Rivalstvo Billa Gatesa i Stevea Jobsa, od kojih je potonji podigao Apple gotovo iz pepela, te ne samo time sebi priskrbio titulu “najvećeg ikad”, razlog je zbog kojeg pripadnost klanu Windowsa ili Applea, dva titana IT-a, podižemo na razinu iracionalnog. Stvar su dodatno zakuhali i osnivači Googlea, mrseći račune “klasičarima” iz Redmonda i Cupertina.

Zašto američki tisak novim Steveom Jobsom naziva Jeffa Bezosa , osnivača Amazona, trgovačkog on-line giganta, teško je pojmiti nastojite li uočiti njegovu tehnološku inventivnost, jer po tom kriteriju ovaj dvojac ne stane u istu rečenicu (osim u ovu). Tek znajući za sklonost obožavanju poduzetnika koji ni iz čega stvaraju vlastito carstvo, ne prezajući pri tome ni od klasičnih izdajničkih metoda prema vlastitim partnerima, jasniji je pravi razlog hvalospjeva američkih medija. Osim toga, neopisivu zabavu predstavlja prognozirati tko će postati “kalif na mjesto kalifa” te prvi nakon Jobsa bacati u trans tehnološke junkije.

Početak u garaži
Netko bi možda očekivao prominentniju karijeru u tehnološkim inovacijama od osobe koja je kao jako malo dijete pokušala rastaviti svoj krevetić pomoću odvijača. Naročito jer mu je cijelo daljnje obrazovanje bilo vezano uz računalne tehnologije. Nakon što je brzo ostvario zavidan napredak u dvjema tvrtkama s Wall Streeta u kojima je bio zadužen za praćenje IT sektora, iako nagovaran na ostanak, kaže da nije mogao previdjeti podatak da internet kao medij raste po stopi većoj od 4000 posto godišnje. Odlučio je pokrenuti vlastiti posao jer će, kako je rekao, radije propasti nego uopće ne pokušati.

Bezos je osnovao Amazon 1994. u garaži, kao i Steve Jobs, pomalo rezigniran što je propustio internetsku zlatnu groznicu. On-line prodaja knjiga imala je značajnu prednost nad običnim knjižarama jer je u jeftinim skladištima mogao držati neograničeni broj naslova, što je iskorišteno već 1997. kad su se prozvali najvećom svjetskom knjižarom. To je isprovociralo poznatu izdavačku kuću Barnes & Noble na tužbu, nazivajući ih tek “distributerima”.

Moglo bi se reći da je Bezos sličan Jobsu po vizionarstvu, iako bi ga se, s obzirom na ostvareno, prije moglo usporediti sa sjajnim biznismenom Billom Gatesom. Naime, prilikom inicijalne javne ponude dionica Amazona, Bezos je u pismu potencijalnim dioničarima iznio vrlo neuobičajen, ali iskren i vizionarski ključan poslovni plan. Jasno im je rekao da mu nije u interesu kratkoročna zarada i gomilanje gotovine te da pet godina ne očekuju zaradu jer će sve ulagati u daljnji razvoj. Iako su mu financijski mudraci neprestano prognozirali propast, naročito prilikom sloma dot-com kompanija, 2001. ostvaruje prvi, iako nevelik profit. Pokazalo se da je bio i više nego u pravu jer oni koji su kupili i zadržali te prve dionice sad imaju u rukama 140 puta veću vrijednost od uložene. Čovjek kojemu se većinu poslovne karijere novac nikad nije imao priliku ugrijati u ruci danas posjeduje 20% dionica svoje kompanije.

Gaženje konkurencije
Iako je počeo s knjigama, Jeff Bezos sam kaže da mu je namjera bila s vremenom prodavati sve. Danas Amazon to i čini: u ponudi su i kreme za bebinu guzu, namještaj, igračke, sportska odjeća, nakit, svježe povrće, ukratko – gotovo sve čega se možete sjetiti. Na tom je putu Amazon pregazio mnoge konkurente; rijetki još preživljavaju, uz još rjeđe koji su se uspjeli oduprijeti. Takav je, primjerice, poznati američki šoping i aukcijski web-site eBay, ali Bezosa krasi neviđena upornost. Tek iz trećeg pokušaja uspio je pokrenuti respektabilni konkurentni servis.

U pružanju serverskih i Cloud usluga Amazon je bio među prvima, iako su se dioničari pjenili zbog ulaganja u skupu infrastrukturu kojoj nisu shvaćali namjenu; Bezos je pionir tog tehnološkog servisa koji više ne predstavlja samo budućnost, već svoj zamah ostvaruje upravo posljednje dvije godine.

Među prvima je (OK, Bill Gates je to činio prije njega) shvatio da mu imitiranje poslovnog modela kompanije s logom zagrižene jabuke može donijeti samo prosperitet: dobro je proučio uspjeh iPoda, glazbenog playera, koji se temeljio na izgrađenom ekosustavu. Vrhunski vlastiti hardver, sadržaj (glazba) ponuđen korisnicima putem jednostavnog servisa (iTunes) i krajnje brza kupovina kreditnim karticama model je koji je Bezosu bio blizak. I sam priznaje sličnost između Amazona i Applea; gaji veliko poštovanje prema pokojnom Jobsu i njegovoj kompaniji. Istovremeno, jasno mu je da su i veliki konkurenti, a njima Bezos želi samo – propast. Stoga je cijelo vrijeme podrivao Appleovu ponudu glazbe dampinškim cijenama te dnevnim akcijskim prodajama. Značajnijeg efekta nije bilo, ali je Bezos ipak postigao da se za alternativu zna.

Stvaranje prvog Kindlea
Stoga je još 2004. okupio tim inženjera i dao im budžet za stvaranje svoga vlastitog čitača e-knjiga, a sjedište odjela je upravo tamo gdje se nalazi i Apple – u Cupertinu. Svaki mrzitelj tehnologije mrtvog drveća s veseljem je dočekao prvi Kindle 2007. godine. Nedavno je Amazon predstavio Kindle Fire, najnoviji konkurent iPadu. Iako je upola manji, a hardverske i softverske specifikacije su daleko ispod Jobsova čeda, Bezos dobro zna kome ga prodaje. Većini je ljudi potrebno tek nešto dovoljno dobro, a sadržaj je ipak kralj, istovremeno pod čvrstom Amazonovom kontrolom. Kindle Fire se, unatoč mediokritetskoj kvaliteti, prodaje izvanredno dobro; ozbiljno su nagrizli iPadov tržišni udio, nešto što renomiranim proizvođačima hardvera s Android operativnim sustavom nije uspjelo iako su im uređaji znatno kvalitetniji. Kindle Fire ima vrlo nisku cijenu koja ne pokriva trošak izrade. Smatra se da Amazon gubi na svakom uređaju oko 70 dolara. Naravno, s vremenom će korisnici konzumirati njihove servise: glazbu, video, knjige koje će brzo nadoknaditi gubitak i istovremeno vezati korisnike za svoj ekosustav. Ne treba zaboraviti i prikaz reklama, koji će povećati njegovu isplativost proizvođaču. Bogatija ponuda sadržaja predstavlja veliku prijetnju Appleovim prihodima od prodaje tableta. Bezos se nije libio nazvati svoj on-line dućan s Android aplikacijama AppStore, potpuno kopirajući istoimeni Appleov proizvod.

Autor: Boro Krstulović

pomesali ste kodeks naucnika za dobrobit covecanstva, i inovatora u biznisu. Sve kompanije iz Silicijumske doline i njihove „gazde“, su biznismeni, tu je samo interes na prvom mestu, vodjen celnim ljudima i bord direktorima. Nemojte mesati Alan Turing-ena, Von Neumann, Norbert Wiener, Denis Rici-ja, etc… to su „ljudi“ koji su baza racunarstva, ovi drugi su koji „osluskuju“ potrebe klijenata i plasiraju im svoje proizvode na svoj „nacin“, upakovano All in One. Potrebni su i jedni i drugi, kako bi krajnji korisnici imali uvid u „rad“ i mogucnosti ovih prvih.

Navedite mi primer ko se sa kim nije vec sudio. Microsoft je tuzen jer je hteo popunu dominaciju za svoj IE kao i Win , Google slicno se tuzakao oko prava na algoritam pretrage, skupljanje osetljivih informacija iz „komsiluka“ etc … Sada je i Motorola Mobile pod pokroviteljstvom googla a inace „koriste kod “ (patent), Microsoft-a. Apple je tuzio Samsung, sa pravom koji je uzvratio kontratuzbom. Asus danas pravi identicne prenosive racunare, Macbook Air.

Google je uzeo linux za android jer su osetili da moze biti koristan, Apple je uzeo GUI od Xerox-a za svoje prve Mac na istom principu, posle je Microsoft iskopirao i da pod povoljnijim uslovima, za prodaju u Japanu i Kini. Ostaje nam izbor ciji cemo All in One da koristimo pod kojim uslovom i cenom. Srecno nam bilo.

Apple je vise puta „iskopiran“ nego drugi, sto je i razumljivio uzevsi u obzir uspeh zadnjih godina(Mogla je to da bude i neka druga kompanija), i da drugi „hoce“ da dominiraju na istoj sceni, sa razlicitim uslovima, cenama, i uslugama. S jedne strane potpuno opravdano i racionalno, ali kopirano.

Voleo bih kad bih imao veceg izbora medju proizvodjacima, a ne samo kopije uspesnosti, gde manje vise sad „svi“ telefoni lice …

brankobg

Izvršni direktor Microsofta Stiv Balmer izjavio je da je njegova firma „izbegla metak“ nakon neuspešnog pokušaja da kupi Yahoo 2008. godine.

Nedugo potom usledila je bankarska kriza, tržište se urušilo i povuklo Yahoo sa sobom. Nova direktorka Kerol Barc nije uspela da preokrene stvari pa je nedavno otpuštena.

Yahoo danas vredi 19,5 milijardi dolara, manje od pola sume koju je 2008. nudio Microsoft.

Na skupu Web 2.0 u San Francisku, Džon Batel iz Federated Media upitao je Balmera da li mu je danas drago što nije nije kupio Yahoo za 44 milijarde.

„Znate, vremena se menaju”, počeo je Balmer priču o tome kako bi i sam kolaps tržišta snizio vrednost Yahooa jer bi cela transakcija bila zatvorena nakon bankrota investicione firme Lehman Brothers.

„Ponekad naprosto imate sreće”, priznao je on na kraju.

2009. Microsoft i Yahoo su potpisali sporazum o partnerstvu kojim je Balmeru data kontrola nad delom tržišta Yahoo Searcha bez ikakve nadoknade.

Microsoft je, naravno, poznat po kupovini kompanija različitih veličina, čiji asortiman u velikoj meri vuče korene od nezavisnih ideja i tehnologija. On je, takođe, čuven i po neuspešnim ili delimično uspešnim akvizicijama. Dobar primer je kupovina online advertising firme aQuantive 2007. godine, koja je za Microsoft trebalo da uradi ono što je Adsense za Google. Stiv Bolmer je tada puk’o šest milijardi dolara, a Microsoft ni dan-danas nije ništa uspešniji u kontekstualnom reklamiranju – profit postoji, ali se stoji u mestu.

Još nepovoljnija je bila akvizija kompanije Danger (zar naziv nije dovoljno upozorenje?), koja je propala pošto je telefon KIN kupilo jedva 10.000 Amerikanaca. Ovakvih primera je mnogo, ali ima i onih uspešnih.

S druge strane, Skype je poznat po tendenciji da vlasnici ne budu zadovoljni njegovim poslovnim modelom. Softver ove kompanije nudi svoje osnovne i za većinu korisnika najvažnije usluge besplatno. Da je slučaj drugačiji, Skype nikada ne bi ni postao sinonim za razgovore preko Interneta. Profit dolazi od poslovnih video konferencija i poziva prema fiksnim i mobilnim mrežama – što koristi mali procenat korisnika.

Kompaniju je 2005. godine kupio eBay za 3,1 milijardu dolara. Međutim, novi vlasnik nije uspeo da ostvari znatan profit od Skypea, tako da je prodao veći deo kompanije grupi privatnih investitora za „svega” 1,2 milijarde dolara. Skype je 2010. godine zabeležio gubitak od sedam miliona dolara, ali ga je pozajmica 686 miliona spasla većih problema – bar na kraće staze. Investitori i eBay zato su postali nestrpljivi, a ni nedavni dil sa Facebookom ne garantuje da će Skype 2011. završiti u plusu. Prodaja je, čini se, jedina sigurna opcija da se na Skypeu profitira.

Internetom su kružile glasine da su Cisco, Facebook i Google zainteresovani za Skype. Onda je osvanula šokantna vest – Microsoft je ponudio duplo više novca za Skype nego bilo ko drugi.

Prva pomisao svakog ko se bar malo razume u tematiku u tom trenutku bila je Windows Live Messenger. Microsoftova alternativa za Skype se, bar na papiru, bolje drži od nove pridošlice. Od ova dva veoma slična programa Messenger deluje uspešnije – njega koristi 330 miliona korisnika mesečno, naspram 125 miliona ljudi koji u istom vremenskom intervalu komuniciraju preko Skypea. Taj servis, inače, ima više od 600 miliona registrovanih korisnika, ali je broj aktivnih daleko manji. Kompanija iz Luksemburga zarađuje na nepoznatom broju poslovnih klijenata koji Skype koriste kao softver za video konferenciju, dok Messenger nema tu mogućnsot. Microsoft to tržište pokriva svojim rešenjem Lync 2010 (nekada Office Communication Server). Lync se bazira na istoj tehnologji kao Messenger, a sve je više informacija o integraciji sa Kinectom, koji trenutno postoji samo u verziji za Xbox 360.

Međutim, dok Messenger donosi mali profit, Skype ima oko osam miliona korisnika koji plaćaju za pozive prema fiksnoj i mobilnoj mreži. Ipak, kada se ovaj praktično jedini značajan izvor prihoda za Skype uporedi sa investicijom Microsofta, odluka za akviziciju ne deluje mudro, jer ispada da je redmondski gigant platio cenu od oko 1000 dolara po korisniku, koji inače donosi godišnji profit od 30 dolara kompaniji iz Luksemburga.

Zašto je onda Microsoft kupio Skype? Sigurno je da ova kompanija ne planira da preobrati korisnike koji ne plaćaju u one koji plaćaju ove postojeće usluge. Sam program jednostanvo nije za 8,5 milijardi dolara bolji od Microsoftovog. Takođe, tehnička infrastruktura Skypea izgradila bi se za manje novca u režiji Microsofta.

Moguće je da će Microsoft proširiti svoju ponudu na tržištu poslovne komunikacije i umrežavanja, da će integrisati Kinect podršku u Skype, te da će ga ponuditi i na Xboxu. Na taj način Microsoft dobija i direktnu komunikaciju sa operaterima i svim partnerima Skypea, a možda su u planu novi proizvodi, pa bi se novootvoreni kanali lakše iskoristili nego da se stvaraju bolji. Ne sme se, ipak, zaboraviti na to da je Skype idealno rešenje za mnoge firme i alternativa za Microsoftov Lync. Sada ovaj gigant kontroliše to tržište.

Međutim, Microsoft ne kontroliše dva bitnija tržišta koja su budućnost. Reč je o Internetu (pretraživanje, VoIP, reklamiranje, cloud korisnički servisi…) i mobilnim uređajima. Google i Apple imaju neverovatno jako tržište i obe kompanije razvijaju Skype alternative za svoje uređaje. Apple je najavio FaceTime, a Google radi na opciji Video Chat za svoju aplikaciju Talk za Android. Microsoft je pokazao velike ambicije sklapanjem dila sa posrnulom Nokijom, a ova akvizicija je još jedan dokaz ozbiljnosti, mada pitanje isplativosti, imajući u vidu visoku cenu, i dalje ostaje otvoreno.

Microsoft trenutno svojim softverom pokriva 7,5 procenata tržišta mobilnih telefona. Sve jači Android kontroliše 34,7 odsto, RIM 27,1, dok je Apple treći sa 25,5 odsto (izvor: comScore).

Dakle, Microsoft ima najmanje tri važna pravca razvoja za Skype: on će postati integrisan sa paketom Office (Lync, možda PowerPoint), biće važan deo mobilne platforme WP7, a verovatno će postati dostupan i na Xboxu. Sasvim je sigurno da će Microsoft ponuditi multiplatformsku komunikaciju, a nije isključeno ni to da će na Skypeu bazirati i sledeću generaciju Kinect ponude, jer svi odvojeni tehnički uslovi za tako nešto sada postoje. Istovremeno, imati bazu od 600 miliona korisnika nije mala stvar, pogotovu što među njima ima značajnijih poslovnih klijenata.

Bitno je i to što Microsoft nije „usisao” Skype, već će ta kompanija sačuvati svoj identitet. Uprava ove firme iz Luksemburga nije promenjena, a ostaje da se vidi kolika će biti kontrola iz centrale. Koliko je Microsoftu bilo važno da kupi Skype vidi se i iz činjenice da je lično Bil Gejts uticao na ovu akviziciju, što je i sam potvrdio u razgovoru za BBC.

Iz ovog dila možda je najviše profitirao Facebook. Kompanija je htela da kupi Skype, ali je Microsoft ponudio duplo više novca. Za Facebook je veoma bitno da u budućnosti integriše razgovore i video, a skorašnji dil sa Skypeom učinio je da najveća društvena mreža bude korak bliže ispunjenju tog cilja. Razvoj sopstvene VoIP platforme bio bi iscrpljujući poduhvat ali, na svu sreću, dogovor ostaje na snazi, što možda ne bi bio slučaj da je Google kupio Skype. Microsoft je jedan od većih investitora u Facebook (uložio je oko 240 miliona dolara 2007. godine, sada se procenjuje da udeo iznosi oko 800 miliona), a najavljena je i integracija sa Bingom oko funkcije social search, što je način borbe ova dva giganta sa moćnim Googleom.

U svakom slučaju, Microsoft mnogo zaostaje na tržištima budućnosti, te potezi poput partnerstva sa Nokijom i akvizicija Skypea deluju kao neophodni. Ne može se večno živeti od Windowsa i Officea.

Ivan VESIĆ

■ .rs
■ Google I/O No4
■ Sony Playstation Network
■ Još jedna kupovina u internet svetu
Šta mislite o ovom tekstu?
■ WWW vodič

Nagrada „BluHet“ je ustanovljena na sajmu za informatičku bezbednost „Blek het“ u Las Vegasu. U „Majkrosoftu“ su saopštili da više vole da nagrade izradu alatki koje omogućavaju poboljšanje bezbednosti njihovog operativnog sistema „Vindouza“, za razliku od „Fejsbuka“ koji nagrađuje otkrivanje propusta.

Takmičenje je otvoreno za informatičare, bilo da se radi o profesionalcima ili amaterima, starosti od najmanje 14. godina. Dodeljuju se tri nagrade, prva od 200.000 dolara, druga od 50.000 dolara i treća od 10.000 dolara koja je u vidu pretplate na „Majkrosoftove“ usluge. Rezultati će biti objavljeni na narednom skupu „Blek het“ koji će biti održan za godinu dana.

Ta odluka se, kako piše WSJ, delimično objašnjava interesom „Gugla“ za ID posle neuspeha da kupi patente od kanadskog proizvođača telekomunikacione opreme „Nortela“ koje je uspeo da dobije konzorcijum sastavljen od „Epla“ i „Majkrosofta“.

ID, kompanija sa sedištem u Pensilvaniji čiji berzanski kapital iznosi 2,8 milijardi dolara, saopštila je da razmatra mogućnost prodaje.

WSJ je objavio da je ID vlasnik 8.000 patenata koji omogućavaju pre svega smanjenje mešanja razgovora tokom telefonskih poziva.

Predsednik Upravnog odbora ID-a Stiven Teri Klonc je ocenioda je perspektiva te kompanije dobra i istakao veliki rast njenog intelektualnog vlasništva u poslednjih godinu dana, jer važni akteri na tržištu mobilne telefonije sve više shvataju stratešku i ekonomsku vrednost vrste poslova kojima se ona bavi, prenela je francuska novinska agencija AFP.

„Guglovo“ rukovodstvo je već više puta moralo da „polaže računa“ o poslovanju te kompanije, pre svega o kupovini drugih firmi, a ovoga puta se radi o glavnom segmentu njenog poslovanja koga čine Internet pretraživanje i reklame. Glavno pitanje je da li „Gugl“ propagira spostvene Internet sajtove i usluge kao što su „JuTjub“, „Mape“, „Kupovina“ i ostale.To je nemoguće znati bez korišćenja klasifikacionog algoritma koga kompanija drži u tajnosti.

Naučnik Ben Edelman sa Harvarda (slučajno „Majkrosoftov“ konsultant) sproveo je veliko istraživanje čiji su rezultati pokazali da se svi Veb pretraživači samoreklamiraju, ali da „Gugl“ to čini više od ostalih. Problem je, međutim, u tome što, kako je istakao Deni Salivan koji rukovodi Internet sajtom „SerčEndžinLend“ specijalizovanim za praćenje oblasti Internet pretraživača, testiranje nekih ključnih reči na više pretraživača nema u sebi ničeg naučnog.

„Recite mi da li mi nedostaje energije ili ubedljivosti ili ako ne sprovodimo sve promene koje treba“, bukvalno se prodrao na sastanku u Seattle Rotary Club-u kada ga je neko upitao šta misli o ljudima koji kažu da mu je vreme da ode.

Ruku na srce, kritičari nikada nisu ni dovodili u pitanje Balmerovu energiju ili ubeđenja, već sposobnost da sprovede odluke i predvidi šta se dešava „iza ćoška“. Microsoft pokušava da napravi neke promene uvođenjem Windows Phonea, ali izgleda da je s tim zakasnio, a usput je sasvim propustio da „zajaše“ novi talas u svetu računarstva koji nam je doneo tablete.

Na istom skupu Balmer je upitan i o Windowsu 8 i šta to znači za Microsoft. „Ako biste me rasporili, unutra biste pronašli samo Windows. Windows. Windows… Naša kompanija je stvorena na plećima Windowsa i on je zaslužan za najveći deo našeg uspeha i svih drugih važnih stvari koje radimo.“

Balmer je takođe označio tri polja inovacije na koje treba obratiti pažnju u skorijoj budućnosti:

„Kao prvo, kompjuter će da nauči da vas prepozna, više nego što to čini danas. Videće vas. Prepoznaće vaše gestove, vaš glas, vaše prste.

Drugo, kompjuter će naučiti da vas razume.

I treće, tu je cloud computing, smeštanje podataka i softvera na udaljene servere koje vode kompanije poput Amazona i Microsofta. Ljudi će pristupati softverima preko kompjutera, mobilnih telefona i televizije. Ovaj fenomen će biti izvor za nastajanje mnogo novih kompanija u budućnosti.

Tako da će narednih pet, deset godina biti vrlo uzbudljivo”, zaključio je on.

Drugo, sve da Windows i Office nastave da donose isti profit još deset godina, daleko su bitnija tržišta koja rastu i koja daleko prevazilaze tržišta na kojima MS dobro stoji. Zato sam spomenuo WP7, jer je tržište mobilnih uređaja jedna jako, jako bitna priča u neposrednoj budućnosti. Nadam se da niko neće da spori da je Microsoft tu debelo omanuo, pored Androida i iOS-a.

Pitao si me za problem s perspektivom, evo i ja tebe da pitam jedno prosto pitanje: kako to da Microsoft nije bio taj koji je 2007. g. izbacio telefon sa touchscreenom i tako zauzeo nedostižno vođstvo? Pa eto tako lepo, nedostatak perspektive, i oni su isto tako razmišljali kako su mnogo jaki sa Windowsom i Officeom. Tu nije bilo nikoga da krenu za njim (konzole) već su to morali sami da izmisle. Tako da ništa od toga.

Market cap tebi možda nije bitan ali je, opet, jako bitan pomenutim shareholderima. A ako baš nećeš da priznaš capitalization onda moraš da priznaš profit (na koji si se i sam pozvao u prvoj poruci). I tu je Apple prestigao Microsoft, još u aprilu. Ono što je posebno loše po Microsoft u toj priči je to što je pao sa trona iako je imao rast profita. I to je taj problem. Microsoft može da ostane na istom ili čak i da malo poraste s tim Windowsom i Officeom ali ono gde MS nije prisutan, to raste daleko brže.

Da ne ulazimo u ostale priče, da u industriji već nekoliko godina vlada opšte mišljenje da Microsoft pod Balmerom (jer tema članka je zapravo Balmer) nema ništa vizionarsko da ponudi tržištu. da ponovim, niko mu ne spori da diše za Microsoft ali cifre su neumoljive i oko njih ne možemo voditi polemiku. Spustio je kompaniju sa pravog na drugo, negde i treće mesto i što je najgore, svi se slažu da on nije taj koji može da preokrene trend.

Još jednom, nadam se da ovo niko ne doživljava kao pljuvanje po Microsoftu ili Balmeru ili nekakav OS rat.

Miloš

„Majkrosoft“ vodi veliki spor i sa EU. Firma se na apelacionom sudskom procesu borila protiv kazne od 899 miliona evra, koju joj je 2008. odrezala Evropska komisija. Očekuje se da će sud o tom predmetu odlučiti za šest meseci do godinu dana.

Komisija želi da sve zainteresovane strane, naročito kompanije koje nude usluge zasnovane na „računarstvu u oblaku“, ali i korisnici ovog tipa računarstva, iznesu svoja iskustva, potrebe, očekivanja i uvide koje su stekli pri upotrebi usluga.

Komesarka za digitalnu agendu Neli Krus pokrenula je javnu debatu, koja će staviti akcenat na zaštitu podataka i odgovornost u slučaju zloupotrebe, kao i na standardizaciju oblasti i probleme interoperabilnosti.

Debata je otvorena do 31. avgusta, a odgovori će biti smernice pri izradi Evropske strategije za razvoj „računarstva u oblaku“ koja će biti predstavljena sledeće godine.

M. Radović

***

„Oblak“ (cloud computing) je ponovo glavna tema ovogodišnje četvorodnevne „Majkrosoftove“ konferencije – „Tek Ed 2011″ koja se danas završava u Atlanti.

Konferencija je usmerena na „Majkrosoftove“ ponude vezane za „oblak“ i objašnjenja kako će njegove sopstvene razvojne alatke i one koje su razvili njegovi partneri pomoći kompanijama da ga bolje iskoriste.

U „Majkrosoftu“ su konstatovali da mnogi njihovi klijenti testiraju uvodjenje „oblaka“ i procenjuju usluge i proizvode koje bi se iz njega mogle koristiti u narednim godinama.

Konferencija je počela govorom koji je održao „Majkrosoftov“ potpredsednik za marketing servera i alatki Robert Vabi kome se zatim pridružio potpredsednik Džejson Zender, zadužen za „Vizuelni Studio“.

Teme sa dnevnog reda konferencije su i baze podataka, poslovno obaveštavanje, alatke za razvoj, „Ofis“ i „ŠerPoint“, objedinjene komunikacije, bezbednost, virtuelizacija i „Vindouz“ za klijente, servere i mobilne telefone.

Ako Majkrosoft kupi Skajp, piše danas njujorški Vol Street Džornal, sporazum bi mogao da vredi 8,5 milijardi dolara, uključujući preuzeti dug.

Po toj ceni, preuzimanje Skajpa će prevazići Majkrosoftovu do sada najveću kupovinu od 6 milijardi dolara za onjaln servis aKvantiv (aQunative) 2007. godine.

Kupovina Skajpa daće Majkrosoftu veći prostor na internetu i omogućiće mu da postane sila na sve važnijem tržištu mobilne telefonije.

Skajp ima oko 663 miliona korisnika širom sveta koji glasom i slikom komuniciraju preko interneta. Ukupan zbir poziva na mreži Skajpa tokom prošle godine iznosio je 207 milijardi minuta.

Većina ljudi koristi besplatne Skajpove telefonske servise, što pričinjava teškoće toj kompaniji da zaradi novac od kako su Niklas Zenstom (Zennstom) i Janus Friis pokrenuli Skajp 2003. godine u Luksemburgu.

Oko 8,8 miliona klijenata plaća mesečno korišćenje usluga Skajpa. Skajp je izgubio 7 miliona dolara na 860 miliona dolara prošlogodinjeg bruto prihoda.

Mada zaradjuje milijarde na komjputerskim programima, Majkrosoft je već navikao da gubi novac na internetu u do sad uglavnom jalovim pokušajima da sustigne korporaciju Gugl na probitačnom tržištu onlajn pretraživača.

Majkrosoft je išao tako daleko da je ponudio 47,5 milijardi dolara za kupovinu pretraživača Jahu pre tri godine, ali je Jahu to odbio. Jahu danas vredi tek polovinu Majkrosoftove ponude.

Ukoliko ste se pitali zbog čega Microsoft ne požuri sa svojim softverom, pre nego što iOS i Android tableti zauzmu najveći deo tržišta, odgovor možda možete pronaći u izjavi Krega Mandija, zaduženog za istraživanje i strategiju u Microsoftu, koji tablete vidi kao „prolaznu modu“. U izjavi koju je preneo ITWire, Mandi kaže da postoji značajna razlika između mobilnog i prenosivog.

„Mobilno je ono što koristite kada ste u pokretu, a prenosivo, ono što nosite sa sobom i onda koristite. Vi danas vidite tablete koji su negde između, i iskreno, ja ne znam hoće li taj prostor opstati“, rekao je on. On je dodao i da su tableti namenjeni pre svega konzumaciji, a ne stvaranju sadržaja, i da nije sigurna hoće li takva kategorija proizvoda nastaviti da postoji.

U svojoj autobiografskoj knjizi Pol Alen daje ne baš lepu sliku o Bilu Gejtsu, za koga kaže da je gonič robova koji je javno omalovažavao svoje zaposlene i ismevao ih kada bi zatražili koji slobodan dan.

Svakome ko se ne bi slagao sa njegovim mišljenjem rekao bi svoju omiljenu rečenicu: “To je nešto najgluplje što sam ikad čuo!”

Kada su njih dvojica 1977. godine potpisali ključni ugovor o operativnom kompjuterskom sistemu koji je lansirao “Majkrosoft”, Gejts je insistirao da profit podele u odnosu 64:36, umesto pola-pola. “Mislio sam da je naše partnerstvo bazirano na fer odnosu, ali sada vidim da je Bilov interes uvek bio na prvom mestu.”

Gejts je opisan kao radoholik koji je naterao jednog kolegu da radi 81 sat za četiri dana, a posle, kada mu je ovaj zatražio slobodne dane, Gejts ga je ismejao.

Pol Alen je 1983. godine napustio “Majkrosoft”, ali je zadržao svoj udeo u kompaniji, koji mu je doneo 13 i po milijardi dolara, zbog čega se našao na 57. mestu najbogatijih ljudi na svetu. Poređenja radi, Bil Gejts je drugi najbogatiji čovek na svetu sa bogatstvom od 53 milijarde dolara.

Bil Gejts u ovom tradicionalnom prebrojavanju globalnih tajkuna, desetak godina je bio na čelu, ali je sada na drugom mestu, zbog toga što je deo bogatstva preneo u svoj filantropski fond. Ima 56 milijardi, skoro pet puta više od Alena.

Ako novac kupuje (ili bar rentira) sreću, onda su obojica davno rešili sve svoje probleme. Reč je inače o dvojici ljudi koji su zajedno, kao veoma mladi lični prijatelji i poslovni partneri, 1975. osnovali korporaciju koja je postala pionir informatičke ere i barjaktar revolucije koja je u poslednjoj četvrtini 20. veka promenila civilizaciju: Microsoft.

Razišli su se već posle nekoliko godina. Čim je posao krenuo, Alen nije više pokazivao onu vrstu strasti u izgradnji firme kojom je gotovo manijakalno bio zaposednut Gejts. A kad mu je otkriveno da ima limfom, jedan od četiri vrste teškog kancera, na sreću u ranoj fazi, za to nije više imao ni energije. Rastali su se prijateljski, bar tako je to tada izgledalo. Dok se lečio – u međuvremenu je bolest pobedio – pored bolesničke postelje mu je često bio bivši partner, Gejts.

Pol Alen je ovih dana najavio knjigu pod naslovom „Čovek ideje – memoari koosnivača Microsofta” koja će se u knjižarama pojaviti 18. aprila – ali je već dobila izuzetnu medijsku promociju, objavljivanjem ključnog poglavlja u magazinu Vanity Fair. Sadržaj tog odlomka je međutim imao dejstvo bombe koja je reklo bi se razbila „prozore” na zdanju Microsofta i odjeknula u svim medijima.

Glavna intriga iz te inače zanimljive priče o nastanku ličnog kompjutera i začecima globalne poslovne imperije jeste konstatacija Pola Alena da ga je prijatelj bezočno prevario i takoreći opljačkao: lišio ga kako pripadajućeg mu dela slave za učešće u nastanku digitalne ere, tako i adekvatnog udela u suvlasništvu firme.

U pomenutom poglavlju je mnoštvo pikantnih detalja kojima Alen ne baš lepim bojama slika svog bivšeg partnera.

Priča ustvari iznova staru priču: kako u svakom ortakluku, kad ulog počne da raste, prijateljstvo počinje da se raspada.

Sreli su još 1968, u prestižnoj privatnoj školi u Sijetlu, država Vašington, na krajnjem severozapadnom ćošku Amerike. Alen je bio u drugom razredu gimnazije, a Gejts tek u završnom osnovne. Zbližilo ih je interesovanje za programiranje na tada, po današnjim standardima, veoma primitivnim mašinama, ni nalik sadašnjim kompjuterima.

Prvi ispit je bio kad je trebalo odrediti uloge u (1975) novopokrenutoj kompaniji (ime joj je smislio Alen), zbog koje je Gejts, dotle briljantni matematičar, brzo napustio studije na Harvardu, dok je dve godine stariji Alen još neko vreme nastavio, ali ni on nije dovršio svoje formalno obrazovanje.

„Od momenta kada smo počeli posao, bio sam uveren da ćemo ulog deliti fifti-fifti… Ali Bil je imao drugu ideju”, piše Alen.

Gejts ga je, navodi, pritisnuo da prihvati samo 40 odsto, tvrdeći da je u posao uložio više vremena i ideja. Kad je to nevoljno prihvatio, Alen se veoma brzo suočio s novim zahtevom, kojem takođe nije mogao da se suprotstavi: da podela bude 64:36 odsto u Gejtsovu korist.

Nesporazumi se zatim nastavljaju, a prijatelji se udaljavaju. Komentarišući Alenov tekst, insajderi opisuju da je on zaista počeo da zaostaje, baveći se više sobom i postepeno (delom i zbog bolesti) gubeći interesovanje za Microsoft, iako je u međuvremenu, i uz njegovo posredovanje, firma napravila ključni poslovni potez: sa IBM-om je potpisan ugovor da za njegov projekat „personalnog kompjutera” Gejts i Alen obezbede osnovni softver, MS DOS („Microsoft disk operacioni sistem”). Ortaci pritom taj program nisu napravili od početka, već samo doradili nešto što su otkupili od druge firme.

Posle MS-DOS-a, došli su windowsi („prozori”) i Microsoft relativno brzo postaje dominantna američka i globalna korporacija.

Ali pre toga, kad su međusobne razlike postale teško premostive, Gejts je ortaku, neposredno pre nego što će 1983. napustiti kompaniju, ponudio da mu akcije otkupi po ceni od 5 dolara po jednoj. Alen je rekao da ih neće dati za manje od 10, pa se nisu pogodili.

Microsoft je 1986. izašao na berzu i cena njegove akcije u inicijalnoj ponudi dostigla je 21 dolar. Danas je svaka vredna 7.736 dolara – i to je Pola Alena učinilo milijarderom.

Izašavši iz Microsofta, bavio se raznim poslovima, od kojih je retko koji bio sasvim uspešan. Kupio je nekoliko profesionalnih sportskih timova, osnovao firmu koja je trebalo da napravi svemirski brod za višestruko korišćenje, institut za proučavanje mozga i slično.

Njegovo blaćenje Gejtsa, iznošenje čak i tako trivijalnih detalja (da na primer „piletinu jede kašikom”) i generalno predstavljanje bivšeg partnera kao čoveka kome moral i poslovna etika nisu jača strana, iznenadili su mnoge.

Ali su u isto vreme potvrdili ono što se već znalo: da ortakluk, posle početnih uspeha, retko kad opstaje, pogotovo u izuzetno dinamičnoj industriji digitalnih tehnologija. Tako su se razišli i koosnivači Applea, Stiv Džobs i Stiv Vozniak, pokretač Facebooka Mark Zukenberg se s partnerima još sudi, nedavno je došlo do velikih promena i u menadžerskom timu osnivača Twittera. Zajedno je još jedino dvojac Googlea, Sergej Brin i Leri Pejdž.

Memoari Pola Alena pokreću i temu ljudske zavisti i taštine: nije samo reč samo o tome da je Gejts danas znatno bogatiji, već i o činjenici da je on taj koji se isključivo pominje kao guru digitalne revolucije. A da li bi Gejts postao ono što jeste da nije bilo Alena koji ga je, kako tvrdi, nagovorio da napusti Harvard i posveti se samo Microsoftu, i da li bi Alen imao danas 13 milijardi da nije Gejtsa – druga je priča.

Autor: Milan Mišić

POLITIKA.RS

Naime, iz Microsofta kažu da, za razliku od Android i iPhone aplikacije za YouTube, njihova više izgleda kao običan browser, a razlog za to je nemogućnost Windows Phone platforme da pristupi metapodacima YouTubea, na način na koji to mogu Android i iOS. Krivac za to je Google, kažu iz Microsofta.

Na svom zvaničnom blogu, u postu pod nazivom „Podižemo glas zbog zabrinutosti za pretragu u Evropi“, generalni savetnik Microsofta, Bred Smit, rekao je Microsoft poštuje sve inovacije koje je Google uneo proteklih deset godina. One je istakao i da je Google uradio mnogo na organizovanju informacija, ali da su iz Microsofta zabrinuti zbog širenja određenog obrasca ponašanja, koje ima za cilj da onemogući razvijanje konkurentskih rešenja.

Ostale pritužbe odnose se na korišćenje mera za sprečavanje Microsoft Binga da inteksira sadržaj na YouTubeu i nagovaranje vodećih sajtove da koriste isključivo Google polje za pretragu.

Komesar EU, Žoakin Almunia, rekao je da su primili tužbu Microsofta, i da će sada dati priliku drugoj strani da ispriča svoju verziju priče.

Druga strana, odnosno njen portparol u Briselu, Al Vernej, rekao je da nisu iznenađeni ovo tužbom.

„Što se nas tiče, mi nastavljamo da razgovaramo sa Evropskom komisijom o ovom slučaju, i rado ćemo objasniti svima kako funkcionišemo“, rekao je on.

Detaljne razloge podnošenja tužbe i na koje se sve delove poslovanja odnose možete pročitati ovde.

Poreska uprava krenuće od aprila u opsežniju akciju kontrole legalnosti softvera.

- Posebna jedinica za kontrolu legalnosti softvera, koja broji 25 inspektora, prošla je obuku u saradnji sa Privrednom komorom Srbije, Biznis softver alijansom i najvećim svetskim proizvođačima softvera, tako da kontrola i najvećih firmi, koje imaju i po hiljadu kompjutera, neće trajati duže od dva sata. Ukoliko se utvrdi da firma koristi nelegalan softver, dobiće rok u kome mora da uvede legalan softver. Ako u datom roku ne isprave prestup, biće podneta prijava nadležnom tužilaštvu. U slučaju velikih prekršaja, biće uključeni i poreska policija i MUP – kaže dr Dejan Vidojević, pomoćnik direktora Poreske uprave i načelnik odeljenja za kontrolu legalnosti softvera.

Procena je da će trebati od tri do pet godina da Srbija smanji procenat piraterije ispod 50, što je zahtev i Evropske unije. Procenat piraterije u EU je uglavnom manji, do 30, dok jedino Grčka ima 58.

- Očekujem da će se u Srbiji već za tri godine značajno smanjiti stepen piraterije, jer su naši građani disciplinovaniji u plaćanju poreza od gotovo svih bivših jugoslovenskih republika, pa čak i od nekih zemalja EU – napominje Vidojević.

Poreska uprava poziva i domaće proizvođače softvera da legalizuju platforme na kojima prave svoje softvere. Srbija ima izuzetno veliki izvoz softvera, čak 700 miliona evra godišnje, što ga čini jednim od glavnih izvoznih proizvoda. Procenjuje se, međutim, da je gotovo tri puta više nelegalno izvezenih softvera. Piraterija je u Srbiji najviše rasprostranjena u programima koji se bave projektovanjem.

Ako vam se ovo partnerstvo učini kao nesrazmeran brak velikog Microsofta i male Nokije, prevarili biste se, kao i većina ljudi koji ovaj deal upravo tako opisuju. Nokia je vrlo jak igrač i, uprkos činjenici da već neko vreme izgubljeno luta tržištem kojim je nekad neprikosnoveno dominirala, inercija velike firme dovoljna je da Nokiju još nekoliko godina drži u igri. Daleko od zadnjih trzaja, kompanija još uvek prodaje preko sto miliona telefona godišnje i još uvek je na vrhu popisa prodatih telefona, njena prodajna dominacija ugrožena samo rojem malih proizvođača telefona (uglavnom iz Kine) koji, zbrojeni svi zajedno, imaju jaču prodaju.

Pa ipak, njen udeo na tržištu pada. Posledica je to velikog rasta prodaje mobilnih telefona, pa inače fenomenalna prodaja ne uspeva da zadrži tržišnu poziciju firme, jer ne raste toliko brzo koliko raste celo tržište. To svakako jeste znak upozorenja, ali daleko je od najave propasti.

Prosac gleda konje vrane…

Uprkos očitoj veličini firme, nisam sreo nikoga ko bi partnerstvo okarakterisao kao nešto u čemu će Nokia dominirati, a ni sam nisam takvog stava. Pa kako, pa zašto?

Neobičan je taj dogovor – Nokia ima brand, gomilu tehnologije, hrpu inženjera, marketing i prodajne kanale, ustaljeno tržište, verne korisnike, tradiciju kvaliteta i pouzdanosti. Mladoženja ima – Windows Mobile platformu, ideju koju već niz godina faktički bezuspešno pokušava promovisati; najnoviji miraz, Windows Phone 7, u odnosu na Nokijin miraz ne izgleda ni kao kikiriki.

Imamo tako jednu udavaču, iz bogate familije, okićenu dukatima, a pored nje prosilac, lepo odeven, lepo priča, lepo se drži, ali odeća mu izlizana, iz nekakve zalagaonice ili od šanera „brand“. Ona vidi da joj mladost prolazi, a on gleda konje vrane, po livadi razigrane, sat sa zlatnim lancem i salaše…

Iako obe strane ovaj dogovor prestavaljaju kao win-win situaciju, ona je sličnija ovom stripiću, a dvostruki dobitnik je Microsoft, koji je dobio celu jednu veliku kompaniju za svoj cilj: povećanje udela svog softvera na tržištu. Lukavo, jer nije reč samo o telefonima koji će pogoniti WP7, već je tu i celi prodajni kanal kog nije potrebno razvijati, marketinški timovi koji su već uhodani u priču, a ništa manje važna je i činjenica da se Microsoftovo rešenje faktički razliva na veliki komad tržišta kog je Nokia zauzela. I sve to bez faktički imalo muke ili dodatnih ulaganja.

Nokia se odrekla svoje zlatne koke
Nokia, s druge strane, čini nerazumno velike ustupke. Za poluprivilegiju da na svoje telefone može stavljati nepopularan WP7, faktički se odrekla svoje zlatne koke – Symbian platforme. Onako usput, ubila je MeeGo platformu zasnovanu na Linuxu, a sa sudbinom Qt toolkita neki se već sprdaju.

Symbian, sa svim svojim lošim stranama, ipak je bio kvalitetna i pametna platforma za mobilne telefone. Možda ne tehnološki najnovija, ali sasvim dovoljna da se na njoj napravi bilo kakav pametni telefon.

Ok, trebalo je raditi na unapređenju platforme, ali Nokia se umesto toga odlučila zaustaviti razvoj, kako se iz izjava koje je dao CEO Nokije, Stiven Elop, može – između redova – pročitati.

Rezultat je bio masovni protestni izlazak Nokijinih zaposlenih, njih oko hiljadu, ponajviše ljudi koji su radili na razvoju Symbian platforme.

Mlada bi se ipak udala u drugo selo
Je li ova udaja na silu bila zaista potrebna? Zaista, Nokia već neko vreme ne zna što bi sa sobom, ali zašto ulazak u brak sa Microsoftom, firmom poznatom po partnerstvima u kojima druga strana ne profitira jako, ili još gore?

Nokia je odlučila ne koristiti Android. To je potpuno korektna odluka kompanije koja je svoju sreću bazirala na Symbian OS-u. No, kako racionalizovati činjenicu da je, umesto da prihvati postojeće bogato Android tržište svojim kvalitetnim hardverom, kompanija odlučila da prihvatiti potpuno minornog igrača i pritom odbaci sopstveni OS? Što je to što Nokiju tako jako tera od Androida (Appleov iOS ionako ne može imati)? Jesu li to tehnološki razlozi? Teško, s obzirom na istoriju Microsoftove mobilne platforme i beznačajnost na tom tržištu. Jesu li to marketinški razlozi? Možda, brak dve ogrometne firme lepo zvuči uhu.

Jesu li to ideološki razlozi? Microsoft je ipak stranac u mobilnoj telefoniji, pa je kao takav prihvatljiviji od etabliranih igrača – mlada bi se ipak udala u drugo selo.

Prijateljske i finansijske veze novog šefa Nokije s Microsoftom

Razlog na kog ja tipujem je strateška odluka vođstva kompanije, za koju se čini kako nije podstaknuta racionalnim objašnjenjima i dubokim analizama, već prijateljskim i finansijskim vezama sa Microsoftom. O tome verojatno svedoči i mišljenje tržišta, pa je vrednost deonica Nokie pala za 14% u vreme objave partnerstva.

U svetlu svih ovih činjenica postaje jasno zašto baš svako smatra kako je Microsoft taj koji u partnerstvu ima glavnu reč i od partnerstva profitira. Dajući minimalno (WP7), drugoj strani faktički uzima sve. Krajnji cilj je grabljenje dela tržišta, novog tržišta koje puno obećava. Microsoft u toj igri nije lud – neko tamo jako dobro zna da je tržište pametne mobilne tehnologije „the next big thing“, i Microsoft se tamo želi videti kao vođa i inovator, ne kao marginalni igrač. Uništi li pritom Nokiu, pa… znate kako je, teško je biti udovac, ali gura se nekako…

Autor: Radoslav Dejanović, Izvor: Monitor.hr

Pre tačno godinu dana, „Facebook“ je imao malo više od 400 miliona pojedinačnih poseta, dok ih je „Yahoo“ imao 600 miliona. Napredak „Facebook-a“ se, pre svega, bio ubrzao od juna, tako da se sada ta društvena mreža nalazi odmah iza veb giganata kao što su „Microsoft“ (869 miliona pojedinačnih poseta u novembru) i „Google-a“ (970 miliona poseta).

Ta performansa je dodatno potvrdila centralno mesto „Facebook-a“ u svakodnevnom korišćenju veba od strane Internet korisnika. Osim toga, vreme koje korisnici provode na „Facebook-u“ vrtoglavo raste, tako da sada dostiže u proseku pet sati i 25 minuta mesečno.

Očekuje se da cena, po kojoj će korisnici moći da „skidaju“ programska rešenja na ruskoj veziji „Vindouza“, neće biti velika i da će deo tog novca biti direktno usmeravan programerima. To bi, prema rečima Ščegoljeva, trebalo znatno da skrati lanac od razrade do uvodjanja i ubrzanog razvoja novih informativnih tehnologija u Rusiji.

U Rusiji se, inače, o stvaranju nacionalnog operativnog sistema govori već nekoliko godina, a do sada je osnovan IT holding „Sirijus“ u čiji sastav je ušlo i novo preduzeće koje će konkretno voditi sve poslove usmerene na stvaranje nacionalne programske platforme.

Laskaris

Jos kada bi to mogao da potkrepis bilo kakvim argumentom.. Radi se zapravo o nastavku ReactOS projekta. Ovo nece biti Linux derivat vec zamena za Windows i moci ce da gura sve Windows programe i zabavni softver (citaj igre). Imace look and feel windows-a XP ili 2003 a podrsku za directX9 verovatno sto je vec malo staro ali se da popraviti. U svakom slucaju svaka cast na ideji ali budimo sasvim posteni i recimo da ona nije ruska vec medjunarodna i postoji od 1996 kada je razvoj poceo na NT kernelu.

Licno, voleo bih da mogu da se rotisiljam Windowsa za sva vremena ako je moguce a da zadrzim mogucnost da programi rade bez emulacije sto na Linuxu nije moguce. Zato Linux nikada i nece skupiti vise od 2 odsto korisnika iako je vrlo dobar operativni sistem (trenutno su na 1 posto).

Izveštaj američkog Nacionalnog radnog komiteta, grupe pravnika koji se zalažu za prava radnika u velikim korporacijama, navodi da su u fabrici „KYE Sistems“ u Dongguanu, na jugu Kine, zaposleni starosti 16 i 17 godina radili u smenama po 15 sati, u prenatrpanim prostorijama i često bez klima uređaja.

Menadžeri „KYE Sistemsa“ optuženi su za maltretiranje radnika, koji spavaju u grupama od 14 u jednoj prostoriji, a „tuširaju“ se koristeći se sunđerima iz malih, plastičnih kofa sa vodom.

„Fabrika je prenatrpana. U jednoj radionici, veličine oko 32 sa 32 metara, bilo je maltene 1.000 radnika. Tokom leta temperature mogu da budu više od 30 stepeni Celzijusovih i radnici odlaze iz smena plivajući u znoju. Menadžment (fabrike) uključuje klima uređaje samo kada dolaze strani klijenti u posetu“, navodi se u izveštaju koji sadrži i izjave radnika.

„Uslovi su toliko loši i posao u fabrici je toliko iscrpljujuć da mnogi ljudi ne mogu da izdrže više od godinu dana, a skoro nikada dve godine“, rekao je jedan od zaposlenih, dodajući da većina radnika ode nakon svega šest do osam meseci rada.

Nakon ovog izveštaja, „Majkrosoft“ je saopštio da je poslao inspekciju u obilazak fabrike.

„Ukoliko otkrijemo da fabrika ne primenjuje naše radne standarde, preduzećemo potrebne mere“, rekao je Brajan Tobi, vođa proizvodnje u „Majkrosoftovom“ odeljenju za zabavu i naprave.

Početkom marta, američka kompanija „Epl“ je priznala da se u njenim fabrikama u svetu koristila dečja radna snaga, prenosi „Telegraf“.

Gejts i Alen stupili su u kontakt sa Robertsom nakon što su videli njegovu mašinu na naslovnoj strani jednog magazina i ponudili mu da napišu softver za ovaj uređaj.Taj program bio je poznat pod imenom „Altair-bejzik“ i predstavljao je osnovu na kojoj je počelo poslovanje „Majkrosofta“.

„Ed je bio spreman da rizikuje sa nama – dvojicom momaka koje su interesovali kompjuteri davno pre nego što su oni ušli u svakodnevnu upotrebu. Uvek smo mu bili zahvalni. Dan kada je naš prvi netestirani softver proradio na njegovom ‘oltaru’ bio je početak mnogih divnih stvari“, napisali su u zajedničkoj poruci osnivači „Majkrosofta“. Suosnivač firme „Epl“ Stiv Voznjak izjavio je da je doktor Roberts preduzeo „korak od ključne važnosti, koji je doveo do svega što imamo danas“.

Roberts je bio osnivač firme „Mikro instrumenti i telemetrijski sistemi“, koja se u početku bavila prodajom digitrona i elektronskih delova za hobiste koji su pravili makete raketa. Sredinom sedamdesetih godina prošlog veka firma se našla u dugovima, a Roberts je počeo da razvija kompjuterski hardver, a rezultat je bila mašina „Altair 8800″. Taj kompjuter mogao se 1975. godine kupiti u delovima za 395 dolara, a prodavan je i kao sastavljena mašina po ceni većoj za 100 dolara.

Za sada Microsoft ne daje nikakve službene informacije, ali na „Engadgetu“ tvrde da se radi o uređaju dimenzija 5×7 inča (12,7×17,78 cm), koji će pokretati Vindous 6 CE. Hardverska osnova uređaja je „Nvidijina Tegra 2“, a dolazi sa stilusom i softverom za prepoznavanje rukopisa i odgovarajućim web-servisom koji omogućava pristup svemu unesenom u „Courier“ u stilu blogova s komentarima.

Navodno je ugrađena i kamera, ulaz za mikrofon i priljučak za slušalice, a „Majkrosoft“ namerava da napravi i sopstveni servis za e-knjige koji bi išao uz sve to.

Na internetu se uveliko šuška da će HP takođe u junu početi da prodaje svoj tablet-računar „Slate“ po ceni od 400 evra. Renomirani španski tehno blog „Clipset“ tvrdi da se dokopao informacija o HP-ovim preporučenim cenama za tablet „Slate“ pribavivši hardverske specifikacije uređaja.

Tvrde da će preporučena maloprodajna cena „Slatea“ biti 400 evra što je veoma slično prosečnoj ceni netbooka. Na evropskom tržištu iPed bi mogao da košta više od 400 evra, ali nezahvalno je porediti evropsku cenu „Slatea“ s američkom cenom iPeda. Moraćemo da sačekamo da objave evropske cene iPeda.

Hardverske specifikacije „Slatea“ govore da je baziran na Intelovom procesoru „Atom“, kao i skoro svi netbuk računari na tržištu. „Slate“ će imati USB interfejs, čitač memorijskih kartica i web kameru smeštenu na poleđinu uređaja. Posebno je naglašena podrška za fleš koju iPed nema.

„Majkrosoft“ je kažnjen zbog zloupotrebe patenta kanadske kompanije koji se odnosi na jezik XML u verzijama softvera „Vord“ iz 2003. i 2007. godine.

Američki softverski gigant je već najavio da će zbog ove sudske odluke, koja stupa na snagu 11. januara iduće godine, morati da ispravi te verzije popularnog programa, kako bi mogao da ih prodaje i posle tog datuma. Federalni apelacioni sud SAD je ovim rešenjem potvrdio odluku suda u Teksasu iz avgusta ove godine, kojom je „Majkrosoftu“ bilo naređeno da zaustavi prodaju spornih verzija „Vorda“, podsećaju agencije.

Zabrana upotrebe navedenih verzija „Vorda“ se, medjutim, kako je saopšteno, ne odnosi na kopije koje su prodate do 11. januara, niti na one koje se prodaju u svetu, već samo na američkom tržištu.

Eksperti u oblasti informacionih tehnologija ocenjuju da će krajnji rezultat dugogodišnjeg spora između američke i kanadske softverske kuće, najverovatnije biti vansudsko poravnanje, odnosno da će „Majkrosoft“ platiti kanadskoj firmi licencne takse kako bi i dalje mogao da prodaje „Vord“, objavio je Rojters.

Rizik se, međutim, za Mardoka sastoji u opasnosti da oglašavanje na novinskim veb-stranicama opadne ako se smanji broj ulazaka na njihove internet-stranice, jer je “Gugl” popularniji od “Binga”. “Gugl” pokriva 65 procenata pretraživanja u SAD.

Speaking at the launch of Windows 7 yesterday, Jeremy Fennell, Category Director at DSGi, which owns Dixons, Currys and PC World, said: „We have sold more copies of Windows 7 in three weeks on pre-order than Vista sold in its first year.“ At midnight, queues could be seen outside stores as computers users got ready to upgrade their PCs to the new system as soon as possible.

The software is intended to replace Vista, considered by many in the industry to be a failure. Microsoft have said that the latest operating system will be faster and less cluttered than previous versions of Windows.

“It’s the first really significant release of Windows in a decade,” said analyst Brendan Barnicle of Pacific Crest Securities. “Given the missteps around Vista, people really questioned Microsoft’s relevance in the technology space. So this is a critical first step for Microsoft regaining that credibility.”

The Home Premium version of the software will cost £79.99 until next year, when it will be priced at £99.99. The full version costs £149.99.

Retailers, such as DSGi, are also believed to be stocking up on USB-powered DVD drives for use with netbooks, since Windows 7 is supplied on DVDs and most netbooks do not have a built-in DVD drive. Although the operating system is also available to purchase as a direct download, most users prefer to keep a physical copy. In the United States, Windows 7 is also being sold on a USB flash drive for netbook owners, but Microsoft declined to reveal whether we in the UK would be given the same option.

Pošto je Mikro zapravo PC World Srbija poći ćemo od prikaza koju je napisao Hari Makraken iz američkog mesečnika PC World. Windows 7 je po njegovoj oceni „gotovo bez mane“, ali „nije radikalno drugačiji od Viste“ i zamera kompaniji što joj je „trebalo previše vremena da izađe sa zadovoljavajućom zamenom za Windows XP“. Njegova konačna ocena: Windows 7 je „skromna, ali potpuno praktična nadogradnja koju ste čekali – s manama i svim ostalim“.

I tehnički kolumnista Njujork Tajmsa, Dejvid Pog, dao je Windowsu 7 pozitivnu ocenu, „uprkos činjenici da je još uvek zaštićen od kopiranja, još uvek zahteva antivirusni softver i nije vizuelno dosledan od jednog ćoška do drugog“. Njegova krajnja ocena: „izgleda da je sedmica ipak srećan broj“.

Volt Mosberg iz dnevnih novina Wall Street Journal objavio je svoj prikaz Windowsa 7 pre nekoliko nedelja i njegova krajnja ocena glasi: „Windows 7 je veoma dobar i svestran operativni sistem koji treba da pomogne Microsoftu da sahrani sećanja na Vistu i usreći korisnike personalnih računara“.

CNET je pogledao Windows 7 skeptičnim očima i primetio da „jak dizajn i Microsoft ne idu uvek zajedno, ali da to u slučaju Windowsa 7 ne važi“. Međutim, oni smatraju da su „performanse Windowsa 7 još uvek ili pogodak ili promašaj“ i zaključuju da je „Windows 7 više od onog što je Vista trebalo da bude i gde je Microsoft trebalo da ide“.

U svom jučerašnjem prikazu britanski IT Pro procenjivao je da li je Windows 7 pogodan za poslovnu primenu. Njihov zaključak: „više smo nego srećni da Windows 7 preporučimo poslovnom svetu, pogotovo što mu je korisnički interfejs atraktivan i dobar za produktivno korišćenje“.

Od ostalih pažnje vrednih prikaza objavljenih poslednjih meseci pomenimo i onaj koji je objavio Engadget gde se kaže „Windows 7 je zakrpio rupe i ostavlja utisak čvrstog i ujedinjenog mehanizma“, kao i ono što je napisao Gizmodo – oni su Microsoftov novi operativni sistem nazvali „velikim dobitkom“ u prikazu pod naslovom „Sad možete prestati da se žalite“.

Narednih nedelja korisnici Windowsa 7 verovatno će objaviti svoje prikaze i upravo oni će mu dati konačnu ocenu.

Otada je samo krpao rupe, izdavši Windows Mobile 6.1 te prošlog tjedna 6.5. A s koliko je entuzijazma dočekan novi sustav za mobitele najbolje pokazuju naslovi u uglednim on-line i tiskovnim medijima: “Windows Mobile 6.5: Zovite ih Windows Immobile” (BusinessWeek), “Windows Mobile 6.5 razočarava” (ZDNet), “Windows Mobile 6.5, poboljšanja kojih nema dovoljno” (eWeek), “Recenzija Windowsa Mobile 6.5: To je i dalje ‘pušiona’” (MobileCrunch), “Recenzija Windowsa Mobile 6.5: Za ovo jednostavno nema isprike” (Gizmodo). Glavni povod izlasku novih Windowsa za mobitele jest dodavanje podrške za touchscreen mobitele (dosad su proizvođači mobitela sa zaslonima osjetljivima na dodir morali sami dodavati podršku za njih povrh Windowsa), no recenzenti su razočarani time što ta podrška nije ugrađena u sve elemente sučelja, kao i time što je zadržana podrška za upravljanje olovkom (a njih su dvije nekompatibilne: potegnete li prstom prema gore da biste vidjeli donji dio dokumenta ili internetske stranice, ako pritom zahvatite desni rub ekrana na kojem se nalazi scrollbar kojim se upravlja olovkom, poći ćete prema gore umjesto prema dolje).

K tome, novi mobilni Windowsi podržavaju samo danas već zastarjeli tip touchscreena, rezistivni, koji se bolje snalazi s olovkom nego s prstom, a ne podržava savršenije, kapacitivne touchscreene koji bolje reagiraju na dodir prsta (takve ekrane imaju iPhone, Google Android mobiteli te najnoviji vrhunski modeli Samsunga i LG-a). Gotovo sve ostale promjene u Windowsima Mobile 6.5 kozmetičke su prirode, osim mobilne verzije Internet Explorera koja je znatno unaprijeđena, ali prema jednodušnoj ocjeni recenzenata i nova verzija znatno zaostaje za internetskim preglednicima iPhonea, Palma i dobrog dijela konkurencije. Pozitivno je pak ocijenjen My Phone, nova Microsoftova usluga koja omogućuje da preko interneta napravite duplikat podataka s mobitela, sinkronizirate rokovnik i imenik te da ga u slučaju krađe ili gubitka zaključate; ta će usluga još neko vrijeme ostati besplatna, za razliku od slične Appleove usluge MobileMe.

Najvažnija novost vezana uz Windows Mobile 6.5 ipak je Windows Marketplace, internetska trgovina softverom za Windows mobitele koja predstavlja Microsoftov uvelike zakašnjeli, ali ambiciozan odgovor na Appleov App Store i slične on-line trgovine koje je u međuvremenu pokrenula doslovno sva konkurencija (Google, Blackberry, Nokia, Palm), pa i neki proizvođači mobitela (LG, Samsung). Microsoft planira konkurirati kvalitetom: u svoj će dućan puštati samo birane aplikacije, a programere će privući niskim cijenama. No, ni to nije prošlo bez skandala: MobileGamesBlog niti 24 sata nakon pokretanja Marketplacea “provalio” je njegovu zaštitu i objavio detaljne upute kako na vrlo jednostavan način možete kupljenu aplikaciju prebaciti na prijateljev mobitel.

Microsoft je najavio da će do kraja godine izići čak 30 Windows Mobile 6.5 telefona, a nekoliko ih je već predstavljeno.

Bolmer je to izjavio na nedavno održanom skupu „Venčer kepital samit“, pred oko 200 analitičara i investitora. Iako nijedan novinar nije bio prisutan na skupu, jedan od učesnika je požurio da objavi informaciju na društvenom Internet sajtu „Tviter“, objavljeno je na Internet sajtu www.zdnet.fr.

Bolmer je istakao i da je ekipa stručnjaka zadužena za budući mobilni operativni sistem „osvežena“ novim talentima kojima je potrebno prilagođavanje poslu. On je u martu i za operativni sistem „Vindouz mobajl 6.5″ rekao da se radi o proizvodu koji ne može da konkuriše „AjFounu“ i „Androidu“ .

Bolmer je tom prilikom priznao da „Vindouzu mobajlu 6.5″ nedostaju još neke stvari koje korisnici žele da imaju u „smartfounovima“ (kombinacija mobilnog telefona i džepnog računara) nove generacije, a da će one stići sledeće godine sa „Vindouz mobajlom 7″.

Dvije su kompanije najavile da će popularni Microsoftovi programi kao što su Word i Excel bi dostupni na Nokijinim mobitelima. Savez je sklopljen prvenstveno kako bi se Blackberryju preuzeo primat u segmentu smartphoneova.

Suradnja, koja će početi odmah, krenut će s primjenom Microsoftovog softwarea na Nokijama serije E, a kompanije će zajednički odraditi i marketinške aktivnosti prema poduzećima partnerima, mobilnim operaterima i krajnjim korisnicima. Također najavljuju i „nove i inovativne usluge“.

Robert Andersson iz Nokije neosredno je imenovao glavnog konkurenta izjavivši da misli kako Blackberry do sada nije morao ratovati protiv ovakve konkurencije kakvu mu pripremaju Nokia i Microsoft.

Kompanija je ime Bing za novu tražilicu odabrala između dvije opcije. Naime, još početkom ove godine iz Microsofta je procurila informacija o tome kako testiraju tražilicu Kumo, ali su se naposljetku ipak odlučili za drugo ime. Nova tražilica bi Microsoftu trebala pomoći da održi korak s Googleom i Yahoo!om.

Microsoft navodi kako se Bing razlikuje od svih postojećih tražilica i pomagat će korisnicima u donošenju odluka. Novost kod Binga je navigacija dodana u lijevoj koloni, a traženi pojam sortiran je po kategorijama. Bing nudi i opciju „brzih odgovora“, pomoću koje uz jednostavni upit možete saznati kakvo je vrijeme trenutno ili koliko je sati u bilo kojem dijelu svijeta, vidjeti tečaj neke valute ili saznati za koliko polijeće vaš zrakoplov.

Još jedna od novosti koje dolaze s Bingom je opcija „spremanje pretraga“ – rezultate koji su vam toliko zanimljivi da ih želite imati pri ruci svaki put kad vas bude interesirala ista tema, jednostavno označite kvačicama.

Posebno zanimljive performanse ima opcija Binga „shopping“ – za upit ne daje samo kratki opis, već detaljnu specifikaciju željenog proizvoda i cjenovnu usporedbu. Bing će korisnicima pomoći i u odabiru restorana, ljetovališta ili hotela, a za one željne znanja s područja medicine, u suradnji s klinikom Mayo, virtualno se može pretražiti podeblja medicinska enciklopedija.

Nakon najave agresivnijih mjera rezanja troškova čini se kako su ulagači dali potporu softverskom divu Microsoftu. Ovo loše poslovno izvješće dodatan je udarac nakon što je konkurent Apple objavio odlične poslovne rezultate na krilima iPhonea. U prva tri mjeseca 2009. ta je tvrtka, čiji su ključni proizvodi Macintosh kompjutori, te multimedijalni uređaji iPhone i iPod, ostvarila prihode u visini 8,16 milijardi dolara, više nego prošle godine.

Microsoft u isto vrijeme zbraja gubitke, prihodi su u posljednjem fiskalnom tromjesečju koje završava krajem ožujka pali za šest posto, na 13,7 milijardi dolara. Dobit od tri milijarde dolara predstavlja pad od 32 posto u odnosu na 4,4 milijarde dolara zarađenih u istom tromjesečju prethodne godine.

Kompanija se opravdala slabijom kupovnom moći potrošača koji odgađaju kupovinu novog računala, no činjenica je da Microsoft nije kupcima ponudio ništa novo i atraktivno poput Applea. Glavni proizvod, Microsoft Windows operativni sustav, smanjio je svoju prodaju i to drugi puta u povijesti kompanije.

Microsoft se nada kako je nagore sada iza njih, a kako kaže financijski čelnik Chris Liddell „Očekujemo da će se slabi uvjeti nastaviti još najmanje tijekom idućeg tromjesečja. Budući da su tržišni uvjeti ostali slabi tijekom tromjesečja, zadovoljan sam organizatorskim mogućnostima ublažavanja pritisaka na prihode uz pomoć brze primjene inicijativa za smanjenje troškova“.
______________________________
A za to vreme u Apple computors…

U prva tri mjeseca 2009. ta je tvrtka, čiji su ključni proizvodi Macintosh kompjutori, te multimedijalni uređaji iPhone i iPod, ostvarila prihode u visini 8,16 milijardi dolara, u usporedbi sa 7,51 milijardom u istome tromjesečju godine ranije. Dobit joj je poskočila 15 posto, na 1,21 milijardu dolara, s 1,05 milijardi dolara u istom prošlogodišnjem razdoblju.

Na međunarodna tržišta otpada 46 posto prodaje te američke kompanije. Što se pak tiče pojedinih proizvoda, najbolje se prodavao iPhone, s prodanih 3,79 milijuna komada u prva tri mjeseca 2009., u usporedbi s 1,7 milijuna godinu ranije.

Apple je istodobno prodao 2,22 milijuna Mac kompjutora, što je tri posto manje nego u prvom tromjesečju prošle godine. No, to je bilo uglavnom očekivano budući da je Apple u ožujku lansirao novu liniju tih kompjutora, što je kupce odvratilo od kupnje starijih modela koji se postupno ukidaju.

Prodaja iPod media playera porasla je tri posto, na 11,01 milijuna komada. „Izuzetno smo zadovoljni što možemo izvijestiti o najboljim tromjesečnim prihodima i dobiti u neprazničnom tromjesečju u povijesti naše kompanije“, kazao je financijski direktor Applea Peter Oppenheimer. „Appleovo financijsko stanje je i dalje vrlo solidno, te raspolažemo s gotovo 29 milijardi dolara u gotovini i kvalitetnim vrijednosnim papirima“, dodao je.

Pojam “cloud computinga”, odnosno „računarstva u oblacima“, posljednjih mjeseci toliko je često na umu informatičkih stručnjaka da je sada postalo već sasvim očigledno kako se čitav IT biznis okreće ka tom trendu.

Nepoznato mjesto

Riječ je o konceptu korištenja softverskih aplikacija nalik Wordu ili Excelu na takav način da se one ne pokreću s vlastitog računala, već sa servera konstantno spojenog na internet, za kojeg korisnik niti ne zna gdje se točno nalazi.

Taj koncept podrazumijeva i čuvanje podataka na udaljenim serverima umjesto na vlastitom računalu, a baš zato što se oni u tom slučaju ne nalaze na konkretnom disku, već na nekom fizički neodređenom i nedokučivom mjestu, nastala je metafora vezana uz oblake.

Zacijelo najvjerodostojniji dokaz tome kako će računarstvo u oblacima postati svačija svakodnevica dogodio se prošlog tjedna kada je Microsoft u Los Angelesu, na svojoj konferenciji namijenjenoj programerima, objavio kako će se prikloniti tom trendu.

Osim što je detaljnije najavio Windowse 7 i Office 14, klasične softverske produkte o kojima se ipak već dosta zna , Microsoft je na spomenutoj konferenciji predstavio i Windows Azure, strategiju kroz koju će i same Windowse, svoj ključni proizvod, prebaciti „u oblake“.

Posljednjih mjesec dana čelni čovjek kompanije, Steve Ballmer, prilikom svakog svojeg javnog nastupa najavljivao je upravo taj događaj kao jedan od važnijih za Microsoftovu budućnost – pažnju je uspio pridobiti, pa su oči čitavog IT biznisa tako s iznimnom znatiželjom bile uprte u predstavljanje na kojem je razloženo kako sve softverske aplikacije jednog dana nećemo pokretati i koristiti na vlastitom računalu, već negdje na internetu, na način na koji danas koristimo aplikacije poput, primjerice, Gmaila.

Na predstavljanju Windows Azurea u Los Angelesu tako je Ray Ozzie, glavni softverski arhitekt u Microsoftu, rekao kako „nam treba novi operacijski sustav za računarstvo u oblacima“, ne precizirajući misli li pritom samo na Microsoft ili na sve korisnike računala i interneta na svijetu, dodavši kako će Azure nalikovati na Windows Server, samo s nekim dodatnim karakteristikama, baš kao što je i Windows Server, kada je bio predstavljan, nalikovao na „obične“ Windowse, ali s nekim dodatnim, serverskim mogućnostima.

Pristup preko interneta

Iz svega toga za očekivati je da će Windows Azure, zapravo, biti platforma koja će omogućiti i Microsoftu, ali i drugim proizvođačima softvera, da masovno kreiraju aplikacije koje će se koristiti isključivo putem interneta.

Dugoročno, to bi značilo da ćemo jednog dana pristup svojem osobnom računalu, podešenom prema našim vlastitim željama, s instaliranim aplikacijama koje želimo i s našim osobnim podacima i dokumentima, moći imati bilo gdje na svijetu i u bilo koje vrijeme. Trebat će nam samo ekran i tipkovnica, a operacijskom sustavu, softveru i podacima, smještenima negdje „u oblacima“, po raznim serverima, pristupat ćemo putem interneta. Pritom ne samo da nećemo znati gdje su locirani ti serveri, već nas to neće niti zanimati.

Najsličnije onome što će jednog dana biti Windows Azure, a što već danas koristimo, je Facebook. Kako Facebook pokrećemo sa servera smještenih „negdje na internetu“, on i nije ništa drugo nego operacijski sustav u oblacima. Sasvim je očigledno i da je upravo Facebook bio okidač koji je natjerao Ballmerovu kompaniju da osmisli Windows Azure.

Tokom mojih putovanja po regionu i razgovora sa dobavljačima telekomunikacionih usluga o njihovim poslovnim potrebama i strategijama za ostvarivanje konkurentnosti, često sam mogao čuti pitanje o Majkrosoftovoj strategiji komunikacija. Odgovor je jednostavan – naša rešenja dobavljačima pomažu da smanje troškove i povećaju efikasnost. Zvuči previše dobro da bi bilo istinito. Da li je to slučaj samo u zapadnoj Evropi, Aziji ili SAD? Ne baš. Region centralne i istočne Evrope predvodi proces promena i dobavljači u ovom regionu pokreću nove i kreativne usluge za klijente neverovatnom brzinom.

Softver + usluge je Majkrosoftov pristup u novoj eri korišćenja računara. Kombinovanjem najvećih prednosti softvera i usluga maksimalno povećavamo mogućnosti, izbor opcija i prilagodljivost našim korisnicima. Snaga lokalnog klijenta i/ili serverskog softvera, u kombinaciji sa aktivnom zajednicom i stalno ažurnim uslugama, mnogo je bolje rešenje od pristupa u kojem je zastupljen samo softver ili samo usluga. Opšti pristup Softver + usluge objedinjava više industrijskih elemenata, uključujući softver kao uslugu, razvoj namenskih usluga i Web 2.0 mogućnosti i čitava industrija polako prihvata ovaj pristup, samo što različiti proizvođači kreću sa različitih početnih pozicija.

IT industrija je tokom svoje istorije definisana kao serija periodičnih, prelaznih promena u poimanju korišćenja računara, a jedna takva promena je upravo u toku – transformacija usluga. Ako pogledate neke od današnjih ključnih tehnoloških inovacija, prelazak na usluge je zajednički činilac. Na primer, model „softver-kao-uslugu“ zapravo predstavlja samo isporuku usluge, a SOA (servisno orijentisana arhitektura) je način i put za sastavljanje usluge. Takođe smatramo da Web 2.0 omogućava lakšu saradnju preko usluga na vebu, a to je i način da se one unovče. Majkrosoft danas nudi proizvode koji podržavaju sve te oblasti i vidi to kao priliku da primeni sve svoje resurse u cilju zbližavanja klijentskog, serverskog softvera i veb usluga. Ta strategija zasniva se na ideji da kombinovane mogućnosti softvera i usluga uvek premašuju tradicionalni pristup zasnovan samo na softveru ili čisti pristup, gde se samo softver nudi kao usluga. To je sveobuhvatna Majkrosoftova strategija, koja je koncipirana na najvišem nivou.
Ko ima koristi od ove strategije?

Oranž, Švajcarska: Švajcarski operater nudi hostovane dajrekt puš usluge e-pošte svim korisnicima mobilne telefonije Povećana potražnja za uslugama mobilnih podataka podstakla je mobilnog operatera Oranž- Švajcarska da ponudi e-poštu u realnom vremenu i personal information manager (PIM) tehnologiju na mobilnim uređajima. Oranž je u saradnji sa Majkrosoftom i kompanijom grin.ch, Majkrosoft houstid iksčendž dobavljačem usluga, pokrenula uslugu „Pocket Office“. Ova usluga korisnicima nudi sinhronizaciju mobilnih podataka na Majkrosoft vindouz mobajl uređajima bez zahteva za skupom infrastrukturom. Korisnici treba samo da posete Oranž centar i dobiju dajrekt puš uslugu za e-poštu na unapred konfigurisanim uređajima za nekoliko minuta. Korisnici tako dobijaju brzu, bezbednu i poslovnu uslugu visokih performansi, koja je do sada bila namenjena samo velikim preduzećima, a mogu i da zadrže postojeće naloge e-pošte.

KPN, Holandija: Dobavljač telekomunikacionih usluga povećao je udeo na tržištu e-pošte zahvaljujući novom hosting rešenju. Dobavljač telekomunikacionih usluga KPN drži skoro 66 odsto broudbend tržišta u Holandiji. Na osnovu rezultata zajedničkog istraživanja sa Majkrosoftom, KPN je prepoznao da će hostovano rešenje za e-poštu namenjeno malim i srednjim preduzećima biti unosan izvor prihoda. Majkrosoft solušn for houstid mesidžing end kolaborejšn 3.5 KPN je razvio rešenje pod nazivom iksčendž onlajn koje je pušteno u rad u maju 2006. godine.

T-Com, Mađarska: Dobavljač Internet usluga je smanjio vreme plasiranja novih usluga na tržište za 40 procenata. T-Com, odeljenje preduzeća Dojče Telekom, jedan je od najvećih dobavljača broadbend i fiksnih mreža u Evropi. T-Com je ranije nudio dodatne mrežne usluge poput veb houstinga klijentima, ali je za to koristio sistem čije je održavanje i ažuriranje bilo komplikovano i skupo. Da bi poboljšao svoju poziciju na kompetitivnom tržištu telekomunikacija, T-Com je morao da smanji vreme potrebno za plasiranje novih usluga na tržište, uz istovremeno smanjenje troškova. Zato se obratio preduzeću Sapient, Majkrosoft gold sertifajd partneru, sa zahtevom za centralizovani, automatizovani sistem za održavanje koji koristi arhitekturu zasnovanu na uslugama, i sada je u stanju da obezbedi nove poslovne procese zahvaljujući Majkrosoft biz tok serveru. Novi sistem može da obradi 10 puta više klijenata od prethodnog, a troškovi održavanja su smanjeni za 10-15 procenata. T-Com je takođe ubrzao vreme plasiranja novih usluga na tržište za 40 procenata.

Kao što vidite, tržište je u ekspanziji. Za više primera uspešne primene nove strategije posetite Web lokaciju www.microsoft.com/casestudies i u polje za pretragu unesite pojam „Software+services“.

Autor je menadžer poslovnog razvoja za telekomunikacione sisteme Majkrosofta za centralnu i istočnu Evropu

Ako do transakcije dođe, to će biti najveća akvizicija u tehnološkom sektoru, premda je bilo i većih spajanja, ali između medija i telekomunikacija. U 2000. godini britanski Vodafon platio je 175 milijardi za nemačkog mobilnog operatera Manesman, dok je godinu dana kasnije Tajm Vorner odbrojao 124 milijarde za AOL (Amerika onlajn), kako bi stvorio najveću internet i medijsku kompaniju – u čemu nije baš uspeo.

Kao i letošnja ponuda Ruperta Mardoka za Dau Džons, odnosno „Volstrit džornal”, kada je mamac bila premija od 65 odsto od cene akcija na berzi u tom momentu, tako je i Microsoftova ponuda akcionarima Jahua „nenaručena” i zašećerena premijom, u ovom slučaju od 62 odsto. Svaku deonicu je, naime, spreman da plati 31 dolar. U četvrtak, akcije Jahua na Volstritu vredele su samo 19,18 dolara.

Motiv za ovaj potez objašnjen je u podužem pismu Stiva Balmera, glavnog izvršnog direktora Microsofta, koji je bordu Jahua predočio uverenje da će „udruženi obezbediti superiornu vrednost akcionarima i ponuditi uzbudljiviji paket rešenja za korisnike, izdavače i oglašivače i biti bolje pozicionirani za utakmicu na tržištu onlajn usluga”.

U prevodu, ovo znači da se Microsoft, najveći svetski proizvođač softvera, priprema za direktan okršaj sa glavnim konkurentom u internet biznisu – kompanijom Gugl.

Jahu, internet portal („vrata” za kompjutersku mrežu kroz koja se stiže do različitih onlajn usluga, od pretraživanja interneta, preko različitih informacija, do servisa elektronske pošte) teško da će biti u prilici da odbije ovu ponudu, budući da ni ove godine neće ostvariti poslovne planove, ni kad je reč o prihodu i profitu. Njegove akcije su prošle godine izgubile 18 odsto vrednosti. Profit je pao za 23 odsto, a koliko prošlog utorka objavljeno je da će zbog kresanja troškova otkaz dobiti hiljadu zaposlenih.

Jahu su 1995. osnovala dva apsolventa Stanford univerziteta, da bi kompaniju izneli na berzu samo godinu dana kasnije. Tri godine kasnije, svaki od njih je bio „težak” po četiri milijarde dolara, ali je kriza došla već 2000, kada je tržišna vrednost korporacije skresana za 86 odsto.

Tokom 2006. kompanija je reorganizovana s ciljem da se poslovna sreća preokrene, ali rezultati su izostali, pre svega zbog „novog šerifa u gradu” – Gugla, koji je osnovan 1997, takođe kao projekat dva studenta sa Stanforda, Lari Pejdža i Sergeja Brina.

Gugl danas drži 77 odsto tržišta internet pretraživača. Jahu ima samo 16 odsto, dok Microsoft, kao treći, drži samo 3,3 procenta.

Gugl je ponudio najefikasniji algoritam za brzo pronalaženje željenih informacija u gotovo beskrajnom rudniku interneta, što je za korisnike besplatno, ali prihode obezbeđuju oglašivači. Kad god nešto pretražujete na Internetu posredstvom Gugla, uz rezultate se pojavljuju i diskretni „kontekstualni” oglasi – oni koji su u vezi s predmetom vašeg interesovanja. Od toga, Gugl je u 2007. svoje kofere napunio s više od 14 milijardi dolara, uz profit od 4,2 milijarde. U ovom momentu, njegove snage su usredsređene na osvajanje tržišta pretraživača na mobilnim telefonima, segmentu koji ima najveće potencijale rasta.

U ovu svrhu Gugl je u poslednjem kvartalu 2007. primio 1.000 novih softverskih inženjera, čime je ukupan broj stalno zaposlenih povećao na 16.805.

Microsoft (79.000 zaposlenih u 102 zemlje, uključujući i Srbiju, prošlogodišnji prihod 51 milijarda dolara) pak s razlogom procenjuje da njegovi glavni proizvodi, softver „u kutijama”, poput „vindovsa” i „ofisa” imaju samo ograničenu budućnost – konkurencija preko efikasnijih internet veza. Saradnja sa Jahuom – čiji portal posećuje oko 500 miliona korisnika mesečno – zato je šansa da se prestroji i pokuša da se suprotstavi Guglu.

Ponuđena cena (oko pet milijardi veća od BNP-a Srbije) izazvala je oprečna reagovanja. Po jednima, ona je dobro odmerena, jer su akcije Jahua koliko jesenas (u oktobru) vredele 34,08 dolara. Po drugima, ponuđeno je previše za jedan sistem koji je u krizi.

Iako se u Balmerovom pismu navodi kako se računa na instant uštedu u troškovima od milijardu dolara, kao i na povećanje efikasnosti, više inovacija kroz objedinjavanje istraživačkih kapaciteta – mnogi ukazuju i na ozbiljne probleme koje mogu da donesu različite korporativne kulture i mnogi poslovi koji im se preklapaju.

Microsoft ima u vidu procenu da će tržište internet oglasa, koje je prošle godine iznosilo oko 40 milijardi dolara, do 2010. biti udvostručeno. Korporacija iz Redmonda, koju uskoro i zvanično napušta njen osnivač Bil Gejts, lane je već kupila nekoliko manjih firmi koje se bave internet pretraživanjem i oglašavanjem, kao što su Dabl klik i Akvantiv, za koje je plaćeno ukupno oko devet milijardi.

Ako upravni odbor Jahua ne odoli ovoj ponudi, spajanje bi bilo realizovano negde u drugoj polovini ove godine, pošto se dobiju sve saglasnosti regulatornih tela za sprečavanje monopola, s kojima Microsoft inače ima problema, pogotovo u Evropi.

Milan Mišić

Microsoft je platio 240 milijuna dolara za 1,6 posto dionica popularne američke social networking stranice Facebook čija se ukupna vrijednost procjenjuje na 15 milijardi USD.

Facebook je odbio ponudu Googlea koji je također htio uložiti u stranicu. Prema ugovoru, o kojem se pregovaralo nekoliko tjedana, Microsoft će prodavati internetske dodatke za Facobook izvan Sjedninjenih Država. Microsoft je već objavio banner koji oglašava Facebook i povezuje s njim.

Stranicu je prije četiri godine pokrenuo Mark Zuckerberg (23) iz svoje sobe na sveučilištu Harvard. Prošle godine je odbacio ponudu Yahooa da preuzme stranicu za 1 milijardu dolara. Facebook se nada da će postati magnetom za oglašivače povećavanjem broja svojih aktivnih korisnika kojiih trenutno ima 50 milijuna. Svojim korisnicima omogućuje postavljanje osobnih web stranica i komunikaciju s drugima.

Google je prošle godine prestigao Microsoft i kupio Youtube za 1,65 milijardi USD. Facebook očekuje da će tijekom ove godine ostvariti dobit od 30 milijuna dolara.

Bil Gejts posle 13 godina nije na prvom mestu liste najbogatijih na svetu. Krivac za to je meksički tajkun Karlos Slim (67), čije je bogatstvo, kako prenosi „Sentido Comun“, finansijski internet sajt, iznenada poraslo na vrtoglavih 67,8 milijardi dolara, što je za 8,6 milijardi više nego što poseduje Gejts.

Na poslednjoj listi milijardera magazina „Forbs“, Slim je bio na trećem mestu, a naglo uvećanje njegovog bogatstva posledica je skoka vrednosti deonica njegove najveće kompanije „Amerika movil“, najvećeg operatera mobilne telefonije u Latinskoj Americi, za čak 27 odsto.

Njegovo bogatstvo čini čak 6,3 odsto godišnjeg bruto proizvoda Meksika. Da kojim čudom Gejts ima takav postotak u SAD, imao bi bogatstvo od 784 milijarde dolara.

Slim nije komentarisao podatak da je postao najbogatiji čovek na planeti. Njegov portparol Arturo Elijas Ajub je za agenciju AP izjavio da Slim ne pridaje mnogo pažnje listama tog tipa:
„Kao što je i Karlos Slim mnogo puta do sada rekao, on se ne takmiči u bogatstvu“.Tajna uspeha misterioznog Meksikanca koji je svetskoj javnosti mnogo manje poznat od Gejtsa i milijardera Vorena Bafeta (bio je drugi na poslednjoj „Forbsovoj“ listi najbogatijih) je u tome što prosečan Meksikanac ne može da proživi nijedan dan, a da ne kupi jedan od njegovih proizvoda ili ne koristi uslugu koju pruža jedna od Slimovih 220 kompanija. Većina se rodi u nekoj od njegovih bolnica „Star medika“, struju dobija od kompanije „Kondumeks“, vozi se putevima koje je izradila kompanija CILSA, gorivo toči na pumpama „Svekomeks“, telefonira uz pomoć kompanije „Telemeks“, puši cigarete marke „slim“ koja je deo „Marlboro grupe“ i kupuje u supermarketima „Sirs Rubak“.

„Teško je preživeti dan, a da ne kupite neki od proizvoda koji je proizvela Slimova kompanija. On je toliko bogat i moćan u zemlji gde većina živi u siromaštvu“, kaže Sandra Morales (31) dok ruča u tržnom centru.

Sin imigranata iz Libije, započeo je biznis ni iz čega. Još kao klinac, pokazivao je veliki talenat za poslovanje. Kupovao je sličice bejzbol igrača i prodavao ih drugoj deci, naravno za veći iznos, pažljivo vodeći računa da uvek bude u plusu. Do 12. godine je počeo da trguje akcijama i obveznicama. Pre nego što je napunio 30 godina, posedovao je kompaniju koja je proizvodila osvežavajuća pića, kao i brokersku firmu. Enormno bogatstvo stekao je kupujući kompanije (koje danas zapošljavaju 218.000 radnika) baš kao i sličice u mladosti. Poslovna logika mu je ista kao i kad je kao dečak prodavao sličice. Kupuje kompanije čija je vrednost potcenjena, upumpava svež kapital u njih i koristeći veličinu svog konglomerata izbacuje konkurenciju iz igre. I danas Slim ne zaboravlja najvažniju lekciju iz mladosti: Deset najbogatijih 1. Karlos Slim (Meksiko) 67,8 2. Vilijam Gejts (SAD) 59 3. Voren Bafet (SAD) 52 4. Ingvar Kamprad (Švedska) 33 5. Lakšami Mital (Indija) 32 6. Šeldon Adelson (SAD) 26,5 7. Bernar Arno (Francuska) 26 8. Amanicio Ortega (Španija) 24 10. Dejvid Tomson (Kanada) 22 *iznosi u milijardama dolara

„Kupovati po dobroj ceni je disciplina. Kupujući bejzbol sličice kada sam bio dete učio sam prve lekcije iz poslovnog pregovaranja. Uvek postoje duplikati i u razmeni dođete do retkih koje su najvrednije“.

Većinu vremena Slim provodi u kancelariji na drugom spratu svoje banke „Inbursa“. Na radnom stolu ima ventilator koji mu pomaže u vrelim danima. Jedna od opsesija i dalje mu je bejzbol, navija za Njujork Jenkis.

Tokom ekonomske krize osamdesetih, dok je većina bogataša žurila da iznese novac iz zemlje, Slim je kupio kontrolni paket akcija u lancu restorana, prodavnica i hotela „Sanborn“. To se pokazalo kao uspešan potez. Već 1990, Slim krupnim koracima kreće ka stvaranju enormnog bogatstva. Meksička vlada je raspisala tender za kupovinu nekoliko državnih kompanija, među kojima je bila i „Telemeks“, nacionalna telefonska kompanija. Slim je sa partnerima za 1,76 milijardi dolara kupio 20 odsto kontrolnih akcija. Od tada do danas, vrednost kompanije je sa 7,39 milijardi porasla na 41,2 milijarde dolara.
Uz „Telemeks,“ Slim kontroliše i kompaniju „Amerika movil“, petu najveću telekomunikacionu firmu na svetu, koja ima 124 miliona klijenata u 15 zemalja.

On kontrolu nad kompanijama polako prepušta svojim sinovima:
„Kada umrem, ništa neću poneti sa sobom“.

Udovac sa tri sina

Karlos Slim je rođen 28. januara 1940. godine u Meksiko Sitiju. Ima tri sina – Karlosa Slima Domita, Marka Antonija Slima Domita i Patrika Slima Domita. Njegov otac Hulijan Slim Hadad je 1902. godine iz Libana doputovao u Meksiko. Karlos je najmlađi od šestoro dece. Slimova supruga Somaja Džemil je preminula 1999. godine.

Karlosove mudrosti: l„Kada živite za mišljenje drugih, onda ste mrtvi. Ne želim da živim misleći o tome po čemu ću ostati upamćen“.

l„U novoj eri tehnologija ne možete sami, morate da stvarate saveznike“.

l„Greška koju mnogi čine je što misle da je stari način poslovanja prevaziđen. Građevinske kompanije se okreću internetu i misle da cigle više nisu od koristi. Ali, one će nastaviti da budu važne“.