Čo, koji je 2005. umesto nekoliko hiljada dolara uzeo akcije kompanije u odgovarajućoj vrednosti, pritom je samo jedan od oko 1.000 ljudi koji očekuju da će postati milioneri jer su akcijama nagrađeni za to što su radili ili još uvek rade za Fejsbuk. Među njima su i mnogi “savetnici” ove kompanije tokom godina njenog razvoja, koji su u akcijama plaćani od 0,1% do 0,25% vrednosti kompanije, što će sada vredeti više desetina, pa i stotina miliona dolara.

Čo živi u Los Anđelesu i u međuvremenu je postao ugledan umetnik. Dizajnirao je hit muzičke album Džej-Zija i grupe Linkin Park “Koližn Kors” iz 2004, a naslikao je čak i poster predsednika Obame za Belu kuću. Nedavo je ponovo bio u prostorijama Fejsbuka da sprejevima oslika jedan zid, a na video snimku je zabeleženo kako mu Mark Zakerberg u tome pomaže.

Autorka članka Aleksandra Pirs, inače bivša urednica „Observera”, napisala je da je informaciju o sumi za koju je slika kupljena dobila od nekoliko ljudi, kao i da je b­ivši vlasnik slike Jorge Embirikos, grčki brodovlasnički magnat, koji je sliku prodao krajem prošle godine, ali je tek sada objavljena postignuta cena. Po njenim informacijama,grčki milijarder Embirikos rešio je još prošle zime da proda sliku, odmah posle smrti supruge. Za kupovinu platna bila su zaintresovana dva kupca –diler umetninama Viljem Akvavela i galerista Lari Gagosjan, koji su bili spremni da platno plate oko 220 miliona dolara. Međutim, kraljevska porodica Katara je ponudila više.

Pol Sezan (1839-1906) je naslikao seriju od pet slika pod nazivom „Kartaši” u periodu od 1890. do 1895. godine. Preostale četiri se nalaze u muzejima „Orsej” u Parizu i „Metropolitenu” u Njujorku, institutu Kortald u Londonu i „Fondaciji Barns” u Filadelfiji. Prethodni rekord je držala slika „Broj 5” Džeksona Poloka, koja je 2006. godine prodata za 140 miliona dolara (88,7 miliona funti), a prati je Pikasovo delo „Obnažena na fonu biste i zelenih listova” koju je novi srećni vlasnik platio 106,5 miliona dolara. Za najskuplje slike na aukcijama, trenutno, važe dela Pikasa, Poloka, Klimta i Kuninga

Na istoku Nemačke izmerena je minimalna temperatura od minus 20 stepeni Celzijusovih, a u zapadnoj, centralnoj i istočnoij Evropi od minus 10 do minus 20 stepeni. Istovremeno, vazduh umerene temperature prešao je sa severnog dela Atlantika na Arktik preko Islanda. U mestu Svalbard, na dalekom arktičkom severu, u poslednjih nekoliko dana temperatura je dostizala pet stepeni Celzijusovih, što je više nego u nekim mediteranskim gradovima.

U većem delu Severne Amerike trenutno je neuobičajeno toplo. Slični hladni talasi već su se dešavali nekoliko puta u poslednjim decenijama, navodi se u izveštaju SMO.

Prošle nedelje je ova britanska meteorološka služba objavila poslednje podatke o globalnoj temperaturi, koji pokazuju da se Zemlja nije zagrevala poslednjih 15 godina! Zagrevanje je prestalo nakon velikog prirodnog fenomena El Ninjo 1998. godine.

Čak naprotiv, podaci ukazuju da možda idemo prema mini ledenom dobu. Te informacije, preuzete sa više od 30.000 mernih stanica, objavio je prošle nedelje britanski Met, bez dizanja prašine. Podaci potvrđuju da je trend dizanja globalne temperature okončan još 1997.

U međuvremenu, vodeći klimatski stručnjaci juče su izjavili za “Dejli mejl” da Sunce, nakon emitovanja neobično visokog nivoa energije tokom 20. veka, sada ide ka “velikom minimumu” zračenja toplote, što znači da nam prete hladna leta, oštre zime i kraći vremenski periodi pogodni za uzgoj hrane.

Solarna aktivnost obavlja se tokom 11-godišnjeg ciklusa, a na vrhuncu je povećan broj sunčevih pega. Mi smo sada na vrhuncu onoga što naučnici zovu “ciklus 24” – što je razlog zašto je poslednja solarna oluja rezultovala viđenjem aurore borealis dalje na jugu nego uobičajeno. Broj sunčevih pega je, međutim, manji od pola od onog viđenog tokom vrhunca ciklusa u 20. veku.

„Ciklus 25″

Analize stručnjaka NASA-e i Univerziteta u Arizoni, zasnovane na merenjima magnetnog polja oko 193.000 kilometara ispod površine Sunca, ukazuju da će “ciklus 25”, čiji je vrhunac “zakazan” za 2022. godinu, biti daleko slabiji.

Prema podacima koje je objavio Met, postoji 92 odsto šanse da će i “ciklus 25” i oni koji nastupe u sledećim decenijama biti slabi kao, ili slabiji od, “Daltonovog minimuma” od 1790. do 1830. U ovom periodu, nazvanom po meteorologu Džonu Daltonu, prosečne temperature u nekim delovima Evrope pale su za dva stepena Celzijusovih.

Međutim, takođe je moguće da će novi pad solarne energije biti dubok kao “Monderov minimum” (prema astronomu Edvardu Monderu), veoma hladan period između 1645. i 1715, kada su se zamrzle londonska reka Temza i svi kanali u Holandiji.

Met, međutim, tvrdi da će posledice sada biti „zanemarljive“, jer je uticaj Sunca na klimu daleko manji od ugljen-dioksida. Iako će se sunčevo zračenje verovatno smanjiti do 2100. godine, “ovo će uzrokovati samo smanjenje globalne temperature od 0,08 Celzijusa”.

“Naše otkriće ukazuje da smanjenje solarne aktivnosti, na nivoe kakvi nisu viđeni stotinama godina, neće biti dovoljno da parira dominantnom uticaju štetnih gasova”, rekao je Piter Skot, jedan od autora studije.

Stručnjaci protiv Meta

Drugi solarni stručnjaci osporavaju podatke do kojih je došao Met.

“Svetske temperature mogu na kraju biti znatno niže nego sada u sledećih 50 ili više godina. Trebaće dugo vremena da se neki klimatski stručnjaci uvere da je Sunce važno. Možda će im samo Sunce to demonstrirati”, kaže Henrik Svensmark, direktor Centra za istraživanje sunčeve klime danskog Nacionalnog svemirskog instituta.

On ukazuje da se Met, tvrdeći da će efekat solarnog minimuma biti mali, oslanjao na kompjuterske modele, koje “potkopava” trenutna pauza u globalnom zagrevanju.

Nivoi CO2 su rasli bez prekida, a 2007. je Met tvrdio da će se globalno zagrevanje vratiti. Tada su naveli da će između 2004. i 2014. biti generalnog povećanja temperature od 0,3 Celzijusa. Met je 2009. predvideo da će najmanje tri godine u periodu od 2009. do 2014. “potući” prethodni rekord u temperaturi postavljen 1998.

Za sada nema znakova da se išta od ovoga događa, ali je juče portparol Meta insistirao da njihov model važi i dalje.

Klimatski modeli

Dr Nikola Skafeta sa Univerziteta Djuk, u američkoj državi Severna Karolina, autor je nekoliko studija o globalnim klimatskim modelima.

“Ukoliko temperature nastave da se održavaju ili dođe do ponovnog hlađenja, neslaganje između modela i podataka će vremenom postati tako veliko da će čitava naučna zajednica osporiti trenutne teorije”, rekao je on, dodajući da Metov model pridaje više značaja CO2 nego Suncu, pa je njihov zaključak i logičan.

Profesorka Džudit Kuri, vodeći klimatski stručnjak u SAD, kaže da je postalo očigledno da drugi faktori, a ne samo CO2, igraju važnu ulogu u povećanju ili padu zagrevanja, poput 60-godišnjeg ciklusa temperatura vode u Pacifičkom i Atlantskom okeanu.

“Kada su oba okeana bila hladna u prošlosti, kao na primer od 1940. do 1970, i klima je bila hladnija. Pacifički ciklus je sa toplog spao na hladni 2008, a smatra se da će se isto dogoditi i Atlantskom”, istakla je Kurijeva.

Od kraja prošle godine, svetske temperature su pale za više od pola stepena, zbog hladnog uticaja La ninje u Južnom Pacifiku.

“Ukoliko ne vidimo dokaze globalnog zagrevanja do 2015, postaće očito da su neki klimatski modeli koještarija. Ako je tako, posledice za neke naučnike mogle bi da budu veoma ozbiljne”, istakao je Beni Pejzer, direktor Fondacije za globalno zagrevanje.

Ljudi starosti između 55 i 59 godina su u najvećem riziku. Seksualna aktivnost je jedan od najsnažnijih faktora rizika, naročito oralni seks. Oralni HPV je mnogo manje rasprostranjen, nego genitalni, pa se pretpostavlja da su usta iz nekog razloga mnogo otpornija na infekcije. Simptomi koji upućuju na rak usta su bolovi u grlu, otežano gutanje, bolovi u uvu i otečeni limfni čvorovi u vratu.

Istovremeno, akcije „Ekson mobajla“ pale su za jedan odsto i vredele su 86,23 dolara. Ukupna vrednost te naftne kompanije u prvom fiskalnom kvartalu iznosila je 413 milijardi dolara.

Na trećem mestu po vrednosti je „Eplov“ glavni konkurent, kompanija „Majkrosoft“, čija vrednost je procenjena na 246,5 milijardi dolara. „Epl“ je sinoć saopštio da je u poslednjem kvartalu više nego udvostučio prihode, dok je zarada porasla za 73 odsto.

Gasovi koji su glavni krivci globalnog zagrevanja i čija je koncentracija dostigla vrhunac 2010. godine, ostaće u atmosferi još decenijama, čak i u slučaju da se koliko danas u potpunosti zaustavi njihovo ispuštanje, ističe se u studiji Svetske meteorološke organizacije (SMO).

Ledeno doba je geološki period sa značajnim smanjenjem površinske i atmosferske temperature na Zemlji, što za posledicu ima povećanje ledenog pokrivača na planeti.

Smatra se da je bilo najmanje pet ledenih doba na Zemlji. Tokom tih perioda, postoje ciklusi glacijacije kada se ledeni pokrivač smanjuje i povećava.

Zvanično, planeta se u poslednjih 10.000 do 15.000 godina nalazi u interglacijalnom razdoblju, čije je trajanje predmet različitih procena.

„Analitičari predviđaju da će se aktuelni interglacijalni period završiti za 1.500 godina ukoliko koncentracija CO2 ne pređe 240 delova po milionu obima (ppmv)“, ističe se studiji.

Trenutna koncentracija ugljen-dioksida, međutim, iznosi 390 ppmv, a na tom nivou povećanje obima ledenog pokrivača je nemoguća.

Studiju, koja se temelji na varijacijama Zemljine orbite i uzorcima stena, sproveli su istraživači sa Univerziteta u Kembridžu, Univerzitetskog koledža u Londonu, Univerziteta na Floridi i Univerziteta u Bergenu, u Norveškoj.

Naučnici ne umeju u potpunosti da objasne razloge koji dovode do ledenog doba, ali smatraju da na taj fenomen utiču promene u zemljinoj orbiti oko Sunca, koncentracije metana i ugljen-dioksida u atmosferi kao i pomeranje tektonskih ploča.

Oni predviđaju porast temperatura na Zemlji kao posledicu sve viših nivoa gasova sa efektom staklene bašte u atmosferi što može da izazove porast nivoa mora i ekstremne vremenske nepogode.

Naučnici već duže vreme upozoravaju da globalna temperatura ne bi smela da poraste više od dva stepena Celzijusa kako bi se izbegle najgore posledice klimatskih promena koje bi planetu mogle da dovedu u opasnost.

Na primer, kada je nacionalna ekonomija stabilna, prodaja muškog rublja održava se na stabilnom i zadovoljavajućem nivou. Ali, već na prve znakove krize muškarci će početi da štede na onome gde se to najmanje primeti – na donjem rublju.

Slično je i sa ženama. Efekat crvenog ruža poznata je pojava iz 30-ih godina prošlog veka kada je Ameriku zahvatila velika ekonomska kriza i recesija. Žene koje tada, ali i za vreme svih ostalih kriza, nisu mogle da priušte obnavljanje garderobe i ostale skuplje užitke, od crvenog ruža ipak nisu odustale. Nekako im je još samo crveni ruž ostao kao simbol ženstvenosti i luksuza. I inače je poznato da raste prodaja dekorativne kozmetike za vreme recesije.

Naime, za novi hotel od 30 katova površine 17 tisuća kvadratnih metara kineskim je graditeljima trebalo nevjerojatnih – 15 dana, ili 360 sati. Građevinska je kompanija Broad Group izgradnju Ark Hotela u gradu Changshau obavila bez ijedne ozljede radnika.

Osim brzine izgradnje impresivne su i karakteristike zgrade – može izdržati potres jačine 9 stupnjeva Richterove ljestvice, a konstrukcija ima vrhunsku toplinsku i zvučnu izolaciju što je čini peterostruko energetski učinkovitijom od prosječne građevine.

Uporedo sa reformom, trebalo bi da bude sprovedena borba protiv korupcije u armiji, a zadatak da ostvari ove ciljeve poveren je donedavnom ambasadoru Rusije u sedištu NATO u Briselu Dmitriju Rogozinu, koji je imenovan za potpredsednika vlade.

Prema navodima televizijske stanice „Rusija danas „, ruskoj armiji obećano je oko 640 milijardi dolara za nabavku novog oružja, a, prema rečima prvog zamenika ministra odbrane Aleksandra Suhorukova, nije isključeno da će oružje biti nabavljano iz inostranstva.

„Našoj armiji potrebna je savremena i moderna oprema, ali ukoliko ruska vojna industrija ne može to da nam obezbedi, kupovaćemo u inostranstvu“, kazao je Suhorukov.

Upravo su javne nabavke za vojsku bile problematične poslednjih godina, jer je, prema podacima koje je izneo glavni vojni tužilac Sergej Fridinski, korupcija progutala oko 16,5 odsto vojnog budžeta.

On je pre nekoliko meseci naveo da je za korupciju optuženo šest viših i 176 starijih oficira i to samo u prvih šest meseci prošle godine, kao i da je, u odnosu na 2009 korupcija narasla za čitavih 18 odsto.

Preuzimajući novu funkciju uoči novogodišnjih praznika, Rogozin je obećao predsedniku Dmitriju Medvedevu da će se protiv korupcije boriti „čeličnom rukom“ i bez milosti.

Budžet veći za 10 odsto
Vojni budžet Rusije iznosi oko 53 milijarde dolara, a za najavljeno povećanje ulaganja koje bi trebalo da premaši deset odsto, vlada se oslanja na porast bruto duštvenog proizvoda.
Prema prognozama Međunarodnog monetarnog fonda, taj rast u Rusiji trebalo bi da bude veoma značajan u narednih nekoliko godina, za razliku od zapadnih država, uključujući i Sjedinjene Američke Države, koje su najavile restrikcije vojnog budžeta.

- Želeo sam da dobijem najbolju tunu, kako bi od nje imale koristi japanske, a ne strane mušterije – kazao je vlasnik restorana Kijoši Kimura, aludirajući na prošlogodišnju aukciju. U januaru 2011, najskuplju tunu kupio je vlasnik jednog restorana iz Hongkonga. U Japanu se pojede 80 odsto crvenih tuna ulovljenih u svetu, pre svega u formi sušija.

Kako piše „Bild“, Grit i njen parter iz Nigerije bili su zapanjeni kada su videli da su im ćerke različite boje kože, ali kažu da su zadovoljni. „Kada sam videla bebe nisam mogla da verujem, a podjednako je iznenađena bila i babica“, rekla je Funke, koja sa sadašnjim partnerom već ima sina, a još dva sina ima iz prvog braka.

Lekari su saopštili da su obe bebe u savršenom zdravstvenom stanju.
„Jedva čekam da vidim kako će se ljudi čuditi kada budemo šetali sa decom“, rekla je Funke. U poslednjih šest godina ovo je u Nemačkoj treći slučaj da se rađaju blizanci različite boje kože. U Lajpcigu se to desilo i 2005. godine, a u Berlinu 2008.

Ukazujući da obema velikim crkvama u Nemačkoj preti talas odlazaka članstva, štampa navodi da, osim onih koji su odlučili, ima puno i onih koji razmišljaju o tome i da bi onda ukupna brojka, zajedno sa potencijalnim gubitkom članova, mogla da bude oko pet i po miliona Nemaca. Nemačka polako ulazi u fazu božićnog mira i smirivanja političkih dogadjaja – juče je održana poslednja sednica vlade u ovoj godini, ali je, ipak, tema predsednikovog kredita i luksuznih odmora i dalje dominantna.

Predsednik države Kristijan Vulf, čiju ostavku opozicija traži, nalazi se pod ogromnim pritiskom i javnosti i politike, jer je prećutao jedan privatni kredit od pola miliona evra, skupe odmore u vilama nemačkih milionera i materijalne uslove za finansiranje njegove knjige.

Uprkos hladnom vremenu narod je stao u red već u 10.30 časova uveče na dan Božića, a kada su prodavnice u Oksford stritu otvorile svoja vrata u devet sati ujutru, već dve hiljade kupaca čekalo je napolju, dok je 250 ljudi iz obezbeđenja i policije obezbeđivalo red.

Samo u prvom satu robna kuća lanca Selfridž ostvarila je najveći promet u istoriji i time oborila rekord u Engleskoj. Preko 700 ljudi stajalo je juče u redu već u šest i trideset ujutru u šoping centru Vestfridž u istočnom Londonu.

Dnevnik “San” piše da će kupci potrošiti 22,8 milijardi funti do treće nedelje u januaru, što je za 338 miliona funti više nego prošle godine. Takođe se procenjuje da je 5,6 miliona vozača krenulo na put u potrazi za sniženom robom. Ispred “Zarine” prodavnice smrzavalo se 200 ljudi.

Najveći ekonomski gubici nastali su zbog potresa u Japanu. U katastrofama je u prvih devet meseci ove godne živote izgubilo više od 30.000 ljudi.

Ukupni gubici za svetske osiguravajuće kuće, proistekli iz katastrofa, dostići će ove godine 108 milijardi evra, pokazuju preliminarni podaci švajcarske kompanije. To je više nego dvostruko u odnosu na prošlu godinu kada je ta brojka bila 48 milijardi dolara.

„Da je Japan bio u potpunosti osiguran, ova godina bi bila najskuplja do sada za osiguravajući sektor“, ukazao je Svis Re.

Potres u Japanu osiguravajuće kompanije koštao je 35 milijardi dolara, a ukupna šteta je procenjena blizu 210 milijardi dolara.

Osim potresa u Japanu i na Novom Zelandu, velike poplave na Tajlandu i u Australiji koštale su ove godine osiguravajuće kompanije više od 10 milijardi dolara.

Osiguravajući sektor platio je gotovo 14 milijardi dolara za nadoknadu štete koju su nanela dva tornada u Sjedinjenim Američkim Državama i blizu pet milijardi dolara za nadoknadu gubitaka posle uragana Irena.

„Uprkos tome što moje kolege, tu pre svega mislim na predsednika Fiskalnog saveta, pa i guvernera Narodne banke Srbije, govore da je odnos javnog duga i bruto domaćeg proizvoda na nivou od oko 45 odsto, to nema blage veze sa realnošću“, kaže Kovačević.

On, naime, objašnjava da je iz obračuna koji koristi Ministarstvo finansija isključen dug NBS od oko 1,6 milijardi evra prema MMF-u kao i dug centralne banke po osnovu emitovanih državnih zapisa koje su otkupile poslovne banke – reč je o iznosu od oko milijardu evra.

„Osim toga, u ukupnom javnom dugu više od 80 odsto obaveza, uključujući i staru deviznu štednju, izraženo je u devizama. Pošto se taj iznos množi sa 102 ili 103 dinara, vrednost javnog duga se, zbog ekstremno precenjene domaće valute, veštački obara. S duge strane vrednost BDP-a izračunava se u tekućim cenama pa je po tom osnovu ‘naduvan’, odnosno veći je za 3,7 puta nego 2000, a realno je zabeležen rast od 45 odsto“, upozorava Kovačević.

***

Nastavljam Svetin komentar da ne bih ponavljao.Beograd je jedan grad bas kao Milano koji ima jednog gradonacelnika , i nikakve opstine.Samo 7 zona gde vecina funkcionera su volonteri , nema plata , automobila, vozaca.Kolika bi bila usteda da se ovaj aparat smanji.Beograd ti pocinje dolazeci ibarskom magistralom 70 km pre Beograda.Mi i dalje drzimo JAT pod nasom zastavom , a oni prave gubitke, i tako jos mnogih drugih preduzeca .Placamo strancima za investicije , a oni ce cim prestane da imaju debelu dobit ce da odleprsaju , a radnici ce da strajkuju.Zasto se malo prica o USSteel-u.Ako bude recesije 5.400 radnika ostaje bez posla a to ti je isto toliko najmanje 4 clanih porodica.Uporedjivati Srbiju sa ostalim zemljama Evrope je glupost , to ti je isto kao uporedjivati slona sa misem.Srbija ima vrlo malo sansi da prezivi , posebno sa spoljnom politikom , unistenoj od strane jednog pripravnika i jednog predsednika drzave – megalomana .
(pucav

Poslednji popis je dokazao da nestaje srednja klasa zbog visoke nezaposlenosti i zbog slabe državne pomoći. Novi podaci su i očekivani nakon godina padanja plata radnika u srednjoj klasi. Te niže plate su srušile standard miliona radnika i njihovih poodica, preneo je ABC njuz.

„Programi zaštite kao što su ‘markice za hranu’ ili niže stope poreza su uspele u tome da siromaštvo u 2010. godine ne bude i veće. Ali, mnoge porodice sa malim prihodima, uz narasle troškove, oni su još ‘prebogati’ da bi se kvalifkovali za te programe“. Male su mogućnosti za siromašne i one blizu siromaštva da dođu u bolju situaciju. Analitičari procenju da „ako Kongres i države nastave sa novim rezovima, u narednim godinama se može očekivati još više siromašnih i Amerikanaca sa malim prihodima.

Žena koja je, pak, bila primerenije obučena nije izazvala nikakvu osudu i gotovo da nije ni bila primećena. Vođa studije Trejsi Vajankur sa Univerziteta u Otavi kaže da se napadno obučene žene ne utapaju u masu i na neki način izazivaju društvena pravila grupe. Žene koje pripadaju grupi se automatski osećaju ugroženim. One takvu ženu ne žele u svom društvu, niti da upoznaju sa svojim partnerom, a još manje da je puste da s njim provede neko vreme sama.

Trinaest najtoplijih godina na planeti od kada su počela merenja zabeleženo je u poslednjih 15 godina, navela je Svetska meteorološka organizacija, prenose svetske agencije. „Nauka je čvrsta i dokazuje bez sumnje da se svet zagreva”, rekao je u saopštenju generalni sekretar SMO Mišel Žaro, i dodao da ljudska aktivnost tome znatno doprinosi. „Klimatske promene su realnost i mi već vidimo kako se to odražava na strukturu klime i vremena širom sveta”, rekao je Žaro.

Svetska meteorološka organizacija podnela je u Durbanu i u Ženevi, gde joj je sedište, preliminarni izveštaj, zasnovan na prvih 10 meseci ove godine. Konačna verzija izveštaja očekuje se početkom 2012.

Godina 2011. bila je godina ekstremnih vremenskih prilika, navela je ta organizacija. U istočnoj Africi je zbog jake suše umrlo desetine hiljada ljudi, Azija je bila pogođena velikim poplavama koje su odnele brojne živote, a 14 odvojenih vremenskih katastrofa u SAD izazvalo je štetu koja je procenjena na po milijardu dolara za svaku od njih.

Visoke temperature zabeležene su na planeti i pored fenomena „la ninja” kada niske temperature na površini u ekvatorijalnom delu Pacifika, imaju efekat hlađenja na celoj planeti, navodi SMO.

Svetska meteorološka organizacija je navela da je površina leda u Arktičkom moru 2011. bila druga najmanja od kada se sprovode merenja, a da je zapremina leda bila najniža ikad zabeležena. Naučnici vide Arktik kao najosetljiviji region na planeti i barometar za budućnost.

R. S.

———————————————————–

Kurs borbe protiv globalnog zagrevanja

Na konferenciji UN o klimatskim promenama u Durbanu, na kojoj učestvuju predstavnici 183 zemlje, Svetska meteorološka organizacija će, zajedno sa učesnicima, pokušati da odredi kurs borbe protiv globalnog zagrevanja, a trebalo bi da se utvrdi da li će industrijski najjače zemlje sveta obnoviti i proširiti obavezu preuzetu Protokolom iz Kjota iz 1997. godine koji ističe 2012. godine. Takođe pokušaće da ubede industrijski najjače zemlje da smanje proizvodnju štetnih gasova, a zemlje u razvoju da prihvate nova ograničenja za emisiju tih gasova.

I jedno i drugo, jer ih je sve manje. Za koju godinu će se muškarci u pojedinim azijskim zemljama upuštati u ratove za sticanje životnih saputnica. I u Srbiji, brale.

Ko (pre) pobedi, tome devojka! Da li nas to zagonetka i zavodljiva istorija još jednom podseća na svoje nedokučeno ponavljanje?

U Indiji je manjak najveći: 160 miliona ženske čeljadi! Hoće li drugi najmnogoljudniji narod na planeti krenuti u osvajanjee drugih zemalja i dovođenje izabranica za svoje muške podanike?

Zvuči poznato, zar ne? Tit Livije i Plutarh pominju otmicu Sibinjanki iz najranije rimske istorije. Nakon utemeljenja Rima jedan od dvojice osnivača, Romul, pružio je utočište beguncima da bi povećao broj stanovnika. Ali nije bilo dovoljno žena, pa je on neveste potražio u susednom plemenu Sibinjana.

Kada su ga odbili, poslužio se lukavstvom: pozvao ih je na godišnju svetkovinu u slavu boga Neptuna, a na dati znak Rimljani su oteli pridošle devojke. Ljutiti muškarci su utekli, a Sibinjanke su dragovoljno prihvatile svoje muževe.

Pošast pobačaja

Kristof Gijmoto koji prati zbivanja u vezi sa stanovništvom nedavno je iznova upozorio na pretnju „zabrinjavajuće maskulinizacije” zemalja poput Indije i Kine, osobito zbog uplitanja roditelja i rodbine u pol budućeg novorođenčeta. Kako? Čim saznaju da će se roditi devojčica, pribegnu abortusu.

Pojedini demografi su uvereni da će pomanjkanje odraslih žena u sledećih pet decenija izazvati sveprožimajuće posledice kao što ih danas imaju klimatska kolebanja. Postojeći podaci su zastrašujući.

Priroda je uspostavila svojevrsnu „polnu klackalicu”, na kojoj muškarci malčice pretežu: na svakih 100 novorođenih beba ženskog pola svake godine se rodi 104–106 muškog pola. Svako uočljivo odstupanje od takve ravnoteže jedino se može tumačiti neprirodnim uzrocima.

U Kini je nesrazmera najizrazitija: 120 muškaraca naspram 100 žena, a u pojedinim područjima je prvih za deset više. Ista pojava se ubrzano širi i na druge delove sveta, kao što su Azerbejdžan, Gruzija, Jermenija, Bosna i Hercegovina, pa i Srbija – 115 prema 100. U Vijetnamu je nešto blaže – 112 na 100.

Na novu pošast čovečanstva još 1990. ukazao je indijski nobelovac za ekonomiju Amartja Sen u danas čuvenoj knjizi „Više od 100 miliona žena nedostaje”. U međuvremenu se zaostatak uvećao na 160 miliona u Indiji. Toliko je, naime, nerođene ženske čeljadi isključeno iz života. Zašto?

Preovlađuju tri činioca: viševekovna naklonost ka sinovima, opadanje plodnosti i, možda najbitniji, uplitanje u biranje pola zahvaljujući savremenim tehnološkim postupcima i pomagalima. Samo u Indiji, prema pisanju cenjenog naučnog časopisa „Lanset”, pobaci se svake godine oko pola miliona ženskih zametaka!

Život s više muževa

Čak i ako bi se u predstojećih deset godina srazmera polova vratila u prirodnu kolotečinu, muškarci bi bili suočeni s nedostatkom žena za brak. Neće samo kasnije stupati pred matičara, nego će se namnožiti bratstvo neženja.

Jedni predviđaju porast broja žena s više muževa (poliandrija) i turistička putovanja radi zadovoljenja seksualnih nagona, drugi nagovešćuju kudikamo mračnije predskazanje da će zajednice s viškom muškinja zapodenuti svojevrsne seksualne ratove. Čije će se obistiniti?

Naročito je uzbunjujuće zazvučalo upozorenje dvoje politikologa, Valeri Hadson i Andreje den Bera, koji su pre nekoliko godina napisali da azijske države s viškom muških glava predstavljaju pretnju Zapadu. U zaključuju piše da se takvim društvima jedino može upravljati na autoritaran način, potiskujući nasilje unutar i prenoseći ga izvan svojih granica.

Mara Hvistendal u knjizi „Neprirodno odabiranje” zastupa drukčije gledište, ističući da je prethodno neosnovano. Indija je, naime, pustila duboke demokratske korene, uprkos polnoj neravnoteži. U svakom slučaju, poručuje ona, društva u kojima su muškarci brojčano nadmoćniji nisu „ugodno mesto za život”. Često su nepostojana, ponekad nasilna.

Iako je nameran pobačaj zabranjen u Kini i Indiji, neverovatno je teško primeniti zakon.

Ne postoji „srebrni metak”, zaključuje Kristof Gijmoto, koji veruje da je najpreče uveriti se da je pojava valjano predstavljena, posebno u zemljama u razvoju.

Ukoliko se odabiranje budućeg pola može poistovetiti s rakom, predrasuda u vezi sa ženama je cigareta, a ultrazvuk i abortus šibica. U današnje vreme se, svakako, ne smeju zanemariti ni ženska prava, uključujući slobodnu volju svake ponaosob da prekine neželjenu trudnoću.

Može li priroda (evolucija) sama da ponudi izlaz?
Stanko Stojiljković

Dilan Gris, analitičar francuske banke Sosijete Ženeral banke, kaže da je sećanje na vajmarsku inflaciju dovelo do toga da se Nemačka previše veže za „tvrdi novac“ i da sada čini istu grešku koja je ranije omogućila da nacisti dođu na vlast.

Vajmarska republika je imala neke od najozbiljnijih ekonomskih problema koje su ikada iskusile zapadne države. Neobuzdana hiperinflacija, visoka stopa nezaposlenosti i veliki pad životnog standarda, bili su glavni ekonomski razlozi njenog kolapsa. Zašto je Vajmarska republika imala tako katastrofalan kraj i ustupila mesto nacističkoj diktaturi, i danas je tema mnogobrojnih rasprava.

Gris tvrdi da je upravo patološki strah od inflacije izazvao visoku stopu nezaposlenosti u Nemačkoj i gurnuo je u ruke nacista. On je svojoj analizi priložio i dva grafikona, za koja kaže da postavljaju pitanje koliko bi drugačija istorija bila da je Nemačka pristala na inflaciju svoje ekonomije kada je izbila kriza 1931. godine.

On i sam priznaje da je nemoguće odgovoriti na to pitanje jer je do 1931. godine svet bio u depresiji. I Nemačka bi, kaže on, bila – bez obzira na svoj patološki strah od inflacije.

Gris se pita šta bi se dogodilo sa Nemačkom da je pristala na inflaciju 1931. godine, kao što je to učinilo Ujedinjeno Kraljevstvo. On upoređuje putanju stope nezaposlenosti u Ujedinjenom Kraljevstvu nakon napuštanja ‘zlatnog standarda’ s putanjom stope nezaposlenosti u Nemačkoj, koja je ostala na zlatnom standardu.

On objašnjava da je Ujedinjeno Kraljevstvo nakon napuštanja zlatnog standarda doživelo pad stope nezaposlenosti za oko jednu trećinu u razdoblju od 1931. do 1933, dok je nemačka stopa nezaposlenosti u istom periodu značajno porasla. Gris kaže da bi nemačka stopa nezaposlenosti sledila sličnu putanju i stala na 17 posto umesto penjanja na čak 33 posto.

„Da li bi se ovim izbeglo ono što je usledilo? Da li bi Hitler pobedio 1933. na izborima sa 45 posto glasova? Da li bi svet osetio zlo nacista na vlasti? Svetska istorija mogla je biti puno drugačija. Danas možda ne bi bilo ni evra, a kamoli krize u evrozoni“, zaključuje on.

Gris u zaključku objašnjava da je zapravo hteo da dokaže da su postojala vremena u istoriji kada je stvaranje inflacije bila jedina ispravna stvar.

„Nemačka danas mora da odluči da li su sada takva vremena“, kaže on. Današnja kriza u Evropi ima manju magnitudu od one u tridesetim godinama i ulozi su puno manji nego što su tada bili, napominje ali i dodaje da nisu niski.

Kaže i da ECB ne može da reši probleme ekonomija u evrozoni, koje su „anti-preduzetnički“ nastrojene i preterano regulisane. On, ipak, smatra da ECB može da ‘kupi vreme’ u rešavanju ovih problema i omogući liderima u evrozoni da za sada izbegnu paniku.

IZVOR: BUSINESS.HR

Uprkos tome, 55% žena priznaje da se maze sa partnerom svako veče – ali samo na kratko, pre nego što utonu u san. Skoro polovina žena priznaje da ne voli da se mazi jer su jednostavno preumorne i samo žele da spavaju.

Trećina dama se mazi dva puta nedeljno ili manje, a 1 od 20 priznaje da jedva ikada priušte to zadovoljstvo partneru. 22% muškaraca, bi se prema istraživanju, mazili celu noć sa partnerkom, u poređenju sa 18% žena koje bi učinile isto.

Oba pola priznaju da se sa godinama sve manje maze. Jedan od pet muškaraca se mazi jednom u toku noći, a 41% samo tokom zimskih meseci.

“Vlada mišljenje da žene više vole da se maze od muškaraca, ali prema našem istraživanju, to očigledno nije tačno,” rekao je PR kompanije Silentnight, koja je sprovela studiju.

Naime, dok je Nan masturbirala naučnici su snimali njen mozak magnetnom rezonancom pa sastavili film koji prikazuje niz delovanja impulsa u ženskom mozgu koji objašnjava nastanak orgazma. Film su sastavili od snimaka 80 delova mozga i videli kako od stimulacije genitalija kreću reakcije u mozgu, što im je i bio cilj istraživanja.

Zanimljivo je da se tokom stimulacije povećava aktivnost mozga u delu koji je povezan s emocijama i dugotrajnom memorijom. Tokom orgazma aktivan je i hipotalamus koji tada oslobađa oksitocin, popularno nazvan hormon sreće jer je zaslužan za osećaj zadovoljstva, a bitan je i za emotivno vezivanje ljudi pa ga žene luče i tokom poroda i dojenja.

„Ako naučimo kako možemo aktivirati delove mozga koji su zaslužni za osećaj zadovoljstva onda bi ta saznanja mogli široko primeniti pa tako i da rešimo problem žena koje ne mogu doživeti orgazam“, komentarisao je jedan od naučnika.

Naime, ono što naučnici žele da saznaju jeste zašto žene doživljavaju orgazam jer se evolucijski kod muškaraca stvorio kao podsticaj za širenje vrste, a istraživanja su pokazala kako kod žena nema nikakvog dokaza da orgazam utiče na plodnost ili broj rođene dece.

2. The youngest U.S. serviceman was 12-year-old Calvin Graham, USN. He was wounded and given a Dishonorable Discharge for lying about his age.(His benefits were later restored by act of Congress).

3. At the time of Pearl Harbor, the top U.S. Navy command was called CINCUS (pronounced “sink us”), the shoulder patch of the U.S. Army’s 45th Infantry Division was the Swastika, and Hitler’s private train was named “Amerika.” All three names were soon changed for PR purposes.

4. More U.S. servicemen died in the U.S. Army Air Corps than in the Marine Corps. While completing the required 25 missions your chance of being killed was 71 percent.

5. Generally speaking, there was no such thing as an average fighter pilot. You were either an ace or a target. For instance, Japanese ace Hiroyoshi Nishizawa shot down over 80 planes. He died while a passenger on a cargo plane.

6. It was a common practice on fighter planes to load every 5th round with a tracer round to aid in aiming. This was a mistake. Tracers had different ballistics so at long range if your tracers were hitting the target 80 percent of your rounds were missing. Worse yet, tracers instantly told your enemy he was under fire and from which direction. Worst of all was the practice of loading a string of tracers at the end of the belt to tell you that you were out of ammo. This was definitely not something you wanted to tell the enemy. Units that stopped using tracers saw their success rate nearly double and their loss rate go down.

7. When the allied armies reached the Rhine River in Germany, the first thing men did was pee in it. This was pretty universal, from the lowest private to Winston Churchill (who made a big show of it) and Gen. George Patton (who had himself photographed in the act).

8. German Me-264 bombers were capable of bombing New York City, but it wasn’t worth the effort .

9. The German submarine U-120 was sunk by a malfunctioning toilet.

10. Among the first “Germans” captured at Normandy were several Koreans. They had been forced to fight for the Japanese Army until they were captured by the Russians and then forced to fight for the Russian Army until they were captured by the Germans and further forced to fight for the German Army until they were captured by the U.S. Army.

11. Following a massive naval bombardment, 35,000 U.S. and Canadian troops stormed ashore at Kiska, in the Aleutian Islands. Twenty-one troops were killed in the firefight. It would have been worse if there had been any Japanese soldiers on the island.

12. The Russians destroyed over 500 German aircraft by ramming them in mid-air (they also sometimes cleared minefields by marching over them). „It takes a brave man not to be a hero in the Red Army“ – Joseph Stalin

13. The US Army had more ships than the US Navy. The German Air Force had 22 infantry divisions, 2 armor divisions, and 11 paratroop divisions. None of them were capable of airborne operations. The German Army had paratroops who WERE capable of airborne operations. Go figure.

14. When the US Army landed in North Africa, among the equipment brought ashore was 3 complete Coca Cola bottling plants.

15. The Graf Spee never sank. The scuttling attempt failed and the ship was bought as scrap by the British. On board was Germany’s newest radar system.

16. One of Japan’s methods of destroying tanks was to bury a very large artillery shell with only the nose exposed. When a tank came near enough a soldier would whack the shell with a hammer. „Lack of weapons is no excuse for defeat.“ – LtGen. Mutaguchi

17. Following a massive naval bombardment 35,000 US and Canadian troops stormed ashore at Kiska. 21 troops were killed in the firefight. It would have been worse if there had been Japanese on the island.

18.The MISS ME was an unarmed Piper Cub. While spotting for US artillery her pilot saw a similar German plane doing the same thing. He dove on the German plane and he and his co-pilot fired their pistols damaging the German plane enough that it had to make a forced landing. Whereupon they landed and took the Germans prisoner. I don’t know where they put them since the MISS ME only had 2 seats.

19. Most members of the Waffen SS were not German. The only nation that Germany declared war on was the USA.

20. During the Japanese attack on Hong Kong British officers objected to Canadian infantrymen taking up positions in the officer’s mess. No enlisted men allowed you know.

21. Nuclear physicist Niels Bohr was rescued in the nick of time from German occupied Denmark. While Danish resistance fighters provided covering fire he ran out the back door of his home stopping momentarily to grab a beer bottle full of precious „Heavy Water“. He finally reached England still clutching the bottle. Which contained beer. I suppose some German drank the Heavy Water.

Evropske banke suočile su se sa odlivom sredstava koje povlače klijenti, što pojačava pritisak na bankarski sektor regiona i preti da finansijske kompanije ostanu bez ključnog izvora finansiranja, piše dnevnik Volstrit Džornal.

Brojne vellike italijanske i španske banke nedavno su obelodanile smanjenje sredstava na depozitima korporacija i drugih institucionalnih klijenata, tempom koji se meri dvocifrenim procentima.

Opšti tempo povlačenja sredstava sa depozita bio je nešto manji zahvaljujući slabijem povlačenju sredstava sa depozita privatnih llica.

Depozitna baza španskih banaka je u trećem ovogodišnjem kvartalu smanjena za 48 milijardi evra, ili za dva odsto, saznaje se iz podataka španske centralne banke.

Povlačnje sredstava klijenta sa depozita podudara se sa povećanjem pozajmicama banaka od Evropske centralne banke (ECB) na rekordni nivo od početka 2009. godine. Finanisjke institucije su u utorak povukle 247 milijardi evra kredita ECB sa rokom dospeća od nedelju dana, što je više od prethodnog ovogodišnjeg maksimuma od 230,3 milijarde evra.

Banke u zemljama kao što su Španija, Portugalija i Italija pokušavaju da zadrže stare i privuku nove klijente nudeći rekordno visoke kamate na depozite, čime povećavaju cenu sopstvenih transakcija.

Prema podacima centralne banke Italije prosečana kamata na depozite u zemlji je u septembru porasla na 2,6 odsto, što je bezmalo dvostruko više od kamate koja se nudila početkom godine. Banke su primorane na atratktivnu reklamnu ponudu, kako bi privukle depozitna sredstva.

Strahovanja za finansijsko stanje evropskih zemalja i banaka su sve jača, pristup bankarskog sektora tržištima kapitala je sve teži, pri čemu veliki investitori ne žele da kreditiraju evropske banke.

Eksperti međutim, ističu da se na bankarskim depozitima još uvek nalaze milijarde evra, a sem toga finansijske institucije imaju mogućnost povlačenja sredstava iz ECB, uz garanciju državnim obveznicima i drugom aktivom.

Pogoršanje situacije ipak može da ugrozi bankarski sektor, napominju eksperti, ocenjujući da iduće godine evropske banke moraju da otplate obveznice od oko 800 milijardi evra.

Ukoliko banke ne budu mogle da reprogramiraju te dugove, ili plasmanom obveznica ili privlačenjem depozitnih sredstava, moraće sa skrešu kreditiranje, što je negativan signal kako za regulativna tela, tako i za političare i investitore.

ZVOR: TANJUG

Od početka godine centralne banke su kupile 350 tona zlata, a do kraja godine ova količina bi mogla da se uveća na 450 tona.

Svetska tražnja zlata je u trećem tromesečju, kako navodi agencija Blumberg, porasla za šest procenata na godišnjem nivou. Investitrori su za tri meseca kupili 1.093 tona plemenitog metala za 57,7 milijardi dolara. Najaktivnija kupovina zabležena je u Evropi (468,1 tona).

Tražnja zlata je među evropskim investitorima porasla za 33 procenata. Indija je kupila samo 78 tona, Kina 62,2 tone.

Rast kupovine u trećem tromesečju u mnogome je rezultat pada cena u septembru ove godine. Za mesec dana cena zlata na berzama je opala bezmalo 20 procenata, na 1.550 dolara za finu uncu (31,1 gram).

Investitori su prodavali plemenite metale kako bi pokrili gubitke ostvarene na drugim finansijsim tržištima. Zlato važi za „zaštitnu aktivu“, čija tražnja raste u uslovima nestabilnosti finansijsih tržišta. Rezerve zlata u centralnim bankama učestvuju sa oko 17 procenata u ukupnim količinama plemenitog metala u prometu.

Oni su počeli da se povlače pred činjenicom da je određene vrste, poput pande, polarnog medveda ili tigra, preteško sačuvati od izumiranja. Većina naučnika, uključujući i glavnog istraživača sa Univerziteta Jork, veruje da je došlo vreme da se razmisli o preusmeravanju napora i sredstava za očuvanje pojedinih ugroženih životinja na one koje imaju veće šanse da opstanu u divljinama prirode.

Ovo pitanje se nametnulo još pre nekoliko godina od kada se sve glasnije raspravlja o tome da li je novac upotrebljen za spasavanje, na primer pandi, mogao da bude efikasnije potrošen. Kanadska vlada ulaže milione dolara pokušavajući da očuva atlantskog lososa, koji živi u vodama oko Grenlanda, dok se u Kini mnogo novca troši na spasavanje pande.

Oba pokušaja, međutim, imaju malo uspeha. U naučnim krugovima ozbiljno se sumnja u to da li vredi trošiti veliki novac za pokušaje veštačkog održavanja broja primeraka (što je slučaj sa pandama i tigrovima), posebno kada je nestanak staništa neizbežan. Ovo preispitivanje je dodatno aktuelizovano prošlogodišnjom, velikodušnom, ali kritikovanom, najavom Svetske banke da će u toku ove godine izdvojiti oko sto miliona dolara isključivo za spasavanje divljeg tigra.

Izazov sa kojim se naučnici suočavaju jeste da znaju šta sledi posle pomoći, a šta ne, kaže vodeći stručnjak ovog istraživanja i dodaje da se u nekim slučajevima ne zna kolika će biti cena spasavanja pojedinih vrsta.

Protivnici ove ideje smatraju da je nemoguće i nemoralno odlučivati o jednoj vrsti na račun druge kada se zna koliko su složeni odnosi u svetu prirode.

Prema procenama Međunarodne unije za očuvanje prirode, ugrožene vrste čine 40 odsto svih živih organizama.

———————————————-

Džinovska panda

Panda je globalni simbol svih izumirućih životinjskih vrsta. Trenutno u prirodi živi samo 2.500 odraslih jedinki. Kina je potrošila mnogo novca na njeno očuvanje što je donekle usporilo izumiranje, ali je uspeh programa uzgajanja mladih u rezervatima privremen, jer se broj staništa toliko smanjio da ni ti uzgajani primerci ne mogu da opstanu u prirodi. Osim toga, ugrožava je i mala stopa razmnožavanja, ne samo u prirodi nego i u zoo-vrtovima.

Tigar

Procenjuje se da trenutna populacija tigrova broji samo od tri do pet hiljada primeraka od kojih najviše živi u Indiji, oko 1.700. Poređenja radi, 1900. samo u toj državi bilo ih je oko 100.000. Glavni razlozi nestanka jesu uništavanje i razuđenost staništa kao i nedozvoljeni lov. Tigrovi su na meti lovokradica kako zbog krzna, tako i zbog verovanja kineskih travara da se proizvodima od ovih životinja mogu tretirati različite bolesti.

Polarni medved

Kako se zbog globalnog otopljavanja topi led na Severnom polu, broj polarnih medveda mogao bi za 40 godina da se smanji sa sadašnjih 20.000 do 25.000 na najviše 18.000 primeraka. Po veličini treća najveća kopnena životinja na svetu, čeka na debelom ledu omiljenu hranu – foke, a kako se zbog zagrevanja svetskog mora njihov broj smanjuje, medvedi ostaju gladni i umiru. Od 2006. nalaze se na crvenoj listi ugroženih vrsta.

Atlantski losos

Decenije preteranog lova ove vrste ribe (poznatije kao crni ili srebrni losos) dovele su do strmoglavog pada broja primeraka pogotovo kod istočne obale Kanade. Ta država je već početkom devedesetih godina prošlog veka zabranila prodaju ove ribe u ribarnicama u oblasti Njufaundlend, a od tada je potrošila milione dolara da bi povratila brojnost populacije, ali sa malo uspeha u tome.
A. Marinković

On, naime, želi da učvrsti svoju poziciju i opravda vrednost svoje kompanije koja se procenjuje na impresivnih 60 milijardi dolara. Dok svi čekaju da Timeline postane dostupan svim korisnicima, a kako stvari stoje, to bi se moglo dogoditi negde oko kraja godine, Facebook u međuvremenu na mala vrata uvodi razne inovacije i opcije, prvenstveno namenjene oglašivačima.

Jedna od stvari koja je nedavno uvedena je ‘People talking about this’, merenje koje pokazuje interakciju fanova na stranicama i koje je zapravo pravi pokazatelj koliko je neka stranica zanimljiva i popularna.

Ispod broja fanova jedne stranice stoji i brojka koliko ‘ljudi o njoj govori’, a koja isključivo sabira posete, lajkove, komentare, shareove, postavljanje na zid i ostalu komunikaciju tako da se tačno može videti koliko je fanova zbilja zainteresovano za pojedinu stranicu.

Naravno da je uvođenje ove opcije izazvalo pravi haos kada se pojavila pre mesec dana jer je nesrazmera u broju fanova i onih koji ‘pričaju o stranici’ kod nekih bila neverovatno velika, što je većinu korisnika dovelo do zaključka da se na Facebooku intenzivno kupovao broj fanova.

Zakerbergova namera je vrlo očigledna. Facebook želi da uvede novi trend u online oglašavanju i da navede oglašivače da više pažnje obrate na uključenost i interakciju ljudi, nego na broj klikova i na taj način ocene efektnost online oglašavanja, a ne po tome koliko ih je puta neko kliknuo.

Međutim, još je jedan razlog zbog kog Zakerberg pokušava da uvede nova pravila online oglašavanja na Facebooku. Broj klikova na oglase na Facebooku u stalnom je padu i ako do kraja godine želi da zaradi one tri milijarde dolara od oglašavanja koliko se procenjuje da bi mu moglo leći na račun, Zakerberg mora da smisli plan za zadržavanje oglašivača.

Ideja o interakciji fanova je u stvari vrlo dobra i došla je u odlično vreme. Naime, oglašivači su svesni sve većeg potencijala društvenih mreža i oglašavanja na internetu i sve veće budžete ulažu upravo na te platforme. Tome u prilog najbolje govori veliki rast oglašavanja na Twitteru koji je u odnosu na prošlu godinu zabeležio rast od neverovatnih 210 posto.

Osim što želi na vrijeme da spreči rasipanje klijenata zbog sve manjeg broja klikova, Zakerberg bi s ovakvim načinom merenja efektnosti oglašavanja na društvenim mrežama mogao da zada prilične glavobolje velikim igračima, poput Googlea.

Google se, naime, najviše oslanja upravo na oglašavanje po broju klikova i, ukoliko Zakerberg uspe da nametne oglašivačima ideju da je važan angažman korisnika a ne njihov klik, Google bi takođe morao da razmišlja o promeni strategije ne bi li zadržao dominantnu poziciju na tržištu internet oglašavanja.

Sve su ovo pokazatelji da nas čeka uzbudljivo razdoblje u segmentu online oglašavanja i biće zanimljivo videti čija će se strategija pokazati primamljivijom za oglašivače, koji sve više napuštaju tradicionalne medije i okreću se internetu.

Jeca

***
Ali onda gledam ovaj komentar – 23 godine, 20 partnera… Ja sam shokirana, to je neko usvojeno ponasanje, nametnuto, trend, to prosto NIJE u zenskoj prirodi, zena se, narocito tako mlada, daje kada joj se neko SVIDJA, kako moze toliko njih da joj se dopadne? Zena tad nije ni sexualno potpuno zrela, kako god dobra delovala u krevetu, to je usvojeno ponasanje, koje namece kultura u kojoj se stasava. Cenim neistomisljenike, cenim tudju iskrenost, ali ja sam sablaznuta.

Julia

***

„Ključ koji otvara više brava je dobar ključ.
Brava koju otvara više ključeva je loša brava.“

Siki

Nekoliko vrsti nosoroga krivolovom su dovedene do ivice egzistencije a neke su čak i nestale

Oko trećina od 61.900 vrsta koje se nalaze u katalogu IUCN-a klasifikovane su kao „ranjive“, „ugrožene“, „kritično ugrožene“ ili izumrle a neke grupe, naročito amfibije i reptili beleže rapidan pad.

Nosorozi su proteklih godina naročito teško pogođeni. Njihovi rogovi – koji se koriste za pravljenje drški noževa na Bliskom istoku i u tradicionalnoj medicini kao afrodizijaci u istočnoj Aziji – mogu da dostignu i stotine hiljada dolara na crnom tržištu.

Nove procene pokazale su da je crni nosorog (Diceros bicornis longipes) koji živi u zapadnoj Africi sada istrebljen, pridruživši se tako dugoj listi drugih životinja od tasmanijskog tigra do arapske gazele koje više ne hodaju ovom planetom.

Beli nosorog centralne Afrike (Ceratotherium simum cottoni) klasifikovan je kao „verovatno istrebljen u divljini“ dok je javanski nosorog (Rhinoceros sondiacus) zauzeo poslednje uporište nakon što je prošle godine ubijen poslednji primerak njegovog vijetnamskog rođaka.

„Ljudi su vladari zemlje i mi smo odgovorni za zaštitu vrsta koje dele sa nama naše okruženje“, navodi se u saopštenju IUCN-a. „U slučaju zapadnog crnog i severnog belog nosoroga situacija bi bila drugačija da su primenjene mere očuvanja“.

IUCN je naveo i nekoliko dobrih vesti poput one da se južna podvrsta belog nosoroga (Ceratotherium simum simum) „vratila iz mrtvih“ budući da je broj od 100 primeraka sa kraja 19. veka porastao na današnjih 20.000.

Przevalski konj iz centralne Azije (Equus ferus) promenio je status sa „kritično ugroženog“ na „ugroženog“.

Bez obzira na ove dobre vesti, trend u svetu je sve brže nestajanje flore i faune, upozoravaju stručnjaci i mnogi naučnici veruju da je zemlja na ivici takozvanog događaja velikog istrebljenja, šestog u poslednjih pola milijarde godina.

ICUN navodi i da su na Madagaskaru alarmantnih 40 procenata reptila ugroženo.

Nestaju i biljke. Kineski ljiljan (Glyptostrobus pensilis) nekada uobičajen u Kini sada je nestao u divljini zbog gubitka staništa.

Novom klasifikacijom priznato je i nekoliko novih vrsta uključujući i 26 nedavno otkrivenih amfibija ali su sve one ugrožene gubitkom staništa i krivolovom.

„Svet je pun predivnih vrsta koje se brzo kreću ka tome da postanu mitovi i legende“, upozorava IUCN.

ABC njuz je danas objavio podatak da su male kreditne zadruge širom SAD u oktobru zabeležile čak 650 hiljada novih korisnika. Akciju izvlačenja novca iz velikih banaka podržao je i pokret „Okupirajte Volstrit“ koji se, između ostalog, bori i protiv banaka koje su mnoge ljude u krizi ostavile bez domova.

Nekoliko sedmica pre 5. novembra, čak 80 odsto kreditnih zadruga je biležilo povećanje broja svog članstva. Samo kreditne zadruge u Kaliforniji su dobile 90 hiljada novih korisnika koji su na svoje račune položili oko 624 miliona dolara.

Neto gubitak FM u trećem kvartalu 2010. iznosio je 3,4 milijarde dolara, prenela je agencija RIA Novosti.

Ta hipotekarna kompanija je do sada dobila ukupno 104,8 milijardi dolara državne pomoći. U slučaju da joj američko ministarstvo finansija i ovoga puta pruži podršku, ukupna pomoć će dostići 112,6 milijardi dolara, što bi bila najveća suma koju je to ministarstvo ikada odobrilo nekoj kompaniji.

FM je pre dve godine već zatražio pomoć od vlade od 10,7 milijardi dolara za pokrivanje gubitaka u drugom kvartlu 2009. u visini od 14,7 milijardi.

Taj američki hipotekarni džin je u prvom tromesečju pretrpeo gubitak od 6,47 milijardi dolara, koji je u drugom kvartalu smanjen na 5,1 milijardu, da bi u trećem porastao na 7,6 milijardi dolara.

Prošle sedmice je pomoć od vlade SAD od šest milijardi dolara zatražila i druga velika američka hipotekarna kompanija „Fredi Mek“ čiji je gubitak u trećem kvartalu iznosio 4,4 milijarde. Ukupna suma vladine pomoći koju je taj džin do sada dobio dostiže 72,2 milijarde dolara.

Američka federalna agencija za finansiranje tržišta nekretnina, koja kontroliše delatnost hipotekarnih kompanija, u ponedeljak je saopštila da je snizila prognozu sume državne podrške tom sektoru za 19 odsto, na 124 milijarde dolara do 2014.

Prema podacima američke Uprave federalnih rezervi (Fed), u periodu svetske krize u 2008. i 2009. vlasti SAD su utrošile 1,25 biliona dolara na otkup hartija od vrednosti hipotekarnih agencija kako bi snizile kamatne stope kod stambenih kredita, olakšale kreditiranje i podržale tržište nekretnina koje je bilo u krizi.

Američki ministar finansija Timoti Gajtner je u februaru ove godine predložio da se obustavi pomoć za kompanije „Fani Mej“ i „Fredi Mek“ kako bi se povećala konkurentnost drugih hipotekarnih kompanija, mada je vlada garantovala neograničenu pomoć kako bi ta dva džina opstala do kraja 2012.

Direktor Feda Ben Bernanki istakao je prošle sedmice da problemi na američkom tržištu nekretnina sprečavaju ubrzaniji oporavak američke ekonomije.

„Fani Mej“ i „Fredi Mek“, dve najveće američke hipotekarne kompanije, smatraju se jednim od uzročnika svetske ekonomske krize iz 2008. Njihova delatnost je dovela do „mehura“ na američkom tržištu nekretnina, s kojim je i počela recesija u svetskoj ekonomiji.

Te kompanije su u septembru 2008. bile nacionalizovane kako bi se izbegao krah celokupnog američkog finansijskog sistema. Ta dva džina su, zajedno sa još jednom hipotekarnom agencijom manjih razmera – „Džini mej“, odobrila 80 odsto ukupnih kredita u SAD za kupovinu stanova od početka 2009.

Međutim nedavno je otkriveno da cilindar, poznat kao internacionalni prototip kilogram (IPK), polako gubi na svojoj masi. Lakši je za oko 50 mikrograma, što možda zvuči zanemarivo za nas, ali u naučnom svetu to ne samo da je zapanjujuće, već je i veoma problematično. Labaratorijama širom sveta je potrebna ultraprecizna i nepromenjiva mera, pa za njih smanjenje težine kilograma može delovati kao prava katastrofa.

Stabilnost IPK je značajna jer od kilograma zavise mnoge vrednosti u međunardonom sistemu jedinica. Na primer njutn je definisan kao sila neophodna za ubrzanje jednom kilogramu po metru kroz sekundu na kvadrat.

Ukoliko bi se težina kilograma promenila, menjao bi se i njutn, a samim tim i paskal koji određuje njutn.

Iako je cilindar mali tako da staje na dlan, naučnici su sada u potrazi za još manjim načinom merenja pravog kilograma – u svetu kvantne fizike.

Cilindar, 90 odsto napravljen od platine, a 10 odsto od iridijuma, sa ponosom je označen kao nepromenjiv krajem 19. veka.

“Do promene je možda došlo usled površinskih efekata, gubitka gasa iz metala ili eventualne kontaminacije”, rekao je Alen Pikar, upravnik odeljenja na kom se cilindar čuva.

Za sada će biti zamenjen Plankovom konstrantom, nazvanom po Maksu Planku, koja predstavlja najmanji paket energije, odnosno kvanta, koji dva dela mogu da razmene.

Istraživanje koje je sprovedeno na uzorku od 1.141 devojčica starih između 11 i 17 godina, pokazuje takođe, da one koje verno prate rijaliti emisije više vremena posvećuju i svom izgledu. Njih 47 odsto ispitanih devojaka je reklo da „redovno“ prati takve programe. Od tog broja njih 68 odsto je izjavilo da su bezobrazluk, sitne pakosti i rivalstvo u „ženskoj prirodi“.

Čak 78 odsto devojčica smatra da je spletkarenje normalno u odnosima među ženama, dok 63 odsto tvrdi da je teško uspostaviti poverenje u svoje drugarice.

Ista anketa pokazuje i da 72 odsto devojčica koje ne propuštaju rijaliti programe, mnogo više vremena, kako same tvrde, posvećuju svom izgledu. Autori istraživanja ukazuju da anketirane adolescentkinje smatraju da su sitne pakosti i laži „glavna sredstva za postizanje cilja“.

Trideset sedam odsto njih smatra da je laž potrebna da bi dobile ono što žele, isti broj njih tvrdi da drskost i bezobrazluk obezbeđuju veće poštovanje među drugaricama nego dobrota.

Reality je novi pokret koji je nastao kao posledica zasicenosti od holivudskih izreziranih prica.Reality je komercijala svega onog sto je bilo u suprotnosti sa holivudom,umetnost,autorski filmovi…Ko je retard i ne zna selektivno da „upija“ stvari reality show je podjednako „opasan“ kao i milion drugih stvari koje moze da vidi na tv-u.Kod nas se pod reality obicno smatra 10bisera u zatvorenom prostoru,ali u svetu je reality kao sto sam vec rekao veliki pokret.Kompletan discovery je reality,80% mtv-a je reality,“shake“ kamera u filmovima je reality,kuvari..poslasticari..pecarosi…milion drugih su reality…Reality je tvz „americki san“ tj sansa da svaka budala moze da bude poznata,ali ne mora budala da bude.
(Nikola

Prirodno se na svakih 104 do 106 muškaraca rodi 100 žena, a svako bitno odstupanje od tih brojki se pripisuje nekim drugim neprirodnim faktorima. U Indiji i Vijetnamu ta je statistika takva da se na 112 dečaka rodi 100 djevojčica. U Kini je odnos gotovo 120 prema 100 u korist dečaka, a u pojedinim mestima je odstupanje i veće.

Stručnjaci upozoravaju i da se taj trend širi i na južni Kavkaz gde Azerbejdžan, Gruzija i Armenija imaju odnos 115 naprema 100 i dalje do Srbije i BiH. Demografi tvrde kako u ovom trenutku u svetu „nedostaje“ čak 160 miliona žena kao rezultat tradicionalnog preferisanja sinova, smanjene plodnosti i dostupnosti pilula za prenatalnu kontracepciju. Procenjuje se kako u Indiji svake godine oko pola miliona žena ode na abortus zbog činjenice da nose žensku decu.

Procvat poliandrije i seksualnog turizma

„Ranije su ljudi sa sela morali da idu u grad kako bi obavili ultrazvuk“, kazao je Ponam Mutreja iz neprofitne organizacije “Population Foundation of India” i dodao kako danas ultrazvučni uređaji dolaze u sela i govore roditeljima kojeg je pola dete. Guilmoto upozorava da čak i da sada u Indiji i Kini broj rođene muške i ženske dece dođe u normalno stanje, manjka žena za udaju bi bilo još decenijama.

„Ne samo da će se ti muškarci ženiti stariji, već će biti i mnogo više neženja. To će biti vrlo bitna promena u državama gde svako želi da se venča „, kazao je Guilmoto.

Mnogi smatraju kako će takav trend dovesti do poliandrije, kada žena može imati više muškaraca, i procvata seksualnog turizma. Pesimisti tvrde da će to dovesti do strašnog scenarija u kojem će u takvim državama porasti broj „seksualnih predatora“.

Previše muškaraca može „zauzdati“ samo autoritarni režim i rat

Pre par godina su politologinje Valeri Hadson i Andrea den Boer napisale da će azijske države sa previše muškaraca predstavljati sigurnosnu pretnju za zapadne države.

„Države sa nesrazmerom između polova mogu biti vođene samo autoritarno uz suzbijanje nasilja ‘kod kuće’ i izvoza u inostranstvo kroz kolonizaciju i rat“, napisale su autorke.

Pobačaji dece neželjenog pola su zabranjeni i u Kini i u Indiji, međutim, vlade tvrde kako ih je teško implementirati u stvaran život.

Svjetska populacija raste dok se naša sposobnost za održivi život na Zemlji sužava, to se moramo promijeniti prije nego što to priroda učini za nas.

Povećavamo se brzinom od 10 hiljada na sat. Srednjoročna prognoza UN je 9,3 milijarde ljudi do 2050., ali raspon varira od 2,5 milijarde – ukupne svjetske populacije od 1950 – i to zavisi od toga kako ćemo funkcionisati.

Svaka nova osoba treba hranu, vodu i energiju, a proizvodi dodatno smeće i zagađenje i tako okreće točak našeg ukupnog uticaja na planetu i usporava taj točak za sve koji ga dijele, za bogate mnogo više nego za siromašne.

Po definiciji, ukupan uticaj i potrošnja je utvrđena mjerenjem prosjeka po osobi pomnoženo s brojem ljudi. Sve probleme zaštite životne sredine (i mnoge ekonomske i socijalne) je lakše riješiti s manje ljudi, a na kraju je i nemoguće sa sve više njih.

Od kada smo prošli jednu milijardu 1800., naš priraštaj i potrošnja su već uzrokovali klimatske promjene, rast nivoa mora, proširenje pustinje i „šesto izumiranje“ životinjskih vrsta.

Naš rast je u velikoj mjeri finansiran od rapidnog iskorištavanja prirodnih bogatstava (fosilna goriva, minerali, podzemne vode, plodnost tla, šume, ribarstvo i biološka raznolikost), a ne održivim upravljanjem prirodnim resursima.

Naše globalno snabdijevanje hranom veoma zavisi od jeftine nafte i vode. Ipak, naftni vrh diže cijene, dok se uništavnje vitalih izvora vode sprovodi u mnogim zemljama.

Ruke na zemlji, ilustrativna fotografija
​​
Tako naša populacija raste u isto vrijeme kao i broj ljudi na Zemlji koji može da dijeli održivi razvoj, dok će širenje industrijalizacije i zapadne potrošnje samo ubrzati taj proces.

Siromašni bi trebali biti bogatiji, ali uz visoke stope nataliteta, kombinovano sa osiromašenim resursima i degradacijom prirode aktivno će ometati taj razvoj.

Prijelomna tačka je da se neograničeni rast populacije fizički onemogući i u konačnici to će se sigurno u nekom trenutku i dogoditi.

Ili ranije kroz manje rođenih uz korištenje kontracepcije i (ne -prisilne) politike populacije, na „human“ način, – ili kasnije kroz više smrtnih slučajeva od gladi, bolesti, rata, takozvanom „prirodnim“ načinom.

Kao što je Maurice Strong, generalni sekretar 1992. na Samitu o planeti Zemlji, rekla: „Ili ćemo sami smanjiti broj dobrovoljno, ili će priroda to učiniti za nas brutalno“.

Neki ljudi, posebno George Monbiot, tvrde da je prekomjerna potrošnja zapada jedini krivac.

Naravno, on je u pravu kada kaže da da je naš samopopustljivi stil života strašno nepravedan, i da se mora postati mnogo skromniji – svaki novi Britanac ima emisiju ugljenog dioksida od 22 puta više od onog na Malaviju, pa bi tako 10 miliona više ljudi u Velikoj Britaniji u ONS projekatu za 2033. iznosio koliko i 220 miliona Malavijaca.

Performans aktivista za zaštitu planete tokom dana zemlje, Sarajevo, 25. april 2011.
​​

Ali svi siromašni ljudi žele da postanu bogatiji, ako uspiju, njihov broj će se računati kao neizmjerljiv.

Zato je Kampanja za pitanje popucije, važana za stabilizaciju britanske, kao i globalne populacije i utiče na kulturni pomak u korist manjih porodica ovdje, dok značajano povećava prioritet i sredstva za planiranje porodice i osnaživanje ženskih programa u zemljama u razvoju, što omogućava da se 215 miliona žena suoči sa kontracepcijom za kontrolu vlastite plodnosti.

Možda možemo nahraniti 9,3 milijardi ljudi u periodu od 39 godina, ne znam. Jedva uspijevamo naharniti sedam milijardi sada.

No, Norman Borlaug, je primajući Nobelovu nagradu za mir 1970. za svoju „zelenu revoluciju“, rekao: „Ja sam vam samo kupio 40-godišnji prostor za disanje da stabilizujete svoju populaciju.“

U konačnici planete, optimalna populacija pruža najbolji kvalitet života za sve, jasno je mnogo manji od maksimuma, dopušta goli opstanak.

Što nas je više, manje je za svakoga, manje ljudi znači bolji život.

Roger Martin je predsjednik društva Pitanje populacije.

Piše: Roger Martin ( The Guardian) , prevela: Biljana Jovićević

U četrnaest od ovih stanica, koje su locirane na nadmorskoj visini od preko 4.000 metara, u rečenom periodu utvrđeno je povećanje prosečne temperature vazduha za 1,73 stepena Celzijusa, što je otprilike dvostruko veći rast od globalnog proseka otopljavanja tokom poslednjih sto godina.

Tim predvođen Li Džungsingom iz Kineske akademije nauka, je utvrdio tri promene vezane za lednike koje su posledica takvog rasta temperature. Površina mnogih lednika je drastično smanjena ili je došlo do znatnog gubitka njihove mase, dok se površina ledničkih jezera povećala.

Navodi se da je u basenu Pengću, koji ima 999 lednika, između 1980. i 2001. došlo do smanjenja njihove površine za ukupno 131 kvadratni kilometar.

Promene u kišnim i snežnim padavinama u istom periodu nisu bile tako izražene, ali se uklapaju u modele klimatskih promena, napominju kineski stručnjaci.

U jugozapadnim oblastima Kine ima 23.488 lednika, ukupne površine 29.523 kvadratna kilometra.

(Charlie Day

Pozivajući se na neimenovane visoke libijske zvaničnike, list piše da je američka administracija bila zaprepašćena kada je u proleće otkrila da libijski režim ima 37 milijardi na računima i novca investiranog u Sjedinjenim Američkim Državama, preneo je AFP.

U vesti se navodi da je američka administracija odmah zamrzla ta sredstva kako ih Gadafi i njegovi saradnici ne bi mogli koristiti. Vlade Francuske, Italije, Engleske i Nemačke do sada su preuzele kontrolu nad još oko 30 milijardi dolara do koji su došli iz Libije. Ranije, istražni organi su procenili da je Gadafi u inostranstvo, širom sveta, izneo još oko 30 milijardi dolara, što čini ukupno oko 100 milijardi dolara, navodi američki list.

Tajms piše da su dodatne istrage američkih, evropskih i libijskih stručnjaka, otkrile da je Gadafi godinama tajno slao u inostranstvo još na desetine milijardi i povoljno investirao u skoro svakoj većoj državi, uključujući dobar deo zemalja na Bliskom istoku i jugoistoku Azije.

Dobar deo tog novca uložile su institucije libijske vlade, kao što su Centralna banka Libije, Libijska investiciona uprava, Libijska inostrana banka, Libijska nacionalna naftna korporacija, Libijska agencija za ulaganja u Afriku, piše list.

Prema istražiteljima, Gadafi i članovi njegove porodice imali su pristup svom tom novcu i mogli su da ga podižu kad su hteli.

Gadafi je naftom bogatom Libijom vladao 42 godine a ubijen je u četvrtak, kada je pokušao da pred pobunjenicima pobegne iz rodnog mesta Sirte.

Na osnovu podataka posle trećeg kvartala ove godine, izgledi da će Hrvatska bankrotirati su 29,7 odsto, što je veliko nazadovanje u odnosu na listu koja je objavljena pre tri meseca, kada je rizik od bankrota Hrvatske iznosio 17,9 odsto.

Najugroženija država sveta trenutno je Grčka, čije su šanse da bankrotira čak 90,6 odsto. Druga je Portugalija sa 61,3 odsto, treća Venecuela sa 58,7 odsto, četvrta Argentina sa 53,2 odsto, a peti Pakistan sa 51,8 odsto.

U prvih deset najugroženijih država sveta su još Ukrajina sa šansama da bankrotira od 46,9 odsto, Irska (46,2), Italija (33,3), Mađarska (30,7) i emirat Dubai (30,4), a ispred Hrvatske je još Vijetnam, čiji su izgedi da proglasi bankrot 30,1 odsto.

Na čelu liste država sa najmanjim izgledima da proglase bankrot nalazi se Norveška sa rizikom od svega 4,4 odsto.

Slede Sjedinjene Američke Države (4,6), Švedska (5,1), Švajcarska (6,2), Finska (6,8), Hongkong (7,7), Velika Britanija (7,6), Australija (8,3), Saudijska Arabija (8,4) i emirat Abu Dabi (8,4 odsto).