Anksioznost je 100 odsto telesni poremećaj, jer izvire iz rada mozga, a on je u svakom pogledu telesan. Moždano tkivo, nervne ćelije (neuroni), prirodne moždane hemijske materije (neurotransmiteri) i električna struja koja deluje u mozgu odgovorni su za svaki naš osećaj, oset, misao, reč i životni stav.

- Bez obzira na to jesmo li neki strah razvili zbog toga što smo rođeni s oslabljenim nervnim sistemom, ili smo strah “naučili” pod uticajem okoline, onog trenutka kad se strah javi, postaje biološki “utvrđen” u mozgu- Džonatan Majer psihijatar sa univerziteta Kalifornija. – To nije loša vest – dodaje on – jer to znači da anksioznost možete vrlo delotvorno staviti pod kontrolu lekovima i drugim jednostavnim postupcima koji normalizuju rad mozga.

Sam naziv ovog poremećaja kaže da on ima sličnosti sa shizofrenijom, međutim, kako se radi o poremećaju ličnosti, a ne o psihozi – znamo da je shizoidna osoba integrisanija i funkcionalnija od shizofrene. Istina je da se sistemi koji govore o sličnostima i/ili razlikama između ova dva poremećaja znatno razlikuju. Mnogi sistemi zanemaruju biološke i genetske predispozicije, koje su za oba poremećaja u dobroj meri slične. Na primer, dokazano je da postoje biološki markeri koji su povezani sa shizofrenijom, a takođe pronađeni i kod shizoidnih ličnosti.

Razlike između šizoidnog poremećaja ličnosti i šizofrenije