Da li je moguce da osoba od koje se racuna nova era bude izmisljena licnost?Da li je moguce da je Gandi citirao izmisljenu licnost?Da li je moguce da 2 milijarde hrišćana nosi ime izmisljene licnosti?Zamislite jednog radikala koji kaze da je Šešelj izmišljena licnost.Ili demokratu koji kaze da je Đinđić izmišljena licnost.Ili socijalistu koji kaže da Sloba i Tito nisu živeli,ili Srbina pravoslavca koji kaze da Sveti Sava nije živeo pre 1000 godina.Teško je to zamisliti…

A svi vi dragi moji koji komentarišete čim se rodite nazivate se po Hristu Hrišćani.Izgleda da imate veliku KRIZU DUHOVNOG IDENTITETA čim vas treba uveravati da je Isus postojao…Ili bi bilo poštenije da se ne zovete hrišćani…

pp

Mnogi teolozi i filosofi pokušavali su da daju odgovore na ta pitanja, ali je za sve njih zajednička ideja “žrtvenog jagnjeta”. Naime, hrišćanstvo pravda tu ideju time što je Isusa ubio naš greh, a ne Bog.

Rana crkva primarno je propagirala ideju da je Isusova smrt pobeda nad grehom i smrću. U Srednjem veku sveti Anselmo smatrao je da je Bog-Čovek neophodan radi velike gravitacije greha: greh je razljutio Boga i čovečanstvo je moralo to nečim da plati.

Ljudska vrsta nije bila u stanju da pruži adekvatnu naknadu, pa je Isus postao zamena, vraćajući dugove naroda sopstvenom smrću. Međutim, ta ideja se nije uvek tako tumačila. Trenutno verovanje nije oduvek bilo kamen temeljac hrišćanstva.

Naime, do 16. veka, ideja se zasnivala na kazni. Zbog ogromnog ljudskog greha, Bog je prokleo čovečanstvo, a Isus je postao zamena za sve ljude.

Međutim, crkveni oci zaključili su da božanstvu nije potrebno da izliva bes nad nemoćnim čovečanstvom, niti mu je za tako nešto potreban posrednik.

Posrednik je potreban nama.

Jagnje Božije nije čovečanstvo ponudilo Bogu, nego Bog nama kako bi omogućio nastajanje drugačijeg sveta.

Bog ponovo predstavlja sebe svetu kroz Hrista, svoje drugo lice, koji je žrtva ljudi i koji se bori za red, sigurnost i zaštitu u zamenu za žrtvu.

Važnost žrtve

Ideja da je žrtvovanje živog bića bilo neophodno da bi Bog bio zadovoljan i oprostio nam grehe, postoji mnogo duže od hrišćanstva.

Žrtvovanje životinja i dalje postoji u nekim religijama, kao i u Starom Zavetu, a Avramova vera je čak testirana zahtevom da žrtvuje sopstvenog sina.

Važnost žrtve je deo vere pojedinca i postojala je i u kulturi starih Rimljana gde su tipovi žrtava zavisili od specifičnih karakteristika Boga kom je prinošena. Neke predhrišćanske kulture čak su praktikovale ljudsku žrtvu, ali su je Rimljani zabranili. Zanimljivo je da su se stavovi menjali i o svrsi Isusove žrtve.

U četvrtom veku mistik i teolog Grigorije iz Nise smatrao je da je Isusova smrt čin oslobađanja čovečanstva od ropstva Satani.

Sedam stotina godina kasnije, teolog pod imenom Abelar zalagao se za to da je Isus zapravo odgovor čiste ljubavi, u suočavanju sa nasiljem, mržnjom i smrću. U tom smislu, Isusova žrtva imala je za cilj da transformiše ljudsku psihu i okrene nas od teologije žrtve radi iskupljenja, ka teologiji žrtvene ljubavi.

Savremeni teolog Volter Vink odlazi korak dalje tvrdeći da je teologija iskupljenja protiv Jevanđelja, jer se usmerava na nasilan čin, a ne vrednosti mirne skrušenosti i saosećanja koje je propagirao Hrist.

Razrešiti uzrok Isusove smrti je nemoguć zadatak. Što je još važnije, takva debata će biti nastavljena još dugo.

Za milione, ideja da je Isus umro radi njihovih grehova ne samo da definiše našu veru, nego i razumevanje prirode Boga.

Za druge, to je osnovni razlog odbacivanja Hrišćanstva i verovanja da je na njegovom čelu krvožedni Bog koji zahteva smrt u zamenu za milost.

U šta vi verujete?

Kurs „Hrišćanske teorije o opravdanosti rata“ predavali su tokom dve decenije su kapelani u vazduhoplovnoj bazi Vandenberg u Kaliforniji ljudima koji je trebalo da „pritisnu dugme“ u slučaju da izbije Treći svetski rat.

Obuka, koja se sastojala u korišćenju pasusa iz Biblije i religioznim slikama radi demonstracije moralne opravdanosti atomskog rata, sada je suspendovana. Vazduhoplovstvo SAD je to uradilo nakon što je primilo pismo od medijskog sajta Truth-out.org, koji je prvi objavio priču o toj „obuci“ u javnost.

Prezentacija urađena u programu PowerPoint, koja je bila deo kursa, sastojala se od 43 slajdova, uključujući pominjanje bibijskih ličnosti poput Avrama i Jovana Krstitelja, te slike Vizigota u napadu na Rim 410. godine.

Učitelji su citirali „opravdani razlog za rat“ Svetog Avgustina, govoreći da je “dobro osvetiti se, ili odvratiti od zla kako bi se zaštitili nevini i očuvao moralni i društveni poredak.

Takođe su i ukazivalo kako je u Knjizi Postanka Avram organizovao vojsku da spasi Lot i kako su tamo bili „oni koji su verovali u Stari Zavet i koji su ratovali na pravedni način“. Takođe su učili pripadnike svojih snaga da Bog u Sudijama „motiviše sudije da se bore i izbave Izrael od stranih ugnjetavača“, te da „ne postoje mirotvorni osećaji u glavnoj jevrejskoj istoriji“.

Što se tiče Novog Zaveta, ljudi su podučavani da je Isus koristio rimske centurione kao „pozitivnog primera vere“. Na jednom slajdu je pisalo: „Otkrovenje 19:11 Isus Hrist je moćni ratnik“.

Literatura na kursu je takođe pominjala Vernera fon Brauna, vodećeg nemačkog raketnog naučnika, koji je otišao da radi u SAD nakon Drugog svetskog rata, ističući da je odluka da preda svoju tehnologiju Americi bila moralna.

„Smatramo da svetska bezbednost može da bude najbolje čuvana ako predamo takvo oružje ljudima koje vodi Biblija“, rekao je Fon Braun.

Moralne instrukcije

Komandant Danijel Mekej, penzionisani kaplan američke mornarice je rekao: „Zašto nije prikladno davati našim ljudima uputstva koja su izdržala test vremena, davati moralne instrukcije? Istorija će dokazati da, ako ostanete otvoreni ka Božjoj mudrosti, služiće nas dobro, i dobro nas je služila do sada“.

Desničarsko fundamentalističko hrišćanstvo

Kurs je obustavljen nakon što su se na njegovo učenje Vojnoj fondaciji za religiozne slobode požalili protestanti, rimokatolici.

Ova fondacija zagovara odvajanje crkve i države. Njen osnivač Majki Vajnstajn tvrdi da je oficirma rečeno da je „prema fundamentalnoj hrišćanskoj doktrini rat dobra stvar“.

„Oficiri su smatrali da je to odvratno“, rekao je Vajnstajn. „Vazduhoplovstvo SAD promoviše određenu vrstu desničarskog fundamentalističkog hrišćanstva. Suština je bila u učenju da je rat prirodni deo ljudskog iskustva i da je to nešto što je čak neophodno, gledajući Novi Zavet iz ove određene perspektive“.

Dejvid Smit, portparol Komande za obuku i obrazovanje Vazduhoplovstva SAD, rekao je su etički kursevi posebno važni za oficire koji rade na lansiranju nuklearnih projektila.

„Naš komandant je pregledao kurs i odlučio odmah da nije prikladan za ono što želimo da uradimo. Korišćenje Biblije i drugih elemenata je neprikladno. Vojska je sastavljena od ljudi sa svih strana, svih vera“, rekao je Smit.

Kritičari su, međutim, optužili Vazduhoplovstvo da naginju „političkoj korektnosti“.

„Ispitujući 1.500 stanovnika Rusije u sto naseljenih mesta ustanovljeno je da 54 odsto ispitanika ne veruje u vaskrsenje umrlih, dok 26 odsto ispitanika veruje“, iznela je „VIA“.

Kako je navedeno, 31 odsto pravoslavnih vernika veruje u uskrsnuće, dok na Dalekom istoku Rusije ne veruje 74 odsto ispitanih.

Visoki zvaničnici Ruske pravoslavne crkve okarakterisali su rezultate tog istraživanja kao dokaz „mešanja vere i tradicije“, ukazujući na to da mnogi, koji se kulturološki identifikuju sa pravoslavljem, zapravo nisu vernici, iako to izjavljuju.

Prema rečima visokih zvaničnika ruske crkve, poimanje vere se u savremenoj Rusiji meša sa nacionalnom istorijom i tradicijom.

Moskovski sveštenici koji su bili spremni da komentarišu rezultate tog istraživanja naveli su da se preterivalo u tvrdnjama da je Rusija, posle pada komunizma, „duhovno obnovljena“.

„Vera u vaskrsenje je ‘najvažnije merilo pravoslavnosti’. Ko u to ne veruje, ne bi se smeo smatrati pravoslavnim“, stav je sveštenika iz ruskog glavnog grada, prenosi VIA.

Sa njegovim tvrdnjama se složio i drugi sveštenik istog ranga, koji za takvu percepciju vere krivi vernike.

„Oni su duhovno slepi i duhovno lenji, zanimaju se za rešavanje čisto zemaljskih problema, od Boga se samo nesto traži. Treba se truditi i prosvetiti narod“, takođe je stav moskovskih sveštenika.

„Ono što donosimo svetu je najbolji arheološki argument da su dva klina s raspeća Isusa nađena,“ rekao je Jakobovici u intervjuu za Rojters ali je izgleda ipak ostavio mesta za sumnju dodavši: „Da li znam stoprocentno da su pravi? Ne znam“.

Film počinje obilaskom drevnog groba u Jerusalimu 1990. godine, za koji mnogi tvrde da je mesto na kome je sahranjen visoki jevrejski sveštenik Josif Kajafa. On je, po Novom zavetu, predsedavao suđenjem Isusu. Grobnica je uz mnoge kosturnice otkrivena za vreme građevinskih radova na brdu nekoliko kilometara južno od jerusalimskog starog grada.

Dva gvozdena klina nađena su u grobnici, jedan na zemlji, a jedan u kosturnici i u filmu se navodi da su misteriozno nestala ubrzo posle obilaska. Jakobovici im je ušao u trag u jednog laboratoriji u Tel Avivu kod antropologa esksperta za drevne kosti.

Ako su to zaista isti klinovi, zarđali i povijeni na krajevima, postavlja se pitanje kako su nestali, a jasan odgovor na to nije dat u filmu. Jakobovici pokazuje zašto su mogli biti korišćeni za razapinjanje, što je bila uobičajena praksa pre dve hiljade godina.

“ Ako gledate čitavu priču, istorijski, tekstualno, arheološki, sve izgleda ukazuje da su dva klina korišćena za razapinjanje,“ rekao je on, istakavši da je visoki sveštenik bio povezan za Isusovim razapinjanjem, što navodi na zaključak da su baš to ta dva klina.

Izraelska uprava za antikvitete je istakla da nikada nije dokazano da u pomenutoj grobnici na brdu sahranjen taj visoki sveštenik i da je uobičajano da se klinovi nađu na takvim mestima.

“ Nema sumnje da je talentovani režiser Simha Jakobici napravio interesantan film sa stvarnim arheološkim otkrićem u centru ali intepreptacija predstavljena u njemu nema osnove u arheološkim otkrićima i proučavanjima,“ navela je uprava.

Većina eskperata i naučnika koje je Rojters kontaktirao odbacili su Jakoboviceve tvrdnje, označivši ih dubioznim štosom šmišljenim da se privuče medijske pažnja.

Misao o kraju sveta većina ljudi se trudi da potisne, uz nadu da sudnji dan, ako se ikada dogodi, bar neće biti uskoro. Grupa hrišćana iz Ouklenda (Kalifornija) koja sebe naziva Femili radio ministri veruje, međutim, da se on veoma približio, odnosno preciznije da nas očekuje 21. maja ove godine.

Prema predviđanju ove verske grupe, koja je organizovala i tzv. “Projekt karavan”, konvoj karavan-vozila u kojima “ambasadori”, ubeđeni vernici koji su napustili sve druge životne obaveze, krstare Amerikom u nastojanju da što većem broju ljudi prenesu poruku da je kraj blizu, tog dana će se dogoditi veliki zemljotres koji će razoriti svet, dok će mrtvi ležati svuda unaokolo. Oni koji veruju u Hrista biće uzneseni u nebo, dok će ostatak čovečanstva doživeti 153 dana “smrti i užasa” pre nego što, 21 oktobra, nastupi konačni kraj sveta. Ova grupa, na čelu sa Heroldom Kempingom (89) tvrdi da se njeno verovanje zasniva na dešifrovanju preciznog koda sadržanog u Bibliji, koja je “apsolutno istinita”.

U čvrstom uverenju ne može da ih pokoleba ni činjenica da je Kemping jednom već pogrešno prognozirao smak sveta – za 4. septembar 1994. On sam to obrazlaže “greškom u proračunu “ prilikom dešifrovanja biblijskog koda i tvrdi da je ovoga puta takva greška isključena.

„Pozdravljamo stav koji je ponovio papa u svojoj knjizi, u kome izuzima Jevreje od odgovornosti za Isusovu smrt“, navodi se u saopštenju ambasade. „Njegove reči u skladu su sa zvaničnom politikom katoličke crkve od donošenjea deklaracije Nostra Aetate iz 1965″, saopštila je ambasada, pozivajući se na dokument usvojen na Drugom vatikanskom konsilu (1962-1965) kojim je otvoren put za dijalog između dve religije. Benedikt XVI potvrdio je u drugom tomu svog dela „Isus iz Nazareta“, čije je odlomke u sredu objavio Vatikan, da Jevreji kao narod nisu u celini odgovorni za smrt Isusa Hrista.

Izraelski premijer Benjamin Netanijahu pohvalio je danas papu zbog hrabrosti koju je pokazao kada je napisao knjigu u kojoj je jasno i nedvosmisleno oslobodio jevrejski narod krivice za smrt Isusa Hrista.

U knjizi, koja će biti objavljena 10. marta, razjašnjeno je važno saopštenje Vatikana iz 1965. godine, u kome je jevrejski narod u celini oslobođen odgovornosti za Hristovo raspeće.

„Odajem vam priznanje zbog toga što ste u knjizi jasno odbacili pogrešnu pretpostavku koja je pokrenula viševekovnu mržnju prema jevrejskom narodu“, naveo je izraelski premijer u saopštenju. „Ja se nadam da će vaše objašnjenje i hrabrost ojačati odnose između Jevreja i hrišćana širom sveta i doprineti promovisanju mira i pomirenja za buduće generacije“, rekao je Netanijahu.

U knjizi, koja je drugi tom Isusove biografije, papa je jasno stavio do znanja da su oni koji su razapeli Hrista na krstu bili „aristokratija templara“ i „mase“, a ne jevrejski narod u celini.

Delove knjige je juče objavio zvanični list Vatikana „Oservatore romano“. Rimokatolička crkva je vekovima smatrala da su Jevreji kolektivno odgovorni za smrt Isusa.

Drugi vatikanski koncil je 1965. godine objavio dokument Nostra Aetate, u kome u potpunosti odbacuje ideju o krivici Jevreja za smrt Isusa i osuđuje svaki pokušaj predstavljanja Jevreja kao zajednice koju je Bog odbacio ili prokleo.

„Nisam imao plan. Stalno se događalo da neki sused ili kolega traži mesto za spavanje i tako je stvorena komuna“, priča Kristijan. On utočište pruža svima kojima je to neophodno: izopštenima, narkomanima, nezaposlenima… Na jednu noć ili zauvek. Ne postavlja pitanja, ne zahteva dokumente. Već 30 godina pomaže ljudima iz religioznih ubeđenja.

U njegovom stanu do sada su živeli ljudi iz 60 zemalja. Bunga je gost u stanu tri meseca. Ne želi da kaže iz koje afričke zemlje dolazi: „Mnogo je važnije da kažem kako rešavamo sukobe. I u porodici se događaju nesporazumi između dece i roditelja. Odlučujuće je kako rešavate te sukobe.“

Kristijan Hervarc i dva brata iz jezuitskog reda sa drugim stanarima žive veoma skučeno. Većinom spavaju na krevetima na sprat. Na pitanje kako se finansira ta komuna, on daje nejasan odgovor: „Ako želite da pomognete ljudima morate da otvorite novčanik. Pitanje novca je đavolsko pitanje.“

Zvono na ulazu stalno zvoni, novi gosti dolaze, stari odlaze. Svi mogu da rade ono što žele.

Ignjac (50) je Kinez rođen u Indoneziji sa nemačkim pasošem. Hemičar koji traži posao. Predstavlja se kao katolički budista, što kod mnogih izaziva nedoumicu. „Stalno se čude kad kažem da sam katolik, ali meni je budizam neophodna dopuna.“

Autor: S. Erb / Ž. Bašić-Savić

Prije pet godina Annie Lobert je zauvijek rekla „zbogom“ prostituciji. No nije htjela ostaviti druge djevojke. „Kad su me hapsili, policajci su me često nazivali kurvom, što me prilično vrijeđalo,“ prisjeća se Lobert, „Stoga sam jednog dana odlučila da ću početi odlaziti u kasina i govoriti tim djevojkama da im mogu pomoći promijeniti život.“

Četrdesettrogodišnja Annie već se 10 godina ne bavi prostitucijom, a zahvaljujući pastoru Bennyju Perezu iz Crkve Las Vegasa osnovala je Destiny House – sklonište za bivše prostitutke gdje im pomaže započeti normalan život (pronaći posao, stan i ostalo). „Kad ove cure odu od svodnika, nemaju gdje stanovati, nemaju odjeće, novca ili auta. Ranije dam ih vodila kod sebe kući ili smještala u hotel, a onda sam potražila pomoć crkve. Mnogo njih nas je odbilo, a Benny se odmah ponudio s kućom,“ priča Annie.

„Vjerujem u boga i bila sam kurva pa sad idemo i lovim ljude koje mogu spasiti. Zato sam smislila „Kurve za Isusa“, priča Annie o svojoj dokumentarnoj seriji koja ju prati po ulicama Las Vegasa. Prva djevojka kojoj će Annie pristupiti je Regina, djevojka odrasla u obitelji u New Jerseyju koja se prostituciji dala kad je služila u vojsci.

Oni navode da su odobrili uvodenje većeg broja „opštijih“ termina koji neće određivati Boga kao pripadnika muškog roda. Tako će u blagoslovu na kraju službe, sveštenici umesto „Otac, Sin i Sveti duh“ govoriti „Stvoritelj, spasitelj i posvetitelj“. Tradicionalisti su, međutim, kritikovali ove promene, smatrajući da se one uvode samo da bi se udovoljilo „političkoj korektnosti“, a da su zapravo u suprotnosti sa učenjem Biblije.

„To je potpuno nepotrebno. Reč čovek, naročito među naučnicima, podrazumeva osobe oba pola“, napominje Stjuart Hol, profesor sa Univerziteta Sent Endruz. „Oni koji pokušavaju da umanje pozivanje na Boga kao Oca i Hrista kao njegovog sina imaju velike probleme jer je Novi Zavet put takvih referenci“, dodao je on. „Mi ne kažemo da Bog nije muško. Bog je istovremeno i žensko“, objašnjava Daren MekFarland, predstavnik crkvenog liturgijskog odbora, navodeći da je problem u tome što pokušavamo da neopisivo opišemo ljudskim jezikom.

„Biskupi su odobrili ove promene, ali vernici ne moraju da ih se pridržavaju“, rekao je on.

Isus , Dzizs , tj. Heshua…
sta mislite o njemu ?

jel bio ok opusten tip, tj dal bi mogli reci :“ma onaj heshua je car“?

da li je bio gari za rispekt?

da zivi danas

za koga bi navijao?

kakvu zurku nosio?

da li bi svojim tijelom sprecio secu platana!!!!?

dal’ bi blejali sa njim i zdelili klopu/buksnu/vateva na pauzi?

kakav bi mu bio stav prema drogi(tj postoji varijanta heshua bi postao pajdoman)?

jel bi mu :dzonirackovic: upao na B-day parte?

misim ceo ovaj hajp “umro je al nije , jerbo je oziveo“ poslednjih par dana me natera da o ovome razmisljam :/

toliko pitanja….

Misje_Lero_Prime on Wed Apr 07, 2010 3:38 pm
cheeekaajtee ooj ljudi….it’s fajnali jasno…pa zar ne razumijete konachno

svevisnji je svoje jedino dijete poslao opet da pohodi zemlju ne u oblicju covjeka no zhene….i to kakve…
premudre , prepune empatije i osecaja za nevidlkjivo i neuhvatljivo , a niko je ne razume sem par odabranih(novi internet apostoli??) a koji e na kraju izdashe i odrekoshe je se preko 23 posta i replike

em radi obican posao kao u prvom zivotu em je roughly istih godina ,em skromnog porekla a takodje ih niko ne kapira(+ u sadasnjoj inkarnaciji ima veze sa novcima..valjda neka karmicka suprotnost i kazna za ono bahacenje u jerusalimskom hramu kad je prevrnuo svo zlato od bankara)

kako ne kapirate da je jedna tako osetljiva i tanana dusha kao shto je provinc, jedino moguce da je od bozanske tvari i zraka svijetla nacinjenja

ona…. je Isus
omfg!!!121324q53

ONA

al hail the daugheter of God

ona donosi srecu i dugu i razumevanje

upalite vase kompove , ukljucite net konekciju otidite na chill i spoznacete istinu
and the truth shall set you free

:rh: :rh: :rh:

please preach us

poslusajte njene besede na chilu ….
a blagosloveni su oni koji imaju njene pm-ove

Misje_Lero_Prime on Thu Apr 08, 2010 3:44 am
omg da …doobra ideja , mislim to za prckanje n stuff..treba mi zhena..ali bash .. tim vishe shto sam veceras dok sam na mostu cekao bus sat vr ,po hladnoci na kojoj pingvini krepavaju , proucavao ponasanje puzeva i hranio ih lisscem/izvalio sam sta jedu i da su im antene i ochi i senzori za pritisak i vlagu) + sam im pomagao da se popnu sa betona na travu (kapiram da im je trava gajba i da se tu kul osecaju)

ne znnm kakave veze imaju puzevi i isus ali sam siguran da je imaju kao sve u vaseljeni sa svim drugim(mism gvozdje u hemoglobinu vasih crvenih krvnih zrnaca kao i svi lelementi sem vodonika i malo litijuma je doslo iz utrobe neke ili mozda vishe zvezda koje su sagorevale voodonik i helijum pre vise od 5 milijardi godina ,i koje su eksplodirale u oodgromnoj ekspolziji i time u okolni prostor rasprshile teze elemente(silicijum , ugljenig , natrijum , kalijujm , sumpor , fosfor ..itd) koji su bili neophodmni za zacetak zivota)
sve je medjupovezano u nerazmrsivo pletivo fluksa stvarnosti

mozda su puzevi u svom kolektivnom bicu isus..mozda je svet stvorio neki divovski puzh…mism why not , ako zanemarimo ideje o velikom prasku i shirenju svemira i kosmisku mikrovalnu pozadinu .. npr pleme sa papua nove gvineje ima predanje da je svet skotrljao od primordijaone balege bog buba balegar
neko pleme iz afrike ima pravo haos prichu sa Prvom kozom sto je stvorila sveet…
hmmmm
cudni su putevi chijigod

Vatra sa statue Isusa Hrista prenela se na obližnji amfiteatar, ali je ubrzo stavljena pod kontrolu. Nije bilo povređenih, rekao je šef lokalne policije. Širina statue je bila 12 metara. Njena izrada koštala je 250.000 dolara, javio je AP. Podignuta je ispred jevanđelijske crkve Solid rok uz međudržavni autoput 75.

„Kralj kraljeva“, kako su nazivali statuu, postao je jedna od znamenitosti jugozapada Ohaja koji je privlačio mnoge prolaznike. Crkveni zvaničnici morali su da izgrade posebne staze za mnogobrojne posetioce.

Na ideju o postavljanju ove statue došla je supruga osnivača te crkve, bivšeg trgovca konjima, Lorensa Bišopa. Ona ističe da statua nije postavljena da bi impresionirala ljude, već da bi im pomogla kao simbol nade i spasenja.

Na njima se – na aramejskome, grčkome i latinskome – navodi da je tu Isus iz Nazareta. Frale tvrdi da je to trag običnoga birokratskog dokumenta radi ukopa, odnosno sahrane u grobnici. Smatra ga utoliko autentičnijim ukoliko nije trag Isusovih sljedbenika, kasnije nazvanih kršćanima, nego mjesnih vlasti, koje su samo konstatirale identitet mrtvaca.

Pred tim “Torinskim platnom” u nedjelju se popodne sabrao u molitvi poglavar Katoličke crkve Benedikt XVI. Njegov je posjet bio i povod da se televizijskom auditoriju obznani detalj o napisima.

Papino hodočašće je medijski najpopraćeniji moment ovogodišnjeg izlaganja te štovane i donekle kontroverzne kršćanske relikvije u Kapeli Svetog platna, smještenoj između Kraljevske palače i Stolne crkve u Torinu. Ona i bez toga vazda privlači golemu pozornost: ove se godine za posjet predbilježilo više od dva milijuna vjernika, a očekuje se da će ih biti i više od tog broja do 23. svibnja, zadnjeg dana izlaganja.

Gradonačelnik postkomunist Sergio Chiamparino nije propustio naglasiti da su Torino i Pijemont domovina socijalno angažiranih svetaca i blaženika, počam od sv. Giovannija Bosca, a Papa nije u homiliji propustio odgovoriti kako misli osobito na one koji žive u oskudici uslijed nezaposlenosti i nesigurnosti u budućnost, na one u fizičkoj i moralnoj patnji. “Torinsko platno” nosi trag čovjeka koji je patio, koji je bio bičevan, mučen, pa izložen krajnje sadističkoj kazni smrti na križu – kao Isus iz Nazareta, kao 8000 Spartakovih ustanika, kao još mnogi neznani patnici.

Rasprave i dvojbe

Papin posjet imao je i stanovit ekumenski karakter, jer su pribivali i istaknuti predstavnici pravoslavnih crkava, delegati patrijarhâ iz Moskve i Carigrada, odakle su katolički križari pljačkaši vjerojatno ukrali tu relikviju.

“Torinsko platno” (“Sveto platno”, “ágia sindóne”, “sacra sindone”) kultni je predmet oko kojega stoljećima traju raspre i dvojbe, više u Katoličkoj crkvi nego izvan nje. Neki ga smatraju materijalnim dokazom Kristova uskrsnuća, s tragovima energije koja se oslobodila u trenu kada se Isusovo tijelu, dotad u njemu zamotano, uznijelo iz groba. Drugi su mnogo skeptičniji, pa ga neki smatraju pukom krivotvorinom. Na svaki način riječ je o predmetu oko kojega polemike ne prestaju stoljećima. Ovih dana, u Kapeli koja ima pristup i iz nekadašnje savojske rezidencije i iz torinske Katedrale, i vjernici i radoznalci mogu opet vlastitim očima potražiti elemente za svoju istinu o tom platnu.

Dokaz uskrsnuća

Ono je ovih dana izloženo prvi put nakon deset godina i prvi put otkako je temeljito restaurirano 2002. Izloženo je u novom ostensoriju, iza dva sloja neprobojnog stakla, unutar kojega je plemeniti plin argon na kontroliranoj temperaturi, kako se platno ne bi nimalo mijenjalo.

Na njemu se razaznaju obrisi čovjeka, bradata, s tragovima rana na rukama, nogama i prsima, koji bi odgovarali Kristovim ranama od prikivanja na križ, odnosno ranjavanja kopljem. Otisak je specifičan po tome što ima trodimenzionalni efekt fotonegativa, koji se ne može postići samim omatanjem mrtva tijela.

Zbog toga mnogi kršćani vjeruju da je baš to onaj komad platna koji je omatao Isusovo tijelo u razdoblju od polaganja u grob do eventualnog uskrsnuća. Nije posrijedi, kažu, običan otisak znoja i krvi (Isus se, po evanđeljima, znojio krvavim znojem, možda od pneumotoraksa: neki pretpostavljaju da je probio pluća na čavao pavši pod križem i da je od toga izdahnuo na križu – trag na platnu ukazuje na ranu koja može biti od toga čavla, ali i od koplja), nego nadnaravni trag, štoviše materijalni dokaz uskrsnuća.

Osporavanje nadnaravnog

Istraživanja provedena 1981. – vodili su ih talijanski sindonolog Baima Bollone i Amerikanci Heller i Adler – utvrdila su da je patnik umotan u to platno imao krvnu grupu AB.

Ima ih koji potpuno osporavaju nadnaravno podrijetlo otiska. Nathan Wilson smatra da je otisak dobiven ne utiskivanjem bilo krvi i znoja, bilo boje, u lanenu tkaninu, nego obrnutim procesom: parcijalnim izbjeljivanjem tamnijeg platna, dakle koristeći istu metodu kojom domaćice tisućljećima izbjeljuju rublje na suncu.

Još je više skepse spram “Torinskog platna” izazvalo ispitivanje njegove starosti ugljikovim izotopom C14, provedeno 1988. po narudžbi Torinske nadbiskupije. Rezultat je bio da je platno satkano između 1260. i 1390. – dakle kad se pojavilo u Savoji. Naknadno je i istraživač koji je vodio to ispitivanje, američki kemičar Willard Frank Libby, tvrdio da je rezultat mogao biti pogrešan ako je uletjela nit od krpanja platna nakon požara 1532.

Ikona ili relikvija

Barbara Frale i sada razlučuje znanstveni i vjernički stav spram “Torinskog platna”. Za nju je, znanstveno gledano, posrijedi arheološki predmet nesumnjivo iz I. stoljeća, iz rimske epohe – dok “u duhovnoj sferi to ostaje tajna”. Dakle, i neovisno o tome što je pri svim posljednjim izlaganjima živući papa odlazio moliti se pred “Torinskim platnom”.

Ni znanost, a ni Katolička (ili ina) crkva nisu se, dakle, definitivno izjasnili da je Sveto platno zaista omatalo mrtvo tijelo Krista, koga kršćani smatraju uskrslim Bogom živim, i jednom od triju osoba jedinog Boga. Umirovljeni torinski nadbiskup kardinal Giovanni Saldarini preklani je stoga rekao da je posrijedi ”ikona, a ne relikvija”. Sama Crkva nikad nije Sveto platno službeno proglasila Kristovom relikvijom, ali nije to ni osporila te podržava pučku pobožnost spram njega.

Kronologija Svetog platna

- 30. – Isus Krist umire na križu. Njegovo ranjeno i okrvavljeno tijelo biva oprano, pomazano, umotano u platno i pohranjeno u grob za koji žene dva dana kasnije tvrde da je prazan. Po apokrifnim evanđeljima, platno uzima žena Poncija Pilata, sklona Isusu.

- 1. tisućljeće – Platno u kojemu je navodno bilo umotano Isusovo tijelo spominje se u Edessi (danas Urfa u Turskoj); iz tog razdoblja ostaje ikona s prikazom tog platna (“Mandelyon”), veoma sličnim otisku na Torinskom platnu.

- 1204. – Mlečani osvajaju Carigrad u IV. križarskom ratu. Smatra se da je Platno iz Edesse bilo preneseno u Carigrad prije negoli su Turci osvojili grad i da su ga oteli križari (jedan od njih, Robert de Clary, tvrdi da ga je vidio u Carigradu, u Carskoj palači).

- 1312. – Raspušten i uništen božjački (templarski) red, za koji se pisalo da je poštovao “bradati lik”. Barbara Frale pretpostavlja (2008.) da je to moglo biti Torinsko platno.

- 1350. – Geoffroy I. de Lirey izlaže platno u kapeli u Lireyju. Biskup u Troyesu osporava njegovu autentičnost.

- 1453. – Marguerite de Charney, nasljednica Lireyja, daruje Platno Anni de Lusignan, potomki jeruzalemskih kraljeva, udanoj u savojsku kuću, koja tako postaje vlasnica relikvije.

- 1532. – Platno oštećeno požarom u kapeli u savojskoj prijestolnici Chamberyju, kamo su ga Savojci prenijeli 1506.

- 1578. – Savojci prenijeli Platno u svoju novu prijestolnicu Torino.

- 1694. – Platno je smješteno u posebnoj kapeli u Torinu.

- 1983. – Svrgnuti kralj Umberto II. Savojski ostavlja Platno u nasljeđe Svetoj Stolici.

- 1988. – Kardinal Ballestrero objavljuje znanstveni nalaz da je samo platno satkano oko 1300. godine.

- 1996. – Kuznecov tvrdi da je požar 1532. mogao izmijeniti molekularnu strukturu Platna, koje bi moglo biti ipak iz 1. stoljeća. Baima Bollone objavljuje dodatne nalaze po kojima bi platno ipak bilo iz 1. stoljeća.

- 1997. – Platno ponovo spašeno iz požara.

- 2000. – Nadbiskup Poletto najavljuje novo ispitivanje starosti Platna, koje nije provedeno.

- 2002. – Platno restaurirano i podvrgnuto novim istraživanjima.

- 2010. – Platno ponovo izloženo. Barbara Frale utvrđuje tragove napisa iz I. stoljeća. ( I. B.)

Autor: Inoslav Bešker

Glava, ruke i prednji deo 40 metara visoke statue išarani su raznim natpisima ispisanim sprejom. Vandali su za svoj „zločin protiv naroda“, kako ga je opisao gradonačelnik Rija, Eduardo Paes, iskoristili skele postavljene prošlog meseca oko spomenika radi njegove restauracije.

„Rio de Žaneiro i Brazil ne zaslužuju ovako nešto. Kriminalci će platiti za svoje zlodelo“, izjavio je Paes listu „O Globo“.

Pristup spomeniku je bio zatvoren nakon obilnih kiša koje su izazvale klizišta i poplave u gradu. Među grafitima se može pročitati „Kada mačke nema, miševi kolo vode“ i razne aluzije na stanovnike Rija, koji su poginuli ili nestali u nedavnim kriminalnim aferama, piše „O Globo“.

Statua Hrista spasitelja od mekanog kamena steatita podignuta je 1931. godine na brdu Korkovado. Početkom marta započeti su radovi na njenoj restauraciji vredni četiri miliona dolara.

„Na krstu, on je oprostio ljudima koji su ga razapeli“, istakao je Elton. „Isus je želeo da volimo i praštamo (drugima). Ne znam šta čini ljude tako okrutnima. Pokušajte da budete homoseksualna žena na Bliskom istoku – bolje vam je da ste mrtvi“, ocenio je muzičar.

Jaki američki religiozni lobi sigurno neće biti srećan nakon ovih njegovih komentara, ocenjuje „Skaj njuz“. Nakon što je Džon Lenon, ubijeni član „Bitlsa“ izjavio za „Ivning standard“: „Mi smo sada popularniji od Isusa“, ploče čuvenih „buba“ su spaljene, a neke radio stanice su prekinule emitovanje njihovih pesama. Ni Eltonu Džonu nisu strane kontroverze, što se njegovim fanovima i ne dopada, ukazao je „Skaj“.

„Svaki put kad pevam ‘The Ballad Of The Boy In The Red Shoes’, kažem da je to pesma o vremenu kada su ljudi u Americi počeli da dobijaju sidu, a njihov (bivši) predsednik Ronald Regan nije uradio ništa oko toga, oni me izviždaju“, rekao je muzičar, „Ima mnogo mržnje na svetu“, dodao je on.

Elton Džon se takođe osvrnuo na prošle veze i svog dugogodišnjeg partnera Dejvida Furniša.

„Svake subote već 16 godina mi šaljemo jedan drugom razglednicu, bez obzira gde se nalazimo u svetu, kako bismo rekli koliko mnogo se volimo“, rekao je on.

Platno je jednostavnog dvosmjernog tkanja za razliku od vrlo složenog Torinskog. U vrijeme Isusa vjerojatno su se za ukop koristile slične tkanine. Torinsko platno ima tkanje kakvo je bilo poznato samo od srednjeg vijeka na dalje.

No pronađena pogrebna tkanina otkriva još jednu zanimljivu židovsku tradiciju – tijela se nisu umatala u jedinstven pokrov već u zasebne dijelove za tijelo i za glavu. Stručnjaci tvrde da je ovakvo umatanje bilo uobičajeno kako bi se pokojniku, u slučaju da nije stvarno mrtav, omogućilo da otpuše platno s glave i pozove pomoć. Stari zapisi svećenika potvrđuju takve slučajeve. Stoga je običaj bio da obitelj tri dana nakon pokopa provjeri grob.

Testiranja Torinskog platna, odnosno datiranje radioaktivnim ugljikom, pokazalo je da je ono nastalo u srednjem vijeku, međutim, mnogi ga kršćani unatoč tome i dalje smatraju autentičnim Kristovim pokrovom.

Za ovo prilično iznenađujuće otkriće najzaslužnija je Lilijan Švarc, grafički saradnik u Školi za vizuelne umetnosti u Njujorku. Ona je svetskoj javnosti postala poznata još osamdesetih godina prošlog veka, kada je preciznim merenjem poredila Leonardovu sliku Mona Lizu i jedan Da Vinčijev autoportret. Tom prilikom, utvrdila je da su se dva lica savršeno poklopila, što je još jednom potvrdilo insinuacije da je umetnik koristio sopstveni lik kao model po kojem je radio.

Isti princip je Švarcova iskoristila i u slučaju torinskog pokrova. Koristeći kompjutersko skeniranje otkrila je kako su lice na torinskom platnu i lice Leonarda da Vinčija jednakih dimenzija.

„Savršeno se slažu. Nema sumnje da su proporcije o kojima je Leonardo pisao korišćene i prilikom stvaranja lica na torinskom platnu”, objasnila je Švarcova za britanski „Telegraf”.

Sudeći po dokumentarcu, Da Vinči je prvo izradio statuu sopstvene glave, da bi zatim svoje crte „projektovao” na laneno platno koristeći primitivni fotografski uređaj, poznat kao „camera obscura”. U programu se navodi da je umetnik tkaninu premazao srebrnim sulfatom, koji ju je učinio fotoosetljivom poput fotografskog filma. Zatim ju je obesio preko okvira u zamračenoj sobi. Kada su sunčevi ultraljubičasti zraci prošli kroz sočivo, koje se nalazilo u jednom od zidova, Leonardov trodimenzionalni model projektovao se na platno stvarajući trajnu sliku.

„Ova vest je zastrašujuća, za ’padanje vilica’. Ovo je najuzbudljivija stvar koja se ikada dogodila”, istakla je Lin Piknet, koja se posvetila istraživanju torinskog pokrova. „Falsifikator platna svakako je morao da bude jeretik, neko ko se nije bojao osvete ’Isusove krvi’. Morao je, takođe, dobro da poznaje anatomiju i da na raspolaganju ima tehnologiju koja će prevariti svet sve do 20. veka. On je imao snažnu želju da ostavi nešto za budućnost, nekako da je obeleži, i to ne samo za dobrobit umetnosti, već i radi sopstvenog ega”, navodi „Telegraf”.

Kao još jedan dokaz da je Leonardo taj koji je falsifikovao pokrov, studija napominje da je upravo slavni renesansni umetnik bio fasciniran optičkom opremom i da su njegove beleške sadržale neke od najstarijih crteža i opisa „camera obscura”.

„Da je Da Vinči znao kako će se 500 godina posle njegove smrti generacije hodočasnika i dalje krstiti pred njegovim delom, mislim da bi se verovatno dobro nasmejao”, rekla je Piknetova za „Dejli mejl”.

Ipak, nisu svi tako uvereni da je Leonardo krivotvorio relikviju. Tačnije, profesor Džon Džekson, direktor centra „Torinski pokrov” iz Kolorada (koji veruje da je sveta relikvija zaista nastala u periodu Hristovog raspeća), odbacio je u potpunosti rezultate istraživanja koje je sprovela Lilijan Švarc. Njegov glavni „dokaz” je taj da je najstariji poznati prikaz torinskog pokrova bio na komemorativnom medaljonu, napravljenom sredinom 14. veka.

„Medaljon prikazuje sveštenike koji drže relikviju, a datiran je gotovo sto godina pre nego što je Leonardo rođen. Ne postoji nijedan dokaz da je Da Vinči imao bilo kakve veze sa torinskim pokrovom”, navodi Džeksonovu izjavu britanski „Telegraf”.

R. Škorić
[objavljeno: 05/07/2009]

Na jučerašnjoj svečanoj uskršnjoj misi statua je otkrivena, a oduševljenje prisutnih je bilo neverovatno, tako da deca nisu mogla da se suzdrže, već su neprestano dodirivala statuu. Predstavnik crkve Per Vilder rekao je da je ova statua kopija statue “Kristus” danskog skulptora Bertela Torvaldsena koja je izložena u Kopenhagenu. On je dodao da su u pravljenju statue korišćene bele Lego kockice, ali da su vernici donosili i raznobojne kocke koje su korišćene za “unutrašnje radove” na statui.

Konzervativna organizacija The American Issues Project će tako u petak emitirati provokativnu reklamu u kojoj koriste samog Isusa ne bi demonstrirali razmjere sanacijskog paketa teškog 787 milijardi dolara.

- Pretpostavimo da ste trošili milijun dolara svakodnevno od Isusovog rođenja. U protekle dvije tisuće godina potrošili biste manje nego što će to Kongres učiniti ovim zakonom – kaže se na početku reklame dok na ekranu tri mudraca dolaze u Betlehem.

Ovo je prva televizijska kampanja kojom se konzervativci u opoziciji suprotstavljaju nedavno donesenom zakonu, za koji su glasala samo tri republikanca u Senatu i nijedan u Predstavničkom domu. Reklama Every Single Day (Svaki pojedini dan) traje oko minutu i njezino emitiranje koštat će nešto manje od milijun dolara.

Uz ovu reklamu The American Issues Project će također oživjeti i svoju internetsku stranicu kako bi konzervativna manjina zauzela agresivniji stav prema predsjedniku Obami i vladajućim demokratima u Washingtonu.

Organizacija The American Issues Project je, kao i brojne druge konzervativne organizacije, zbog gospodarskog kolapsa i animoziteta prema Johnu McCainu tijekom izborne kampanje bila izuzetno tiha. Ipak svoju reklamu simbolično završavaju parafraziranjem Obaminog slogana iz kampanje – Je li ovo promjena u koju možete vjerovati? (H. C.)

U Srpskoj pravoslavnoj crkvi potvrđuju da nema teološkog objašnjenja za oltarski prostor koji je rezervisan samo za sveštenike i prema jevanđelskom predanju, jedina žena koja je stupila u oltarski prostor, i to na mesto rezervisano za prvosveštenika, bila je Devica Marija. U pravoslavnoj crkvi se taj dan slavi kao Vavedenje i jedan od najvećih hrišćanskih praznika posvećen uspomeni na događaj prvog ulaska Bogorodice pod svodove jerusalimskog hrama. Verski analiticar Živica Tucih ističe da je novozavetna vera to pravilo preuzela iz judaizma u kome se smatra da je žena „nečista“ jedanput mesečno kada joj je strogo zabranjeno svako prisustvo i učešće u verskim obredima. Ovaj levitski tabu, kako je objasnio, preuzela je judeo-hrisćanska civilizacija i do danas se poštuje, posebno u jelinskoj pravoslavnoj praksi gde žena u vreme periode ne može stupiti u hram ni primiti pročest, a zabranjeno joj je čak i celivanje ikone. U tekstu koji je objavljen na sajtu Verske informatvne agncije (VIA) ističe se da se ovo pravilo u praksi ne primenjuje dosledno i da je reč o nasleđu iz vremena opšte crkve i nepodeljenog hrišćanstva.

U manastirima, kako se navodi, dopušteno je monahinjama da održavaju čistoću oltara i čak da pomažu sveštenoslužitelju u dodavanju kadionice ili sličnim radnjama u vreme liturgije. Čuveni profesor Anastasios Kalis, autor knjige „Odgovori na 100 pitanja pravoslavnom teologu“, zastupa stav da treba „preispitati odluke iz vremena kada je područje aktivnosti žene bilo ograničeno na porodicu“. Kalis odbacuje, kako navodi VIA, grubosti jednog nemačkog kardinala koji je pre više godina poredio rukopoloženje žene sa rukopoloženjem mačke, psa ili magarca. Veliki bogoslov Crkve Grigorije iz Nazijanza, je još u 4. veku zapazio da su muškarci bili zakonodavci i da su otuda propisi upereni protiv žene.

Sredinom juna ove godine održana je „Konferencija pravoslavnih žena“, u Volosu, u Grčkoj, a učesnice su bile priznati teolozi i predavači na čuvenim bogoslovskim akademijama iz Grčke, Albanije, Kipra, Rumunije, Finske, Amerike, bez Srbije i Rusije. Mesni mitropolit Ignatije saglasio se sa zaključcima da „fiziološke osobenosti ne treba da dovode do podela“.

Neki smatraju da pravoslavlju nije strana mogućnost da đakonise kao u prvom milenijumu hrišćanstva ponovo preuzmu mesto u bogosluženjima ali da učeni rimokatolički teolog, sadašnji papa Vendekikt Šesnaesti, ovo pitanje nema u katalogu svojih tema. Katolički sveštenik može biti samo kršteni muškarac ali je primetno da Vatikan više nego ikada angažuje žene, pa ih je oko šest stotina zaposleno u raznim njegovim uredima.

U svim trima monoteističkim religijama – hrišćanstvu, judaizmu i islamu, govori se više nego ikada o položaju žene. Kako piše VIA, jevrejski rabini su do pre sedamdesetak godina bili samo muškarci, a danas su tu ulogu preuzele i žene u takozvanim „liberalnim“ sinagogama. Najmanje rabinki, kako se navodi, ima u Izraelu a najviše u Americi dok je beogradskim Jevrejima bliska samo tradicionalna praksa.

U islamu se vrlo retko razmišlja o „ženskom pitanju“ jer se smatra da su žene „zaštićenije“ nego u ma kojoj drugoj religiji, iako praksa govori upravo suprotno. Žene u islamu nemaju ni pravo glasa, a njihovo svedočenje na sudu se ne prihvata kao verodostojno. Međutim, podseća VIA, marokanski kralj koji je zvanično čuvar islamske vere u Maroku, dao je poslednjih godina važnost obrazovanim ženama koje obavljaju deo imamskih poslova i, na primer, predvode molitvene obrede.

Neke hrišćanske crkve se danas pozivaju na Hristovo učenje, prema kome ne postoje razlike među polovima. Hrist je, kako podsećaju, bio okružen ženama koje su njegovo učenje sledile sa velikim elanom, predanošću i odanošću. One su prve saznale i obavestile svet o Njegovom slavnom vaskrsenju, a vekovima se postavlja i pitanje koja je bila uloga Marije Magdaline i da li o tome znamo „pravu istinu“. U protestantizmu, nastalom u 16. veku odvajanjem od Rima, prihvaćeno je žensko sveštenstvo posle dužih teoloških razmatranja, polemika i osporavanja. Danas žene u protestanstskoj hrišćanskoj crkvi čine bar trećinu klira, a ima ih nekoliko i kod nas u slovačkoj evangelističkoj crkvi. Kod anglikanaca je ovo dopušteno 1992. godine, gotovo istim udelom.

Asortiman proizvoda pod imenom „Looking Good for Jesus“ (Izgledati dobro za Isusa) našao se na rafovima tri radnje popularnog engleskog lanca robnih kuća „Top Shop“ u ovom azijskom gradu-državi.

Deo katoličke zajednice je osudio ovu liniju i istakao da ovakva vrsta marketinga pokazuje nepoštovanje prema Isusu, aludira na seks i trivijalizuje hrišćanstvo. U Singapuru je oko 15 odsto štanovništva hrišćanske vere.

Između ostalog ponuđeni proizvodi su bili sjaj za usne pod nazivom „Virtuous Vanilla“ (Čedna vanila) i krema za ruke i telo zvana „Get Tight with Christ“ (Zategnite kožu uz Hrista), na kojoj je slika Isusa koji stoji između dve „zanesene“ žene.

„Zašto bi iko koristio religiozne simbole da promoviše banalne proizvode za ulepšavanje? To je neukusno i nipodaštavajuće“ rekao je jedan protivnik ovih proizvoda.

Predstavnik „Wing Tai“ kompanije u Velikoj Britaniji izvinio se zbog vređanja mušterija, a firma je zatim povukla proizvode sa tog tržišta prošlog meseca. Međutim, još uvek nije poznato da li su ovi kozmetički proizvodi skroz povučeni iz prodaje.

Tuča je izbila tokom tradicionalnog čišćenja hrama, uoči nastupajućih verskih praznika. Baziliku, sagrađenu iznad Vitlejemske pećine, u kojoj je, prema hrišćanskom verovanju, rođen Isus Hrist, zajednički vode sveštenici rimokatoličke, grčke pravoslavne i jermenske apostolske pravoslavne crkve.

Incident se dogodio kada je na desetine sveštenika i dobrovoljaca došlo u crkvu da očiste podove, zidove i grede u pripremi za pravoslavni i jermenski Božić.

Crkvu u Vitlejemu je ove sedmice posetilo više hiljada turista povodom katoličkog Božića.

Čišćenje je, međutim, preraslo u pravu tuču kada je grupa pravoslavnih vernika prešla u jermenski deo bazilike, izazvavši komešanje među prisutnima.

Naoružani pendrecima i štitovima, palestinski policajci su brzo intervenisali i formirali kordon između dve zavađene grupe, kako bi se čišćenje nastavilo u miru. U toku tuče, lakše su povređene četiri osobe.

Firma „Spiritual brands“ iz Floride nada se velikom uspehu na tržištu flaširane vode, koje u Americi ostvaruje godišnju zaradu od 11 milijardi dolara.

Jedna od voda pod nazivom „Ravnoteža“ na prednjoj etiketi ima sliku Isusa Hrista, a na zadnjoj se nalazi tekst molitve na engleskom i španskom jeziku. Voda ukupno ima deset i sve imaju svoj naziv i lik na etiketi, među kojima je i lik Bogorodice.

Direktor i osnivač firme, izvesni Eliko Tajeb, objašnjava da je ideja bila izabrati neki predmet koji ljudi svakodnevno imaju pri ruci, kao što je u ovom slučaju boca sa vodom, i upotrebiti ga za podizanje morala. Tome, kako je naveo, služi i crkva, ali samo nedeljom.

„Pokušao sam da pronađem predmet kojim se ljudi služe stalno. Ako se osećaju izgubljeno, loše ili tužno, taj predmet će im pomoći da pronađu tlo pod nogama“, izjavio je ovaj biznismen, prenosi agencija Rojters.

Izabrani su hrišćhanski simboli zbog prevage te vere u SAD, ali uslediće i druge vere.

„Želimo da pokrijemo i sve ostale vernike: muslimane, Jevreje, budiste i druge“, rekao je direktor firme koja proizvodi „duhovnu vodu“.