Ovih dana u rumunskim medijima se vodi pravi rat između dva najpoznatija maga, ili veštica kako ih zovu Rumuni: Melise i Vanese. Obe su, svaka na svoj način, bile umešane u skandal oko motiva i iznenadne smrti majke čuvene estradne zvezde Oane Zavoranu. Sada jedna drugu optužuju za njenu smrt i, u stvari, prave sebi marketing za privlačenje novih mušterija. Istražnim organima su obe rekle da im je Oana dala 3.000 evra da joj – umore majku!

Vanesa, poznata kao kraljica bele magije u Rumuniji, kaže da može u roku od 24 sata da izleči svaku atipičnu bolest, alkoholizam, impotenciju, depresiju pa čak i da vas vrati na posao kada dobijete otkaz! Ona za svoje lekovite vradžbine koristi samo vodu iz ogromne posude sakupljenu, kako tvrdi, iz 99 različitih reka…

Melisa pak, koja je poznata širom Rumunije kao kraljica crne magije, tvrdi da pomaže ljudima koristeći moći triju duhova magije i da može da reši bilo koji problem ili nevolju za samo nekoliko sati-vraća odbeglu voljenu osobu bilo kog pola i gde god bila na belom svetu, odstranjuje neprijatelje svih vrsta, „pripitomljava“ nezgodne svekrve, primorava žene da zaborave neverstva muževa… Zanimljivo je da ona na svojoj stranici na fejsbuku tvrdi da je diplomirala na čuvenoj britanskoj školi za čarobnjake „Hogsvorts“ koju je završio i već legendarni lik iz beletristike – Hari Poter. Njoj uopšte ne smeta što škola ne postoji i čak tvrdi da ju je završila 1990. godine, čak pre nego što je Poter dobio diplomu!

Rumunska javnost je zgrožena otkrićem da je u mestu Kezarvar u okrugu Kluž 35-petogodišnje blizance otac držao zatvorene u kući poslednjih 10 godina jer nisu položili ispit na fakultetu! Vrhunac priče je što blizanci posle otkrića, u razgovoru sa policijom i psiholozima, nikako nisu hteli da izađu iz pritvora , tvrdeći da su sami tako odlučili i da otac nije primenjivao silu. Ubrzo se otkrilo da je otac „ubedio“ blizance uz pomoć za sada neimenovanog maga koji im je u glave usadio želju da zbog griže savesti dobrovoljno budu izopšteni iz društva!

Krvav obraz ikone
U malenoj crkvi u selu pored ruskog grada Volgograda 2006. na desnom obrazu ikone na kojoj devica Marija drži malog Isusa pojavila se crvena mrlja. Svake večeri sveštenici su uredno brisali ikonu, ali već sledećeg jutra crvena mrlja je bila ponovo – na mestu. Decembra 2010. godine „krvarenje“ je bilo najizrazitije. „Krv“ je pokrila ceo obraz device Marije i od tada, uprkos svakovečernjem čišćenju, ujutru se ponovo pojavljuje. Sveštenik crkve Artemije smatra da „devica Marija upozorava Ruse da iskorene mržnju prema drugim narodima“.
Prošlog leta stanovnici nekoliko sela na južnim padinama ruske planine Ural bili su prestravljeni „učinkom“ nepoznatih zveri grabljivica koje su noću isisavale svu krv njihovih domaćih životinja. Žrtve su bile najčešće ovce, zečevi, kokoške, ali i sve ostale domaće životinje. Samo nekoliko meštana je reklo da je na trenutak videlo čudno stvorenje, ali niko nije mogao da ga opiše. Lovci su pokušali da ga ubiju ili uhvate, ali bezuspešno jer, kako kažu, previše je brzo. Lovački psi nisu bili ni od kakve pomoći jer su uvek, kada bi osetili prisustvo nemani, odbijali da se pomere!

Prognostikon
U ukrajinskom gradu Ostrohu naučnici su pronašli malu knjižicu koju je napisao poljski astronom, astrolog i istraživač, profesor čuvenog, najstarijeg u Poljskoj Jagelonskog univerziteta u Krakovu Jan Latos (1539-1608) i nazvao je „Prognostikon“. Za nju se znalo, ali se verovalo da su svi primerci odavno izgubljeni. Naučnicima je ova knjiga dragocena jer u njoj Latos iznosi niz predviđanja o budućnosti Planete, ali i kataklizmama koje će nas zadesiti, ali tek posle 2511. Zanimljivo je da je on kraj Sveta predvideo tek 3036. godine.
Latos je poznat i po tome što je izbačen sa Jagelonskog univerziteta u Krakovu jer je, pored ostalog, kritikovao Gregorijanski kalendar. Posle toga predavao je matematiku i astronomiju na univerzitetu u ukrajinskom gradu Ostrohu – Ostroh akademiji – koju je 1576. osnovao plemić Konstantin Ostrogski.
Iz samo njima znanih razloga grob Latosa uništile su sovjetske vlasti 1960. godine.
Prevod „Prognostikona“ će se uskoro pojaviti na ukrajinskom, a izdavači kažu da kasni jer je knjiga napisana na „vulgarnom“ latinskom, veoma komplikovanom i teškom za prevođenje…

Porez na veštičarenje
Rumunija je poslednjih nekoliko godina doživela pravi bum veoma organizovanog biznisa proricanja sudbine, tumačenja snova i svakojakih „uklanjanja“ zlih čini, što je bilo strogo zabranjeno u godinama komunizma. Dnevna, periodična pa i specijalizovana štampa prepuna je oglasa u kojima nebrojene proročice, „veštice“, kako ih zovu Rumuni, beli i crni magovi, ljudi koji sudbinu vide u šoljici kafe, pasulju, ugljevlju, tarot i običnim kartama, tumače snove nude svoje – uvek stopostotno sigurne – usluge.
Nedavno je zbog prave poplave takvih vidovnjaka u rumunskom parlamentu, kao pomoć u prevazilaženju ekonomske krize ali i zaštite stanovništva od sujeverja, pokrenuta inicijativa za donošenje zakona kojim bi se svi koji nude takve usluge ubuduće oporezovali i to drastično. Predlog nije prošao zahvaljujući tesnoj većini koju je obezbedila opozicija, kažu za inat vladajućoj koaliciji, a vidovnjaci su nastavili da se enormno bogate i u najbukvalnijem smislu zidaju dvorce varajući lakoverne.
Zanimljivo je da su na listi 10 najpopularnijih i najtraženijih poslenika ovog biznisa u Rumuniji nalazi 9 žena i samo jedan muškarac, neki Lučian…

Piše Dragoslav Marković

U Subotici je uhapšeno više osumnjičenih, protiv kojih su podnete krivične prijave za ilegalnu proizvodnju opreme za krađu električne energije, navodi se u saopštenju.

Dodaje se da su proizvođači ove uređaje distribuirali i na teritorije Makedonije, Crne Gore i Hrvatske. Akcija otkrivanja i privođenja osumnjičenih trajala je duže od mesec dana i na taj način zaustavljeno je nanošenje velike štete Elektroprivredi Srbije.

U „Ju-Es stilu“ su procenili da će 400 miliona dolara gubitaka nastati zbog razlike između proizvodne i prodajne cene proizvoda, dok će 50 miliona manjka nastati zbog kursnih razlika prilikom finansijskih transakcija. Ekonomista Mahmud Bušatlija smatra da će Vlada, ako nastavi proizvodnju u železari, napraviti mnogo veće gubitke od onih koje je planirao „Ju-Es stil“.

- U smederevskoj železari se proizvode najelementarniji crni čelični limovi, koji se koriste samo u građevinarstvu. Kako je građevinski sektor u čitavoj Evropi u krizi, za taj proizvod nema tržišta. Ako „Ju-Es stil“, koji kontroliše svetsko tržište, nije mogao da pronađe kupce za taj proizvod, kako će ga tek Srbija pronaći? Nastavak proizvodnje u železari doveo bi do gubitaka mnogo većih od 450 miliona dolara – smatra Bušatlija.

Demonstracije su nastavak masovnih protesta održanih u februaru, kada su žene rekle „dosta“ ponašanju tadašnjeg premijera Silvija Berluskonija, poznatog po „plejboj“ stilu, kome se sada sudi zbog plaćanja za seks 17-godišnjoj devojci.

„Promenila se vlada, ali ne i država. Žene se neće povući. One i dalje žele da rade, imaju decu i budu u centru plana ekonomskog rasta“, rekla je Kristina Komerčini, jedan od vođa pokreta „Kada, ako ne sad?“ (Se non ora quando?“). Ona je na protestu, održanom na centralnom rimskom trgu Pjaca del Popolo, rekla da žene poručuju vladi da ulaganje u njih „nije trošak već investicija“.

Prema organizatorima, na demonstracijama u Rimu i drugim italijanskom gradovima, uključujući Torino i Veneciju, učestvovalo je najmanje 20.000 ljudi, preneo je AFP.

Protesti imaju za cilj da zaštite prava žena, uključujući pravo na rad, pomoć mladim majkama i borbu protiv diskriminacije.

Guverner italijanskog regiona Pulja Nikola Vendola ocenio je da su ekonomska i politička kriza u zemlji takođe posledica „vulgarne mačo kulture“.

Sedište Bank of America – soliter drugi sleva
Više od 200.000 klijenata ove banke je zbog svog porekla i boje kože plaćalo previsoke kamate, zaključilo je američko ministarstvo pravde posle višegodišnje istrage. Milionski iznos je samo deo nagodbe koju je banka zaključila sa ministarstvom.

“Finansijska preduzeća treba da donose odluke na osnovu platežne sposobnosti svojih klijenata, a ne na osnovu boje kože”, rekao je američki ministar finansija Erik Holder u Vašingtonu.

Prema njegovim rečima, ovo je najveća kazna koju je neka banka ikada platila zbog optužbi za rasizam.

Sporazum, koji je vlada nazvala istorijskim, odnosi se na period od 2004. do 2008. godine, tokom koga su crnci i Amerikanci meksikanskog porekla plaćali veće kamate i takse nego građani bele puti.

Kako sa navodi, oštećeni su umesto povoljnih “primarnih pozajmica”, dobijali skuplje “subprimarne kredite”, zbog čega su plaćali veće kamate za nekretnine. Sada će, međutim, biti obeštećeni iz ovog milionskog iznosa.

“Banka Amerike” je preuzela “Kantrivajd”, nekada najveću banku koja je davala kredite za kupovinu nekretnina, usred finansijske krize 2008. Ispostavilo se da je to bila velika greška, jer je često morala da odgovara za sporne poslovne poduhvate svoje ćerka firme, što joj je prouzrokovalo gubitke koji se mere milijardama.

Iguman Jefrem nalazi se u pritvoru na teritoriji 1.000 godina starog manastira Vatoped na Atosu, dodaje se u saopštenju.

Jefrem, koji je policiji rekao da ima visoku temperaturu i visok nivo šećera u krvi, zadržan je „privremeno“ pod stražom u svojoj ćeliji, a odluka da li će biti premešten u zatvorsku bolnicu trebalo bi da bude doneta posle Božića.

Jefrem je umešan u aferu s nekretninama s grčkom državom, od koje je manastir Vatoped imao veliku korist – prema proceni jednog od sudija koji prate slučaj, najmanje 100 miliona evra.

Ovaj slučaj, poznat i kao afera „Vistonida“, potresla je konzervativnu grčku vladu koja je na vlasti bila od 2004. do 2009. godine i dovela do ostavki trojice ministara.

Iguman Jefrem bio je priveden početkom meseca, kada je svedočio o ovom slučaju, ali je oslobođen pošto se tužilac i jedan od advokata nisu složili da li da ga uhapse ili puste uz kauciju.

Ipak, sudsko veće danas se odlučilo za hapšenje, preneo je AP.

Iako je Jefrem, preko svojih advokata, poručio vlastima da je spreman da se dobrovoljno preda, očigledno mu nisu poverovali – tokom noći i jutra, čamci obalske straže kružili su u vodama oko Atosa, a policija u dva grada najbliža monaškoj enklavi, zaustavljala je motorcikliste, pretraživala automobile i legitimisala vozače.

„Iznenadila nas je odluka da Jefrem bude uhapšen. Mi smo mu rekli da postoje veoma male šanse da se to desi“, rekao je Aristotelis Haralambakis, jedan od advokata.

Neki konzervativni političari zaprepašćeno su reagovali u medijima, ali lider konzervativne stranke Nova demokratija, koji nije bio uključen u skandal, nije želeo da komentariše ovaj slučaj.

Afera je nazvana „Vistonida“ po jezeru u prefekturi Ksanti, za koje je manastir tvrdio da ga je pre hiljadu godina dobio na poklon, što država nije priznala.
Manastir je na ime vlasništva nad jezerom kupovao nekretnine, od kojih je neke odmah prodavao po visokim cenama, što je država nazvala bogaćenjem od „prodaje magle“.

U Aleksincu ima oko dve milijarde tona rezervi uljnih škriljaca, a u celoj zemlji skoro pet milijardi. Stotine miliona evra, možda i milijarde, leže i u Jadarskom basenu gde postoje rezerve bornih minerala i litijuma od kojih bi nekoliko decenija mogle da budu zadovoljene potrebe cele Evrope. Dokumenta Ministarstva do kojih smo takođe došli pokazuju da veliki prihodi mogu da se očekuju od uglja. Na prostoru Kovina postoje rezerve od oko 250 miliona tona, gde vlasti planira da se izgradi termoelektrana snage 600 megavata, a oko 200 miliona tona leži u okolini Sjenice gde je takođe opcija izgradnja termoelektrane snage 320 megavata.

Veliki novac leži i u Radljevu kod Uba gde je moguća izgradnja rudnika lignita. Ideja je i da tri rudnika bakra koja pripadaju RTB Boru budu revitalizovana, da povećaju kapacitete i donesu veće prihode. Međutim, šta će od svega toga biti iskorišćeno i koliko će od toga imati koristi naša zemlja, krajnje je neizvesno. Razlog je to što nemamo ni tehnologiju ni sredstva za investiranje, pa ne možemo sami da uzmemo sav taj novac. Barem tako objašnjavaju vlasti.

- U Aleksincu imamo resurs, infrastrukturu i radnu snagu. Ono što nemamo su tehnologija i novac da investiramo. Zato smatramo da bi trebalo da bude formirana nova naftna kompanija gde bi jedan partner bili Aleksinački rudnici kao predstavnici Srbije, a nosilac investicija kompanija koja ima tehnologiju za preradu uljnih škriljaca. U ovom trenutku u svetu tri države eksploatišu škriljce i prerađuju ih u naftu. To su Kina, Estonija i Brazil. Prema našim saznanjima, najbolju tehnologiju ima Estonija i oni su najveći prerađivači na svetu – navodi Dragosavljević.

On objašnjava da se sada razmatra na koji način da se u posao uključi neka od stranih kompanija, ali dodaje da je osnovna ideja da država bude većinski vlasnik u novoj kompaniji.

- Već 2016. ili 2017. mogla bi da počne proizvodnja. To nije posao za ovu vladu niti za sledeću. Svaka priča da postoji želja za nečim netransparentnim je demagoška. Priču da možemo sami da radimo sa škriljcima pričaju oni koji ne znaju ništa o tome – kaže Dragosavljević, i dodaje da je potrebna investicija od 700 miliona do milijardu evra da bi zaživele eksploatacija i prerada.

Kada je reč o uglju, Dragosavljević smatra da je realno u ovoj deceniji povećati proizvodnju u Kolubari, otvoriti novi rudnik Štavalj kod Sjenice i tu podići termoelektranu i slično uraditi kod Kovina. Ukupno bi proizvodnja uglja bila povećana sa 38 na 50 miliona tona godišnje. On objašnjava da je do sada bilo nemoguće oživeti rudnike sa potencijalom jer su nuđeni u paketu sa nerentabilnim. Kako kaže, Vlada je usvojila strategiju da se za svaki rudnik traži poseban partner. Dragosavljević dodaje da će partneri moći da budu većinski vlasnici, ali ne više od 80 odsto kapitala. Država će manjinski udeo štititi „zlatnom akcijom”.

S druge strane, kada je reč o litijumu, tu ćemo prihode ostvarivati pre svega preko rudne rente. Pravo na istraživanje ležišta borne rude i litijuma ima ćerka firma „Rio Tinta“ i ako dođe do eksploatacije imaće i većinski udeo u zajedničkoj kompaniji. Dragosavljević ukazuje i da novi Zakon o rudarstvu daje mogućnost da država utvrdi javni interes nad tom sirovinom.

- To je trenutak kada ćemo imati mogućnost da razgovaramo o našoj poziciji u budućoj kompaniji. Za pojedine mineralne sirovine država može da utvrdi javni interes. Verujem da će se litijum naći u toj grupi sirovina koje su od značaja za privredni razvoj – objašnjava Dragosavljević, i dodaje da se ne može proceniti sada koliko je novca u igri kada je reč o litijumu, ali smatra da je sigurno reč o stotinama miliona evra.

Što se tiče bakra, prve procene pokazuju da će biti potrebno oko 250 miliona evra za proširenje kapaciteta tri rudnika RTB Bora. Dragosavljević ističe da je već sada vrednost tih rudnika premašila milijardu dolara iako je pre nekoliko godina, uoči privatizacije, bila četiri puta manja. Ostaje da se vidi ko će biti investitor za revitalizaciju rudnika nakon okončanja restrukturiranja RTB Bora. Isto važi i za Magnohrom. Nakon razdvajanja dva dela kompanije biće lakše naći investitora za magnezit, smatra Dragosavljević jer je reč o jednom od prioritetnih resursa u EU.

Tu je potrebna investicija od oko 15 miliona evra. Deo prihoda Srbija bi mogla da ima i od razvoja rudnika koji su već u privatnom vlasništvu. Pre svega „Farmakom“ razvija rudnike olova i cinka, kao i antimona i zlata.

Prepreke
U dokumentima Ministarstva prostornog planiranja, rudarstva i životne sredine u koja smo imali uvid, kao najčešća prepreka u realizaciji svih mogućih projekata u rudarstvu navodi se nedostatak novca. Slede restrukturiranja javnog preduzeća Resavica u čijem su vlasništvu brojni rudnici, infrastrukturni problemi kao što su nedostatak puteva ili izmeštanje objekata koji smetaju, pristup zemljištu, odnosno eksproprijacija. Problemi koji se navode odnose se i na Agenciju za privatizaciju, odnosno sporost u pripremanju pojedinih rudnika ili firmi za ponavljanje privatizacije.

„Uprkos tome što moje kolege, tu pre svega mislim na predsednika Fiskalnog saveta, pa i guvernera Narodne banke Srbije, govore da je odnos javnog duga i bruto domaćeg proizvoda na nivou od oko 45 odsto, to nema blage veze sa realnošću“, kaže Kovačević.

On, naime, objašnjava da je iz obračuna koji koristi Ministarstvo finansija isključen dug NBS od oko 1,6 milijardi evra prema MMF-u kao i dug centralne banke po osnovu emitovanih državnih zapisa koje su otkupile poslovne banke – reč je o iznosu od oko milijardu evra.

„Osim toga, u ukupnom javnom dugu više od 80 odsto obaveza, uključujući i staru deviznu štednju, izraženo je u devizama. Pošto se taj iznos množi sa 102 ili 103 dinara, vrednost javnog duga se, zbog ekstremno precenjene domaće valute, veštački obara. S duge strane vrednost BDP-a izračunava se u tekućim cenama pa je po tom osnovu ‘naduvan’, odnosno veći je za 3,7 puta nego 2000, a realno je zabeležen rast od 45 odsto“, upozorava Kovačević.

***

Nastavljam Svetin komentar da ne bih ponavljao.Beograd je jedan grad bas kao Milano koji ima jednog gradonacelnika , i nikakve opstine.Samo 7 zona gde vecina funkcionera su volonteri , nema plata , automobila, vozaca.Kolika bi bila usteda da se ovaj aparat smanji.Beograd ti pocinje dolazeci ibarskom magistralom 70 km pre Beograda.Mi i dalje drzimo JAT pod nasom zastavom , a oni prave gubitke, i tako jos mnogih drugih preduzeca .Placamo strancima za investicije , a oni ce cim prestane da imaju debelu dobit ce da odleprsaju , a radnici ce da strajkuju.Zasto se malo prica o USSteel-u.Ako bude recesije 5.400 radnika ostaje bez posla a to ti je isto toliko najmanje 4 clanih porodica.Uporedjivati Srbiju sa ostalim zemljama Evrope je glupost , to ti je isto kao uporedjivati slona sa misem.Srbija ima vrlo malo sansi da prezivi , posebno sa spoljnom politikom , unistenoj od strane jednog pripravnika i jednog predsednika drzave – megalomana .
(pucav

Sveštenicima i verskim službenicima država bi mogla od Nove godine da sa 50 odsto iz budžeta za 2012. dotira plaćanje doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje

Važećim zakonom doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje za sveštenike i verske službenike može da plaća lokalna samouprava, teritorijalna autonomija ili republika.

Željko Simić, načelnik Odeljenja za matičnu evidenciju Fonda PIO, kaže da se trenutno u evidenciji nalazi 1.976 sveštenika i verskih službenika u verskim zajednicama, od kojih je 1.677 u Srpskoj pravoslavnoj crkvi.


Pravo na pomoć države sveštena lica imaće ukoliko se do kraja izmeni Zakon o doprinosima, koji je većim delom promenjen, ali ne u potpunosti prema zahtevima crkve. To se očekuje do kraja godine, kaže Simić.

Ova pomoć države sveštenicima ne bi bila prvi put, jer im se novcem iz budžeta već pomagalo, ali se u jednom momentu sa tim stalo, a verske zajednice nisu imale dovoljno para da same nastave da uplaćuju osiguranje svojim zaposlenima.

Jedan od razloga za to je, kaže naš sagovornik, visoka osnovica, zbog čega je predložena izmena Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje. Da bi se rešilo pitanje uplate doprinosa, pored izmene Zakona o doprinosima, neophodni  su ažuriranje evidencije i tačni podaci o dugovanjima, kaže Simić.

Dokumentacija još nije dostavljena za sva lica, ali je ažurirano oko 95 odsto podataka, ističe naš sagovornik i dodaje da su kriterijumi za utvrđivanje osnovice za plaćanje doprinosa stručna sprema i godina staža, te da poslednji podaci pokazuju da dva odsto sveštenika i verskih službenika ima prvi i drugi stepen stručne spreme, 68 procenata srednju, 10 odsto višu i 20 procenata visoku stručnu spremu.

Podaci potvrđuju da do 10 godina radnog staža ima 29,75 odsto potencijalnih korisnika te potpore, između 10 i 20 godina 29,24, između dve i tri decenije staža – 29,14 odsto, dok onih koji su radili više od 40 godina ima 0,77 odsto.

Iako u Fondu PIO kažu da je do avgusta 2004. godine evidencija o uplatama doprinosa vođena u Fondu PIO, a da je od 1. septembra 2004. u Poreskoj upravi, poreznici kažu da ne utvrđuju doprinose za obavezno socijalno osiguranje na osnovu pripadnosti, sveštenika i verskih službenika, pa samim tim ne raspolažu podacima razvrstanim po konfesijama.

Na osnovu evidencije Poreske uprave, ukupan broj sveštenika i verskih službenika koji su obveznici doprinosa za obavezno socijalno osiguranje jeste 2029.

Kako bi ovim samostalcima rešili pitanje povezivanja staža za godine za koje im nisu uplaćivani doprinosi, penzijski fond je dao informacije Patrijaršiji o godinama za koje doprinosi nisu uplaćivani. Cilj je da se preko resornog Ministarstva vera pokrene inicijativa za povezivanje staža za sveštenike i službenike, kako bi koliko sutra mogli da odu u penziju.

J. Petrović

U konačnu listu, Agencija je razmatrajući više od 2.500 podnetih zahteva, između ostalih, uključila tvrdnje da žvakaće gume bez šećera mogu da pomognu u neutralisanju plaka i proizvodnje kiselina koje izazivaju kvarenje zuba i da proizvodi sa sadržajem kalcijuma potpomažu rast kostiju kod dece.

Među zahtevima koji su odbijeni je i tvrdnja italijansklog konditorskog proizvođača „Ferero“ da „Kinder“ čokolada podstiče rast dece, kao i da crni čaj povećava pažnju i koncentraciju, preneo je Rojters.


„Potrošači imaju pravo na tačne i pouzdane informacije na etiketama za prehrambene proizvode koje treba da im pomognu da naprave zdraviji izbor“, izjavio je komesar EU za zaštitu potrošača Džon Dali.

„Kad je reč o tvrdnjama o koristi po zdravlje, osiguranje da su one istinite i ispravne je od naročitog značaja“, dodao je on.

Konačnu listu tih tvrdnji još treba da odobre vlade i zakonodavci svih članica EU pre nego što zvanično bude usvojena početkom iduće godine, nakon čega će kompanije imati šest meseci da uklone odbačene tvrdnje sa etiketa na svojim proizvodima.

Na odobrenje EFSA još čeka oko 2.000 tvrdnji o koristi prehrambenih proizvoda po zdravlje.

Tu odluku Savet je doneo pošto se kompanija Monsanto, čije je sedište u SAD, žalila na odluku ministarstva poljoprivrede Francuske iz 2008. godine da joj se zabrani gajenje genetski modifikovanog kukuruza. Odluku je ranije doveo u pitanje i Evropski sud pravde.

U obrazloženju današnje odluke Saveta se kaže da predočeni dokazi nisu dovoljni da bi zaključilo da je neophodno zabraniti proizvodnju modifkiovanog kukuruza, niti da on predstavlja opasnost za ljude, životinje i okolinu. Nevladine organizacije koje se protive upotrebi genetski modifikivane hrane, među kojima je i Grinpis, izrazile su zabrinutost zbog odluke Državnog saveta Francuske.

Zašto su političke elite u Srbiji potrošile previše vremena i ideja na rešavanje kosovskog pitanja i dovele nas pred novu istorijsku raskrsnicu?

- Pa zato što igraju neku svoju političku ziher-partiju i ni najmanje ih ne interesuje koliko će to zapravo koštati građane, samo ukoliko oni uspeju u svojoj nameri da izvedu svoju fintu onako kako su zamislili. I Evropa i Kosovo, to je sama suština te njihove „lukave“ finte. Politički sinkretizam uvek skupo košta, a u našem slučaju on je nasleđen kao vreli krompir koji je Milošević, odlazeći u Hag, veselo izručio nespremnim novim vlastima Srbije.

Ipak, činjenica je da su se neke stvari promenile od Miloševićevog vremena?

- Sve što se događalo od 2000. do danas ukazuje na sušti jad političkih rešenja i odluka naše nove političke klase nekadašnjih opozicionih političara od kojih smo tokom čitavih devedesetih toliko mnogo očekivali. A sve što smo od njih dobili jeste jedna bedna decenija krajnjeg izneveravanja i kidanja svih naših nada i očekivanja. Šokiran sam da naši političari i dalje bez ikakvog vidnog srama izlaze pred građane, kao da to naše potpuno društveno srozavanje nije njihova direktna odgovornost.

Kalifornijska kompanija se nagodila sa grupama za zaštitu potrošača koje su je u januaru tužile pred tamošnjim sudovima zbog neistinitog reklamiranja i prevare.

Proizvođač „pauer balans” narukvica proglasio je bankrot i zatražio sudsku zaštitu dok ne „reorganizuje posao”, javili su američki mediji.


Širom sveta se za narukvice od silikona sa hologramom tvrdilo da povećavaju snagu i izdržljivost na treninzima, kao i da pospešuju energiju i koncentraciju, zbog čega su preko potrebne sportistima i rekreativcima. Postale su popularne pre nekoliko godina, između ostalog i zbog toga što su se u javnosti sa njima pojavljivale planetarne zvezde poput Šejkina O’Nila, Kristijana Ronalda, Roberta de Nira, Džerarda Batlera, Dejvida Bekama, pa čak i Kejt Midlton.

Prodati su milioni primeraka. U SAD je cena komada 30 dolara (22 evra), a u evropskim zemljama 40 evra. U Srbiji se „pauer balans” prodaje u barovima, teretanama i radnjama sa sportskom opremom za 2.500 dinara.

Ranije ove godine na srpskom tržištu su se pojavile i silikonske narukvice pod drugim imenom, za koje distributeri, na pola strane u dnevnim novinama, tvrde da je za njima „poludeo ceo svet”.

Najčešće ih možete videti u teretanama, među onima koji hoće da ojačaju i bolje iskoriste trening. Marketing za ove proizvode tvrdi da su „konačno u Srbiji”, ali njihova popularnost na domaćem tržištu se poklapa sa padom prodaje i uništenjem imidža koji imaju u svetu.

„Pauer balans” je prošle godine zaradio 35 miliona dolara, dok je u poslednje tri godine isporučio tri miliona komada. Međutim, ove godine im posao ide znatno slabije što ih je, uz odštete potrošačima i povratak novca nezadovoljnim mušterijama, i nateralo da proglase bankrot.

Posao je počeo da im se kruni na stranom terenu, u Australiji, gde ih je sud pre nekoliko meseci naterao da prvi put priznaju da narukvice nemaju nikakvo dokazano dejstvo na čoveka.

Usledilo je priznanje britanskog ogranka i konačno američkih osnivača:

„Priznajemo da nema pouzdanih naučnih dokaza koji potkrepljuju naše tvrdnje”, rekli su u kompaniji, priznajući obmanu i nudeći povraćaj novca nezadovoljnim kupcima.

I pored svega, „Pauer balans” tvrdi da će nastaviti da pravi i prodaje silikonske narukvice čim sredi finansije.

———————————————-

Manipulisanje „orijentalnom mudrošću”

„Pauer balans” je poznat i kao sponzor košarkaških i drugih takmičenja i ima ugovore sa brojnim sportistima. Učinak narukvica na zdravlje i energiju ljudi objašnjavali su „istočnjačkom filozofijom”.

Osim narukvica, prodaju i znojnice i ogrlice, a u poslednje vreme i traku za usta kakva se koristi za zaštitu vilice u sportovima kao što je boks. Kažu da njena uloga nije samo da sačuva zube, već i da blagotvorno deluje na ljudsku fiziologiju.

J. S.

Kao „najagresivniji” vinovnici ovih upada i industrijske sajber-špijunaže prvi put su imenovani Kina i Rusija.

Izveštaj se uglavnom bavi špijunažom u komercijalne i ekonomske svrhe, dok je aspekt nacionalne bezbednosti ovoga puta ostavljen po strani. Ove aktivnosti su okarakterisane kao „dugoročna strateška pretnja SAD” i kao oblast u kojoj neuspeh u suprotstavljanju „nije opcija”.

Kao motiv Kine i Rusije navedena je želja da se ukradenom tehnologijom jačaju sopstvene ekonomije. Na meti su pre svega informatičke, vojne, ekološke i medicinske tajne, pri čemu kompanije u mnogim slučajevima nisu svesne da su poharane, dok druge to ne objavljuju strahujući da će to naneti štetu njihovoj reputaciji kod investitora, klijenata i zaposlenih.

Činjenicu da su im računarske mreže provaljene kompanijama često saopštava Ef-Bi-Aj, koji do takvih podataka dolazi baveći se svojim poslom.

Izveštaj navodi da je u sedam sudskih procesa zbog ekonomske špijunaže u prošlog godini u šest slučajeva ustanovljena veza s Kinom.

Za Rusiju se konstatuje da je motivisana zavisnošću od prirodnih resursa i potrebom da diverzifikuje svoju ekonomiju, kao i uverenjem da globalni sistem favorizuje Zapad, na njen račun.

Prema ranijim medijskim izveštajima, ove godine meta sajber-napada bili su „Lokid Martin”, korporacija iz američkog vojnoindustrijskog kompleksa, zatim „Gugl” i Međunarodni monetarni fond. U svim slučajevima tvrdilo se da su napadi potekli iz Kine.

Izveštaj konstatuje da se tempo ove vrste industrijske špijunaže povećava, pominjući usput da se time bave i prijatelji: u tom kontekstu pomenuti su Izrael i Francuska.

„Jedna američka kompanija je za samo nekoliko dana izgubila milijardu dolara, koliko vredi ukradena intelektualna svojina – tehnologija na kojoj su radili više od 20 godina”, izjavio je na predstavljanju izveštaja general Kejt Aleksander, šef novoustanovljene Sajber-komande SAD.

Pitan od strane ovdašnjih medija, spouksmen kineske ambasade u Vašingtonu odbacio je nalaze navodeći da je Kina protiv „svake forme nezakonitih sajber-aktivnosti”, što se često ponavlja u zvaničnim stavovima Pekinga – da se „kineska vlada suprotstavlja hakerisanju u svim njegovim manifestacijama”.

Istraživanje sprovedeno 2009. među profesionalcima kineske informatičke industrije pokazalo je da je njihova najveća briga mogućnost da se u njihove mreže prodre sa američke strane.

I zvanična američka politika je da se ne bavi sajber-špijunažom, mada su procene da su ovdašnji potencijali u tom pogledu najveći.

Eksperti smatraju da je i dosad najsavršeniji kompjuterski virus, „staksnet” – onaj koji je sabotirao iranska nuklearna postrojenja – mogao da bude programiran jedino u SAD. Dokaz da se Vašington izuzetno ozbiljno bavi sajber-pretnjama jeste i osnivanje pomenute Sajber-komande, kao i uvršćivanje sajber-prostora u četvrtu oblast ratnih dejstava – pored kopna, mora i vazduha.

M. Mišić

lili

***

A sta nase,pa sve nase su unistili,ljudi su batalili farme,jer ih je drzava srozala sa uvozom svakojakog mesa,jos i ovi svercuju ko zna sta,samo idu u minus,moja farma to nije izdrza,a koliko ja znam,vise niko i ne drzi farme,retko,retko ko.Ljudi drze za sebe i sto mogu da budem sigurna da se jos u selu jede pravo i kvalitetno meso,a ovo ostalo pazite ljudi sta jedete.Jos i povrce i voce da uniste i pukli smo

- Zapadna civilizacija je napravila fatalnu grešku kada njen model nije u prvi plan postavio ekonomsku efikasnost, nego zahteve pojedinaca, raznih interesnih grupa, pa i celih država – kazao je Klaus.

Češki predsednik upozorio je da će sa takvim modelom, ukoliko ne dodje do radikalne transformacije Evrope, neprestano rasti javni rashodi, a sa njima i zaduženje država.

- Evropa će postati perfijera sveta koji se dinamično razvija – upozorio je Klaus i ponovio svoju tezu da je stvaranje zajedničke evropske valute i evrozone bila loša ideja, – Na žalost, ne postoji ni najmanje intersovanje da se napusti evro, a cena za to je enormna i biće sve veća. Održavanje evrozone košta daleko više nego što bi koštalo njeno raspuštanje – rekao je Klaus.

„Moja sugestija je da svojim poslovima pristupate ne metodologijom kojom kažete zašto nešto ne može, nego metodologijom kojom definišete kako nešto može. Morate da izmenite uobičajeni pristup srpske administracije“, rekao je on i dodao da je to jedini način da se otvore nova radna mesta.

Tadić je ocenio da Srbija treba da pokuša da iskoristi tu situaciju i da su neke opštine već pokazale zavidnu veštinu da privuku investicije brzim izdavanjem dozvola i obukom svojih službenika, kao i borbom protiv korupcije.

Neto gubitak FM u trećem kvartalu 2010. iznosio je 3,4 milijarde dolara, prenela je agencija RIA Novosti.

Ta hipotekarna kompanija je do sada dobila ukupno 104,8 milijardi dolara državne pomoći. U slučaju da joj američko ministarstvo finansija i ovoga puta pruži podršku, ukupna pomoć će dostići 112,6 milijardi dolara, što bi bila najveća suma koju je to ministarstvo ikada odobrilo nekoj kompaniji.

FM je pre dve godine već zatražio pomoć od vlade od 10,7 milijardi dolara za pokrivanje gubitaka u drugom kvartlu 2009. u visini od 14,7 milijardi.

Taj američki hipotekarni džin je u prvom tromesečju pretrpeo gubitak od 6,47 milijardi dolara, koji je u drugom kvartalu smanjen na 5,1 milijardu, da bi u trećem porastao na 7,6 milijardi dolara.

Prošle sedmice je pomoć od vlade SAD od šest milijardi dolara zatražila i druga velika američka hipotekarna kompanija „Fredi Mek“ čiji je gubitak u trećem kvartalu iznosio 4,4 milijarde. Ukupna suma vladine pomoći koju je taj džin do sada dobio dostiže 72,2 milijarde dolara.

Američka federalna agencija za finansiranje tržišta nekretnina, koja kontroliše delatnost hipotekarnih kompanija, u ponedeljak je saopštila da je snizila prognozu sume državne podrške tom sektoru za 19 odsto, na 124 milijarde dolara do 2014.

Prema podacima američke Uprave federalnih rezervi (Fed), u periodu svetske krize u 2008. i 2009. vlasti SAD su utrošile 1,25 biliona dolara na otkup hartija od vrednosti hipotekarnih agencija kako bi snizile kamatne stope kod stambenih kredita, olakšale kreditiranje i podržale tržište nekretnina koje je bilo u krizi.

Američki ministar finansija Timoti Gajtner je u februaru ove godine predložio da se obustavi pomoć za kompanije „Fani Mej“ i „Fredi Mek“ kako bi se povećala konkurentnost drugih hipotekarnih kompanija, mada je vlada garantovala neograničenu pomoć kako bi ta dva džina opstala do kraja 2012.

Direktor Feda Ben Bernanki istakao je prošle sedmice da problemi na američkom tržištu nekretnina sprečavaju ubrzaniji oporavak američke ekonomije.

„Fani Mej“ i „Fredi Mek“, dve najveće američke hipotekarne kompanije, smatraju se jednim od uzročnika svetske ekonomske krize iz 2008. Njihova delatnost je dovela do „mehura“ na američkom tržištu nekretnina, s kojim je i počela recesija u svetskoj ekonomiji.

Te kompanije su u septembru 2008. bile nacionalizovane kako bi se izbegao krah celokupnog američkog finansijskog sistema. Ta dva džina su, zajedno sa još jednom hipotekarnom agencijom manjih razmera – „Džini mej“, odobrila 80 odsto ukupnih kredita u SAD za kupovinu stanova od početka 2009.

Ako se ovo uzme u obzir ne čudi što mesec dana od otvaranja javnost ne zna koliko košta izgradnja dva kilometra ćuprije preko Dunava. Nevenka Sinđić, direktorka beogradskog predstavništva „Alpine”, juče je rekla da nema odobrenje da daje izjave o ceni mosta.

M. Avakumović, politika.rs

S druge strane, ukazao je Tijanić, ako bi se na referendumu postavilo pitanje da li su građani Srbije za ukidanje pretplate, 90 odsto njih bi za to glasalo. Prema njegovim rečima, Javnom servisu je godišnje potrebno oko 100 miliona evra za funkcionisanje, dok RTS raspolaže za 75. Tijanić je napomenuo da se država ne odriče nijednog dela prihoda od RTS, jer svake godine uzme od Javnog servisa od 23 do 25 miliona evra za dažbine, PDV i brojne poreze.

Procenat naplate pretplate naplate je 37 odsto ove godine, dok država svoj porez uzme u stoprocentnom iznosu, ukazao je Tijanić. Bivši direktor Radiotelevizije Bosne i Hercegovine (BHRT) Mehmed Agović je istakao da bi reformisanje i nezavisnost javnih servisa trebalo da bude jedan od zahteva Evropske unije za zemlje koje žele da joj se priključe.

Logo izgleda kao i obični crno-bijeli Appleov logo sa dodatom siluetom Jobsa, gdje je inače čuveni ugriz jabuke. Nakon što je i slavni glumac Ashton Kutcher objavio logo na svom profilu na Twitteru logo je postao Internetska senzacija.

Međutim, Makova slava bila je jako kratkog vijeka. Uskoro je počeo dobijati negativne komentare jer se ispostavilo da njegov logo jako podsjeća na logo koji je ranije dizajnirao britanski grafički dizajner Chris Thornley, prenosi New York Times.

Mak tvrdi da je istraživao kako bi pronašao nešto slično i da se pobrine da na Internetu ne postoji nešto tako slično i dodao je da nije naišao na Thornleyev dizajn.

On je onda odlučio postaviti logo na svoj blog i ostalo je istorija. Logo je bio na blogu neprimjećen sve do smrti Stevea Jobsa.

„Preko noći moj blog je dobio do desetinu hiljada odgovora i ispočetka sam bio jako sretan“, tvrdi Mak.

Međutim, nedugo nakon toga počeo je primati negativne komentare, a primio je poruku i od Thornelyeve supruge Julie o sličnostima dva dizajna.

Thornly koji pati od rijetkog Hodginovog limfoma izjavio je da je on dizajnirao svoj logo kako bi odao počast čovjeku koji je živio i radio dugo godina sve vrijeme imajući karcinom.

Ipak, Thornley je rekao da je Mak bio iskren i da se nije krio, kao i da je pokrenuta debata o plagijarenju u grafičkom dizajnu u dobu informatike.

U svijetu grafičkog dizajna sličnost između dvije fotografije je jako česta, ali ovaj slučaj pokazuje kako je lako ustanoviti kopiju zbog brzine protoka informacija.

Javašluk u zatvoru je bio toliki da su pojedini zatvorenici čak imali kopije ključeva svojih ćelija. Sve je izašlo na videlo kada je prošlog septembra pobegao jedan zatvorenik, koji je osuđen na 10 godina zatvora zbog pljačke.

Ustanovljeno je da su čuvari prodavali čitav niz zabranjenih artikala kao što su mobilni telefoni za surfovanje po internetu, alkohol pa čak i pse popularne kineske rase čau čau. Lokalne vlasti su se izgovarale tvrdnjom da je zatvor, koji inače prima 3.000 zatvorenika, loše sagrađen i da ima neadekvatnu električnu mrežu zbog koje električna ograda često ostaje bez struje. Dva čuvara zatvora su uhapšena, dok su ostali dobili otkaz.

Sve to zna kompjuterska bagra, ali oni po svojim casopisima pisu samo bajke i glume europejce i slicno, jer ih te iste firme placaju da stvaraju privid civilizacije. Da li treba da ponavljam da su i oni ta gradjanska Srbija? Potpuno isti prinicip kao sto se radi sa B92, obrni-okreni, sve su to budzetske pare. Svu tu opsenu placa sirotinja. Otmu se pare od sirotinje, pa onda sa tim parama izigravaju dusebriznike istoj toj sirotinji. Ovaj sistem je neodrziv. Tek ce da pozajmljuju, dok sve ne pukne, a sta ce onda biti, ne smem ni da pomislim.

A sto se tice poredjenja DS-a i Milosevica, postoje jasni dokazi da je, kada je ekonomija u pitanju Milosevic bio bolji. DS je sada uveo da se prekrsajno gone mali privatnici koji sami sebi ne mogu da uplate doprinose. Samo se u Srbiji kaznjavaju privatnici koji su bankrotirali. Em si bankrotirao, jer je drzava unistila sve, em te ta ista drzava kaznjava, sto si bankrotirao. Zato ce narednih meseci sve male firme propasti. Ostace samo drzavni sluzbenici i njihovi privatnici. Sve ostale cu ubrzo nestati.

Шта то нас уопште брига, јел ми то увозимо сировине за производњу млека из Европе, да се није можда нешто променило па и краве дају млека колико им одобри ЕУ?!

“Захваљујући“ вашој одговорној политици, комплетна производња млека је у рукама страних компанијама, па смо дошли у ситуацију да наше краве дају страно млеко.

Leptirchak

Zlo ove zemlje su drzavni sluzbenici, ta lazna gradjanska Srbija. Ona, opijena zeljom za lagodnim zivotom na tudji racun, unistava sve oko sebe, i svakog dana halapljivo trazi vise. Toj laznoj gradjanskoj Srbij pripada i autor teksta, bio on ili ne bio onaj Nikola. Lazna gradjanska je rak koji guta Srbiju. Ovo sto sada gledamo nije drzavni udar, nego metastaza. Misli li lazna gradjanska Srbija na bilo sta drugo osim sopstvene guzice?

CarlosNS

***

Ovo je apsolutno netacno. Nije Jobs Xeroxov graficki interfejs ukrao (niti je prozorski GUI Xeroxova invencija), vec je, za razliku od Xeroxa koji nije znao sta ce s svojim GUI-em (kao ni sa mišem kome se menadzment Xeroxa smejao), prvi uvideo da je kombinacija GUI+miš BUDUĆNOST. A to niko, apsolutno niko tada nije mogao da shvati – do prvog Macintosha.

Posle su copycats-i Microsoft, a 25 godina kasnije i Google UKRALI apple-ove OS-e i preimenovali ih u Windows tj. Android (koji je suštinski, do bezobrazne mere, baziran na iOS-u). Niko ozbiljan u IT svetu ovo ne dovodi u pitanje, pa nemojte ni vi sto lupate minuse bez da se bar elementarno informisete.

leks since ZX81

Pobune robova nisu srusile robovlasnistvo. Pobune kmetova nisu srusile feudalizam. Pobune proletera nisu srusile kapitalizam. Zasto?

Stanje se moze promijeniti samo ako se u ekonomsku praksu uvedu korjenite promjene. Mora se na principijelno drugacijoj osnovi organizirati raspodjele novcanih prihoda firmi izmedju njih, njihovih radnika, njihovih vlasnika i njihove drzave. Centralna banka osim funkcije zajmodavca, mora imati i ulogu investitora.

Kamatna stopa mora biti zamijenjena rentom. Isto se odnosi na profitnu stopu. Drzavama se mora zabraniti da usvajaju negativne budzete. Detaljnije o tome citalac moze naci u knjizi „Kapitalizam, nekapitalizam i trzisna privreda“, izdanje Sahinpasic, Sarajevo/Zagreb, 2009. Ona sadrzi orijentire koji danasnju pobunu mogu dovesti do cilja koji svi zeljno ocekuju. U protivnom, nisam optimista.

Mirko Katic

Da veliki broj građana neće izaći na naredne izbore misli i Rasim Ljajić, ministar rada i socijalne politike i predsednik Socijaldemokratske partije.

„Došlo je do svojevrsne apatije, pa sam ubeđen da veliki broj građana neće ni izaći na naredne izbore.”

Zoran Stojiljković, politikolog, kaže da je očigledno da je stanje duha u narodu takvo da je apstinencija moguća. „To govori da se politička elita smatra nekompetentnom i korumpiranom i izbori bi možda doveli do toga da polovina birača ne izađe. Ideja s neizlaskom je opomena političkim partijama. Pre oko šest meseci dobio sam mejl kojim se poziva na bojkot izbora. Na listićima bi se umesto zaokružene stranke našao Miki Maus. To bi bila takozvana aktivizam tastatura. Buniš se protiv nečega, ali ti se ime ne pojavljuje nigde.”

Međutim, Stojiljković misli da apstinencija nije pravi način građanske borbe. „Političare treba naterati da bolje rade. Civilno polje bi trebalo da ograniči političko. Profesori, mediji, sindikati trebalo bi da rade svoj posao. Jer, političke stranke nisu sposobne da se bave nekim sferama života. Trebalo bi da zahtevamo da kao građani radimo određene stvari, da se omeđi polje politike i da se političari odreknu tolikog dela plena. Ako mogu da slušaju vođe Evropske unije, kada donose neke zakone, na primer o restituciji, mogu da poslušaju i nas građane.”

„Veoma je rašireno mišljenje da će na sledećim izborima biti mnogo nevažećih listića”, potvrđuje Stojiljković. „To se može desiti, jer su ljudi nezadovoljni i frustrirani zbog gubitka Kosova. Ali umesto lika Mikija Mausa, građani uz pomoć organizacija civilnog sektora treba da preuzmu deo posla. To je pravi udarac za stranke i pogodak za građane.”

Đorđe Vuković iz Cesida kaže da je logičan problem mišljenje da je apstinencija glasačka sila. „Kaže se da su izbori uspeli sa jednim glasačem.”

Vuković se pita koliko zaista može da se organizuje apstinencija i kaže da to nema veze sa legitimitetom izbora. „Ne postoji partija nevažećih listića.”

On kaže da je procena da će na izbore izaći oko 3,5 do četiri miliona birača. „Ljudi su se uželeli izbora, ali će svi u predizborno vreme reći da nemaju za koga da glasaju. Nije ništa čudno što su najveći broj razočaranih birača koji tvrde na neće izaći na izbore glasači DS, a zatim i glasači drugih stranaka vladajuće koalicije. Tako je to uvek, najnižu motivaciju imaju glasači vladajućih stranaka.”

„Cela ta priča sa apstinencijom je netačna. U Srbiji ima oko 5,5 miliona birača, jer dosta ljudi živi u inostranstvu iako su prijavljeni ovde. Od toga broja 10 do 15 odsto nikada ne glasa. Čak i u Grčkoj, gde je glasanje obavezno, neki birači ne izlaze na izbore, iako ih kažnjavaju. Gornji limit izlaznosti kod nas je 4,7 – 4,8 miliona, što se dogodilo 2008. godine kada je biran predsednik republike i na birališta izašlo 4,5 miliona ljudi. Mala izlaznost je zabeležena 1992. godine na saveznom nivou, ali to je više bilo pitanje izborne računice”, kaže Vuković.
I. Anojčić

Pozivajući se na neimenovane visoke libijske zvaničnike, list piše da je američka administracija bila zaprepašćena kada je u proleće otkrila da libijski režim ima 37 milijardi na računima i novca investiranog u Sjedinjenim Američkim Državama, preneo je AFP.

U vesti se navodi da je američka administracija odmah zamrzla ta sredstva kako ih Gadafi i njegovi saradnici ne bi mogli koristiti. Vlade Francuske, Italije, Engleske i Nemačke do sada su preuzele kontrolu nad još oko 30 milijardi dolara do koji su došli iz Libije. Ranije, istražni organi su procenili da je Gadafi u inostranstvo, širom sveta, izneo još oko 30 milijardi dolara, što čini ukupno oko 100 milijardi dolara, navodi američki list.

Tajms piše da su dodatne istrage američkih, evropskih i libijskih stručnjaka, otkrile da je Gadafi godinama tajno slao u inostranstvo još na desetine milijardi i povoljno investirao u skoro svakoj većoj državi, uključujući dobar deo zemalja na Bliskom istoku i jugoistoku Azije.

Dobar deo tog novca uložile su institucije libijske vlade, kao što su Centralna banka Libije, Libijska investiciona uprava, Libijska inostrana banka, Libijska nacionalna naftna korporacija, Libijska agencija za ulaganja u Afriku, piše list.

Prema istražiteljima, Gadafi i članovi njegove porodice imali su pristup svom tom novcu i mogli su da ga podižu kad su hteli.

Gadafi je naftom bogatom Libijom vladao 42 godine a ubijen je u četvrtak, kada je pokušao da pred pobunjenicima pobegne iz rodnog mesta Sirte.

Nikada ne bi sami bili u stanju da se odreknu bilo čega, pa ni kese čipsa, a kamoli da ulože sate i godine u mukotrpne treninge da bi postali kao ovi koje obožavaju i čije individualne uspehe doživljavaju kao svoje. Takvo je postalo čitavo društvo.

Svi posmatraju i komentarišu, niko više ne vidi potrebu da – u bilo koju ideju – uloži i minimalni lični trud.

***
Izbori koji nam slede su nešto najbesmislenije što u ovoj zemlji postoji, oni su samo ljuštura, ispražnjena svake suštine, jer ne postoji apsolutno nikakva nominalna razlika između najvećeg broja prisutnih partija i politika, politike zapravo ni nema, postoji samo forma, postoje formalna obećanja, formalni izlazak na formalno glasanje, kojim se ne odlučuje zapravo ništa.

***
Utoliko me više pogađa neodgovornost srpske crkve prema sopstvenom narodu. Zapaljive, moralno nedopustive, često i protivzakonite izjave iz samog vrha SPC ne samo da su politički neodgovorne, već i ljudski razočaravajuće za svakog ko ima iskrenu potrebu za duhovnošću. Ne može se čoveku koji će u istoriji ove zemlje ostati zapamćen kao neko ko je maloletnog dečaka, u porti crkve, hvatao za slabine, gurao mu jezik u usta, razmičući svoju svesteničku mantiju, grabio za pol… davati bilo šta, osim pravosnažne sudske presude, a kamoli neki orden. I sam patrijarh Irinej, svojim sve težim istupima u javnosti potvrđuje činjenicu da i SPC, kao i sve druge “elite” u ovoj zemlji, ne razume razmere opasnosti koja preti čitavom društvu, opasnosti od potpunog moralnog urušavanja, već je i sama deo problema, za koje građani, uprkos svemu, konačno jednom moraju da nađu rešenje. Rešenje u sebi samima.

U brojаnje vаgonа, zаjedno sа predstаvnicimа holdingа, uključilа se i bugаrskа sаobrаćаjnа policijа kojа je proverаvаlа i zloupotrebe nа železnici u periodu od početkа junа do krаjа julа, jаvio je Bugаrski nаcionаlni rаdio.

Predsednik sindikаtа “Podkrepа” Konstаntin Trenčev pre nekoliko dаnа zаmolio je bugаrskog premijerа Bojkа Borisovа dа proveri “kаko je sа železnice nestаlo 1 200 vаgonа”. Bugаrski ministаr trаnportа Ivаjlo Moskovski rekаo je dа je poslednjih pet-šest godinа nestаlo više od 1.000 vаgonа. On je odbio dа iznese detаlje, аli je nаglаsio dа će o tome verovаtno obаvestiti Tužilаštvo.

- Crkva bi morala jasno da kaže za koje zasluge se ordeni dodeljuju, da li na osnovu duhovnih ili materijalnih. I, ako je kriterujum materijalni, novčani, u kojoj visini to treba da bude da bi se dobio orden. Crkve treba da su štedljive u davanju ordena. Jer, po religiji, sve što date, Bog će videti i nagraditi – kaže Tucić.

Kao poseban srpski fenomen, Tucić ističe činjenicu da je između 10 i 15 dobitnika crkvenih ordena u SPC pobeglo u inostranstvo kako se danas ne bi nalazili u zatvoru.

- Tu su Bogoljub Karić ili Slobodan Radulović – navodi Tucić.

Šest novih ordena

SPC je pre dve godine ustanovila šest novih odlikovanja, koja se dodeljuju zaslužnim građanima, ustanovama i kompanijama.
4 Orden Svetog Simeona Mirotočivog
(za pospešivanje dobrih odnosa Crkve i države)
4 Orden Svetog kralja Milutina
(ktitorima i dobrotvorima crkava)
4 Orden Svetog Petra Cetinjskog
(za širenje mira, požrtvovanje i hrabra dela)
4 Orden Svetog despota Stefana Lazarevića
(za doprinos društvenim naukama, kulturi,
književnosti)
4 Orden Svete carice Milice – Prepodobne Evgenije (za dobrotvore)
4 Orden Svetog cara Konstantina
(za doprinos slobodi vere i unapređenja
ljudskih prava i sloboda)

Šarići odlikovani, Cane izvisio

Jedan od najvećih gafova SPC bilo je dodeljivanja ordena Svetog kralja Milutina preduzeću „Mat kompani“, u vlasništvu braće Darka i Duška Šarića. Njima je ovo visoko crkveno odlikovanje pripalo jer su bili vodeći ktitori za izgradnju Hrama Svetog Georgija u Pljevljima.

S druge strane, Crkva je propustila da se na sličan način oduži i Stanku Subotiću Canetu za doprinos izgradnji crkve u njegovom rodnom Ubu.
- On je ostao bez ordena, a čak mu se nisu ni zahvalili pri osvećenju crkve – konstatuje Živica Tucić.

Ordenje za levičare

Ivica Dačić nije jedini levičar koji se okitio visokim crkvenim odlikovanjem. Pored njega, tu je i dugogodišnji predsednik opštine Sopot i bivši socijalista Živorad Milosavljević, koji je nosilac ordena Svetog Simeona Mirotočivog.

Iako su zloupotrebe državnih para karakteristične, kako za mediteranske zemlje poput Grčke i Španije, tako i za Veliku Britaniju i Skandinaviju, apsolutni rekorder u Evropi po tom pitanju je Francuska, gde osoba koja ostane bez posla, može, u zavisnosti od plate koju je primala, u naredne dve godine da prima pomoć do 71.760 evra godišnje.

Francuska država na socijalna davanja troši više čak i od Švedske – 20 odsto BDP godišnje, odnosno više od 500 milijardi evra. Prema zvaničnim nalazima u izveštaju francuskog parlamenta, u 2010. je putem zloupotreba sistema socijalne zaštite država oštećena za 20 milijardi evra. To je dve trećine od 30 milijardi evra, koliko će ove godine u budžetu nedostajati za pokrivanje svih socijalnih davanja u Francuskoj, čiji je javni dug u prethodnoj godini iznosio čak 148,8 milijardi evra.

Muškarci na porodiljskom

U Švedskoj, kapitalističkoj državi sa jakim socijalnim naglaskom, 18,2 odsto očeva ne želi da uzme plaćeno porodiljsko bolovanje, iako na to imaju pravo. U toj grupi najviše je veoma mladih ili veoma starih očeva, ali i onih koji nisu rođeni Šveđani. Njih je 46,2 odsto i mahom potiču sa Bliskog istoka, iz severne Afrike i Turske.

Međutim, to vlastima očigledno ne smeta, već im kao argument za nastavak darežljive socijalne politike služi podatak da svega sedam odsto Francuza zarađuje manje od polovine prosečnog nacionalnog dohotka.

Reporter Agencije Rojters našao je u udobnom momačkom stanu na levoj obali Sene u Parizu 26-godišnjeg Žorža, koji je u opuštenoj atmosferi, uz cigaretu, novinaru objasnio kako se on lično poigrava sa sistemom socijalne zaštite u Francuskoj. Žorž svake godine radi najviše četiri meseca kao konobar ili barmen – taman toliko koliko mu je potrebno da stekne pravo na pomoć za nezaposlene, zarađujući pritom tri do četiri hiljade evra mesečno.

Sa poslodavcem se dogovori da dobije otkaz i onda ostatak godine Žorž preko socijalne pomoći zarađuje 54 odsto plate, a pritom i dalje radi na crno u barovima i restoranima onoliko koliko želi.
- Potpuno je ludo. Imam obe ruke, obe noge, nema razloga da ne radim. Ali pošto je sistem postavljen tako kako jeste, prosto nema razloga da ja sve vreme radim – objašnjava Žorž.

On živi u stanu rođaka u kojem ne plaća kiriju, pre tri godine je napustio studije prava da bi započeo karijeru rep muzičara, ali kako mu to nije išlo, shvatio je da mu se više isplati da povremeno kelneriše i izvlači novac od države.

Poligamija u Velikoj Britaniji
Baronesa Šrila Flater, koja je poreklom iz Pakistana i prva je žena azijskih korena koja je član britanskog Dom lordova, otkriva za “Dejli mejl” kako njeni sunarodnici koriste sistem socijalne pomoći u Britaniji. Ona navodi da muškarci u Pakistanu, u skladu sa šerijatom, stupaju u brak sa više žena i potom odlaze u Britaniju gde mogu da imaju samo jednu suprugu dok se ostale računaju za samohrane majke koje imaju pomoć države. U Britaniji ima oko 1.000 pakistanskih poligamnih porodica.

- Samo da sam se toga ranije setio – kaže Žorž, koji je počeo da radi sa 17 godina, ali do sada nije uplatio ni evra poreza u budžet.

Ovakav sistem zloupotrebe socijalne pomoći postoji i u Španiji, koja zvanično ima 4,2 miliona nezaposlenih i sa 21,3 odsto stanovništva bez posla drži ovaj neslavni rekord u okviru EU, ali je javna tajna da dobar deo nezaposlenih prima socijalnu pomoć i istovremeno radi na crno.

S druge strane, u Velikoj Britaniji veći deo socijalnih davanja išao je imigrantima koji su po doskorašnjim propisima imali pravo na socijalnu pomoć odmah po dolasku na britansko tlo, zbog čega su pogrdno nazivani “socijalnim turistima”.

Nakon što je vlada desničarskog premijera Dejvida Kamerona ukinule imigrantima ovakve beneficije, Evropska komisija naložila je njihovo vraćanje, pa je zbog toga nastao spor na liniji London-Brisel.

Nemanja Vlačo

Politički aktivisti u Švajcarskoj planiraju da održe protestni skup sličan onom u Njujorku na Volstritu, u znak negodovanja zbog poslovanja banaka u toj zemlji

Nekoliko stotina ljudi odazvalo se preko društvene mreže Fejsbuk i obećalo da će doći u Cirih u subotu na protest.

Jedan od organizatora skupa Dominik Šrajber izjavio je da se do hiljadu ljudi očekuje na protestu u finansijskoj četvrti Ciriha. On je dodao da će skupu prusustvovati ljudi s različitim političkim stavovima. Švajcarske političke partije su se distancirale od najavljene manifestacije. Protest u Cirihu je jedan od nekoliko skupova protiv banaka koji su širom Evrope zakazani za 15. oktobar.

Američki federalni žalbeni sud odredio je da student iz Bostona koji je neleglano skidao pesme s interneta i dalje ih razmenjivao, treba da plati 675.000 dolara kako je sud prvobitno odredio.

Pre dve godine porota u Bostonu je presudila u korist Udruženja muzičke industrije Amerike (Recording Industry Ašociation of America – RIAA) koja predstavlja četiri kompanije u tužbi protiv studenta Džoela Tenenbauma (Joel) i odredila kaznu od 675.000 dolara. Sudija je kasnije smanjio kaznu na 67.500 dolara, uz obrazloženje da je kazna bila „neustavno previsoka“.

U svojoj žalbi, Tenenbaum je tražio da se ukine kazna, ali je u odluci u petak žalbeni sud vratio prvobitnu kaznu. Tenenbaumovi advokati su tvrdili da federalni zakoni o autorskom pravu i zakon o sprečavanju digitalne krađe nisu usmereni na potrošače. Advokati muzičkih kompanija su naveli da su ekonomske posledice ilegalnog skidanja s interneta mnogo veće od proste razmene jedne pesme.

Sveštenicima je zabranjeno da naplaćuju krštenja, venčanja i opela i od porodice koja ih je pozvala da služe obred smeju da prime samo simboličan poklon. U Atini su saopšteni i iznosi plata grčkih sveštenika u Americi, koje se svake godine usklađuju sa inflacijom.

Grčka crkva u SAD, Kanadi i Južnoj Americi ima 12 mitropolija sa oko 600.000 vernika. U njenom sastavu su i autonomne eparhije Ukrajinaca, Rusina i Albanaca i to je najveća pravoslavna crkva na američkom kontinentu. Sveštenik početnik imaće godišnju platu od 49.128 dolara, a oni sa 35 godina službovanja primaće oko 120.000 dolara. Ima slučajeva i daleko većih primanja, pa će, na primer, sveštenici u katedrali u Njujorku primati 200.000 dolara. Osim plate, sveštenici imaju službeni automobil, dopunsko zdravstveno osiguranje, doplate za konferencije i seminare, kao i službene stanove.

Dogovor, do kog su pregovarači došli prošlog meseca, podrazumeva da će švajcarske banke unapred plaćati garancije od dve milijarde franaka (skoro 2,3 milijarde dolara), prenela je američka novinska agencija Asošiejtid pres (AP). Sporazum će dozvoliti Nemcima sa neprijavljenom imovinom u Švajcarskoj da izbegnu kaznu jednoročnom uplatom i podrazumevaće uvođenje proporcionalnog poreza na kapitalni dobitak na vlasništvo nemačkih stanovnika u Švajcarskoj u budućnosti.

Potrebno je da parlament u Berlinu odobri sporazum, pošto su ga potpisali nemački ministar finansija Volfgang Šojble i njegova švajcarska koleginica Evelin Vidmer-Šlumf. Sporazum bi, međutim, mogao naići na otpor gornjeg doma nemačkog parlamenta, u kom vlada nema većinu, poošto je opoziciona Socijal-demokratska partija kritikovala je dogovor.

Poneko od stručnjaka misli da je solidarnost onih koji zauzimaju mesta na „Forbsovoj” listi samo dobra investicija u budućnost. Jer dva meseca pre nego što su izbili neredi u Londonu, kada je gomila nezadovoljnika opustošila i zapalila radnje za privilegovane, u anketi „Volstrit džornala”, kojom su bili obuhvaćeni najbogatiji iz svih krajeva sveta, 90 odsto njih je predviđalo izbijanje „globalnih nereda na ulicama većih gradova”.

Ono što najbrže produbljuje jaz između ekstremno bogatih i siromašnih u Americi jeste niski porez na kapitalnu dobit. O tome govori podatak da je 400 najbogatijih poreskih obveznika u jednoj od prethodnih godina 60 odsto prihoda steklo preko kapitalne dobiti, a samo osam odsto preko plate i bonusa. Ostali deo zemlje, od samo pet odsto, imetak je stekao preko kapitalne dobiti.

Ali povećanje nameta na kapitalnu dobit, a takse su dvostruko niže nego na platu, zadire u samu filozofiju američkog kapitalizma. To bi usporilo investicije, pasiviziralo kapital, reći će vam većina američkih ekonomskih stručnjaka.

Španija se opet pita gde su se sakrili njeni bogataši. Nije problem u tome da bogati plaćaju male poreze, mnogo je veća nevolja što prema zvaničnoj evidenciji u njoj skoro da i nema bogataša.

Prošle godine je procurilo iz francuskih izvora da tri hiljade Španaca čuva svoje pare na tajnim računima u Švajcarskoj. Informacija je došla od razbarušenog francuskog službenika koji je radio u švajcarskoj banci HSBC.

Britanci su nedavno takođe pokrenuli akciju da proniknu u švajcarsku tajnu svojih građana.
I čemu sve ove predradnje kad bi budžet bio neznatno manje prazan, jer takvih koji se mogu smatrati ekstremno bogatim ima samo jedan odsto. Neka bar plate uredno struju, da i to ne padne na pleća onih koji stežu kaiš do poslednje rupe.
Zorana Šuvaković

Kako Bi-Bi-Si saznaje, sam nesavesni trgovac je obavestio matičnu kuću o tome šta je uradio, nakon što je sve svoje transakcije postavio na Fejsbuku. Bi-Bi-Si ističe da interna kontrola banke nije primetila ogroman gubitak izazvan neautorizovanim trgovanjem.

Nakon što je rekao šefovima kakve je transakcije preduzeo, UBS je obavestila Upravu finansijske službe u londonskom Sitiju, a zatim i policiju. Adoboli je uhapšen u četvrtak noću u svom stanu u Londonu.

Činjenica da je uzbuna podignuta tek nakon što je sam broker obavestio kolege o svojim akcijama, navodi stručnjake na zaključak da same investicione banke, odnosno njihovi sistemi kontrole, nisu u stanju da kontrolišu ogromne rizike u koje se upuštaju njihovi trgovci.

Uprava finansijske službe, regulatorno telo Sitija, istražuje zašto UBS nije primetila neautorizovane transakcije. Sama uprava banke odbija da komentariše slučaj.

Čuvene pronevere
- Žerom Karvijel, iz francuskog Sosijete ženerala, osuđen na tri godine 2010. zbog štete od 4,9 milijardi evra.
- Evan Duli iz kuće MF global, napravio je dug od 141 milion dolara spekulišući ugovorima za pšenicu.
- Aleksis Stanfors, iz londonske filijale američkog Meril Linča, sakrivao je gubitke zbog čega je banka morala da otpiše dugove od 456 miliona dolara.

Lopovski mentalitet novokomponovanih srpskih bogataša se ne zaustavlja ni pred međunarodnim kompanijama, kako pokazuje slučaj Crvene zvezde, niškog Pakoma i portala Sportal protiv američke produkcije Video Fenomen pred podmitljivim srpskim pravosuđem. Posle se ovdašnji zvaničnici čude što nas strane kompanije zaobilaze.

Čikago je zbratimljen sa 25 gradova širom sveta. Sa Beogradom se pobratimio 2005, a već maja 2010. je iz srpske prestonice pozvan fudbalski klub Crvena zvezda da uzme učešća na internacionalnom kupu zvanom Chicago Sister Cities International Cup.

Zvezda je na ovom turniru pre glasila kao autsajder, budući da su na njemu učestvovali još i Legia iz Poljske i Pari Sen Žermen (PSG) iz Pariza. Pošto u Čikagu živi veliki broj Srba, od naših momaka se očekivalo da uspostave kontakt sa publikom, a po mogućstvu i sa loptom.

Čuda se, međutim, dešavaju, i to onda kada im se čovek najmanje nada. U finalu se Zvezda susrela sa PSG-om. Regularno vreme i produžeci su završeni bez pobednika, rezultatom 1-1, pa su izvođeni jedanaesterci. Jedan penal je francuski igrač promašio i Crvena zvezda neočekivano postade pobednik turnira. Intonirana je srpska himna, pucao je vatromet, a zvezdaši su pokupili pehar i ček od 100.000 dolara i otišli nazad za Beograd.

Menadžer sadržaja

O fudbalskom čudu su na drugom kraju sveta, u Srbiji, pisale sve novine, javljali su se izveštači i fotoreporteri, ali ni jedna televizija nije imala nikakav snimak utakmice i slavlja u Čikagu. Snimci, naravno, postoje, ali nisu besplatni ni za televizije u Srbiji.

Studio B je tri dana pre finala emitovao kratak snimak sa susreta Crvena zvezda – Legia koji je prosto ukrao sa Youtubea, internet sajta koji omogućuje besplatno postavljanje, ali ne i skidanje video zapisa. Snimak je premontiran i zamuljan, neko je grafikom prekrio obeležja američke video produkcije Fakty Chicago i to je tako pušteno u etar. Ukradeni prilog su potpisali Miroslav Čorbić i montažer Nebojša Mitrović. Gradska televizija nije čak ni pomenula pravog vlasnika snimka.

Ono što može Studio B, umemo i mi, pomislili su vlasnici i direktori Pakom Grupe iz Niša i pribegli čitavom nizu krivičnih dela, privrednih prekršaja i povreda autorskih prava. Privatna produkcija iz Amerike Video Fenomen je na svojim sajtovima postavila nekoliko video snimaka sa utakmice u Čikagu kako bi Zvezdini navijači mogli da se dive uspehu svog tima. Jasno je bilo naznačeno da je gledanje dozvoljeno, ali ne i reemitovanje bez dozvole nosioca autorskih prava.

Pakom Grupu ovo upozorenje nije obavezivalo. Nju su osnovali i na njenom čelu stoje sinovi bivšeg gradonačelnika Niša, još iz doba Miloševića, Dragoslava Pavlovića. Sveprisutna štetočina srpske politike Mlađan Dinkić im je lično 2009. uručio državne subvencije u visini od 125.000 evra kako bi Pakom u Srbiji uveo evropske standarde.

Ovako politički i rodbinski potkovani, braća Pavlović su pomislila da su evropski standardi i bezočna krađa autorskim pravima zaštićenih dela. Na kraju krajeva, iza njih je stajala moćna Crvena zvezda.

Još 2007. javnost je iz Pakom Grupe obaveštena kako će Crvena zvezda imati najbolja rešenja iz oblasti informacionih tehnologija. Koliko je najtrofejniji srpski klub Nišlijama platio za ovo zamajavanje ostaje službena tajna, ali je činjenica da po zvaničnom sajtu crveno-belih, koji održava Pakom, Zvezda od 2007. nije učestvovala ni na jednom važnijem fudbalskom događaju, jer nema odgovarajućih snimaka. Tek 2010. se pojavljuje loše montirani prilog iz Čikaga.

Gramziva i beskrupulozna ekipa iz Pakoma malo je krala sa Youtubea, malo više sa weddingvideology.com, sajta u vlasništvu produkcije Video Fenomen. Sklapajući tri odvojena video snimka oni su tako skarabudžili čudo u trajanju od 14 minuta i 30 sekundi izuzetno lošeg tehničkog kvaliteta. Ostavili su zaštitni žig, ali su izbacili uvodne špice produkcije, a prigodnu muziku su zamenili arlaukanjem pijanih navijača bez ikakvog sluha. Zatim su ovu brljotinu prikačili na Zvezdin sajt navodeći da sva autorska prava pripadaju Pakom Grupi.

Pravi vlasnik autorskih prava posle toga se obratio niškim piratima i poslao im – račun. Umesto da isplati nadoknadu za korišćenje tuđeg dela, Pakom Grupa potura nekog Dušana Ilića, „content menagera“ (šta god to značilo, osim ako nije trebalo da piše kontejner menadžer) sajta Crvene zvezde, koji priznaje da su za potrebe prezentacije korišćena tuđa autorska dela. Istovremeno, Ilić odbija da plati bilo šta ili da makar skine piratsku tvorevinu.

U Srbiji sve menadžer do menadžera, pa se tako Video Fenomenu samoinicijativno obratio i PR menadžer Crvene zvezde Marko Nikolovski i, priznajući da se neovlašćeno koriste tuđa autorska dela, zatražio da se povuče račun poslat serviseru Zvezdinog sajta – Pakom Grupi. Dakle, moćna Zvezda zaista punim kapacitetima stoji iza niških pirata.

I internet portal Sportal je zloupotrebio jedan snimak Video Fenomena da obogati svoje stranice. Direktor ovog portala Ognjen Rackov je takođe odbio da pošteno plati objavljivanje zaštićenog autorskog dela, izgovarajući se da je sporne materijale dobio od Crvene zvezde. Ipak, Sportal je brže bolje uklonio snimke.

Pošto su videli da sa srpskim lopovima ne može drugačije, pravni zastupnici Video Fenomena podneli su niz prijava i odštetnih zahteva protiv odgovornih lica – Vladana Lukića, Dejana Pavlovića i Ognjena Rackova. Za neka od dela za koja su podnete krivične prijave predviđene su i zatvorske kazne u trajanju do pet godina.

Tako su Amerikanci dobili i retku priliku da se pobliže upoznaju sa korumpiranim i krajnje nesposobnim srpskim pravosuđem.

Postoji presedan

Zakon o autorskim pravima u svom članu 211. predviđa mogućnost za sudsko obezbeđivanje dokaza i pre pokretanja tužbe. Pod ovim se podrazumeva „pregled prostorija, knjiga, dokumenata, baza podataka i dr., kao i zaplena dokumenata i predmeta kojima je povreda izvršena…“ Ovakvo zakonsko rešenje ima smisla, budući da se njime onemogućuje da pirat uništi dokazni materijal.

Sudija Prvog osnovnog suda u Beogradu Milosava Jovanović, kojoj je dostavljen zahtev Video Fenomena za obezbeđenjem dokaza, o ovome pismeno obaveštava Pakom Grupu, usput pitajući da li se oni slažu sa tim da sud protiv njih prikupi dokaze!?

Pakom Grupa, naravno, izražava neslaganje, ali sigurnosti radi uklanja sve sporne snimke.

Član 207. Zakona o autorskim pravima predviđa da je postupak po tužbi zbog povrede autorskih i srodnih prava – hitan. U srpskom pravosuđu je ovo veoma relativan pojam, posebno kada na optuženičkoj klupi treba da se nađe jedna Crvena zvezda.

Upravni odbor FK Crvena Zvezda je, naime, na svojoj 33. sednici izabrao Pravnu komisiju kluba koju čine: Dragan Milošević, zamenik predsednika Višeg suda u Beogradu, dr Goran Ilić, zamenik republičkog javnog tužioca, Zlatan Dimitrić, v.f. predsednika Privrednog suda u Beogradu, i Stevo Đuranović, sudija Upravnog suda u Beogradu.

Na stranu što se pred nosom ovako sastavljene Pravne komisije nesmetano odvijaju bezakonje i otimačina, postavlja se pitanje o mogućem sukobu interesa članova komisije. Na jednoj strani oni treba da brane interese kluba koji ih je postavio i podmazao, na drugoj da rešavaju u sporovima protiv tog istog kluba. Nije onda čudno što su se „hitni“ postupci u ovom slučaju pretvorili u uspavanku.

U predmetu P440/2011 pred Višim sudom u Beogradu tužba protiv Crvene zvezde i Pakoma predata je još 11. marta 2011, koju je sudija Predrag Vasić dostavio tuženima na izjašnjavanje, a zatim zaboravio da tužiocu dostavi odgovor na tužbu i da zakaže bar jedno ročište. Pred istim sudom, ovoga puta u predmetu 1P429/11 protiv Sportala, tužba je predata 22. februara 2011, jedino ročište bilo je sredinom jula, a novo je zakazano tek za 25. novembar 2011.

Prijava protiv Crvene zvezde i Pakoma Ktr-Vtk-120/2011 predata je 11. marta 2011. zameniku VJT Aleksandru Milosavljeviću, a ovaj ju je tri meseca kasnije prosledio MUP-u na proveru. Za sada, nikakvih rezultata. Ništa bolja nije ni situacija po tužbi protiv Sportala, zavedenoj u Višem tužilaštvu pod brojem Ktr-1847/2011 (zamenica VJT Aleksandra Minić) još 22. februara 2011. U međuvremenu je MUP tužilaštvu dostavio rezultate svoje provere, ali nadležna zamenica tužioca još uvek ne pokazuje nameru da se probudi iz zimskog sna, iako je već i leto na izmaku.

Najdalje se stiglo u postupku pred već pominjanom sudijkom Milosavom Jovanović u Prvom osnovnom sudu, koji traje od 19. novembra 2010, a u kome je već i veštak predao svoje nalaze.

Kolika bi mogla da bude vrednost spora za naknadu može da se izračuna iz nedavnog slučaja, kada je Aleksandar Tijanić najavio tužbu protiv TV Pinka, koji je bez odobrenja preuzeo i emitovao snimak u trajanju od 20 sekundi iz zemljotresom pogođenog Kraljeva. Tijanić je za ovo tražio nadoknadu od 20.000 evra, odnosno 1.000 evra po sekundi. Pakom je bez odobrenja emitovao 870 sekundi, a Sportal 120 sekundi. Ukupno oko 1.000 sekundi, odnosno milion evra.

Visoka cifra je, međutim, razlog više da lopovi sa političkim pedigreom budu zaštićeni.

Kakvo „sportsko“ društvo

Pakom Grupa, koja navodno ima 250 stručnjaka u više zemalja, sa Vladom Srbije potpisala je ugovor o opremanju škola računarima, vredan 11,4 miliona evra. Na otvaranju informatičkog centra u Nišu (vrednost investicije 3,5 miliona evra) na noge im 2009. dolazi Mlađan Dinkić.

Otac vlasnika i osnivača Pakom Grupe Dragoslav Pavlović, bivši gradonačelnik Niša, danas je veliki majstor Velike nacionalne lože Srbije.

Sportal d.o.o. iz Beograda je u kolu sa sličnim firmama iz sveta, koje su specijalizovane za vođenje internet sajtova o sportu usko povezanim sa sportskim kladionicama. Osim u Srbiji, grupa Sportal posluje i u Nemačkoj, Bugarskoj i u više afričkih zemalja.

Iza celokupne mreže Sportal i sličnih sajtova stoji britansko-južnoafrička 365 Media Group, koja pripada BSkyB-u, kojemu je vlasnik ozloglašeni Rupert Mardok. Pomenutoj mreži pripadaju i sajtovi: BettingZone, WSOP, Betting, Poker, Casino, Bingo, Oddschecker, Casino Checker, Poker Checker, Free Bets, Premier League Betting…

Domaći Sportal d.o.o. voli da se hvali kako ima tesnu saradnju sa Crvenom zvezdom.

Igor Milanović
preuzeto: www.magazin-tabloid.com