Kina i Iran su 2010. god. proizvele svaka identicnu kolicinu od po 203 miliona tona nafte. Kina je 2008. potrosila 368 miliona tona nafte. Kina SAMA moze da otkupi godisnju proizvodnju nafte Irana. Zbog cega bi Iran zatvorio Hormuski moreuz ako i dalje moze da prodaje naftu??? Jedino ako Zapad uvede Iranu kompletnu blokadu prodaje nafte – tada bi se stvar gadno zakuvala.

Amerika je pocetkom II Svetskog rata bila uvela Japanu i embargo i blokadu. To je imalo za posledicu prvo Perl Habor pa onda Hirosimu i Nagasaki. Verovatno ni ovo ne bi bitno drugacije proslo…

Oni podsećaju da su se u godini Zmaja događali epohalni pronalasci, ali i velike nesreće (najveća dosad bio je razorni zemljotres 1976. u Tangšanu koji je odneo 240.000 žrtava). Ipak, prema istraživanju kineske štampe, u godinama Zmaja broj sklopljenih brakova uvek probije prosek. Postoji i verovanje da su deca rođena u godini Zmaja predodređena da budu zdrava, imućna i dugovečna.

Zmaj je mitsko stvorenje koje predstavlja duševnu hranu čitavoj naciji. Prvo, kao totem plemena, a onda kao simbol celog naroda. U vreme poslednje dinastije Ćing bio je i grb na nacionalnoj zastavi.

Vlada verovanje da zmajevi donose esenciju života u obliku svog nebeskog daha (šeng či), odbijaju zle duhove, štite nevine i daju sigurnost svima koji nose amblem s likom zmaja. Lung, kako kažu Kinezi, predstavlja neprikosnoveni simbol moći, sreće i prosperiteta, otelotvorenje kosmičke sile jang i božanstvo voda u kineskoj mitologiji. Po predanju, ima telo zmije, trbuh žabe, krljušt šarana i tigrove šape s pet orlovih kandži. Zmaj ima brkove i dugu bradu u kojoj krije čarobni biser, simbol sunčevog sjaja.

Kinezi smatraju da je osam (uz šest i devet) najsrećniji broj. Zato navode i osam vrsta zmajeva: nebeski, duhovni, zemaljski, krilati, rogati, uvijeni, čuvar blaga i žuti. Žuti car (Huang Di), stvaralac Kine, prema legendi, imao je zmajevo telo, a ljudsku glavu, pa ga u narodu još zovu Žuti zmaj.

Zato Kinezi ponosno ističu da su „lung ti čuan ren“ – potomci zmajeva.

Broj registrovanih automobila u Kini u 2011. je premašio 100 miliona i prvi put bio veći od broja bicikala, objavilo je danas ministarstvo javne bezbednosti.

Sa 4,7 miliona registrovanih putničkih vozila Peking je prvi na listi 14 kineskih gradova koji imaju više od milion automobila. Među vlasnicima četvorotočkaša 61 milion, odnosno 58 odsto su privatna lica koja uglavnom voze manje modele.

Ukupna brojka motornih vozila koja uključuje i motore i automobile, premašila je 225 miliona. U minulih pet godina broj novih vozila godišnje se povećavao za 19,86 miliona, a statistike pokazuju da je među 230 miliona vozača – manje od 19 odsto žena.

Već od ranih jutarnjih sati, stotine strpljivih Kineza stoje ispred zgrade Glavne pošte u Pekingu čekajući da se otvore vrata. Posebna poštanska marka štampana povodom Godine zmaja koja službeno počinje 23. januara, već se nalazi u prodaji.

Zmaj u Kini simbolizuje sreću i blagostanje. Ali, zmaj kakav se nalazi na novoj poštanskoj marci izgleda kao neko zastrašujuće čudovište koje će pre doneti nesreću nego nešto dobro. Pa ipak, mnogi Kinezi i u ovom prikazu jednog od svojih najomiljenijih simbola vide samo pozitivno.

„Ova slika simbolizuje kineski rast i uspeh“, mišljenje je jednog pedesetogodišnjaka. Činjenica da mnogi Kinu u prikazu na poštanskoj marci vide kao svetsku silu u usponu koja drugima uliva gotovo strah u kosti, njemu očito ni najmanje ne smeta.

„Zmaj predstavlja i novu Kinu. On govori o tome kako Kina želi da postane još veća i snažnija a ovaj novi dizajn simbolizuje i hrabrost i nove vizije Kineza“, tvrdi pedesetogodišnjak.

Pre panda, sada zmaj

Do sada se službena Kina naime uvek služila „blažim“ simbolima. Vlada u Pekingu se do sada uvek trudila da svoje uspehe na svetskoj državnoj sceni prikaže manjima nego što su bili. Pri tome su se često služili slikama i prikazima pande kao simbolom mira i dobroćudnosti.

međutim, Godina zmaja koja će uskoro u ovoj zemlji započeti, očito Kinezima pruža priliku da se prikažu i s jedne druge strane.

Da ima i onih Kineza kojima se ovaj simbol ni najmanje ne sviđa, svedoče i najnovije rasprave koje su se već rasplamsale na raznim Internet stranicama i portalima.

„Prema kineskoj mitologiji, mi smo potekli od zmaja. Da li želimo da se prikazujemo ovako zastrašujuće, kao neka despotska čudovišta?“ pitaju se neki, dok drugi dodaju kako ovaj simbol ipak savršeno odgovara jednoj određenoj grupi ljudi u Kini – snagama državne sigurnosti ali i Ministarstvu spoljnih poslova koje prema njihovom mišljenju, ionako prema susednim zemljama sprovodi politiku zastrašivanja.

Ilegalno tržište maraka

Komentare poput ovih, mnogi ljudi koji čekaju ispred vrata Glavne pošte ne mogu da razumeju. Oni u zmaju vide isključivo simbol sreće.

„Mi obični, mali ljudi u njemu vidimo samo deo kineskog horoskopa. Kineski carevi su se predstavljali kao sinovi zmaja; to je deo i naše tradicije. S ovim markama jednostavno želimo da učestvujemo u sreći ovog simbola. To je sve“, kaže jedan prenzioner. A one, poštanske marke sa zmajem bi zaista nekima već mogle da donesu i nešto sreće, odnosno, nešto novca.

Naime, kineska nova godina još nije počela a markice su na mnogo mesta već rasprodate – sada se mogu dobiti, naravno po puno većoj ceni, samo na ilegalnom tržištu.

Roljs-Rojs koga je 1998. kupio nemački BMW, prodao je 3.538 vozila prošle godine, što je 31 odsto više nego 2010. Prethodna rekordna godina za ovu marku, omiljenu medju britanskom aristokratijom, bila je 1978. godine.

Prodaja na azijskom tržištu skočila je za 47 odsto, ali je takodje porasla za 30 odsto u Velikoj Britaniji uprkos krizi i merama štednje konzervativnog britanskog premijer Dejvida Kamerona. Broj prodatih vozila u Severnoj Americi porastao je za 17 odsto prošle godine.

Najveći doprinos ovom porastu prodaje dao je novi model Gost (Ghost), auto malo manji od čuvenog Fantoma čija je proizvodnja počela 2010. godine kao odgovor na potražnju za „porodičnim“ vozilom. Osnovna cena mu je oko 170.000 funti (oko 205.000 evra) u odnosu na 235.000 funti (285.000 evra) za Fantom.

Više od tri četvrtine automobila ove marke proizvedeni u fabrici Gudvud u jugoistočnoj Engleskoj ide za izvoz.

Dobri poslovni pokazatelji Rols-Rojsa ukazuju na dobro stanje britanske automobilske industrije, i mada je skoro celokupna industrija u stranom vlasništvu ona privlači sve više investicija i otvara hiljade novih radnih mesta.

Naime, za novi hotel od 30 katova površine 17 tisuća kvadratnih metara kineskim je graditeljima trebalo nevjerojatnih – 15 dana, ili 360 sati. Građevinska je kompanija Broad Group izgradnju Ark Hotela u gradu Changshau obavila bez ijedne ozljede radnika.

Osim brzine izgradnje impresivne su i karakteristike zgrade – može izdržati potres jačine 9 stupnjeva Richterove ljestvice, a konstrukcija ima vrhunsku toplinsku i zvučnu izolaciju što je čini peterostruko energetski učinkovitijom od prosječne građevine.

Jedan od te dvojice, lokalni zvaničnik Huang Guang, uhapšen je u petak pod sumnjom da u jelo stavio otrovnu travu. Policija navodi da su Huang i Long bili u svađi zbog novca. Huang, zamenik direktora odseka za poljoprivredu u gradu Bađia u Gvandongu, osumnjičen je da je jelo otrovao travom gelsemiun elegans, koja se može naći u šumama u nekim oblastima Kine.

Porodica nudila 16.000 dolara za informaciju

Policija je najpre uhapsila vlasnika restorana pod sumnjom da služi pokvarenu hranu. Međutim, Longova porodica nije prihvatila da je reč o trovanju hranom i izvršila je pritisak na policiju da dublje istraži slučaj i ponudila nagradu od 100.000 juana (16.000 dolara) za informaciju o njegovoj smrti.

Svoj trojici je za ručkom pozlilo, a Long je umro pošto je u organizam uneo više otrovne biljke, navodi policija. Long i Huang su se sastali kako bi razgovarali o poslovnom ugovoru. Long, koji je rukovodio šumarskom kompanijom u Gvandongu, želeo da je da iznajmi deo zemljišta i razvija ga, objavio je list Nanfang dejli.

Dvojica muškaraca i ranije su jela u tom restoranu, ali je jelo tog puta imalo drugačiji ukus. Treći čovek za stolom, Longov prijatelj Huang Ven, pojeo je samo malu količinu pošto je ukus jela bio „gorči“ nego obično. Long, koji je pojeo najviše, ubrzo je osetio mučninu i vrtoglavicu i prevezen je u bolnicu, gde je doživeo srčani udar i umro.

Ovaj neobičan oglas za posao postavila je na oglasnoj tabli univerziteta u gradu Vuhuan kompanija za učenje engleskog jezika izazvavši burne reakcije javnosti, prenosi Frans pres.

„Ne zelimo Škorpije ili Device, dok će Jarčevi, Ribe i Vage imati prioritet“, navodi se u oglasu.

Lokalni medijii prenose izjavu zaposlene u neimenovanoj kompaniji koja je rekla da je istraživala horoskop i da je otkrila da Škorpije imaju snažne ličnosti i ćudljive su dok su osobe u znaku Device previše kritički nastrojene i ne zadržavaju se duže na jednom poslu.

„Zaposlila sam ljude koji su rođeni u ta dva horospokspa znaka i oni su se ili svađali sa kolegama ili nisu mogli dugo da ostanu na poslu“, rekla je žena predstavljena samo kao Ksija.

U izveštajima se ne navodi zašto su druga tri znaka bolja za mesto profesora i činovnika. Ovo nije prvi slučaj da horoskop utiče na poslodavce. U istom gradu jedna studentkinja, rođena u znaku Raka, pokušala je pre nekoliko meseci da se zaposli u kompaniji koja organizuje venčanja ali je odbijena zbog toga što su „Vodolije i Škorpije pogodnije za posao“.

Naime, većina zatvorenika osuđenih na smrt, priča Hu, toliko je prestravljena da ne može stajati na nogama.

- Za vrijeme egzekucije zatvorenici kleče na tlu, no taj jedan bivši vojnik osuđen za ubojstvo ustao je i počeo trčati prema naprijed. Rezultat: upucali smo metu u pokretu – hladno se prisjetio Hu, koji je, kad se priključio policiji, prošao i trening za egzekuciju.

Prvo je morao promatrati dva izvršenja smrtne kazne te nakon toga pregledati leševe. Danas, priča Hu, mladim policajcima treba više vremena da se priviknu na taj dio posla nego što je trebalo njemu. Kad je prvi put smaknuo zatvorenika, tvrdi, uopće nije bio nervozan. Nervoza ga je uhvatila tek drugi put.
‘Zaslužili su smrt’

- Bojao sam se da neću pucati ravno i da ću postati predmet sprdnje među svojim kolegama – ispričao je Hu, koji nema nikakvih dvojbi o poslu koji radi.

Za njega sve je jednostavno – svi su osuđenici zaslužili ono što su dobili zbog zločina koje su počinili.

- Za starije pravosudne policajce izvršenje egzekucija odavno je rutinski posao – uvjeren je Hu.

Prema izvještajima svjetskih medija i aktivista za ljudska prava o broju pogubljenih osoba, to bi zaista moglo biti točno.
Srtna i za korupciju

Naime, smrtna kazna u Kini obavijena je velom tajne. Većina smaknuća provede se potajno i u tišini, a kineske vlasti ne objavljuju statistiku (smrtna kazna se smatra državnom tajnom) . Jedino s čim se može raspolagati su izvještaji organizacija koje se bore za zaštitu ljudskih prava. Prema njihovim izvješćima, kineske vlasti godišnje smaknu po nekoliko tisuća osoba, više nego bilo koja druga zemlja na svijetu.

Upravo se “tisuće” spominju i u kontekstu prošle, 2010. godine. U istom razdoblju, za usporedbu, u Sjedinjenim Državama pogubljeno je 46 zatvorenika, a u Iranu između 252 i 388 (ovisno o izvorima).

U Kini se smrtna kazna može presuditi navodno u slučaju čak 55 kaznenih dijela, primjerice i za gospodarski kriminal ili korupciju. U srpnju ove godine Zhang Chunjiang, bivši potpredsjednik China Mobilea, osuđen je na smrt zbog uzimanja mita. Zbog korupcije su istu kaznu dobili i zamjenici gradonačelnika u gradovima Hangzhou i Suzhou.

Smrtna kazna se prije 1997. godine propisivala i za ubijanje pandi. Utaja poreza te krijumačarenje zlata i srebra navodno su maknuti s popisa ove godine.

Osim strijeljanjem, Kineze pogubljuju i injekcijama

Poznato je da kineske vlasti trenutno koriste dvije metode za provođenje smrtne kazne.

Iako je najčešća metoda streljački vod, u posljednje vrijeme sve se više primjenjuje injekcija, koja je prvi put upotrebljena u Kini 1997., i smatra se humanijom metodom pogubljenja. Ona se navodno koristi za zatvorenike koji su osuđeni, primjerice, zbog gospodarskog kriminala, a streljački vod za one koji su počinili ubojstvo.

Uvođenje injekcije kao jedine metode, piše Times, moglo bi biti problematično jer se većina organa za transplantaciju u toj zemlji uzima upravo od pogubljenih zatvorenika, što se ne bi moglo učiniti ako bi ih se usmrtilo ubojitom kombinacijom kemikalija.

Svake godine prije početka škole učitelji dolaze u selo Pili, u kojem živi 416 stanovnika, kako bi 80-ak školaraca otpratili do internata gdje ostaju do kraja semestra.

Na svojem se putu suočavaju i s četiri ledene rijeke, 200 metara dugačak most od sajli te četiri mosta koje čine samo dva komada drveta. Život mogu izgubiti na svakom koraku, a put im traje puna dva dana.

Kao „najagresivniji” vinovnici ovih upada i industrijske sajber-špijunaže prvi put su imenovani Kina i Rusija.

Izveštaj se uglavnom bavi špijunažom u komercijalne i ekonomske svrhe, dok je aspekt nacionalne bezbednosti ovoga puta ostavljen po strani. Ove aktivnosti su okarakterisane kao „dugoročna strateška pretnja SAD” i kao oblast u kojoj neuspeh u suprotstavljanju „nije opcija”.

Kao motiv Kine i Rusije navedena je želja da se ukradenom tehnologijom jačaju sopstvene ekonomije. Na meti su pre svega informatičke, vojne, ekološke i medicinske tajne, pri čemu kompanije u mnogim slučajevima nisu svesne da su poharane, dok druge to ne objavljuju strahujući da će to naneti štetu njihovoj reputaciji kod investitora, klijenata i zaposlenih.

Činjenicu da su im računarske mreže provaljene kompanijama često saopštava Ef-Bi-Aj, koji do takvih podataka dolazi baveći se svojim poslom.

Izveštaj navodi da je u sedam sudskih procesa zbog ekonomske špijunaže u prošlog godini u šest slučajeva ustanovljena veza s Kinom.

Za Rusiju se konstatuje da je motivisana zavisnošću od prirodnih resursa i potrebom da diverzifikuje svoju ekonomiju, kao i uverenjem da globalni sistem favorizuje Zapad, na njen račun.

Prema ranijim medijskim izveštajima, ove godine meta sajber-napada bili su „Lokid Martin”, korporacija iz američkog vojnoindustrijskog kompleksa, zatim „Gugl” i Međunarodni monetarni fond. U svim slučajevima tvrdilo se da su napadi potekli iz Kine.

Izveštaj konstatuje da se tempo ove vrste industrijske špijunaže povećava, pominjući usput da se time bave i prijatelji: u tom kontekstu pomenuti su Izrael i Francuska.

„Jedna američka kompanija je za samo nekoliko dana izgubila milijardu dolara, koliko vredi ukradena intelektualna svojina – tehnologija na kojoj su radili više od 20 godina”, izjavio je na predstavljanju izveštaja general Kejt Aleksander, šef novoustanovljene Sajber-komande SAD.

Pitan od strane ovdašnjih medija, spouksmen kineske ambasade u Vašingtonu odbacio je nalaze navodeći da je Kina protiv „svake forme nezakonitih sajber-aktivnosti”, što se često ponavlja u zvaničnim stavovima Pekinga – da se „kineska vlada suprotstavlja hakerisanju u svim njegovim manifestacijama”.

Istraživanje sprovedeno 2009. među profesionalcima kineske informatičke industrije pokazalo je da je njihova najveća briga mogućnost da se u njihove mreže prodre sa američke strane.

I zvanična američka politika je da se ne bavi sajber-špijunažom, mada su procene da su ovdašnji potencijali u tom pogledu najveći.

Eksperti smatraju da je i dosad najsavršeniji kompjuterski virus, „staksnet” – onaj koji je sabotirao iranska nuklearna postrojenja – mogao da bude programiran jedino u SAD. Dokaz da se Vašington izuzetno ozbiljno bavi sajber-pretnjama jeste i osnivanje pomenute Sajber-komande, kao i uvršćivanje sajber-prostora u četvrtu oblast ratnih dejstava – pored kopna, mora i vazduha.

M. Mišić

U izveštaju se ističe da je otkriveno 1 800 slučajeva u kojima je Pentagon kupio elektronsku opremu koja je možda lažna.

Komitet navodi da je otkriveno da je više od miliona lažnih delova ugrađeno u avione poput transportnog „Boinga-Ce17″ i „Ce-130 džej super herkules“ kompanije „Lokhid-Martin“.

Otkrivene su lažne komponente u „Boingovom ce-ha 46″ helikopteru i protivraketnom sistemu THAAD.

- Milion delova sigurno je veliki broj. Ali, moram da istaknem da smo gledali samo u deo lanca snabdevanja odbrane. Tako da je ovih 1 800 slučajeva samo vrh ledenog brega – rekao je senator Karl Levin.

U sedam od deset slučajeva lažni delovi su porijeklom iz Kine, dok su istraživači otkrili da su u 20 odsto sporni delovi stigli iz Velike Britanije i Kanade, koje su poznate tačke preprodaje kineskih „lažnjaka“.

“Radna mjesta i dohodak odlaze iz SAD-a u Kinu zato što ona vara“, objasnio je demokratski senator Charles Schumer ovaj zakonski prijedlog kojim bi se uvele nove carine za kinesku robu.

“Kina ovako sebi prisvaja 30-postotnu prednost.“ U podupiranju ovog zakona iskazano je rijetko viđeno suglasje demokrata i republikanaca. U isti sklop ulazi i vijest, objavljena nešto prije, da je predsjednik kongresnog obavještajnog odbora Mike Rogers optužio Kinu za gospodarsku špijunažu preko internetskih udara koji su dosegnuli “nepodnošljivu razinu“.

Kina je uzvratila podjednako žestoko. Agencija Xinhua nazvala je to “objavom protekcionističkog rata“, kineska središnja banka, te ministarstva vanjskih poslova i trgovine optužili su Washington da “politizira“ pitanje valute i gura svjetsko gospodarstvo u “opasnost od trgovinskog rata“. Kineski dužnosnici objašnjavaju to pokušajem američke vlasti da se dodvori biračima u ozračju predstojećih izbora 2012. godine.

Na drugi ključni američki prigovor, o internetskom špijuniranju, Kina je odgovorila da je zapravo ona njegova “najveća žrtva“. Istina o ovim stvarima je složena, koliko samo mogu biti složeni odnosi dviju svjetskih velesila, koji su, prema općoj ocjeni, najvažniji međudržavni odnosi 21. stoljeća. Nakon obnove prekinutih gospodarskih odnosa 1972. i 1973. godine, te zemlje postale su ključni gospodarski suradnici, pri čemu je Kina s godinama sve više proizvodila i izvozila, gomilala dolarske pričuve i – američke državne obveznice.

Sadašnja, pak, duboka gospodarska kriza i jedne i druge čini sve nervoznijim. Ključne su činjenice ove: nakon ulaska u Svjetsku trgovinsku organizaciju (WTO) 2001. godine, SAD je, prema podacima njezina Instituta za ekonomsku politiku (EPI), zbog trgovine s Kinom izgubio 2,8 milijuna radnih mjesta, a njegov manjak u razmjeni skočio je na vrtoglavih 1,76 bilijuna dolara. Godišnje je to za SAD “minus“ od 250 milijardi dolara. Istodobno, lani su ukupne kineske devizne pričuve iznosile vrtoglavih 2,4 bilijuna dolara, a rasle su u ritmu od 40 milijardi dolara mjesečno.

Vodeći republikanski predsjednički kandidat Mitt Romney rekao je da će, ako uđe u Bijelu kuću, prvog dana imenovati Kinu “manipulatorom valute“. SAD svakih nekoliko godina, još od 2005. godine, izlazi sa sličnim zakonima. Tako je, recimo, 2009. godine udario carinu od 35 posto na kineske automobilske gume, a za to su vrijeme i jedni i drugi, zbog svojih “strateških interesa“ ili “nacionalne sigurnosti“, odbijali uzajamna preuzimanja velikih kompanija (SAD je 2005. godini odbio jedno kinesko preuzimanje u naftnoj industriji, a isto je prošla i Coca-Cola u pokušaju da preuzme kinesku kompaniju Huiyuan Juice Group).

Kinezi se rukama i nogama brane od američkih optužaba, a ključni im je dokaz da je od 2005. godine tečaj njihove nacionalne valute prema dolaru skočio za cijelih 30 posto. Kineski argumenti, zanimljivo, imaju odjeka i u SAD-u, posebno među republikancima, zagovornicima slobodne trgovine. “Nalazimo se u recesiji i financijskoj krizi u Europi“, kazao je ovih dana američki senator Bob Corker.

“Želimo li doista tome dodati i trgovinski rat s (drugim) najvećim gospodarstvom na svijetu?“ U manjim svjetskim gospodarstvima strahuju da bi cijenu mogućeg trgovinskog rata dviju velesila platio cijeli svijet – prije svega prelijevanjem kineske robe, neprodane u SAD-u, na druga svjetska tržišta.

Postoje prijedlozi da se problem riješi “u općem interesu“, među ostalim, i većom unutrašnjom potrošnjom velikih izvoznika – Kini se tu nerijetko dodaje i Njemačka – ali tome nitko ne pridaje veliku vjerojatnost. Ipak, veliko je pitanje hoće li čak i izglasavanje jednog ovakvog zakona dovesti do stalno najavljivanog trgovinskog rata među velesilama, budući da su njihovi probici, prije svega gospodarski, međusobno usko isprepleteni.

JOŠKO ČELAN

Javašluk u zatvoru je bio toliki da su pojedini zatvorenici čak imali kopije ključeva svojih ćelija. Sve je izašlo na videlo kada je prošlog septembra pobegao jedan zatvorenik, koji je osuđen na 10 godina zatvora zbog pljačke.

Ustanovljeno je da su čuvari prodavali čitav niz zabranjenih artikala kao što su mobilni telefoni za surfovanje po internetu, alkohol pa čak i pse popularne kineske rase čau čau. Lokalne vlasti su se izgovarale tvrdnjom da je zatvor, koji inače prima 3.000 zatvorenika, loše sagrađen i da ima neadekvatnu električnu mrežu zbog koje električna ograda često ostaje bez struje. Dva čuvara zatvora su uhapšena, dok su ostali dobili otkaz.

U četrnaest od ovih stanica, koje su locirane na nadmorskoj visini od preko 4.000 metara, u rečenom periodu utvrđeno je povećanje prosečne temperature vazduha za 1,73 stepena Celzijusa, što je otprilike dvostruko veći rast od globalnog proseka otopljavanja tokom poslednjih sto godina.

Tim predvođen Li Džungsingom iz Kineske akademije nauka, je utvrdio tri promene vezane za lednike koje su posledica takvog rasta temperature. Površina mnogih lednika je drastično smanjena ili je došlo do znatnog gubitka njihove mase, dok se površina ledničkih jezera povećala.

Navodi se da je u basenu Pengću, koji ima 999 lednika, između 1980. i 2001. došlo do smanjenja njihove površine za ukupno 131 kvadratni kilometar.

Promene u kišnim i snežnim padavinama u istom periodu nisu bile tako izražene, ali se uklapaju u modele klimatskih promena, napominju kineski stručnjaci.

U jugozapadnim oblastima Kine ima 23.488 lednika, ukupne površine 29.523 kvadratna kilometra.

Sveštenici Kelsang i Kunčak, stari 18 godina, su iz manastira Kirti, mesta čestih protesta protiv kineske politike, u kome su snaga reda u maju brutalno intervenisale, rekao je agenciji Rojters tibetanski aktivista koji živi u izbeglištvu u Indiji.

Samospaljivanje sveštenika može, kako je rekao, da dovede do novih reperkusija u prefekturi Aba, u severnom delu provincije Sečuan nastanjenom etničkim Tibetancima od kojih neki zagovaraju samostalnost i formiranje šere regije pod kontrolom Tibeta.

Drugi tibetanski izvor je naveo da su sveštenici prilikom samospaljivanja uzvikivali „trebamo slobodu religije“ i „živeo dalaj lama“.

Kineska agencija Sinhua je, citirajući lekare, objavila da su dva sveštenika petrpela lakse opekotine i da su u stabilnom stanju. U izveštaju se dodaje da je „pokušaj samoubistva pod daljom istragom“.

Tibetanski sveštenik Kanjag Cering, iz sestrinskog manastira Kirti u indijskom gradu Daramsala, gde je sedište tibetanske vlade u izbeglištvu, rekao je Rojtersu da je dobio potvrdu da su kineski vojnici odneli tela dva sveštenika.

Najnovije samospaljivanje je usledilo nakon šest meseci od kada se budistički sveštenik Funcog (21) iz istog manastira spalio do smrti. Agencija navodi da je Kelsang rođak Funcoga. Kineske vlasti su prošlog meseca uhapsile tri sveštenika zbog učešća u samospaljivanju Funconga.

Njegova smrt je dovela da čvrste reakcije policije koja je privela oko 300 sveštenika i držala ih mesec dana.

Sveštenstvo iz manastira Kirti je učestvovalo i u protestima koji su zahvatili Tibet i oblasti sa tibetanskim življem u Kini marta 2008. kada su se tibetanski sveštenici i Tibetanci odani verskom vođi dalaj lami sukobili sa policijom.

Peking godinama optužuje dalaj lamu, dobitnika Nobelove nagrade za mir, da je separatista koji podstiče nerede, što on negira tvrdeći da se zalaže samo za širi stepen autonomije Tibeta.

Kompanija Pepsi (PepsiCo) najavila je danas da će u saradnji sa kineskom vladom pomoći kineskim poljoprivirednicima da se upoznaju sa najnovijim tehnikama u poljoprivredi.

Kompanija podseća da je već pokrenula projekte iz oblasti poljoprivrede u Kini koji su uzgajivačima krompira omogućili da smanje potrošnju vode i povise prinos. Prošle godine, Pepsi je najavila da će tokom narednih godina uložiti 2,5 milijardi dolara u poslove u Kini, povrh investicije vredne milijardu dolara koja je najavljena 2008. Te investicije uključuju planove za dalji razvoj poljoprivrede.

Sada Kinezi zahtevaju protivuslugu: od Evrope da Kinu prizna kao tržišnu privredu pre utvrđenog roka (2016), a od SAD veće mogućnosti za investiranje u toj zemlji i veći izvoz visoke tehnologije.

Drugim rečima, stiče se utisak da se Kina, koja je zahvaljujući svojoj politici slabe državne valute nagomilala devizne rezerve od 3,2 biliona dolara, po samoj prirodi stvari javlja u ulozi kupca i kreditora u svetu zahvaćenom krizom i da se oseća dovoljno jakom da pritom postavlja i uslove.

Investicije u Evropi

U Nemačkoj i drugim imućnijim evropskim zemljama, međutim, i dalje vlada veliko nepoverenje prema Kini. „Ako Kina kupi evropske obveznice”, izjavio je recimo komesar EU Ginter Etinger, „to neće biti karitativni čin, već će Kina preuzeti Evropsku uniju, a mi ćemo prodati svoje duše”. Iskušenje je, međutim, naprosto preveliko, a u prezaduženim državama poput Grčke, Portugala, Mađarske i Italije, Kinezi su dobrodošli kao spasioci u krizi. Kinezi su već odavno tu, i investiraju u konkretne vrednosti. U Nemačkoj su već kupili proizvođača računara „Medion”, u Engleskoj „Rover”, u Švedskoj „Volvo”, u Grčkoj pirejsku luku, na Islandu pola koncerna za preradu ribe. U Rumuniji grade nukelarnu elektranu, kod nas u Srbiji termoelektranu, a u Poljskoj autoput.
Kako se kineski premijer diplomatski izrazio na Svetskom ekonomskom forumu („Letnji Davos”) u kineskom gradu Dalijanu, njegova zemlja će prema uslovima sporazuma o pristupanju STO iz 2001. automatski dobiti status tržišne privrede 2016, ali Evropa bi, kada je o tom statusu reč, „trebalo hrabro da razmotri odnos sa Kinom sa strateškog gledišta.

Ako zemlje EU dokažu svoju iskrenost nekoliko godina ranije, to bi se pozitivno odrazilo na naše prijateljstvo”. Status tržišne privrede za Kinu ima značaj utoliko što je štiti od antidamping istraga, koje cene kineske robe u Evropi mogu da uporede sa cenama iste robe iz drugih zemalja sa niskim troškovima proizvodnje i da joj nametnu antidamping carinske dažbine veće i od 100 odsto vrednosti ukoliko utvrde da je cena kineskih proizvoda niža.

Ukoliko Kina dobije status tržišne privrede, ove cene se, međutim, mogu porediti samo sa cenama u samoj Kini, gde se zahvaljujući merama državne politike takođe održavaju na vrlo niskom nivou, čime bi zemlja bila zaštićena od visokih antidamping carina.

Kineska ponuda za produbljivanje prijateljstva s Evropom i SAD i za dalje finansiranje njihovih dugova je, dakle, zasnovana na sopstvenom interesu, koji pre svega leži u tome da se sačuva tržište za plasman svojih proizvoda, koji velikim delom odlaze u Ameriku i Evropu.

Kada je reč o odnosu sa SAD, Kina insistira pre svega na liberalizaciji izvoza američke visoke tehnologije, koji joj je potreban kako bi dalje modernizovala industriju. SAD su, međutim, u prošlosti ovakav izvoz strogo ograničavale, iz straha od kineskih kopija, ali manevarski prostor Amerike u pregovorima s Kinom se sve više sužava, što je nedavno bila prinuđena da prizna i državna sekretarka Hilari Klinton. U pitanju su, ipak, pregovori sa sopstvenim „bankarom”.

Utoliko eksperti ni protivusluge o kojima je premijer Ven govorio na Svetskom ekonomskom forumu ne smatraju istinskim preduslovom za dalje investicije, već
pre izrazom narasle kineske samosvesti.

„Mi se ne pogađamo kada investiramo. To bi bilo neozbiljno. Ali ni ne investiramo nesebično: za Kinu nije dobro da u Evropi vlada kriza”, kaže kineski privredni stručnjak Ji Sijanrong, dok Žerar Lajons, glavni ekonomista banke Standard čarterd benk, smatra da u protekloj deceniji tri najvažnije reči nisu bile „rat protiv terorizma”, već „proizvedeno u Kini”, dok će, imajući u vidu sadašnje trendove, reči koje će obeležiti ovu deceniju biti „u kineskom vlasništvu”.

To je drugi put od početka godine da se neki budistički monah spali. Prethodno je to u martu učinio 21-godišnji budustički sledbenik, takođe u Sečuanu, u znak protesta protiv kineske vladavine Tibetom.

U Sečuanu su se i ranijih godina događali slični incidenti, jer budistički monasi ne žele da prihvate zabrane koje im nameću kineske vlasti.

U maju je Kina povećala vlasništvo za 7,3 milijarde dolara – na 1,16 biliona (hiljada milijardi) dolara, prenela je agencija AP. Ukupno strano vlasništvo nad američkim hartijama od vrednosti poraslo je u maju 0,6 odsto, na 4,51 bilion dolara.

Vladin izveštaj pokazuje da strani investitori nisu u maju smanjili svoje interesovanje za američki vladin dug, uprkos tome što su SAD 16. maja dostigle svoj limit za zaduživanje koji iznosi 14,3 biliona dolara. Američko ministarstvo finansija je saopštilo da će SAD bankrotirati zbog duga, ukoliko taj limit ne bude podignut do 2. avgusta.

Japan i Britanija, drugi i treći po veličini vlasnik američkog duga, takođe su u maju povećali svoje vlasništvo nad američkim hartijama od vrednosti.

Ekonomista i dobar poznavalac Kine Markusa Taube kaže, kako prenosi “Dojče vele”, da spekulativni balon nastaje kada „su troškovi nabavke nekretnina vrlo visoki i prevazilaze zaradu od stanarine koja se kratkoročno može dobiti“.

To je bez sumnje upravo slučaj sa gradovima kao što su Hangdžou, Šangaj, Šendžen i Peking. Cena kvadratnog metra u ovim gradovima se između 2008. i 2010. više nego udvostručila. I u ostalim delovima zemlje cene su naglo skočile.

Prema analizama Dojče banke, cene kuća su 2009. u proseku porasle za 25 odsto, a 2010. za 18 odsto. Da bi ublažila posledice finansijske krize, kineska vlada je 2009. godine stavila na raspolaganje 460 milijardi evra. Veliki deo ovih sredstava otišao je u sektor nekretnina. To je opet podstaklo građevinarstvo. Koliko je ovaj sektor postao važan za kinesku nacionalnu privredu vidi se po tome što 15 do 20 odsto zaposlenih radi upravo u građevinskom sektoru.

U međuvremenu je kupovina nekretnina u Kini postala nacionalni sport. Kinezi kupuju drugi i treći stan, uvereni da će vrednost stanova rasti. Markus Taube sa univerziteta u Duizburgu kaže da se situacija u Kini i SAD ne može porediti:

„U SAD je do krize na tržištu nekretnina došlo u sasvim drugačijim uslovima. Tamo su zaista krediti za nekretnine davani maltene svakom prolazniku, ko god ih zatraži. Kinesko tržište nekretnina je zdravije“, tvrdi Taube.

Za razliku od Amerikanaca, Kinezi daju vrlo visoke kamate za štednju. Kupovina kuće se uglavnom finansira vlastitim kapitalom, a ne kreditom, piše stručnjak Štefen Dik u analizi Dojče banke. Što znači da u slučaju pucanja balona nekretnina, krediti bez pokrića ne bi imali toliki efekat u bankovnom sektoru.

Daleko bi gore bili pogođeni građevinska industrija i privatna potrošnja. Štefen Dik pominje još jedan važan element: „Mnoge lokalne vlade veliki deo prihoda dobijaju prodajom zemlje agencijama za nekretnine. U nekim provincijama to predstavlja 40 odsto prihoda.“ Ali, ni centralna vlada ne miruje. U naredne četiri godine planirala je izgradnju 36 miliona stanova.

Automobili i kamioni moći će da se kreću samo kroz stotine kilometara tunela. Na površini će ostati autobusi, taksiji i električni skuteri, naravno, uz bicikle i rikše. Privatni klasični automobili moći će da „pomole nos“ samo ako garaža ima i nadzemni deo. Ako to Pekingu pođe za rukom, a u Kini, kako je nedavno napisao jedan zapadni novinar, vlasti obično urade ono što obećaju, jedan od najprljavijih gradova postaće najčistiji grad na svetu.

Uvode se i privremene restriktivne mere. U gradu neće moći da se registruje više od 240.000 novih automobila godišnje (prošle godine registrovano je milion), a „provincijske tablice“ će moći da uđu samo uz plaćenu propusnicu.

Neki od delova pekinškog plana deluju potpuno futuristički. Recimo, centri za kupovinu, u kojima ljudi neće morati da izađu iz automobila. Ili poslovni centri na stanicama metroa, u kojima će se nalaziti kancelarije, restorani… To što u radno vreme neće videti sunca, radnicima će se nadoknaditi viškom slobodnog vremena, koje će dobiti kad ne budu morali da provode po nekoliko sati u saobraćajnoj gužvi.

ČAĐ U OFANZIVI

ŠEST autostrada okružuje Peking a 142-175 mikrograma čađi po kubnom centimetru padne na grad, iako je samo 20 mikrograma dozvoljeni maksimum.

Vrednost evra i danas raste u odnosu na američku valutu, tako da se jedan evro menja za 1,4475 dolara. U prvoj polovini današnjeg berzanskog poslovanja zajednička evropska valuta je poskupela u odnosu na američku za 0,27 odsto.

Interesovanje investitora za evro je pojačano nakon što je parlament Grčke u sredu usvojio nov petogodišnji program oštre štednje, a danas izglasao konkretne korake ka njegovoj realizaciji.

Kineski premijer Ven Điabao je tokom nedavne višednevne turneje po Evropi najavio veća ulaganja kineskog kapitala i produbljivanje privredne saradnje sa evropskim zemljama.

Nekoliko ekonomskih stručnjaka u Kini nedavno su snizili svoja predviđanja vezana za ekonomski rast za ovu i iduću godinu na oko 8,5 procenata, sa ranijih devet do 10 procenata. Od početka svetske ekonomske krize, Kina je je postala vodeća svetska ekonomska sila. Ali, već od prošle godine, Kina pokušava da zauzda sve veće pozajmice banaka kao način da se obuzda rast inflacije i cene nekretnina.

Ove mere ne samo da su oslabile ekonomski rast u Kini, kažu analitičari, već su počele da utiču i na druge probleme u finanijskom sistemu. Analitičari takođe primećuju da je u poslednjih nekoliko nedelja i izvoz počeo da pokazuje znake opadanja.

Kineski naučnici saopštili su da su uspešno „proizveli“ 300 krava koje daju mleko po sastavu identično ljudskom. Ovo mleko ima ključne hranljive sastojke koji osnažuju imuni sistem beba i smanjuju rizik od infekcija. Istraživači su koristili tehnologiju kloniranja da ubace ljudske gene u DNK krave, a zatim su genetski modifikovane embrione „ubacivali“ u krave koje su igrale ulogu surogat majki. Mutirane krave navodno su fizički identične „prirodnim“ pripadnicama iste vrste. Mleko koje daju ima nešto jači i slađi ukus od običnog kravljeg mleka.

KINESKI istraživači dosad su proizveli tri generacije genetski modifikovanih krava, ali ističu da ih za komercijalnu proizvodnju mora biti mnogo više. Oni tvrde nema opasnosti od genetski izmenjenih proizvoda i ističu da se u Americi već godinama jede takva hrana.

Naučnici su uvereni da će na ovaj način pružiti alternativu majčinom, ali i formula mleku koje se često kritikuje zbog nedovoljne hranljivosti. Kako istraživači imaju podršku biotehnološke kompanije, nema sumnje da će se njihov proizvod za nekoliko godina naći u prodaji.

Još manje možemo da sumnjamo da će to naići na žestok otpor protivnika genetski modifikovane hrane i udruženja za zaštitu životinja. Oni tvrde da tehnologija genetske modifikacije predstavlja pretnju za okolinu, ali dovode u pitanje i bezbednost hrane koja se dobija na takav način.

Njihovim tvrdnjama svakako ne protivreči činjenica da je tokom eksperimenta šesnaest genetski izmenjenih teladi uginulo u roku od šest meseci od rođenja.

Predstavnici britanskog Kraljevskog društva za zaštitu životinja rekli su da su veoma zabrinuti zbog genetski modifikovanih krava i postavili, možda i suštinsko, pitanje – zašto nam je takvo mleko uopšte potrebno?

Sedamnaestogodišnjak, identifikovan samo kao „Mali Dženg“, ispričao je lokalnoj televizijskoj stanici da je prodaju bubrega ugovorio putem interneta. Za njegovu „transakciju“ saznalo se tek kada je majka postala sumnjičava.

Ovaj slučaj ukazuje na način funkcionisanja crnog tržišta ljudskih organa u Kini gde je manjak donora doveo do unosne trgovine.

Sve je počelo kada je „Mali Dženg“ video oglas na internetu u kojem se donatorima organa nudio novac. Nakon što je operisan u jednoj bolnici, dobio je 3.392 dolara s kojim je kupio žarko željeni „ajped“ i laptop.

Kada ga je majka upitala otkuda mu te stvari i ožiljak, dečak joj je sve priznao. Policija je pokušala da nađe organizatore operacije, ali su oni nestali bez traga.

Kineske vlasti su 2007. zabranile prodaju organa i uveli praksu dobrovoljnih donacija u pokušaju da suzbiju ilegalnu trgovinu.

U okviru tog kompleksa nalaze se i tri hotela sa 2.200 soba, kao i bazen od 4.000 kvadratnih metara sa mehanizmom koji može da proizvede talase visine 1,5 metara i veštačkom plažom koja je napravljena nasipanjem 350 tona belog peska. Deo ogromnog kazina su i tropske i japanske bašte, japanski paviljon za čaj, viski bar, 50 restorana, i ulica namenjena ljubiteljima kupovine.

Galaksi Makao je 34. kazino otvoren u tom kockarskom gradu, koji je u prošloj godini ostvario prihod od 23,5 milijardi dolara, što je četiri puta više od najpoznatije kockarske meke – američkog Las Vegasa, koji je zaradio svega 5,8 milijardi dolara u 2010.

Hostese u kazinu Galaksi Makao

Grad Makao pokušava da proširi svoje prihode i na polja nezavisna od kockanja, i da pokuša da privuče posetioce kulturnim i zabavnim sadržajima.

Ekonomija Makaa doživela je bum 2002, kada je ukinut 40-godišnji kazino monopol i dozvoljen ulaz i američkim i australijskim kockarskim magnatima.

Najveći broj posetilaca u Makao stiže sa kineskog kopna i iz Hong Konga, koji su prošle godine činili više od 80 odsto od ukupno 25 miliona onih koji su želeli da okušaju sreću u toj bivšoj portugalskoj koloniji.

Vlasti Makaa sada žele da privuku i turiste iz drugih azijskih zemalja, posebno Japance. Makao je specijalni administrativni region u Kini i jedino mesto u zemlji u kome je kockanje legalno.

Moglo se naslutiti da će doći do velikih problema već na početku otvaranja radnje kada su kolone ljudi nahrlile zbog novog aj peda 2. Ljudi su bili nestrpljivi i gurali su se kako bi ušli u objekat. Frka je nastala u trenutku kada je zaposleni pokušao da ukloni ljude za koje je sumnjao da su se progurali preko reda.

Nastao je opšti metež i svađe, i neko je razbio staklo radnje. Kada se staklo raspršilo, petoro ljudi završilo je sa povredama a jedan muškarac je čak dobio udarac flašom u glavu. Poslodavci su bili primorani da zatvore radnju.

- Bili smo primorani da zatvorimo radnju kada je rulja počela da se buni. Sigurnost zaposlenih i mušterija nam je na prvom mestu i pokušali smo da se odbranimo – ispričala je portparolka ove filijale.

Kina je dala ukupno 256,29 milijardi juana (39,2 milijarde dolara) pomoći stranim zemljama od 1950. do kraja 2009., a u poslednjih pet godina iznos pomoći je rastao skoro 30 odsto godišnje, objavljeno je danas u Beloj knjizi o kineskoj pomoći inostranstvu.

Prema dokumentu koji je objavilo Ministarstvo informacija, davanja su se sastojala od 16,3 milijarde dolara bespovratne pomoći, 11,7 milijardi dolara beskamatnih zajmova i 11,3 milijarde dolara povlašćenih zajmova, javila je agencija Sinhua.

U Beloj knjizi je po prvi put pružena sveobuhvatna slika kineske finansijske pomoći inostranstvu i aktivnosti povezanih s kineskim prisustvom u zemljama u razvoju. U dokumentu se ističe da je, dok je bila fokusirana na vlastiti razvoj, Kina pružala pomoć u skladu sa svojim mogućnostima i drugim zemljama sa ekonomskim poteškoćama i time ispounjavala svoje međunarodne obaveze.

Uz pružanje pomoći Kina je, kako se navodi, doprinosila unapređenju zemalja u razvoju i pružila nove alternative zapadnim donatorima koji postavljaju više uslova zemljama korisnicima pomoći.

Finansijska sredstva koje je dala Kina uglavnom su korišćena za pomoć zemljama primaocima u izgradnji bolnica, škola, jeftinih stanova i kopanju bunara i izgradnji sistema vodosnabdevanja.

Agencija navodi da su se i drugi projekti uglavnom ticali pitanja društvenog blagostanja i problema razvoja ljudskih resursa, kao i tehničke, razvojne i humanitarne pomoći.

Kina je sve prisutnija u mnogim zemljama u razvoju širom sveta. Njene kompanije grade puteve i železnicu u Africi i Aziji, drže telekomunikacije i rudnike u mnogim zemljama gde izvode i radove na razvojnim projektima.

Sve veća finansijska prisutnost Kine u zemljama u razvoju izaziva, međutim, i kritike dosadašnjih finansijera sa zapada koji kažu da pomoć Pekinga nije transparentna i da doprinosi korupciji i zloupotrebama u upravi.

Kina u izveštaju ističe da je povećanje njene uloge kao donatora pomoći, pozitivno u vreme kada globalna ekonomska kriza tanji budžete drugih zemalja.

Trenutno beskamatni zajmovi se daju uglavnom zemljama u razvoju koje imaju relativno dobre ekonomske uslove kako bi se izgradili javni objekti i pokrenuli projekti unapređenja standarda života ljudi, navodi se u Beloj knjizi.

U pogledu povlašćenih kredita, 61 posto se koristi za pomoć zemljama u razvoju u izgradnji transporta, komunikacija i električne infrastrukture, a 8,9 odsto za podršku razvoja energetskog sektora i resursa, kao što su nafta i minerali.

Do 2009. godine Kina je dala povlašćene kredite za ukupno 76 zemalja u kojima se izvodi 325 projekata, od kojih su 142 već završena.
U Beloj knjizi Kina se opisuje kao dobro utemeljen partner koji je spreman da svetu u razvoju pruži pomoć bez političkih uslovljavanja, što rade zapadni darodavci koji kredite obično povezuju s posebnim uslovima.

Takođe se ističe da će Kina kao važan član međunarodne zajednice, kao i uvek, podstrekivati saradnju jug-jug i u zavisnosti od daljeg ekonomskog razvoja postepeno povećavati udeo pomoći inostranstvu.

Trenutno je Džakarta mesto gde ćete pre ići na koncert nekog slavnog izvođača, nego u Šangaju ili Pekingu. Prošlog meseca, na primer, Dženet Džekson, Erik Klepton i Tejlor Svift su nastupili u Hongkongu, ali su zaobišli kopneni deo Kine.

Američki gigant u svetu zabave AEG je ovog meseca doveo grupu Eagles i najavljuje da mnoga velika imena žele da dođu. Kina je zemlja gde zapadni izvođači ne mogu mnogo da zarade od prodaje albuma, ali će svakako profitirati od koncerata. Doduše, onaj ko se odluči da dođe u Kinu moraće da „povede računa“ o pesmama i ponašanju.


Rolingstonsi nisu mogli da izvedu „Brown Sugar“, a Oasis nisu bili dobrodošli zbog učešća Noela Galagera na dobrotvornom koncertu 1997. godine za „Slobodan Tibet“. Dodatnu zategnutost je izazvala Bjork koja je koncert u Šangaju 2008. godine zatvorila usklikom „Tibet!“, na kraju svoje pesme „Declare Independence“ (koju je inače posvetila Kosovu po proglašenju nezavisnosti).

Ekonomski razlozi su ipak najveća briga organizatorima koncerata. Džejms Braun, Nora Džons i Black Eyed Peas su bili u Kini, ali u zemlji od 1,3 milijarde ljudi, gde dominiraju pop pesmice otpevane na mandarinskom jeziku, sem Šangaja i Pekinga pitanje je da li ima još mnogo gradova gde se mogu, recimo, rasprodati stadioni. To naročito važi za mlađe izvođače, koji još nisu dovoljno promovisani. Dvostruki Gremi dobitnici iz 2010. godine Kings of Leon tako su neslavno propali u Kini – njihov pokušaj koncerta su „sudario“ sa izuzetno slabom prodajom ulaznica.

AUTOR: V. T.

U svetu ima 437 nuklearnih elektrana, koje obezbeđuju 13 odsto energije.

Prema mišljenju indijskih vlasti u Fukušimi je u pitanju hemijska reakcija, a ne nuklearna havarija. Razlog za takav pristup je jasan: Indija ima ambiciozan plan – uz 20 sadašnjih nuklearnih elektran, biće izgrađeno još šest novih. Do sada gotovo i da nije bilo protivljenja tim planovima, ali se situacija posle Fukušime promenila kaže aktivista Praful Bidvai iz Nju Delhija:

„Fukušima je dala novu snagu protivnicima nuklearne energije i oni su se sada ujedinili na nacionalnom planu i zahtevaju od vlade da odustane od izgradnje novih elektrana“.

I u Kini se posle Fukušime iznova razmišlja o nuklearnoj energiji. Tamo je u izgradnji 27 elektrana – sada se proveravaju svi projekti i postavljaju viši standardi u pogledu bezbednosti. Naučnik Li Bo kaže: „Najzad se kineska javnost probudila. Ali, još ne znamo tačno šta je pouka Fukušime“.

Kina ima jake argumente?

Fukušima
Li Boov lični zaključak glasi: u Kini postoji ogromna potreba za suštinskim informacijama o nuklearnoj energiji, jer su neverovatne razmere neznanja. Li Bo kaže: „Posle 11, marta u mnogim mestima rasprodata je so, jer ljudi veruju da mogu da ublaže posledice zračenja ako jedu so“.

Trenutno u Kini se samo dva odsto struje dobija iz nuklearnih elektrana, a o načinu na koji bi njihovi protivnici mogli biti ućutkani Li Bo kaže: „Nepoverenju ljudi brzo će biti suprotstavljen argument da mase moraju da žive i prežive. To je u Kini jak argument“.

I u Indiji iz nuklearne energije se dobija malo energije – tri odsto, kada budu sagrađene nove elektrane biće šest procenata. Međutim, Bidvai smatra da to nije put za rešavanje problema i kaže: „Sto od 600 hiljada kineskih sela nema struju i neće je skoro dobiti. Nema razloga da se tu ne iskoristi solarna energija“.

Korišćenje nuklearne energije u padu

Dobitnik alternativne Nobelove nagrade Majkl Šnajder smatra da je zalazak nuklearne energije počeo još pre Fukušime i kaže: „U 2009.toj proizovdnja struje iz nuklearnih elektrana bila je u padu četvrtu godinu za redom. Ulazimo u period kada je sve više elektrana u pogonu po četrdeset godina“.

To znači da će tokom sledećih godina mnogi stari reaktori biti isključeni iz mreže. Istovremeno sve više energije se dobija iz obnovljivih izvora, a nesreća u Fukušimi taj proces samo će ubrzati. Prema mišljenju Šnajdera Fukušimom počinje poslednje poglavlje u istoriji nuklearne energije.

Autori: Nina Verkhojzer, Nenad Briski

On je rekao da je nacionalna ekonomija nastavila trend stabilnog i brzog rasta. Dodao je, međutim, da inflacija nastavlja da raste i da su u prvom kvartalu ove godine cene porasle za pet procenata u odnosu na isti period prošle godine.

Kineske vlasti zabrinute su zbog inflacije, jer ona može izazvati socijalne nemire ukoliko postane suviše ozbiljna. Mnoge kineske porodice troše veliki deo prihoda na hranu, tako da je rast cena hrane posebno ozbiljan.

Međutim, u ovako male brojke ne računa se Kina, u kojoj se, kako se veruje, svake godine izvrši hiljade egzekucija, i u kojoj vlasti drže u tajnosti podatke o tome.

U 2010. godini, prema podacima Amnesti internešenela, smrtne kazne su izvršene: Kina (hiljade), Iran (252+), Severna Koreja (60+), Jemen (53+), SAD (46), Saudijska Arabija (27+), Libija (18+), Sirija (17+), Bangladeš (9+), Somalija (8+), Sudan (6+), Palestinska vlada (5), Egipat (4), Ekvatorijalna Gvineja (4), Tajvan (4), Belorusija (2), Irak (1+), Malezija (1+), Bahrein (1), Singapur (nepoznat broj) i Vijetnam (nepoznat broj).

Načini izvršenja smrtne kazne koji su korišćeni, jesu odsecanje glave, električna stolica, vešanje, smrtonosna injekcija i različite vrste streljanja – od strane streljačkog voda, i pucanje izbliza u srce ili u glavu.

U prošloj godini nisu zabeleženi slučajevi kamenovanja, ali su kazne kamenovanja zabeležene u Nigeriji, Pakistanu i Iranu, u kome na ovu kaznu čeka najmanje deset žena i četiri muškarca.

Amnesti u svom izveštaju navodi da je čak 31 zemlja ukinula smrtnu kaznu u poslednjih 10 godina.

Ali, kao što kaže izreka, povijest pišu pobjednici. Stari tekstovi mogu sadržavati netočne informacije koje idu u prilog ostavštini snažnog vladara. Zato su dvoje znanstvenika Field Museuma, i njihov kineski suradnik, integrirali tekstualne informacije s arheološkim istraživanjem, kako bi bolje razumjeli učinak Shihauangdijeve vladavine. Znanstvenici su supružnici Gary Feinman i Linda Nicholas, koji od 1996. provode 4 – 6 tjedana godišnje šećući po poljima ruralne Kine tražeći krhotine lončarije i druge artefakte s kolegama, uključujući Fanga Huia, s Fakulteta povijesti i kulture na Sveučilištu Shandong. Oni su usporedili stare pisane bilješke s arheološkim dokazima, i kao rezultat toga dobili su holističkiji stav o prvom kineskom caru i njegovu utjecaju na istočnu provinciju Shandong.

Izvještaj o njihovu istraživanju objavljen je u online izdanju Proceedings of the National Academy of Sciences prošloga tjedna. Shihuangdi je prvi put ujedinio Kinu 221. pr.n.e., ali znanstvenici imaju malo detalja o njegovim dalekim osvajanjima, i o tome kako su ona promijenila tijek lokalnih povijesti. Bilješke pokazuju da je car posjetio planinu Langya na jugozapadnoj obali Shandonga 219. pr.n.e. Pisani izvještaji kažu da ga je to područje „oduševilo“ i da je tamo ostao tri mjeseca. Kasnije je naredio da 30.000 kućanstava (oko 150.000 ljudi) kolonizira taj kraj, uz obećanje da će novi doseljenici biti oslobođeni poreza i radne obveze idućih 12 godina. Počeo je graditi mrežu cesta u ovoj regiji, daleko od njegovoga glavnog grada, da bi olakšao pokretnost dužnosnika, vojske i trgovine. Blizina resursa poput soli i željeza učinila je planinu Langya atraktivnom za ekonomske aktivnosti.

„Njegova naredba da se to područje kolonizira nije bila samo hir proizišao iz njegova oduševljenja. Vjerojatno je želio sebi odane ljude preseliti u donekle neprijateljsku regiju na rubu carstva, Na umu je imao strategiju ujedinjenja – objedinjavao je svoje carstvo i postavljao temelje današnje kineske nacije“, objasnio je Feinman.

Malo je toga bilo napisano o obalnom području Shandonga prije nego je Shihuangdi naredio da se ljudi presele tamo, a neki povjesničari misle da je ono bilo i rijetko naseljeno prije dolaska kolonizatora. Ipak, znanstvenici Field Museuma i njihovi kineski kolege, pronašli su krhotine posuda, kameni alat, i druge tragove prijašnjih naselja, koji pokazuju da se prva značajna okupacija tog područja dogodila između 2600. – 2400. pr.n.e. „Shihuangdi nije preselio ljude samo kako bi popunio to područje, sada znamo da su tamo već živjeli ljudi – dijelovi posuda ne lažu. To je područje imalo vlastitu neovisnu povijest i razvoj. Ali, povjesničari pišu o kraljevima i carevima, rijetko pišu o običnim ljudima“, rekao je Feinman.

Promjene koje su nastale zbog pritoka kolonista pokrenule su političke promjene koje su utjecale na veličinu naselja diljem regije. Ipak, sve dok znanstvenici nisu 2008. godine istražili područje oko modernoga grada Langya, nisu prepoznali neizmjeran trag koji je ostavio prvi car. Dok su istraživali oko Langyea, otkrili su gusto razmještene stare zdjele na području od 24 km2. Naselje koje datira iz doba Shihuangdijeve vladavine prostire se preko područja s više od 25 modernih gradova i sela. Nalazi znanstvenika podupiru pisane tvrdnje da je 150.000 ljudi bilo preseljeno na ovo područje.

„Naše istraživanje nudi holistički kontekst ove carske epizode i promjena koje su slijedile u obalnom Shandongu. Uspoređujući pisane podatke sa zadnjim arheološkim istraživanjem, sada znamo da je to područje bilo dobro naseljeno i prije Shihuangdijeve naredbe da ga se kolonizira i da je carev trag na ovom obalnom području, daleko od njegova glavnog grada, bio značajan i trajan. Arheologija pojačava tekstualne bilješke i popunjava praznine novim detaljima o ovom važnom periodu u kineskoj povijesti“, rekao je Feinman.

Izvor: sciencedaily.com

DARIA MARINIĆ

„Tibetancima je potreban lider koga bi slobodno izabrao narod Tibeta i kome mogu da predam vlast. Sada je jasno došlo vreme da to sprovedemo“, navodi se u saopštenju.

„Otkako sam jasno izneo svoju nameru, primio sam brojne zahteve, kako sa Tibeta tako i iz inostranstva, da nastavim da budem politički vođa. Moja želja da predam ovlašćenje nije želja da izbegnem odgovornost. To će u dužem vremenskom periodu koristiti Tibetancima“, navodi se u saopštenju.

„Smatram da će ljudi postepeno shvatati moju nameru, podržati moju odluku i u skladu s tim dopustiti da se ona sprovede“, rekao je Dalaj lama.

Prema rečima Tempe Tšeringa, njegovog predstavnika u Daramsali u Indiji, gde se nalazi sedište tibetanske vlade u egzilu, dalaj lama za sada ostaje šef države i ostaće duhovni vođa.

„Parlament će se 14. marta sastati u Daramsali i odlučiti da li da odobri njegov zahtev. On želi da uvede promenu. Oduvek je verovao u demokratiju“, rekao je Tšering.

Zen priča:

- Po narudžbini Imperatora, vojska je ispraznila sva zen učilišta i oterala monahe u planine. Svi su otišli osim jednog. Kad je to čuo General, on se besno zaleti ka dvorištu manastira gde je monah meditirao. Kad mu je prišao, General izvuče svoju sablju i, unevši mu se u lice, počne pobesnelo da se dere:

„JEL ZNAŠ TI KO SAM JA? JA MOGU DA TE PROBODEM OVOM SABLJOM I DA NE TREPNEM!“

Na to mu monah odgovara:

„A jel znaš ti ko sam ja? Ja mogu da stojim i da me ti probodeš i da ne trepnem.“

***

Probudite se, nije bitna njihova igra, bitno je koliko si živ i svesan života, samim tim sebe…

Ogledalo

Ako vam je dosta usamljenosti, predlažemo vam da pročitate 10 saveta Sun Cina koje možete primeniti prilikom osvajanja žene.

Upoznajte neprijatelja

„Ako poznajete neprijatelja koliko i sebe, nema potrebe da se plašite ishoda čak ni stotinu bitki. Ukoliko ne poznajete ni neprijatelja ni sebe, pokleknućete u svakoj bici.’’

Ovo je kamen spoticanja kod mnogih muškaraca. Iako mislite da poznajete žene i šta one žele, činjenice govore drugačije. Trudite se da joj ugodite, kupujete joj piće tokom cele noći, ipak, ovakvo ponašanje šalje pogrešan signal. Može pomisliti da želite samo avanturu sa njom, pa će verovatno u vašem odnosu napraviti distancu. Ako ste zaista sigurni da želi samo provod, trebalo bi da izaberete drugačiji pristup umesto da glumite pokretni novčanik.

Napravite plan

„Pre svake bitke, svaki general bi trebalo da napravi proračun. Samo tako može biti siguran u pobedu’’

Većina muškaraca izlazi samo sa određenom namerom, upoznati ženu i osvojiti je. To je najširi obim njihovih planova. Nepromišljeno srljaju prema svakoj ženi koja naiđe. Žene, s druge strane, dugo su bile u svojim rovovima, zato uredno planiraju svoje izlaske, gde će ići, koliko dugo će se zadržati, kako će se odbraniti od navalentnih muškaraca. Zato, morate biti spremni sa već izrađenim planovima i jedna od njih će biti vaša.

Pažljivo odaberite svog savetnika

Sun Ci je želeo da svi generali budu pod njegovom komandom. Dobro pogledajte kakvi su vaši prijatelji. Možda su najbolji drugari kada su u pitanju sportske kladionice ili dok gledate utakmicu uz koje pivo, ali da li stvarno mogu biti vaši savetnici kada želite da osvojite zgodnu ženu? Možda bi zato bilo bolje da izbegavate da izlazite sa takvim prijateljima onih večeri kada ste sigurni da ćete imati žensko društvo.

Održavati disciplinu

Kako je i Sun Ci rekao svojim generalima „disciplina može biti strogo kontrolisana’’. Znao je da će mlak vojnik biti brzo ubijen. Takva je situacija sa ženama, ako ste mlaki, znači da će vrlo brzo izgubiti interesovanje. Žene su prepredeni neprijatelji, pa ako niste najbolji u ovoj igri i čvrsto na tlu, brzo će vas oboriti na kolena. Zato, kada krenete u osvajanje žene, vodite računa da niste isuviše pijani.

Učinite da vas poželi

„Boriti se i dobiti bitku nije najviši cilj, već istrajati u nameri da slomite otpor neprijatelja’’. Sun Ci je znao da najsigurniji način da pobedite nije ako istupite na bojno polje, već ako neprijatelj odustane od borbe pre same bitke. Isto je i sa ženama. Ideja je da privučete njenu pažnju pre nego što i pomisli da ćete je pozvati u svoj stan. Tako umesto da joj kupite piće, razmenite mišljenja. Da li ste ikada upoznali ženu koja nema mišljenje o raznim stvarima? Možda bi mogli da je pitate kakvo je njeno viđenje sastanaka na slepo nakon raskida, ili o korišćenju konca za zube, teme su razne.

A onda, pustite je da priča. Videće u vama jedinstvenog, zabavnog i interesantnog momka. Što je najbitnije, ovde nema pitanja sa odgovorima „da’’ ili „ne’’.

Preuzmite inicijativu

„Dobri ratnici nikada sebe ne dovode u situaciju da moraju da se brane. Biti u ofanzivi, pokazuje koliko ste slabi’’. Snaga može biti vrlo privlačna. Žene više pažnje obraćaju na muškarce koji su samouvereni i odlučni.

„Dobar borac je uvek slab na početku, ali se situacija vremenom menja u njegovu korist. Energija se može porediti sa natezanjem strele, dok je odlučnost moguće porediti sa tigrom’’. Nemojte stajati sa suprotne strane bara, čekajući da vama priđu. Preuzmite inicijativu i bićete nagrađeni za to.

Budite sigurni u ono što želite

„Ne možemo ući u savez dok ne saznamo koje su težnje naših saveznika’’. Morate dobro znati koje osobine želite da vaša voljena ima da vam se stan ne bi pretvorio u bojno polje. Bilo bi najbolje da napravite listu poželjnih osobina kojih ćete se ubuduće čvrsto pridržavati.

Vodite računa o reakciji

„Ne gutajte mamac koji vam je bacio neprijatelj’’. Žene mogu da nađu način da vas navedu da se ponašate onako kako ne želite. Obično taj svoj mamac zabacuje pitanjima „Odakle ti ta majica?’’ ili „Zašto slušaš kantri muziku?’’. Na taj način samo želi da vidi vašu reakciju.

Umesto da joj kažete da vam je kupila najružniju majicu na svetu i da je najradije nikada ne bi nosili, budite smireni i uz smešak joj se zahvalite na najlepšoj majici koju ste ikada dobili.

Budite čvrsto na zemlji

Sun Ci je znao čak i kada je spreman da uđe u bitku, nekada se stvari ne odvijaju kako je planirao. Stvari se mogu izmaći kontroli, zato je najbolje ne paničiti. Znajte da se ovo može desiti kada osvojite ženu. Svaki odnos je drugačiji. Neke stvari sa kojima se do sada niste susretali mogu iskrsnuti. Umesto da paničite i podižete tenziju, bilo bi bolje da ostanete stabilni, čvrtso na tlu.

Stvorite prednost preko druge žene

„Pozicija neprijatelja onemogućena je samo zahvaljujući špijunima’’. Sun Ci je imao način da prikuplja informacije o svojim neprijateljima bez upotrebe satelita ili kamera. Za tako nešto, imao je špijune. Neretko su to bili neprijateljski vojnici. Oni su bili njegovo tajno oružje. Razmislite ko su najbolji špijuni u ratu polova. Druga žena. Ne samo što vam može otkriti kako žene razmišljaju, već će i mnogo brže nego vi doći do vaše izabranice. Džejms Bond je za ovakve akcije koristio Pusi Galor, nađite i vi svoju.

Vlasti su privele dvadesetak osoba zbog sumnje da nameravaju da organizuju demonstracije po uzoru na masovne proteste u Tunisu i Egoptu u kojima su s vlasti zbačeni Zin al-Abidin Ben Ali i Hosni Mubarak. Takođe, povećale su broj policije na ulicama i cenzurisale internet sajtove na kojima je pozivano na proteste u Pekingu, Šangaju i još 11 drugih velikih gradova.

Mnogi aktivisti rekli su da ne znaju ko stoji iza poziva na „Jasmin revoluciju“ i da čak nisu sigurni šta treba da misle o tim pozivima, prvobitno postavljenim na američki sajt na kineskom jeziku Boxun.com. Građani su u tim apelima za demonstracije pozivani da uzvikuju „Želimo hranu, želimo posao, želimo stanove, želimo pravdu“, što i jesu glavne zamerke građana u odnosu na vlasti Kine.

Poziv na proteste u kineskim gradovima, međutim, naizgled nije izazvao veću pažnju Kineza. Policija je rasterala oko 100 ljudi okupljenih ispred „Mekdonaldsa“ u centru Pekinga, lokaciji koja je u jednoj od internet poruka označena kao mesto protesta. Među njima je bilo i turista i slučajnih prolaznika.

Policija u zaštitnoj opremi obezbeđivala je oblast oko pesačke zone Vangfudjing u prestonici, gde se okupilo više desetina stranih novinara i televizijskih ekipa, ali nije bilo demonstranata. Ni u Šangaju i drugim velikim gradovima nije bilo okupljanja demonstranata.

Pretraga na internetu reči „jasmin“ blokirana je, a upotreba te reči na društvenim mrežama popularnim u Kinu, poput Rehren.com, sprečena je uz upozorenje o grešci i pozivom na uzdržavanja od „političkih, osetljivih ili drugih neprikladnih sadržaja“. Vlasti su onemogućile i masovno slanje poruka mobilnim telefonima, a kako je naveo operater, radi se o „tehničkim pitanjima“.

On tvrdi da je bio udaljen sa radnog mesta pošto je postavljao „nezgodna“ pitanja o jednom građevinskom projektu. Takođe tvrdi da mu niko nije rekao da je premešten u drugu radnu jedinicu.

Pekinški dopisnik BBC-ja kaže da je posredi samo jedna od najekstremnijih ilustracija načina rada u kineskoj državnoj službi, koju mnogi stanovnici te zemlje smatraju preglomaznom i neefikasnom.