Autor: Rodoljub Šabić

„Brak je zakonom uređena zajednica života žene i muškarca.“ stoji u Porodičnom zakonu Srbije. Uz to, u tekst važećeg Ustava Srbije njegovi tvorci su uneli odredbu: „Brak se zaključuje na osnovu slobodno datog pristanka muškarca i žene pred državnim organom.“ Prema tome, da bi se tu nešto promenilo, nije dovoljno izmeniti Porodični zakon, potrebno je promeniti Ustav, za šta je potrebna dvotrećinska većina narodnih poslanika. I dodatno, budući da je reč o odredbi koja je locirana u odeljak o ljudskim pravima, za čije izmene Ustav predviđa posebnu proceduru, potrebno je da dvotrećinsku volju narodnih poslanika potvrde i građani Srbije na referendumu. Stvar je, dakle, baš „zakucana“!

A ipak je jеdan tiražni beogradski tabloid za vikend objavio tekst sa naslovom „Gej sad može da se ženi!“. Iako lako prepoznatljiva kao netačna, „vest“ je ipak privukla moju pažnju. Logično, jer se zapravo bavi jednom akcijom Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. Povod za tu akciju bila je predstavka Gej-lezbijsko info centra u kojoj se ukazivalo na to da se za dobijanje Uverenja o slobodnom bračnom stanju, pored ostalog, protivno zakonu, zahteva dostavljanje i fotokopije lične isprave budućeg bračnog partnera. I da, kada službenici vide da je u pitanju osoba istog pola (u nekim zemljama takav brak je dozvoljen a Uverenje traže radi sprečavanja bigamije), oni „na osnovu Porodičnog zakona Republike Srbije“ uskraćuju izdavanje Uverenje.