Kockičicin iBlob
- Arthiva
- Mapa
- O ovome
- Zalepljeno
- Biografija
- Istorija
- Charles Darwin i teorija evolucije
- Crveni barun
- Dioklecian
- Džingis Kan
- F.M.Dostojevski – Jevrejsko pitanje
- Fani Okič, odlomak, Crveni bogovi Anda
- H.Cortes i F.Pisaro
- Istorija Snikersa
- Nastanak antičkog grčkog teatra iz Dionizijskog kulta
- Oswald Boelcke – otac zračne borbe
- Poslednji časovi Atlantide
- Španska inkvizicija
- Sparta
- SRBI, DREVNI RATNICI SUNCA
- Templari
- Vavilon
- Vuk Branković
- Lethal weapons
- Ostalo
- Ajnštajnov san
- Arheologija i psihoaktivne supstance
- Arkaim grad drevnih Arijevaca na Južnom Uralu
- CV – pisanje evropskog formata
- Dejvid Ajk (David Icke)
- Evolucija emotivnog razvoja – T.Budak
- F.M.Dostojevski – Jevrejsko pitanje
- Indijanski horoskop
- Kabala za početnike
- Korporacija – rođenje nakaze
- Kratak esej o mudrosti sadržanoj u rečenici: „Pazi gde gaziš“
- Kristali, opširno
- Krvna osveta i vražda
- Lapot
- Mitologija srednje Amerike 1
- Rečnik parafilije (patološka seksualna sklonost)
- Sihra – islamska magija 1. deo
- Sihra – islamska magija 2. deo
- Sihra – islamska magija 3. deo
- Sihra – islamska magija 4. deo
- Sihra – islamska magija 5. deo
- Sihra – islamska magija 6. deo
- Sihra – islamska magija 7. deo
- Sihra – knjiga na temu, kratak prikaz
- Simbolika životinja Starih Slovena
- Sun Tzu – Umeće ratovanja
- Tako je govorio Mahatma Gandi
- VELIKA TAJNA VODE
- Vlasi – život, običaji, magija
- Zabranjena istorija
- Јуџин Роуз (Отац Серафим Платински) – НИХИЛИЗАМ
Postovi označeni sa: statistika
Svetski dan prenaseljenosti
Postavio Knutt u Klimakterično na 21 jul, 2010
Od 1990. godine, vlade širom sveta, u saradnji sa Populacionim fondom UN (UNFPA), obeležavaju Svetski dan stanovništva 11. jul, nizom aktivnosti, u skladu sa aktuelnom temom i trenutnim potrebama, kako bi unapredili razvojne strategije.
Tema ovogodišnjeg Dana stanovništva je „Svaki pojedinac se računa – podaci o svakom stanovniku ključni za bolji život ljudi“.
Izvršna direktorka UNFPA Toraja Ahmed Obaid izjavila je da su pouzdane informacije ključne kako bi vlade širom sveta obrazovale politiku koja će ispuniti potrebe stanovnika i poboljšati život ljudi.
Srpsko-švajcarski sir.
Ogorcena, KOMENTAR:
Proverite da li vam naplacuju penal za nezaposlene. Tako sam I ja u medjivremenu ostala bez posla sto je meni moja banka papreno naplatila uz moju ratu. Na ratu od 6200 su mi jos dodavali 950 dinara jer vise nema priliva na tek.racunu i to se zove penal za nezaposlene. LUDILO
Svi koji otplaćuju kredite u stranoj valuti iz dana u dan prate hoće li se švajcarski franak ili evro bar malo smiriti i okrenuti smer. Naime, kako evro pada prema „švajcarcu“, tako ova valuta raste prema srpskom dinaru. Istovremeno, u odnosu na domaću valutu jača i evropska moneta. Tako su, prema našoj računici, ukupna dugovanja srpskih građana samo zbog kursa u poslednja dva meseca porasla za 17,6 milijardi dinara. Istovremeno je dug privrede povećan za oko 42 milijarde dinara.
Vozi lud zbunjenog
Postavio Knutt u Bulažnjenje, Economix na 19 jul, 2010
Jedan od razloga niskih cena vozila je i kriza evropske industrije automobila, koja mora da se izbori sa problemom prekomernih kapaciteta. Procenjuje se da ta privredna grana u Evropi ima 35 odsto prekomernih kapaciteta, a vlade i sindikati se zalažu da se fabrike ne zatvaraju, a radnici ne otpuštaju.
“Prekomerni kapaciteti su glavni faktor koji podržava sadašnje snažno i agresivno pojeftinjenje na tržištu“, smatra šef evropskih fabrika američkog proizvođača automobila „Ford“ Džon Fleming, i dodaje da takav razvoj nije održiv.
Fleming prognozira da će se u Evropi ove godine prodati 14-15 miliona automobila. Prošle godine je, prema podacima Udruženja evropskih proizvođača automobila (ACEA), prodaja opala za 1,6 odsto, na 14,48 miliona vozila.
Direktor italijanskog „Fijata“ je još početkom godine rekao da svetska auto-industrija mora da smanji kapacitete kako bi preživela. Dodao je da su fabrike u svetu u stanju da proizvedu 94 miliona putničkih i teretnih vozila godišnje, što je za oko 30 miliona više nego što mogu da prodaju.
Ništa lično, mi to zbog poreza…
Postavio Knutt u Bulažnjenje na 12 jul, 2010
Domoroci iz plemena Korovaji u indonežanskoj provinciji Papui, koji žive od lova i ubiranja plodova, prvi put su uključeni u popis stanovništva u Indoneziji.
Pripadnik plemena Korovaji
Popisivači su morali da se probijaju do zabitih mesta u džungli na visoravnima Papue da bi doprli do izolovananog plemena. Njegovi pripadnici žive od ubiranja plodova i lova i ne nose odeću. Nastambe podižu na drveću kako bi se zaštitili ne samo od divljih životinja već i od napada suparničkih plemena.
Među Korovajima praktično nema pismenih, zbog čega su popisivači morali da se oslanjaju na pomoć misionara koji ih dobro poznaju i s njima komuniciraju „jezikom znakova“. Popisano je 2.868 Papuanaca koji nisu bili obuhvaćeni prethodnim popisom 2000. godine.
Bilo nekad
Popularni časopis za muškarce „Maksim“ objavio je ovih dana listu najvećih zavodnika na svetu, a na listi, na kojoj se nalaze mnoge zvezde, prvo mesto zauzima jedan anonimni muškarac.
Za najvećeg Kazanovu na svetu proglašen je izvesni Umberto Bilo iz Italije, koji je, kako se tvrdi, imao seksualne odnose sa 8.000 žena.
Zaposlen kao nosač prtljaga u jednom hotelu u Veneciji, lako je stupao u kontakt za ženama koje su u njemu odsedale. Njegov poslodavac ga je na kraju otpustio zato što je bio suviše umoran da obavlja svoje dužnosti.
Iljaduipo malih Perica
Većina njih takođe veruje da će biti pronađen lek za rak, da će se u medicini upotrebljavati veštački organi koji će funkcionisati bolje od pravih i da će do sredine veka računari biti u stanju da komuniciraju kao ljudi.
Više od polovine anketiranih, odnosno 58 odsto, strahuje od novog svetskog rata u narednih 40 godina, a 53 odsto očekuje teroristički napad na SAD sa nuklearnim oružjem.Anketom koju je sproveo istraživački centar PRC (Pew Research Center) bilo je obuhvaćeno 1.546 odraslih osoba. Istraživanje je pokazalo da Amerikanci imaju mnogo manje vere u budućnost nego 1999. godine, kada se 81 odsto njih optimistički izjašnjavalo o životu. Njihov broj sada je pao na 64 odsto.
Anketa je pokazala da 74 odsto Amerikanaca veruje da će u narednih 40 godina najveći deo energije koju koristi čovek poticati od izvora koji nisu ugalj, nafta i gas, 72 odsto veruje da će se svet suočiti sa velikom energetskom krizom, a 42 odsto misli da će naučnici biti u stanju da ljudima čitaju misli skeniranjem mozga.
Kako prenose američki mediji, čak 89 odsto anketiranih je ubeđeno da će SAD dobiti ženu za predsednika, njih 41 odsto smatra da će na planeti biti uvedena jedinstvena valuta, a 31 odsto veruje da će Zemlju udariti neki asteroid.
Srbski pasulj koji skače
Iako je Srbija prošle godine izvezla prehrambenih proizvoda u vrednosti od dve milijarde evra, građani Srbije jedu pasulj iz Kine i Kirgizije, praziluk iz Turske, ribu iz Hrvatske, a svinjsko meso iz Italije i Mađarske.
Milan Petrović, državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, ne brine i kaže da Srbija najviše uvozi proizvode koje sama ne proizvodi: „Uvozi se voće, hrana, niz proizvoda koji ide u prerađivačku industriju, a koje Srbija ne proizvodi“, kaže Petrović.
I prema rečima Vojislava Stankovića, saradnika u Centru za naučno-istraživački rad Privredne komore Srbije, od uvoza hrane ne treba strahovati. „Uvozi se roba radi dopune asortimana u periodu kada nije sezona, tu se prvenstveno misli na povrtarske kulture. Da jednom zauvek stavimo tačku na priču oko uvoza pasulja. Pasulj u našim uslovima nije rentabilno proizvoditi, ukoliko se nemaju subvencije države“, objašnjava Stanković.
(ocena -1, 1 glas(a))Who da fuck is Maddison
Postavio Knutt u Economix, Politricks na 25 jun, 2010
Maddison je u Hrvatskoj gotovo nepoznat. ‘Je li to brokerska kuća?’, pitao je jedan naš ekonomist. Bio je čudak, ali i ozbiljan znanstvenik. Bio je knjigovođa povijesti.
Važnim ekonomistima mediji se najčešće bave u vrijeme ekonomskih kriza, kada od njih očekuju neku novu, svježu i ako je moguće bolju viziju budućnosti. Angus Maddison imao je privilegiju rada u tišini. Osim povremenih osvrta, na njegove znanstvene radove koji su izlazili u londonskim publikacijama Financilal Timesu i Economistu mediji su ga uglavnom ostavljali na miru. Do sada, točnije – do njegove smrti krajem prošlog mjeseca.
Posve u skladu s glavnom znanstvenom opsesijum profesora Maddisona, koju je u dvije rečenice kirurški precizno objasnila autorica prvog postumnog teksta o njemu objavljenog u New York Timesu: Neki ljudi trude se predvidjeti budućnost. Angus Maddisom posvetio je svoj život predviđanju prošlosti.
- Bio je knjigovođa povijesti i kao takav je bio vrlo ozbiljan znanstvenik – kaže Ivo Bićanić, profesor na zagrebačkom Ekonomskom fakultetu i jedan od rijetkih hrvatskih ekonomista koji je svojevremeno surađivao s Maddisonom.
Kod nas se zna – promaja.
Građani Nemačke više se brinu za budućnost nego stanovnici bilo koje druge zemlje evropske zemlje, a najviše ih plaše mogućnost da izgube posao i opasnost od visoke inflacije. Prema navodim studije istraživačkog instituta GfK u Nirnbergu, broj briga koje Nemci imaju je u ovoj godini „eksplodirao“. Dok je prošle godine bilo u proseku 2,8 stvari zbog kojih je brinuo svaki Nemac, sada je broj problema narastao na 3,2.
Najviše se Nemci boje nezaposlenosti – čak dve trecine građana muči strah da će ostati bez posla, skoro 10 odsto više nego prošle godine. U Evropi se gubitka radnog mesta u proseku boji 43 odsto ljudi. Pri tome, trenutno uopšte nema opravdanja za nemački porast straha od nezaposlenosti, jer uprkos prošlogodišnjoj krizi i padu bruto društvenog proizvoda za pet odsto, broj nezaposlenih skoro da nije porastao.
Nezaposlenosti se najviše boje Španci – 75 odsto, a najmanje Britanci – 16 odsto, i Holanđani – osam odsto. Oko 22 odsto ljudi u EU se boji inflacije, u Rusiji je taj udeo 33 odsto, pri čemu u toj zemlji stopa inflacije već sada iznosi 11,7 odsto. U Nemačkoj je inflacija u maju iznosila 1,6 odsto.
Treća najveća briga Evropljana je privredna situacija, ali dok je 2009. ona mučila 29 odsto ljudi na kontinentu, sada ih je 16 odsto. Među Nemcima je pak porasla zabrinutost i za buduće penzije, strah od kriminala kao i strah da u slučaju teške bolesti neće uspeti da obezbede odgovarajuće lečenje.
Curi, kap po kap
Na svjetskim je tržištima kapitala i valuta prošao još jedan dramatičan tjedan, koji je počeo euforijom, a završio padom dionica i eura. Jutros se Europa budi sa strahom za svoju valutu koja uporno tone unatoč velikim planovima spašavanja, teškima više od 800 milijardi eura.
Ovaj je put razlog za pad strah tržišta da će troškovi spašavanja Grčke i drugih rastrošnih mediteranskih zemalja usporiti gospodarski rast u EU.
Dramatična vremena
Jean-Claude Trichet, guverner Europske središnje banke, u velikom intervjuu njemačkom Spiegelu, koji je u tiskanom izdanju objavljen danas, posljednju krizu uspoređuje sa stanjem nakon Drugoga svjetskog rata i kaže:
“Od rujna 2008. suočavamo se s najgorom situacijom od Drugog, a možda i od Prvoga svjetskog rata. Svjedočimo dramatičnim vremenima”.
Komentari