što je na svetlost dana izašla skrivena nacistička prošlost oca švedske kraljice

Švedska televizija TV4 prikazala je dokumentarni film iz koga se vidi da je Zomerlat, član nemačke Nacističke partije, kupio fabriku od Efima Vešlera, Jevrejina. Ova transakcija predstavljala je deo arijanizacije sličnih preduzeća na osnovu Nirnberškog zakona kojim su se Jevrejima oduzimala prava i svojina. Fabrika je proizvodila protivvazdušno oružje za nemačke vazdušne snage, kao i delove za tenkove.

Kada se kraljica Silvija udavala 1976. godine, njen otac je demantovao da je ikada bio član nacističke partije. Dokumenta pronađena u Berlinu i Južnoj Americi pokazuju da se Zomerlat učlanio u Nacističku partiju u Brazilu 1934.

Kraljevska palata Švedske izdala je saopštenje u kome se, između ostalog, kaže: “Kraljica nema razloga da komentariše sadržaj televizijskog programa. Naravno, kraljici je žao što je njen otac bio član Nacističke partije. Prvi put je za to saznala kao već odrasla. Nikad o tome nije pričala sa ocem.”

„Bože, spasi kraljicu, fašistički režim. Od tebe su napravili morona, potencijalnu nuklearnu bombu. Bože, spasi kraljicu, ona nije ljudsko biće, i nema budućnosti za britanski san.“ Tako su 1977. pevali momci iz britanske pank grupe „Seks pistols“ („Sex pistols“).

Sticajem okolnosti, „Bože, spasi kraljicu“ (God Save the Queen) snimljena je one iste godine kada je britanska kraljica Elizabeta Druga proslavljala 25-godišnjicu na tronu Ujedinjenog Kraljevstva. Proslava je planirana kao događaj veka, a „Seks pistolsi“ su svoj „doprinos“ ovom grandioznom događaju zamislili prilično avangardno. Naime, ideja im je bila da kompoziciju izvedu na jednom brodu koji bi bio ukotvljen na Temzi, neposredno ispred Bakingemske palate. Ali, policija je procenila da bi to bila otvorena uvreda na račun krunisane glave, i cela ekipa je završila u zatvoru.

„Kompozicija nije pisana povodom kraljičinog jubileja“, objašnjavali su kasnije momci iz benda. „Mi o tome tada nismo ni razmišljali. Ovakve pesme se ne pišu zato što mrzite Engleze. Pišete je zato što ih volite, i dozlogrdilo vam je zbog načina na koji ih tretiraju.“ Naprotiv, cilj je bio da se podstaknu simpatije za englesku radničku klasu i monarhiju uopšte.

Vlasti su, očigledno, stvar shvatile potpuno drugačije. Zvanične državne radio-stanice odbile su da emituju „Bože, spasi kraljicu“. Sa druge strane, iako je ploča sa pomenutom kompozicijom postala najprodavanija za to vreme, nikada nije dospela na prvo mesto zvanične top-liste. Jednostavno, pesma u kojoj se govori o „fašističkom režimu“ i „Britaniji bez budućnosti“, a uz to nosi naziv zvanične britanske himne, nije smela da bude ovenčana titulom najslušanije.

„Seks pistols“ su bili među čelnicima pank-roka, muzičkog pravca koji se razvio između 1974. i 1976. u SAD, Velikoj Britaniji i Australiji. Pojavio se kao požar i ostao da gori do današnjih dana. Bio je to prirodan odgovor na stranputicu u koju je u to vreme upao rokenrol, a koja se ogledala ili u beskonačnim solo deonicama kojima su muzičari jedni drugima dokazivali svoju sviračku veštinu, ili u preterano zaslađenim glamuroznim aranžmanima pop pesama. Pank je predstavljao povratak korenima rokenrola – sirovoj i jasno izrečenoj socijalnoj poruci.

Ali dok su njihovi rok prethodnici svoj protest i pogled na svet radije uvijali u standardne, pa makar i složene pesničke forme, pankeri se nisu libili da govore jezikom ulice, preciznije, radničkih predgrađa punih beznađa i neverice u budućnost. Pank je bio muzika generacije koja je stasala slušajući grupe poput „Hu“, „Kinks“ i sličnih, ali koja se, sticajem okolnosti, našla u potpuno novim, objektivno lošijim, društvenim uslovima koji su zahtevali i novi umetnički izraz.

Sastav „Seks pistols“ (pevač Džoni Roten, gitarista Stiv Džons, bubnjar Pol Kuk i basista Glen Metlok) oformljen je u Londonu 1975. Trajali su svega dve i po godine i snimili samo četiri singla i jedan album. Ipak, smatraju se inicijatorima pank pokreta u Velikoj Britaniji i inspiracijom za mnoge kasnije pank grupe. Nije stoga čudno što ih smatraju za jednu od najuticajnijih pojava u istoriji rok muzike.
Slobodan Samardžija

“Pa, to je, to je, videćemo, zar ne? Može da se desi”, promucao je zatečeni princ.
Njegove reči će izazvati uznemirenje u Bakingemskom palati, gde je od trenutka kada se par venčao u aprilu 2005. starijim pripadnicima dvora bilo teško da se pomire sa time da je Kamila postala Čarlsova pratilja.

Oni su svesni činjenice da je princeza Dajana i dalje veoma omiljena u narodu i da je Kamila odigrala važnu ulogu u raskidu njenog braka sa princom. Međutim, zakon i činjenica da je udata za kralja daju joj pravo da koristi titulu kraljice, ukoliko to želi. Stariji pripadnici dvora strahuju da će ukoliko javnost poveruje da će Kamila biti krunisana za kraljicu, to naneti veliku štetu kraljevskoj porodici.

Princ Čarls (62) je često govorio prijateljima i starijim savetnicima da mu je želja da Kamila postane kraljica, ali ovo je prvi put da je o tome javno progovorio.

Tokom istorije, žene udate za monarhe uvek su dobijale titulu Kraljeve supruge, izuzev kraljice Meri II, koja je od 1689. do 1694. ravnopravno delila vlast sa svojim suprugom, kraljem Vilijamom III.

Intervju u kome govori o veoma ličnim pitanjima, princ Čarls je dao u veoma značajnom trenutku za kraljevsku porodicu. Prošle nedelje, princ Vilijam i Kejt Midlton objavili su da će se venčati, što znači da se na sceni pojavila nova buduća kraljica.

Rezultati ispitivanja javnog mnjenja objavljenog u listu “Dejli majl” pokazuju da bi bivša gospođica Parker Bouls (63) bila najenepopularnija kraljica. Samo 14 odsto javnosti smatra da bi ona trebalo da bude krunisana, dok 52 odsto anketiranih misli suprotno. Manje od trećine anketiranih veruje da bi princ od Velsa trebalo da postane sledeći kralj.

Ima onih koji su revoltirani jer, zapravo, ne mogu da budu “prijatelj” sa kraljicom, neki smatraju da je profil dosadan, pojedini Britanci su postiđeni zbog ovog “neprimerenog” poteza, a zbog dosta uvredljivih komentara moderatori su imali pune ruke posla. Bez obzira na sve, profil je “lajkovalo” 226.000 ljudi širom sveta.

Za one koji ga još nisu pregledali, profil je predstavljen kraljevskom krunom, sadrži 28 foto albuma, a najviše komentara izazvale su slike princa Čarla i njegove supruge Kamile.

Džejm Grifin, iz firme SR7, koja se bavi menadžementom rizika i socijalnim mrežama, smatra da svako ko stavi svoj profil, a naročito velike kompanije i državne institucije treba da bude svestan i potencijalnih rizika i opasnosti od takve vrste “razotkrivanja”.

- Svakome je potrebna određena zaštita, jer će u suprotnom ljudi misliti da profil i informacije nisu autentični. Iako je sada meta kritika, profil Britanske kraljevske porodice bi mogao da postane značajan izvor vesti i informacija o Monarhiji – rekao je Grifin.

Na Fejsbuku će se naći i britanski kraljevski cirkular, zvanični dnevni izveštaj o aktivnostima članova kraljevske porodice prethodnog dana, koji je 1803. uveo je kralj Džordž Treći, pošto su ga iritirali netačni novinski izveštaji.

Britanska kraljevska porodica već ima nalog na fotografskom vebsajtu Flikr, pridružila se Tviteru 2009, a od 2007. ima video kanal na JuTjubu.

O aferi inače tihog kralja s crnom ljepoticom govori punih 14 stranica upravo objavljene knjige u kojoj je ozbiljno dovedena u pitanje njegova reputacija. Riječ je o neautoriziranoj kraljevoj biografiji “Carl Gustaf XVI – kralj koji se nećka” – djelu koje je u Švedskoj zasad izazvalo prilično očekivane komentare, a na kojem je posljednje dvije godine radio tim istraživačkih novinara i pisaca (Thomas Sjöberg, Tove Meyer i Deanne Rauscher).

Naime, dok se žuti tisak koncentrirao samo na sočne isječke iz za kralja vrlo neugodne knjige, onaj malo intelektualniji bavio se time jesu li noćni izlasci u kojima su sudjelovale i striptizete za njega predstavljali – sigurnosni rizik.

U knjizi se, osim o aferi s Camillom govori i o tome kako se kralj svakog ponedjeljka opuštao na partijima u štokholmskom noćnom klubu gangstera Mile Markovića te o tome da su švedske snage sigurnosti Säppo neke od dama koje su s kraljem orgijale natjerale da im predaju njegove kompromitirajuće fotografije.

Činjenica je da je knjiga svojevrsni test vjerodostojnosti i nacionalnog ponosa, s obzirom na to da Carl Gustaf nije samo regent, već i predsjednik švedske države.

Jer, ako se doista pokaže da je kralj preljubnik, koji k tome svašta radi u noćnim lokalima koje kontrolira podzemlje, posljedice za ugled i sigurnost njegove zemlje, koja već dugo tolerira neumjereno ponašanje cijele kraljevske familije, ionako opterećene nacističkim bisagama kraljevih roditelja i druge rodbine, mogle bi uistinu biti dalekosežne. Autori knjige unaprijed su najavili da će u slučaju da završe na sudu zbog svojeg uratka, javnosti dati još detalja i informacija koje bi dodatno mogle kompromitirati tog skandinavskog vladara.

Paralele s Clintonom

Kraljev nedavni govor u šumi u lovu pred 60-ak novinara, kojima je rekao “da je razgovarao s kraljicom i svojom obitelji, da su to izgleda sve stare stvari, i da je sada vrijeme da se okrene nova stranica”, mnogi su već shvatili kao indirektno priznanje ljubavne afere s Camillom, ali i naprosto glup potez.

Jedan analitičar i jedan politolog u njegovu su govoru uspjeli čak pronaći i paralele s Clintonovim govorom nakon afere s Monikom Lewinsky.

Autor: Sanja Romić

Kralj se trenutno nalazi u lovu na losove u Hunebergu, na zapadu Švedske. U ovom inače veoma mirnom mestu trenutno je gužva kao na ekonomskom samitu. Na licu mesta se nalazi stotinak znatiželjnih novinara. Kako će kralj reagovati na najnovije medijske izveštaje? Štampa naprosto vrvi od detalja iz za sada još neobjavljene knjige pod nazivom “Karl Gustav XVI – Neposlušni monarh”.

U njoj se pominju razuzdane žurke, tajna veza sa švedskom pevačicom Kamilom Henemark (46), za koju je kraljica navodno znala. Na Olimpijskim igrama 1996. u Atlanti, kralj je navodno posetio seks klub u kome se provodio sa jednom od striptizeta. U knjizi takođe piše da Karl Gustav redovno odlazi u noćne klubove u Stokholmu i inostranstvu, te da je stalno varao suprugu Silviju.

U poglavlju “Kurtizana” na 14 stranica opisana je njegova ljubavna veza sa Henemarkovom, u koju je bio zaljubljen “kao pubertetlija”. Jednom prilikom je navodno rekao da je toliko voli da želi da ode s njom na neko egzotično ostrvo u Polineziji, “gde će živeti samo od kokosovih oraha”.

Kralj izlazi pred novinare sa ozbiljnim izrazom lica:
“Sve se to davno desilo. Razgovarao sam o tome sa kraljicom Silvijom. Dogovorili smo se da nećemo čeprkati po prošlosti”, rekao je on i dodao da je knjigu juče prvi put imao u rukama, ali da je nije pročitao.

“Ne mogu da pročitam knjigu za jedan dan, ali znam o čemu se u njoj radi. To svakako nije razlog za oduševljenje.”

Autori biografije „Karl Gustav XVI – neposlušni monarh” tvrde da su se na razuzdanim zabavama poznate švedske manekenke skidale i plesale gostima u krilu, a da su pojedine i spavale s kraljem, ponekad i dve u isto vreme.

Knjiga na 340 strana opisuje i kako je Karl Gustav dovodio sebe u opasnost odlazeći u sumnjive noćne klubove, od kojih je jedan držao bivši kriminalac srpskog porekla Mile Marković, koji tvrdi da je uživao u kraljevim posetama, jer ga policija tada nije mnogo „gnjavila“.

Marković se u sredu naveče pojavio na švedskom komercijalnom kanalu TV4 i ispričao kako je obezbeđivao mlade devojke za kraljeve zabave.

Švedski monarh kratko je prokomentarisao biografiju. „Video sam neke naslove koji nisu baš prijatni i, naravno, razgovarao sam sa porodicom i kraljicom. Odlučili smo da ne čeprkamo po prošlosti”, kazao je Karl Gustav.

U poglavlju „Kurtizana” na 14 stranica opisana je njegova ljubavna veza sa Kamilom Henemark, tamnoputom pop pevačicom. Jednom prilikom je, navodno, rekao da je toliko voli da bi s njom otišao na neko egzotično ostrvo u Polineziji, „gde bi živeli samo od kokosovih oraha”.

Na preporuku Odbora za povlastice i ponašanje, Dom lordova odredio je kaznu: laburistička barunica Uddin suspendirana je do Uskrsa 2011. godine i još nije vratila više od 125.000 funta.

Lord Paul, također laburist, suspendiran je na četiri mjeseca i već je vratio gotovo 42.000 funta. Lord Bhatia, iz redova neovisnih, suspendiran je na osam mjeseci, a do sada je vratio 27.000 funta. Prekršitelji su kažnjeni i politički: barunica Uddin je isključena iz Laburističke stranke, dok je lord Paul sam podnio ostavku na članstvo u istoj stranci.

Odbor je priopćio da su uzimali 174 funte na dan za troškove noćenja, koji se isplaćuju političarima što žive izvan Londona.


Lordovi su na vrlo prizeman način pokušali prevariti britansku državu: pribavili su kuće izvan Londona kako bi stekli pravo na dnevnice, ali ih uglavnom nisu koristili, nego su normalno živjeli u svojim pravim londonskim boravištima.

Predsjednik Odbora lord Brabazon izjavio je da su lady Uddin i lord Paul tek prijavljeni ovom odboru, umjesto da budu dijelom posebne parlamentarne istrage budući da se nad njima već provodi policijska istraga.

Čini se da današnji lordovi sve više gube plemenitaške manire. Naime, u svibnju ove godine lordovi Truscott i Taylor bili su prvi koji su zaradili suspenziju nakon 17. stoljeća. Barunica Uddin i lord Bathia su, pak, dobili oštrije kazne od njih.

To je očito navelo laburističku predsjednicu u Domu lordova da kaže kako je riječ o “kaznama čija oštrina nije viđena ni u jednom od parlamentarnih domova”.

Istina, u Domu lordova pojavila se zabrinutost da se možda ne radi o rasizmu na najvišoj razini: naime, sve troje pripadnika toga Doma azijatskog su podrijetla.

Laburistički lord Alli u tom je smislu zatražio od predsjednika Gornjeg doma lorda Strathclydea da provjeri “moguću nedosljednost na temelju rase ili čega sličnoga”.

Lord Strathclyde je kratko kazao da su spomenuti lordovi prijestupnici prekršili propisana pravila korištenja troškova noćenja.

JOŠKO ČELAN

Skandal je izbio kada su crteži, rađeni ugljenom, predstavljeni u subotu, na otvaranju drugog najstarijeg umetničkog bijenala u Sao Paulu, piše londonski Telegraf.

Na jednoj od slika je predstavljen Buš kako kleči na kolenima sa rukama vezanim na leđima dok mu Visente drži pištolj na slepoočnici. Na drugoj slici britanska kraljica gleda u publiku, očigledno nesvesna da slikar drži pištolj uperen u nju. Papa se suočava sa svojim ubicom podignutih ruku, dok je brazilskom predsedniku Luisu Injaciju Luli de Silvi na grlu prislonjen mesarski nož.

Među svetskim liderima predstavljenim kao žrtve ubice u liku samog umetnika, su i bivši izraelski premijer Arijel Šaron, nekadašnji generalni sekretar Ujedinjenih nacija Kofi Anan i sadašnji iranski predsednik Mahmud Ahmadinedžad.

Serija slika, nazvana „Inimigos“ (neprijatelji), ima za cilj da skrene pažnju javnosti na zločine za koje su ti lideri direktno ili indirektno odgovorni, objasnio je umetnik.

„Zato što su ubili toliko mnogo ljudi, bilo bi učiniti im uslugu ubiti ih, shvatate? Zašto moćnici i elita ne umiru?“, pitao je Visente.

Brazilsko udruženje pravnika tražilo je da se slike povuku sa izložbe, navodeći da podstiču na nasilje. Visente se s tim, međutim, nimalo ne slaže.

„Tvrde da one (slike) opravdavaju zločin. Kradja javnih fondova nije krađa? Izveštaji na televiziji nisu pokušaji da se opravdaju zločini? Samo moj rad opravdava zločin?“, upitao se ljutito Visente. Organizatori bijenale smatraju da umetnik ima pravo da izloži svoja dela.

„Jedna od fundamentalnih vrednosti naše institucije je nezavisnost kuratora i sloboda izražavanja“, naveli su u svom saopštenju, ističući da izloženi radovi ne izražavaju stav kuratora niti bijenala.

“Fašizam bi tačnije trebalo nazivati korporativizam, jer predstavlja simbiozu države i krupnog kapitala” ~ Benito Musolini

Od bivšeg socijaliste do okorelog fašiste. Put evolucije ličnosti Benita Musolinija je kompleksan ali I zanimljiv. Ali u ovom tekstu neće biti reči o ličnosti Benita Musolinija već o posledicama njegove vladavine na Italiju i paralele sa vremenom u kome danas živimo. Kako bi prepoznali humano lice fašizma neophodno je upoznati se sa njegovim pravim licem.

Treba imati na umu da izgled fašizma u 21 veku u formi ne naliči mnogo na fašizam 20 veka, ali posledice njegove primene na društvo su u suštini iste. Fašizam kao pokret ima svoje korene u vremenu između dva svetska rata, i preciznije proizilazi iz krize kapitalizma i Velike depresije. Da bi razumeli fašizam treba razumeti okolnosti u kojima se on javio.

Velika depresija predstavljala je veliku krizu kapitalizma i sa sobom donela veliku stopu nezaposlenosti, stagnacije i siromaštva. U takvim okolnostima ljudi se često okreću radikalnim rešenjima. Jedno od mogućih bio je i program primene ekstremnih mera štednje i smanjenja svih vidova potrošnje.

Međutim usled militantnosti ali i klasne svesti radničke klase toga vremena ove programe nije bilo moguće nametnuti radnicima i nižim slojevima stanovništva. Njihovo okretanje levičarskim idejama bilo je sasvim prirodno.

Može se reći da je fašizam rođen iz straha kapitalističke klase od revolucionarnih ideja. Novac novonastalom fašističkom pokretu u Italiji obezbedili su industrijalci i krupni veleposednici. Kako je svoj nastanak dugovao bogatoj eliti logično je čije je interese fašistički pokret zastupao.

Ovu klasnu borbu izvanredno je opisao Bernardo Bertoluči u svom filmu Novi Vek. Po preuzimanju vlasti Musolini a kasnije i Hitler izvršili su neke izmene u društvu, kao što su zabrana sindikata I štrajkova, konfiskovanje imovine istih, zaplena i privatizacija svih kooperativa.

Velike korporacije dobijale su značajne subvencije od države, u Italiji je čak ozakonjen dečiji rad, plate radnika su realno snižene a minimalna zarada, prekovremeni rad i bezbednosni propisi na radu postali su stvar prošlosti. Porezi većine stanovništva su uvećani a porezi na prihod korporacija i bogate elite su ili sniženi ili nestali. Potpuno solventna javna preduzća i prirodna bogatstva države bila su beskompromisno privatizovana. Fašističke vlade ovih zemalja garantovale su profite velikih korporacija i na sebe preuzele rizike njihovog poslovanja.

Posle vojnog poraza ovih vlada prošlo je 30 godina blagostanja i razvoja i fašizam se ponovo pojavio i dobio novo humano lice. Bio je to fašizam Augusta Pinočea u Čileu. Upravo u Čileu je smirena brutalna strana fašizma i stvoren je model, pre svega ekonomski, za novo doba. Ovog puta za čitav svet. Otac ovog modela bio je Milton Fridman ekonomista iz Amerike. Ekonomski model koji je on zastupao znan je kao Vašingtonski konsenzus, a u svetu je poznatiji kao neoliberalizam. Ekonomija novog doba brzo se raširila svetom i isto tako pokazala svoje lice. Država korporativong blagostanja je prihvatila neoliberalni model. Održavanje profita podrazumevalo je podizanje cena proizvoda I smanjenje plata radnika.

U isto vreme država se obavezala da snosi rizike poslovanja privatnih preduzetnika. Ovo je vodilo ka oporezivanju većeg dela nižih slojeva stanovništva kao I opadanja njihovog životnog standarda. Ovaj pad životnog standarda ublažen je tehnološkim inovacijama i ludačkom medijskom kampanjom veličanja konzumerizma, toliko da su ljudi kupovali stvari koje im nisu trebale novcem koji nisu imali, zajmeći se u procesu od divljačkih banaka postajući tako slepi robovi sistema. Svaki oblik državne, društvene, ili kooperativne svojine prešao je u privatne ruke po bagatelnoj ceni a privatni dugovi velikih banaka i korporacija završili su u rukama najsiromašnijih slojeva stanovništva.

Nažalost literarni stil prošlog vremena koje sam upotrebio je slika naše stvarnosti i ne opisuje neku daleku prošlost. Ali alternativa ovoj istorijskoj pljački rođena je u Venecueli i Boliviji, zemljama koje su uz Čile bile prve koje su osetile “blagodeti” neoliberalizma na svojim leđima. Proces koji se u njima trenutno dešava nazvan je socijalizmom za 21 vek.

Najugnjetavaniji slojevi stanovništva izneli su revoluiju na svojim plećima. Njihovi zahtevi su bili jasni: vraćanje dostojanstva, ponosa i ljudskosti, besplatno i univerzalno zdravstveno osiguranje, besplatno obrazovanje, nacionalizacija svih ključnih prirodnih bogatstava i uvođenje radničkih saveta kao oblika kontrole i rukovođenja (sličnost sa jugoslovenskim samoupravnim modelom).

To je jedan od razloga zbog kojih se Venecuela demonizuje u medijima i prikazuje kao zlo, kao diktatura, a sve zarad očuvanja puta koji nas vodi u propast.

Put Venecuele i Bolivije nisu jedine alternative neoliberalizmu, tu su i arapski fundamentalizam ili korejski totalitarizam, ali su svakako najbolje. Fašizam sa humanim licem predstavlja samo jednu od devijacija kapitalizma i nije nikakva zasebna pojava. On nema nikakvu patologiju on samo predstavlja reakciju kapitalizma radi očuvanja hijerarhijskog društva i profita.

Nije kapitalizam taj koji je radničkoj klasi u Evropi dao državu blagostanja, već je borba radničke klase protiv kapitalizma i svih njegovih ekstremnih formi, stvorila to blagostanje.

Neoliberalizam (ili fašizam za 21.vek) predstavlja reakciju protiv tekovina višedecenijske borbe radnika za demokratiju, slobodu, jednakost i ljudsko dostojanstvo. Zato je kao i njegov prethodnik osuđen na propast.

Predrag Radivojević

Dostavio : www.intelektualniotpad.com

EDINBURGH – “Katolička crkva nije dovoljno brzo i odlučno reagirala na svećenike koji su silovali i zlostavljali djecu”, izjavio je danas papa Benedikt XVI. pred novinarima u zrakoplovu za Edinburgh gdje je započeo posjet Velikoj Britaniji , a analitičari su to već proglasili dosad najotvorenijim priznanjem Svete Stolice o propustima u pedofilskim skandalima.

Prioritet Crkve

- Osjećam žalost zbog žrtava, ali i zbog toga što crkvene vlasti nisu poduzele mjere da zaustave zlostavljanje i spriječe njegovo ponavljanje – rekao je Papa i dodao kako je pomoć žrtvama sada “glavni prioritet Crkve”.Tako je snažnom Papinom izjavom započeo posjet koji britanski mediji nazivaju “kontroverznim”, dok ga neki drugi analitičari smatraju čak jednim od manje značajnih putovanja tijekom dosadašnjeg pontifikata.

Papu je nakon slijetanja u Edinburgh u prijepodnevnim satima dočekao princ Philip, a potom se susreo s kraljicom Elizabethom II. u palači Holyrood. Kraljica, koja je ujedno i poglavar Anglikanske crkve, na primanju je održala govor u kojem je pozvala na poboljšanje odnosa između katolika i anglikanaca, te hvalila Katoličku crkvu zbog njezina karitativna rada.

Benedikt XVI. je pak u svom govoru pozvao Veliku Britaniju da se bori protiv agresivnog sekularizma.

Nakon toga Papa se u svojem papamobilu provozao ulicama Edinburgha gdje ga je, prema procjenama snaga sigurnosti, pozdravilo oko 125.000 ljudi. Za popodne bila je predviđena velika misa u Bellahouston Parku u Glasgowu na kojoj se očekivalo oko 60.000 ljudi i prije koje je trebala pjevati Susan Boyle, zvijezda Britain’s Got Talent showa.

U svojim najavama Papina posjeta britanski su mediji mnogo pozornosti posvetili nedavnoj izjavi kardinala Waltera Kaspera u kojoj je jedan od najbližih suradnika Benedikta XVI. slijetanje na londonski aerodrom Heathrow usporedio s “dolaskom u neku zemlju Trećeg svijeta”, aludirajući na sve veću multikulturalnost te države.

Nekadašnji čelnik Pontifikalnog vijeća za jedninstvo kršćana kardinal Kasper je u nedavnom intervjuu za njemački konzervativni tjednik Focus rekao da je Velika Britanija država u kojoj su kršćani diskriminirani, a ateizam postaje sve jači i agresivniji. Kasper, koji je i dobar poznavatelj prilika u anglikanskoj crkvenoj zajednici povučen je iz vatikanskog izaslanstva u Britaniju – Sveta Stolica tvrdi zbog zdravstvenih razloga, a ne svojih izjava. (G. An.)

Britanska kraljica Elizabeta II pokušala je da iskoristi novac iz državnog fonda namenjenog siromašnima da bi platila račune za grejanje Bakingemske palate, piše „Indipendent“ na naslovnoj strani.

List je na osnovu Zakona o dostupnosti informacija dobio dokument koji pokazuje da su kraljičini predstavnici zatražili od britanske vlade novčanu pomoć za troškove grejanja Bakingemske palate koji su poslednjih godina porasli, preneo je BBC. Međutim, vlada je odbila izdvajanje novca iz Fonda koji je namenjen za pomoć u grejanju porodica sa malim primanjima i javnim ustanovama kakve su škole i bolnice.

U odgovoru koji je prosleđen predstavnicima britanske kraljice navedeno je da bi došlo do negativnog publiciteta ukoliko bi se pare za grejanje dodelile Bakingemskoj palati umesto recimo, nekoj bolnici.

Britanski poreski obveznici već izdvajaju 38 miliona funti za kraljevsku porodicu, te „Indipendent“ u propratnom tekstu prenosi pozive antimonarhističke grupe pod nazivom Republika za preispitivanjem finansija kraljice Elizabete i njene porodice. Britanska kraljica, inače, spada među najbogatije ljude sveta.

Kraljica Elizabeta II je, pored Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije i Severne Irske, formalno na čelu još 15 nezavisnih država, članica Komonvelta, između ostalih i Australije. Njena vlast je uglavnom reprezentativna, jer glavna ovlašćenja u Australiji ima kabinet, slično kao i u Britaniji, a vlast je, pri tom, podeljena i među federalnim državama.

Australijanci su na referendumu 1999. godine odbacili uvođenje republikanskog uređenja, ali je pitanje „monarhija ili republika“ nastavilo da izaziva podele u australijskom društvu. Iako je patriotski sentiment izrazito rasprostranjen na tom kontinentu, pitanje državnog uređenja se, ipak, ne smatra jednim od nacionalnih prioriteta, navodi britanski javni servis. Gilardova, koja poštuje 84-ogodišnju britansku kraljicu, kaže da se navedeno pitanje neće postavljati sve dok je Elizabeta II na tronu i da je pravi trenutak za promenu uređenja smena na britanskom tronu. Toni Ebot, glavni protivnik Gilardove na dolazećim izborima, zakleti je monarhista.

„Sandej telegraf“ došao je do informacije da je viši finansijski savetnik Bakingamske palate preporučio Fergusonovoj da dobrovoljno proglasi bankrot, iako bi zbog toga kraljica Elizabeta Druga, vojvoda od Jorka i ostatak porodice dospeli u neugodan položaj zbog pažnje medija. Kraljica je duboko zabrinuta zbog dugova njene bivše snaje, koji su dvostruko veći nego što se prvobitno mislilo. Premijer Dejvid Kameron je čak obavešten o ovoj temi prilikom privatne audijencije kod Elizabete Druge.

Ovo je najnovija u seriji neprijatnih situacija koje je vojvotkinja priredila kraljevskoj porodici u poslednje dve decenije. Vojvoda od Jorka, bez obzira na sve, i dalje pruža podršku majci njihovo dvoje dece – princeza Bijatris i Judžini.

U maju ove godine vojvotkinja, koja je u medijima poznata po nadimku Fergi, bila je na prvim stranama tabloida koji su pisali da je tražila 500.000 funti kako bi novinaru omogućila da ga poveže sa svojim bivšim suprugom. Tom prilikom ju je tajno snimio reporter lista „Njuz of d vorld“ kako uzima avans od 27.000 funti. Ona se kasnije izvinila zbog „ozbiljne greške u proceni“ i dodala da vojvoda od Jorka nije ništa znao o njenim radnjama.

Što čovjek može napraviti u tako ogromnom gradu u tako malo vremena? Čini se da vitalna, 84-godišnja kraljica može jako puno. Trebala je održati govor u Ujedinjenim narodima i posjetiti Ground Zero, mjesto gdje je u terorističkom napadu 11. rujna 2001. poginulo i 67 Britanaca.

U pratnji 50 brodova

U planu je bilo da položi vijenac na mjesto gdje je nekada stajao World Trade Center i susretne se s rodbinom žrtava, kao i predstavnicima policijskih i vatrogasnih snaga koje su bile prve na mjestu tragedije kad su se islamski fundamentalisti zabili u nebodere Twin Towers i pobili gotovo tri tisuće ljudi. Trebala je otvoriti i Britanski memorijalni vrt na trgu Hanover na Manhattanu, koji je posvećen britanskim žrtvama 11. rujna. Kraljičin sin, princ Charles i njegova supruga Camilla posjetili su mjesto napda 2005. Najnestašniji iz kuće Windsor, kraljičin unuk Harry u posjetu mjestu gdje su nekada stajali tornjevi “Blizanci” bio je prošle godine.

Kraljica je danas na zalasku svog vladanja koje traje već 58 godina i jedna je od najdugovječnijih britanskih monarha. Iako je stigla u žilu kucavicu istočne američke obale tijekom najžešćeg toplotnog vala, na njoj se nije primjećivao zamor, a korak joj je i dalje bio žustar, kao prije 34 godine kad je zadnji puta kročila avenijama New Yorka, kako su izvijestili američki mediji. Tada je njen posjet New Yorku trajao 14 sati. Kraljica je stigla na Staten Island vlakom iz Washingtona i nakon parade se povezla trajektom do Manhattana. U pratnji je tada bilo 50 brodova, uključujući i one specijalne vatrogasne. Elizabeti Drugoj tada su pokazali Kip slobode kojem se divila zajedno sa suprugom Phillipom.

Ovaj je put iz Kanade doletjela privatnim avionom i kroz gužvu Manhattana trebala je proći u automobilskoj povorci praćenoj policajcima pod budnim okom FBI-ja i pripadnika Scotland Yarda.
Govor koji ima težinu

Britanski mediji okrenuli su njezin posjet na šalu i rekli da je kraljičin posjet Sjedinjenim Državama zapravo tajna misija ne bi li otkrila kako su Amerikanci koji uopće ne mare za nogomet imali bolji nastup na Svjetskom nogometnom prvenstvu u Južnoj Africi od Britanaca koji su nogomet izmislili.

No, smatra se da je najbitniji od svega trebao biti kraljičin govor pred Skupštinom UN-a. – Ljudi diljem svijeta očekuju da Ujedinjeni narodi ustraju u svojim naporima – rekla je uoči posjeta New Yorku. Njezin govor pripremila je britanska vlada.

- To bi trebala biti jaka poruka britanskog monarha koju će ona izgovoriti i u ime britanske vlade – rekao je bivši vladin predstavnik za tisak Dickie Arbiter.

Pred Skupštinom je kraljica trebala govoriti prvi put nakon 1957., kad je imala 31-godinu i četiri godine nakon što je okrunjena za vladaricu Commonwealtha. Nakon 53 godine trebala je održati govor koji nosi težinu, i to kao kraljica 16 nezavisnih suverenih država poznatih pod nazivom Commonwealth – Velike Britanije, Kanade, Australije, Novog Zelanda, Jamajke, Barbadosa, Grenade, Papua Nove Gvineje, Solomonskih otoka, Tuvalua, Svete Lucije, Svetog Vincenta i Grenadina, Belizea, Antigue i Barbude, Svetog Kristofora i Nevisa.
Ona i 11 predsjednika SAD-a

Elizabeta II. najiskusnija je državnica svijeta, a tijekom njene 58 godina duge vladavine izmijenilo se na desetke predsjednika i premijera država. U Sjedinjenim Državama prvo se družila s predsjednikom Dwightom Eisenhowerom, a potom ih se za njene vladavine izmijenilo još deset. Kraljica gotovo nikada ne govori o politici, stoga je govor pred Ujedinjenim narodima još važniji, a Buckinghamska palača ga smatra jednim od najbitnijih u zadnjih nekoliko godina. Pred predstavnicima 192 zemlje UN-a trebala je govoriti o vodstvu i ulozi državnika u modernom svijetu i predložiti koja bi trebala biti uloga Ujedinjenih naroda u budućnosti. Očekivalo se da će to biti umjeren govor. U nekim dijelovima možda većina diplomata, od kojih se neki nisu ni rodili kad je ona već bila na svjetskoj sceni kao kraljica 1952., vjerojatno nije mogla razumjeti njezinu suptilnu poruku.
Kako se treba ponašati ako naletite na Njezino Veličanstvo

Novinari New York Daily Newsa sastavili su u suradnji sa stručnjakinjom za etiketu Jacqueline Whitmore zanimljiv popis pravila ponašanja u društvu kraljice – za svaki slučaj.

• Nemojte joj se klanjati jer niste njezini kraljevski podanici

• Nemojte joj pružiti ruku na rukovanje, nemojte posezati za njom niti je dodirivati. Pričekajte da ona ruku pruži vama

• Pazite što govorite. Prvo joj se obratite s ‘Njezino Veličanstvo’, a zatim s ‘Gospođo’. Ni u ludilu je nemojte zvati Liz ili Elizabeta

• Nemojte se prema njezinu mužu ponašati kao prema običnom građaninu. Iako je princ Phillip po rangu niže od svoje supruge, i dalje mu se mora obraćati s ‘Vaša Kraljevska Visosti’ ili ‘Gospodine’

• Izbjegavajte po svaku cijenu čavrljati o njenim bivšim snahama – pokojnoj princezi Diani i Sarah Ferguson. Držite se radije konja i pasa jer njih kraljica voli

• Nemojte se zamarati pitanjem da vas proglasi vitezom ili damom – to se sigurno neće dogoditi

Autor: Nađa Irena Fišić

Elizabeta je pozvala UN da pronađu međunarodna rešenja za globalne pretnje i nastave da promovišu mir, pravdu, prosperitet i dostojanstvo ljudi širom sveta.

Kraljica je, govoreći pred Generalnom skupštinom UN, ocenila da se svet znatno promenio otkad je poslednji put bila u UN 1957. godine, prenele su agencije.

„UN su, tokom mog života, od uzvišene težnje postale prava sila koja se bori za zajedničku dobrobit“, rekla je Elizabeta (84) diplomatama iz 192 zemlje članice te međunarodne organizacije.

Ona je podsetila na ciljeve i vrednosti UN – promovisanje mira, bezbednosti i pravde, borbu protiv gladi, siromaštva i bolesti i zaštitu prava i sloboda svih građana.

„UN su, za šest decenija, doprinele oblikovanju međunarodnog odgovora za globalne opasnosti“, izjavila je kraljica i dodala: „Danas, izazov je da ostanu u ulozi predvodnika, ne gubeći iz vida očuvanje bezbednosti, obezbeđivanje prosperiteta i dostojanstva za sva ljudska bića.“

Posle UN, Elizabeta je, zajedno sa svojim suprugom, princom Filipom, obišla mesto gde su se nalazile kule Svetskog trgovinskog centra, položila venac i odala počast žrtvama terorističkog napada 11. septembra 2001. godine i otvorila memorijalni centar u čast Britanaca poginulih u tom napadu.