Mada bi neki u grupu „sportova koji to nisu“ svrstali i nazoviplemenitu veštinu boks ili, pak, Formulu 1, u kojoj po pravilu pobeđuje onaj ko bolje naduva gumu, od ovih primera, kao što ćete videti ima i mnogo besmislenijih… Pressmagazin vam ovom prilikom donosi listu prvih pet, s nadom da nikog nismo uvredili.

KORFBOL

Osnovni problem sa korfbolom kao sportom leži zapravo u njegovoj nedefinisanoj, moglo bi se reći čak i šizofrenoj prirodi. On liči na neprirodnu simbiozu košarke i rukometa, samo što su oba pomenuta sporta nekoliko svetlosnih godina zanimljivija od korfbola. Isto tako, retki su oni kojima je potpuno jasno kada jedna ekipa kreće u napad, a kada postavlja odbranu, što korfbol čini previše zahtevnim za praćenje.

Ono što je, međutim, od samog početka izazivalo najviše kontroverzi jeste činjenica da je korfbol jedini kolektivni mešoviti sport na svetu, što znači da je tim sastavljen i od muških i od ženskih igrača. Istovremeno. Nešto slično postoji još samo u tenisu, ali ako čak i Nenad Zimonjić ima problem da miks dubl shvati ozbiljno – a on od njega živi – onda vam je jasno o čemu je tu reč. Eksperimenti su za hemijske laboratorije, a ne za travnate terene.

BODI-BILDING

Ako postoji sport u kojem je poželjno biti iskompleksiran, onda je to svakako bodi-bilding. Sve i da zanemarimo činjenicu da je poguban za zdravlje, te da je kroz teretane u kojima se bilderi spremaju prošlo više nedozvoljenih supstanci nego kroz ruke Darka Šarića, postavlja se pitanje: čemu bodi-bilding uopšte služi? Da neko pumpa biceps ili svoj diskutabilni ego?! Najsmešnije u celoj priči je što sudije na takmičenjima, pored mišićne mase, definicije i simetrije tela, ocenjuju i nešto što se zove „nastup“! Onima koji cene svoje vreme pa ga nikad nisu traćili na

gledanje prenosa „Mister olimpija“, teško je rečima objasniti koliko je sve to zajedno groteskno i tužno. U jednom se, međutim, većina protivnika ovog sporta slaže: bodi-bilderi ipak nisu najapsurdnija pojava u teretani. Ta nimalo laskava titula rezervisana je za bodi-bilderke.
BOB

Zimski sport u kojem takmičari pokušavaju da se u što kraćem vremenu spuste niz zaleđenu stazu u specijalnim, aerodinamičnim sankama koje se nazivaju bob

Popu treba reći pop, a bobu… sport?! Neće biti, ali tako ispada. Iako je, bez namere da nekog uvredimo, tek za nijansu manje besmislen od karlinga, bob se odavno izborio za status standardnog sporta na Zimskim olimpijskim igrama (od 1924. pa do danas). Nikom nije jasno zašto, budući da se od običnog, dečjeg sankanja razlikuje samo po tim mega/giga/superspecijalnim sankama u kojima se takmičari spuštaju niz zaleđenu stazu.
Ruku na srce, ako se uzme u obzir da se na nekim pistama može postići brzina i do 130 kilometara na čas, biti član bob tima verovatno sa sobom donosi i određenu dozu adrenalina. Ostaje, međutim, nejasno zašto bi to neko gledao sa strane, odnosno šta je to toliko zanimljivo u pokušaju nekolicine zrelih ljudi da prožive drugu mladost i prepuste se „snežnim čarolijama“…

LAKROS

Legenda kaže da je lakros nastao polovinom 19. veka u Kanadi, kada su francuski doseljenici modifikovali igru (begatavej) kojom su se zabavljali indijanci. Većinu ljudi, s druge strane, gledanje ovog sporta asocira na pomahnitale biologe koji mrežom jure leptire po proplanku, i to najmanje zbog sličnosti sa rekvizitima koji se u lakrosu koriste. Za razliku od bodi-bildinga, a naročito korfbola, ovaj sport je popularan taman koliko zaslužuje, pa ga van severnoameričkog kontinenta gotovo niko i ne igra.
KARLING

Dve četvoročlane ekipe pokušavaju da pomoću „četaka“ i „metli“ smeste po osam „kamenih kugli“ što bliže središtu takozvane kuće, označene krugovima na ledenoj površini

Dugo se u svetu vodila polemika o tome da li se za karling uopšte može reći da je sport, a onda je stigla potvrda sa najviše instance: Međunarodni olimpijski komitet presudio je u korist onih koji su tvrdili da jeste, pa se karling tako našao u takmičarskom programu 18. Zimskih olimpijskih igara u Naganu 1998. godine.

Već sama činjenica da je karling nastao u Škotskoj još početkom 16. veka, ali da je na priznanje i punopravan status čekao gotovo pola milenijuma, dovoljno govori o smislenosti ovog sporta. Popularnost karlinga takođe je pod znakom pitanja. Jer kao što je ugledni „Sports ilustrejted“ svojevremeno napisao: „Ako znate da sledeće nedelje počinje Svetsko prvenstvo u karlingu, onda mora da ste i sami jedan od učesnika“.

Bilo kako bilo, veći deo čovečanstva na karling i dalje gleda kao na „boćanje na ledu“ i teško da će sede glave iz MOK-a nešto da promene…

Aleksa Jovanović

Sasvim slobodnih donjih ekstremiteta nogometaši su započeli igru praktički bez ikakvih ograničenja, no kaos je nastao nakon prvog duela. Nogometaši su shvatili što se događa kad se zalete jedan u drugog, pa je dječja igra odnijela primat pred borbom za pobjedu.

Igrači unutar balona umirali su od smijeha obarajući jedni druge, baš kao i publika na tribinama dvorane, koja kao da je imala priliku uživati u animiranom filmu. Balon-nogomet nema perspektivu kao komercijalan natjecateljski sportski projekt, ali definitivno ima kao zabavan. Baloni onemogućuju ozljeđivanje u bilo kojem pogledu, dok s druge strane, zabavljaju, nasmijavaju i opuštaju. Za slučaj da nekog zanima rezultat, i on je poznat: prvoligaš je slavio 2-1.

Demonstranti koji već tri meseca protestuju protiv velikih banaka i korporacija, danas su počeli da štampaju i dele majice sa stisnutom pesnicom, u znak otpora najavljenoj policijskoj intervenciji i nasilnog uklanjanja šatora iz parka.

Policija je dala rok do podneva po američkom vremenu (18 časova po srednjoevropskom) da se uklone šatori i drugi objekti iz centra Vašingtona, ali do intervencije za sada nije došlo. Vlasti su saopštile da moraju da se uklone šatori i svi drugi objekti koji su u parku, zbog procene da je došlo do ugrožavanja zdravlja ljudi i mogućnosti širenja zaraze.

U parku se u podne okupilo nekoliko hiljada ljudi koji su nosili transparente „Mi ne pripadamo korporacijama“, „Hoćemo prava na zemlju, kuću i hranu“, „Anarhisti zajedno sa pokretom Okupiraj“, „Ne možete ukinuti naše snove“. Ubrzo nakon toga počelo je štampanje i deljenje majica sa znakom Otpora, sto su ljudi oduševljeno prihvatili.

„To su majice sa znakom Otpora iz Srbije i mi moramo da nastavimo borbu protiv korporacija i pseudo demokratije u Americi“, rekao je Tanjugovom izveštaču Majkl Bir, direktor nevladine organizacije Nenasilno, koji je došao da podrži demonstrante.

On je kazao da pokret Okupiraj Di Si podseća na Žene u crnom u Srbiji, koje govore o nužnosti promena društva.

Tražimo od američke vlade da promeni sistem i da vrati vlast ljudima i da prestane da bude svetski policajac.

„Ovo je pokret koji se širi svetom i dogodiće se i u Srbiji i u drugim zemljama“, smatra Bir.

Tokom popodneva nisu primećene policijske snage u blizini parka, sem četvorice policajaca koji su došli do ulaza u park, ali su se nakon negodovanja okupljenih povukli.

Vlasti su ranije saopštile da odluka o zabrani kampovanja u parku ne znači da će protesti biti zabranjeni, već znači da više neće biti dozvoljeno postavljanje šatora i spavanje u parku.

Pokreti Okupiraj širom Amerike bore se protiv velikih korporacija i banaka koje smatraju odgovornim za veliku finansijsku krizu i visoku nezaposlenost u SAD.
Protesti su počeli sredinom septembra u Njujorku, kroz pokret Okupiraj Vol Strit, da bi se kasnije proširili na celu Amerike.

Učenica koja ih je videla to je posvedočila pred upravom škole, a kako je to bio još jedan u nizu takvih „incidenata“, rukovodstvo je rešilo da – skine vrata sa ve-cea.

Toaleti, kažu u upravi škole, dozvoljavaju privatnost jer se iz hodnika ne vidi unutrašnjost prostorije. Inače, Teksas je država u kojoj konstantno raste broj tinejdžerskih trudnoća, pošto od 1.000 trudnih žena čak 88 čine one od 15 do 19 godina.

„Želim da ubijem ovu malu devojčicu“, grmi rmpalija koji je otkrio „vešticu“…Dok „veštica“ drhti u strahu za svoj život.

Sudbina ove dece je neverovatna u svojoj tragičnosti, navodi se na sajtu organizacije „Stepping Stones“: ona bivaju napuštena, izolovana, diskriminisana, izopštena iz društva. Dešava se da ovu decu, stavljenu na stub srama zbog navodnih „magijskih moći“, odvode u šumu gde ih ubijaju, kupaju u kiselini, truju, žive sahranjuju ili stavljaju u lance i muče u crkvama kako bi od njih izvukli „priznanje“.

Humanitarni radnici naglašavaju ulogu pojedinih samozvanih hrišćanskih sveštenika u Nigeriji koji, uglavnom zbog materijalne koristi i lične promocije, proglašavaju decu vešcima. U dokumentarnom filmu „Povratak afričkoj deci vešcima“, emitovanom 2009. godine, a koji se sada može pogledati na Jutjubu, prikazan je jedan od tih sveštenika u beloj odori koji otvoreno priznaje:

- Ubio sam do 100 ljudi koji su identifikovani kao veštice.

Sveštenik koji je priznao ubistvo „do 110 ljudi“ koji su „identifikovani kao veštice“

Duboko ukorenjeno verovanje u dečije veštičarenje potiče od tvrdnje da se na nekoga mogu baciti čini preko hrane i pića. Prema tom opasnom praznoverju, duša onog koji pojede začaranu hranu napušta telo kako bi otišla na skup “veštica” i “čarobnjaka”. Dotična osoba zadobija moć izazivanja raznih bolesti, poput side, malarije, hepatitisa, tifusa i tumora, ali se i na druge životne probleme gleda kao na delo veštica. Deca su posebno na meti lovaca na veštice jer se smatra da su dečije duše podložnije magiji i da zato ona kod njih brže deluje.

Uloga domaće „kinematografije“

Istraživanje koje su sproveli humanitarni radnici pokazalo je da je verovanje u dečije veštičarenje u Delti Nigera povezano sa gledanjem nigerijskih, tzv. “nolivudskih” filmova. Reč je o široko dostupnim filmovina koje gleda ogromna većina stanovnika ove regije, a mnogi od tih filmova promovišu sujeverje i lov na veštice.

U severnom delu Bornea, pripadnici zajednice Tidong, nakon venčanja ne smeju tri dana da koriste toalet. Da ne bi bilo varanja, toalet čuvaju članovi porodice. To je običaj kojim se mladom paru osigurava dug i srećan život sa puno dece.

Ukrajina

U Ukrajini par koji se tek venčao već razmišlja o tome da postoji i mogućnost razvoda, pa je jedna od prevencija da mladenci spale lutkicu koja predstavlja osobu koja ih je spojila.

Južnoafrička Republika

Na dan venčanja u Južnoafričkoj Republici članovi mladine i mladoženjine porodice jedni druge „časte” uvredama koje sa sve većom količinom alkohola, postaju sve žešće.

Kina

Od mlade iz Kine očekuje se žestoko plakanje. U toj zemlji običaj je da mlada mora da plače svakoga dana čitavih mesec dana pre venčanja i u tome joj se moraju pridružiti sve ženske članice porodice, piše portal broj1.

Škotska

Tradicija stara ceo vek kaže da u noći pre venčanja, prijateljice mladu treba da polivaju kiselim mlekom, zatim uginulom ribom, katranom i perjem. Nakon toga je vode na piće. Cilj ovog čudnog običaja koji se naziva „ocrnjivanje neveste” je da mladu pripremi za probleme i poniženja na koja će eventualno naići u braku.

Tahiti

Za ovaj običaj značenje se baš i ne zna. Na jednom od ostrva, običaj je da na venčanju članovi porodice i gosti legnu na pod jedan pored drugoga, a da mladenci prošetaju preko njih.

Mauritanija

Da bi muškarac pokazao svoj status i moć mora da oženi debelu devojku. Postoje čitavi kampovi koji bukvalno teraju devojčice od 15 godina i starije da jedu što više, kako bi se brzo udebljale i bile poželjne udavače, piše portal broj1.

Sudeći prema snimcima sigurnosnih kamera u zgradi agonija Doris Gilespi, koja je bila i duševno obolela, trajala je svega minut dok starica nije preminula. Komšije nastradale žene nisu ni slutili da Gilespijeva ima neprijatelje.

- Često se žalila da je stanari potkradaju, ali mislili smo da je samo paranoična – rekao je Kris Martinez, stanar ove zgrade, dok je njegova komšinica Dorinda Tomas potvrdila da se starica plašila Ajzaka.

Indijski kupci cene lični odnos sa svojim trgovcem. Mnogima je kod odlaska u kupovinu nabavka sporedna stvar. Važnije im je da popričaju sa ljudima u prodavnici i razmene novosti.

Širom te zemlje sa 1,1 milijardom stanovnika trgovina se još obavlja neposredno ispred kućnih vrata ili u malim, najčešće porodičnim prodavnicama. Supermarketi, poput onih na Zapadu, retka su pojava čak i u velikim gradovima.

Brojke su, međutim, impresivne: u Indiji se u trgovačkoj branši svake godine „okrene“ oko 350 milijardi evra. Zato ne čudi to što svetski trgovački koncerni odavno pokušavaju da prodru na indijsko tržište. Trud im je do sada bio uzaludan. Problem je u indijskom zakonodavstvu koje stranim trgovačkim lancima dozvoljava samo poslovanje u trgovini na veliko i posedovanje manjeg udela u domaćim trgovinama.

Optimizam je krajem novembra pobudila odluka indijske vlade da predloži zakon kojim bi se stranim preduzetnicima omogućilo većinsko vlasništvo u domaćim supermarketima, ali na kratko.

Ta vladina odluka izazvala je talas protesta širom zemlje. Trgovci su stupili u štrajk, a samo u glavnom gradu Nju Delihju svoje prodavnice u znak protesta zatvorilo je 10.000 trgovaca.

Kritičari otvaranja tržišta se plaše da bi male prodavnice otvaranjem supermarketa bile osuđene na propast, što bi se odrazilo na sudbinu miliona ljudi, budući da trgovački sektor zapošljava najveći broj ljudi posle poljoprivrede.

U indijskim medijima se i dalje vode žučne rasprave za i protiv dolaska svetskih trgovačkih lanaca na domaće tržište.

Dok jedni tvrde da bi masovno otvaranje stranih prodavnica uništilo egzistenciju malih trgovaca, drugi smatraju da bi to koristilo celokupnom društvu s obzirom na to da bi konkurencija dovela do znatnog sniženja cena, a stanovništvu bi bile ponudjene kvalitetnije namirnice, jer bi u supermarketima u stranom vlasništvu vladali daleko bolji higijenski uslovi nego što je to slučaj u domaćim prodavnicama.

Ovaj 33-godišnji Kanađanin izjavio je da ga je američki pogranični policajac pustio da uđe u SAD iz Kvebeka, nakon što mu je pokazao skeniranu kopiju svoje putne isprave na „Eplovom“ tabletu. Rejš se nalazio na pola sata od američke granice kada je shvatio da nije poneo pasoš. „Pomislio sam da moram barem da probam sa ajpedom“, kazao je on.

Policajcu na granici je rekao da ide u Vermont da odnese božićne poklone deci svojih prijatelja.

„Pomalo iznerviran, policajac je uzeo ajped i nestao punih pet minuta koje su mi se učinile kao večnost. Kada se vratio, napravio je dugu pauzu, a zatim mi je poželeo srećan Božić i pustio me je preko granice“, ispričao je Rejš, koji je pasoš skenirao pre nekoliko godina u slučaju da mu bude ukraden ili da ga izgubi na putovanju.

Iako veruje da će jednog dana svi koristiti skenirana identifikaciona dokumenta u elektronskom obliki, Raiš ipak obećava da više neće zaboravljati svoj pasoš.

Kanađanima je od 2009. potreban pasoš za ulazak u SAD, dok su ranije to mogli samo sa vozačkom dozvolom.

Tri naučnika su opovrgla ovaj mit tako što su tri sata držali stopala umočena u votku u plastičnoj posudi za veš i istovremeno svakih 30 minuta su merili nivo alkohola u krvi.

Očekivano, njihov nivo alkohola u krvi se nije menjao pa su naučnici zaključili da alkohol ne može prodreti kroz stopala u krvotok, a svoj rad su objavili u naučnom časopisu „British Medical Journal“.

Smrad umesto alarma

Svake se godine održava dodela Ig Nobelovih nagrada za istraživanja koja su objavljena u ozbiljnim časopisima, ali su urnebesno smešna.

Članovi odbora su dobitnici prave Nobelove nagrade i svake godine nagrade istraživanje koje na prvu loptu izaziva smeh, ali i podstiče na razmišljanje.

Tako su ove godine nagradu dobili naučnici izumitelji sastava za alarm koji umesto zvukom ili svetlosnim efektima, smradom, tačnije oštrim mirisom rena upozorava na neuobičajenu aktivnost.

Psovanje olakšava bol

Prethodnih godina istu nagradu za svoje istraživanje je dobio naučnik koji je dokazao da psovanje olakšava bol.

Detlići ne pate od glavobolje

Godinu dana pre njega, nagradu je pokupio njegov kolega koji je otkrio zbog čega detlići ne pate od glavobolja.

Konac za čišćenje zuba sa ukusima

Portal „Gastro“ navodi još jedan od luckastih izuma koji se može kupiti u američkim prodavnicama, a to je konac za čišćenje zuba koga su naučnici napravili sa raznim ukusima – sa ukusom slanine, kolača, kiselih krastavaca…

Kada se vratio, video je da je „čovekov najbolji prijatelj“, njegov šestomesečni Maks ispio do dna njegovu čašu, a umesto da mu pomogne u trežnjenju, ostavio ga je bez nadzora i izašao iz stana nekim svojim poslom.

Tužilac Marija Mur rekla je na sudu u centralnoj Engleskoj da je nakon toga štene primećeno kako se zanosi i tetura u blizini Koksove kuće. Policija je došla na poziv komšija i odvela psa kod veterinara gde mu je data infuzija. Sudija u predmetu je incident nazvao „zaista glupim“. Pas Maks je oduzet vlasniku i pronađen mu je novi gazda.

Postoji puno primera da su velike kompanije nastale u garaži, ovaj put će izgleda veliki poslovi započinjati na brodu-ostrvu.

Naime, kompanija „Blusid“ (BlueSeed) odlučila je da počne izgradnju broda koji će biti usidren u blizini kalifornijske obale. Na njoj će se nalaziti kuće u kojima će živeti preduzetnici koji sanjaju da pokrenu veliku kompaniju, ali nemaju mogućnost da dobiju vize za rad u SAD-u.

Predstavnici ove kompanije smatraju da sadašnji vizni propisi mogu da odbiju potencijalne velike proizvode i inovacije. Stoga su oni odlučili da pomognu strancima da budu samo nekoliko kilometara od epicentra svih dešavanja u IT svetu.

Maks Marti, predsednik „Blusida“ kaže da mnogi žele da rade u „Silikonskoj dolini“, ali nemaju prilike za to.

„Video sam mnoge svoje prijatelje koji su morali da napuste SAD, nakon što su tu završili školovanje, uprkos njihovoj želji da nastave da rade“, objašnjava Marti, koji je i sam potomak Kubanaca.

U SAD-u su političari ovih dana prilično podeljeni oko dozvola za rad, pogotovo što su sledeće godine izbori.Zato su čelnici kompanije rešili da smisle ovaj zanimljiv koncept.

Brod će biti opremljen za rad i život za oko 1.000 ljudi i nalaziće se na nekih 15 kilometara od obale San Franciska. Biće registrovan u nekoj državi koja ima solidan pravni sistem poput Bahama ili Maršalskih ostrva i stanovnici broda će živeti pod njihovim zakonima.

Na brodu će se izdavati privremene radne ili turističke vize kako bi preduzetnici mogli da se sastaju sa potencijalnim investitorima.

Život na ovom brodu-ostrvu će koštati oko 1.200 dolara mesečno, a biće opremljen sa svim najnovijim tehničkim dostignućima.

„Blusid“ planira da skupi do 30 miliona dolara u narednih godinu i po dana kako bi lansirali ovaj projekat do kraja 2013 godine.

Ne zna se da li je baka nosila štitnike za kolena i laktove, da li je vozila slobodan stil, slalom između prolaznika ili je bila zauzeta izvođenjem nekog trika. Poznato je samo da je skejtborderka u italijanskom gradiću San Stefano zapela točkovima za rupu na ulici i završila na zemlji.

Pošto se povredila, rešila je da traži odštetu od opštine Monte Arđentario. Ovo bi bila samo još jedna u nizu nezgoda koje se dešavaju mnogim skejterima i ništa ne bi bilo čudno da glavna protagonistkinja nije gospođa od 70 godina.

Zapravo do nezgode je došlo još pre nekoliko godina i cela stvar bi prošla neopaženo da baka skejterka sada nije rešila da od gradonačelnika traži da prizna odgovornost zbog lošeg stanja na ulicama. Na kraju krajeva, ko kaže da jedna 70-godišnjakinja ne može da cirkuliše gradom na točkićima kao tinejdžerka? Važno je samo da je asflat ravan, bez rupa. U suprotnom, eto problema. U ovom slučaju problemi su nastupili i za blagajnike opštine koji su dobili zahtev za nadoknadu štete.

Za sada bakin zahtev još stoji, na njemu niko ne radi, a nije precizirana ni suma koju ona potražuje, ali nagađa se da traži da joj isplate samo novac koji je potrošila na ukazanu lekarsku pomoć posle incidenta.

REŠENJA ZA ENERGETSKU DILEMU!

Jedan od sledećih trendova nazvan je „Zemlja je ravna… kao i tvoja tehnologija“. Poenta je u tome da će, kako se brzina, bogatstvo i domet komunikacije uvećavaju, i ljudi moći da evoluiraju i napreduju brže. Kao „snagu snage“ Evans je definisao trend ogromnih gradova – usled rasta populacije i urbanizacije, svakog meseca u toku sledeće dve dekade gradiće se grad sa milion stanovnika!

- Potražnja koju kreiraju ovi i mnogi drugi trendovi stvara neviđeni pritisak na ograničene izvore fosilnih goriva. Dobra vest je da postoje rešenja za energetsku dilemu. Samo solarna energija može zadovoljiti naše potrebe za energijom. Zapravo, kao odgovor na današnju globalnu potražnju za energijom može se postaviti 25 solarnih superstanica, od kojih svaka obuhvata površinu od oko 93 kvadratna kilometra. Uporedite ovo sa 170.000 kvadratnih kilometara šumskih površina koje svake godine bivaju uništene. Izgradnja solarne farme može se završiti za samo tri godine.
Skorašnji tehnološki napredak koji čini solarnu energiju izvodljivijim rešenjem jeste „štampanje“ na solarnim ćelijama. U junu 2011. istraživači sa Državnog univerziteta u Oregonu izjavili su da su razvili novu metodu proizvodnje solarnih ćelija uz pomoć inkdžet štampača!

„O tebi se radi“ – sledeći je na listi trendova koji će obeležiti deceniju pred nama. Oduvek smo se prilagođavali tehnologiji. U budućnosti, tehnologija će se prilagođavati nama.

- Krajnju integraciju mogu predstavljati interfejsi sa mašinskim mozgovima koji će omogućiti ljudima sa povredama kičmenog stuba da žive normalnim životima – pojasnio je Evans.

ORGANI NA 3D PRINTERU

Sledeća dimenzija? 3D štampanje ili „aditivna proizvodnja“ je proces spajanja materijala koji će sačinjavati predmete od 3D podataka, obično sloj po sloj. U ne tako dalekoj budućnosti moći ćemo da štampamo ljudske organe. U martu 2011. dr Entoni Atala iz Vejk Forest instituta za regenerativnu medicinu na TED konferenciji ištampao je – kalup za bubreg. I dok je ovo samo „potvrda principa“, mnogi veruju da je samo pitanje vremena kada će biti moguće štampanje živog tkiva. Veštački krvni sudovi proizvedeni, ili bolje rečeno „odštampani“ na 3D printeru, uskoro će moći da se koriste prilikom presađivanja organa. Dosad je glavnu prepreku u razvoju tkivnog inženjeringa predstavljalo snabdevanje veštačkog tkiva nutrijentima putem kapilarnih sudova. Tim naučnika sa Fraunhofer Instituta u Nemačkoj rešio je taj problem uz pomoć 3D printera i tehnike koja se zove „multifoton polimerizacija“.

Nova tehnologija trodimenzionalnog elektronskog štampanja donosi sa sobom, očigledno, još neslućene mogućnosti. Ukratko, budući da će se odštampati moći gotovo sve onda, barem načelno, svaki željeni predmet – bio to rezervni deo za automobil, novi čajnik ili komplet tanjira za večeru s prijateljima, do veštačkih ljudskih organa i zglobova – može biti napravljen tačno po želji budućeg korisnika. U nastojanju da se što većem broju pacijenata omogući presađivanje neophodnog organa, istraživači širom sveta koji se bave tkivnim inženjeringom rade na proizvodnji veštačkog tkiva, pa čak i celih organa u laboratorijskim uslovima.

Najveći problem danas je veličina novih mašina (ne možete baš odštampati bicikl na pisaćem stolu) i njihova cena koja ih još čini ozbiljnom poslovnom investicijom. Ali setite se koliko je trebalo dati za običan laserski štampač pre dvadesetak godina i – budućnost se odjednom čini drugačijom.

KREIRANJE VEŠTAČKIH BIĆA

Tehnološki napredak omogućava kreiranje veštačkih bića. Animirani karakteri već mogu da prepoznaju govor, pretvore tekst u govor i imaju znanje o prethodnim susretima. Do 2020. roboti će biti fizički superiorniji od ljudi. Do 2025. populacija robota će prevazići broj ljudi u razvijenom svetu. Do 2032. roboti će biti mentalno superiorniji od ljudi. I do 2035. roboti će potpuno zameniti ljude na radnom mestu.
Poenta? Možda je sagledava upravo deseti trend, nazvan „Ti… ali, bolji ti“.

- Prešli smo prag otkrića, i postali smo gospodari sopstvene sudbine. Mi smo, suštinski, zbir naših atoma, i ubrzano dobijamo kontrolu nad njima. Prema Stivenu Hokingu, „ljudi ulaze u fazu sopstveno dizajnirane evolucije“.

U prilog verodostojnosti ove izjave, Evans podseća na neke skorašnje događaje: španski naučnici su pronašli supstancu za fotografsko pamćenje, italijanski i švedski naučnici razvili su prvu veštačku šaku koja može da oseća, implanti retine vraćaju vid slepim pacijentima, naučnici sa Univerzitetskog medicinskog centra Ruš u Čikagu pronalaze moguć lek protiv raka kože, Kardio institut iz Teksasa razvija „okrećuće“ srce koje nema puls, sa kojim nema začepljenja arterija i nema otkazivanja istog.
Epilog priče?

- Ovi trendovi nas podsećaju da je svet jedno fantastično mesto. Uvek moramo da postavljamo pitanje – da li smo spremni?

Bez obzira na odgovor svakog od nas ponaosob, budućnost je već tu. Sa svim svojim dobrim, i – da se ne lažemo – lošim stranama…

BORBA ZA PREVLAST

- Pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka fizičari su napravili atomsku bombu, odveli nas na Mesec, izumeli mikroprocesor i dali nam revoluciju u oblasti informacija. Sada prelazimo na biologiju i budućnost će pripadati ljudima koji proučavaju žive sisteme i pokušavaju da stvore nove, uz pomoć nanotehnologije. A to će nam omogućiti neverovatne stvari. Neće to biti samo invazija inteligentnih naprava, već ćemo se mi sjediniti s tom tehnologijom. U zubnim pastama nalaziće se nanoboti koji će odstranjivati zubni plankt. Ubacivaćemo inteligentne sprave u svoje telo i mozak kako bismo živeli duže i zdravije, baš kao i što ćemo štampati ljudska tkiva i organe – uveren je futurolog Pol Safo, profesor na Univerzitetu Stanford u Kaliforniji, koji već više od dve decenije prati tehnološke promene.

Činjenica je, međutim, i da mnogi naučnici upozoravaju da će vrtoglavi razvoj nauke i nove, snažne tehnologije, sve više uticati na društvo, ekonomiju, politiku, pa i ljudski identitet.

- Ljudi, recimo, potcenjuju dugoročni uticaj robotike na društvo – upozorava Rod Bruks, osnivač kompanije „Aj robot“ i direktor MIT-ove Laboratorije za kompjuterske nauke i veštačku inteligenciju. – Roboti su sve bliži ljudima. Postaju sve pametniji i sposobniji i sve više liče na ljude. Mi moramo da saznamo kakvu interakciju oni imaju. Društvo mora odlučiti da li je spremo da prihvati veze između ljudi i robota pre nego što postanu toliko sofisticirani da počnu da traže svoja prava, a onda verovatno i prevlast.

I Pol Safo kaže kako je interesantno pitanje šta će se desiti kada napravimo zaista potpuno inteligentne robote.

- Ako budemo imali sreće, ponašaće se prema nama kao prema kućnim ljubimcima. Ako ne budemo, gledaće nas kao na hranu – tvrdi Safo.

Piše Slavoljub Marković

U tužbi, podnetoj ove godine pred sudom u gradu Aleksandrija, navodi se da su Ramsfeld i Gejts pothranjivali kulturu koja je omogućavala silovateljima da nekažnjeno deluju, a sa druge strane su kažnjavane žrtve seksualnih napada zbog prijavljivanja napadača.

Međutim, federalni sudija Lajam O’Grejdi odlučio je da pravosuđe ne treba da ulazi u materiju vojne discipline i odbacio tužbu, iako je u obrazloženju ocenio da su tvrdnje žrtava uznemirujuće.

Među podnosiocima tužbe je jedna vojna rezervistkinja koja tvrdi da su je dvojica kolega silovala u Iraku, i da su je pri tom snimali. Ona kaže da je prijavila napad kod komandanta, ali optužnice nisu podignute pošto je njen pretpostavljeni smatrao da se ona ne ponaša kao žrtva silovanja.

Narednik Rebeka Havrila, koja je takođe podnosilac tužbe, a pristala je da joj se ime objavi, silovana je dok je bila na službi u Avganistanu, a kolega napadač ju je pri tom fotografisao. Kada je zatražila savet od vojnog sveštenika, on joj je rekao da je silovanje sasvim sigurno bilo božja volja. Pentagonove statistike pokazuju da je u fiskalnoj 2010. godini bilo više od 3.000 seksualnih napada, ali je sudski postupak pokrenut samo u 529 slučajeva.

Od Kalifornije do Džordžije zabeleženo je niz incidenata, koji podsećaju na nasilje ranih devedesetih na ulicama Amerike, kada su patike postale popularna meta za lopove, preneo je BBC.

Policija je u petak ujutro bila primorana da koristi suzavac protiv dvadesetak kupaca koji su se potukli u tržnom centru u Sijetlu, dok su čekali u redu da kupe svoj primerak crno-belih patika “Er Džordan 11 retro konkords”. Jedan muškarac je uhapšen zbog toga što je udario policajca.

“On nije dobio svoje patike, već je otišao u zatvor”, rekao je policajac Majk Marfi, dodajući da u pitanju nije bila mirna grupa kupaca, već da je bilo mnogo neprijateljski nastrojenih ljudi.

Najmanje četiri osobe uhapšene su nakon što su kupci provalili u jednu radnju sa novim patikama u Litoniji u Džordžiji, a jednog kupca su nepoznate osobe pokušale da opljačkaju, misleći da je kupio “Er Džordan” u Stoktonu u Kaliforniji.

Oko 100 kupaca je nasilno ušlo u tržni centar u Tejloru u Mičigenu, prijavljeno je niz incidenata u Severnoj Karolini, Indijani i Nebraski, a u Ričmondu u Kaliforniji došlo je čak i do pucnjave u kojoj, srećom, nije bilo povređenih.

Kompanija “Najki” još se nije oglasila s komentarom.

Par novih patika košta oko 180, a na iBeju su se prodavale i do 605 dolara. Originalne “Er Džordan” patike stvorile su kolekcionare koji ih retko nose, ali su u stanju da čekaju satima da kupe najnoviji model.

- Zatvorenici sedam zatvora odbili su da uzmu hranu- istakao je Džoldošbek Buzurmankulov, portparol agencije zadužene za zatvorske ustanove u zemlji, navodeći da je protest započet zbog novih restrikcija koje se tiču poseta zatvorenicima. – Zatvorenici su dosad imali pravo na posete članova porodice i drugih osoba. Termin ‘druge osobe’ koristili su uglavnom kako bi se u zatvoru viđali sa prostitutkama- objasnio je on.

Ubuduće, zatvorenici će imati pravo samo na posete rodbine od koje će se prilikom ulaska zahtevati da pokaže neki lični dokument kao dokaz o srodstvu.

Prolaskom kroz ove stare, hladne objekte može se naići samo na ponekog mladog skvotera kojeg oduševljava boravak u napuštenoj tvornici bez struje i vode. Jedino moguće svjetlo, stare svjetiljke odavno nisu u funkciji.

Žarulje su većinom razbijene, a one koje su ostale čitave nisu nikakva utjeha jer nema struje koja bi ih upalila. Ni ne želim zamišljati kako bi bilo prolaziti ovim dvorištem po mrklom mraku, jer me i po danu hvata jeza.

Tako danas izgleda tvornica za preradu mesa ‘Zagrepčanka’, poznatija kao stara zagrebačka klaonica, koja je za vrijeme Jugoslavije bila jedan od najunosnijih objekata u državi.

U zgradama klaonice na istočnoj strani metropole radnici su svakodnevno klali životinje te su dobiveno meso pakirali za daljnju prodaju. To je bilo zlatno doba klaonice. Danas, deset godina nakon što je tvrtka proglasila stečaj, tvornica je u rasulu. Stara klaonica, iako proglašena kulturnom baštinom i spomenikom industrijske arhitekture, već godinama propada. To je primijetio i dvojac Ricov – Kovaček koji stoji iza kluba Pepermint u Ilici.

Ovi momci odlučili su staru klaonicu pretvoriti u središte kulture i zabave u Zagrebu. Žele da klaonica bude mjesto u kojem će se okupljati mladi alernativci koji će iz nekadašnje tvornice crpiti nove ideje i kreirati svoja remek-djela. A kada se zažele zabave, očekuju ih najbolji koncerti elektronske glazbe u gradu. Svaku večer novi party.
Tvornički gigant postao ruglo

Zagreb tako ovim projektom dobiva svoj “meat packing district”, umjetnički i zabavni centar po uzoru na europske metropole i američki New York. I ne bojte se, mislili su dečki na struju, dofurali su agregat pa će posjetitelji ipak moći vidjeti tko stoji pokraj njih.

Kako je uopće došlo do toga da nekada najprofitnija zagrebačka tvornica postane ruglo koje netko mora spašavati?

Tvornica je izgrađena 1934. kao kompleks objekata koji se prostiru na nekoliko hektara zemlje. Svakog su dana Zagrepčani i Zagrepčanke dolazili na svoje radno mjesto u Heinzelovoj ulici i pakirali meso. Sve do 2001. godine kada je tvornica morala proglastiti stečaj zbog nastalih dugova.

Stečaj tvornice iskoristio je zagrebački gradonačelnik Milan Bandić koji je iste godine kupio zemljište od tvrtke Zagrepčanka d.o.o za 118 milijuna kuna. Klaonica nije dugo bila u Bandićevim rukama jer je došla 2007. i gradonačelnik je pod svaku cijenu morao spasiti gradski proračun.

Kako je tada još uvijek bio u Skupštini Zagrebačkog holdinga, predložio je da Holding od Grada Zagreba otkupi zemljište na kojem se nalazi desetak objekata za 251 milijun kuna. Holding je ubrzo raspisao natječaj za kupnju polovine zemljišta, a već je 2008. proglašen pobjednik. Natječaj je dobila tvrtka Institut IGH Jure Radića koja je ponudila iznos od 328 milijuna kuna. No, do realizacije te kupnje nikada nije došlo. Holding je tvrdio da mu IGH nikada nije isplatio ugovoreni novac, a IGH da nije znao da postoje pravno-imovinski sporovi vezani uz Zagrepčanku. Prepucavanje je završeno kada su 2009. konačno raskinuli ugovor.
Spašavali je koncerti

IGH je na Zagrebačkoj burzi objavio da odustaje od kupnje zemljišta, ali ga je Holding preduhitrio te je, kako su izjavili u tadašnjem priopćenju za javnost, ‘radi sprečavanja daljnje štete koju trpi’ raskinuo Ugovor o kupoprodaji i Dodatak Ugovoru o kupoprodaji Zagrepčanke, i to samo sat vremena prije nego što je IGH podnio zahtjev za istim.

Zagrebački holding je, zato što je prvi raskinuo ugovor, zadržao uplaćene kamate i jamstva za zemljište Zagrepčanke koje su do prekida ugovora iznosile 4,7 milijuna eura. I tako je stara klaonica i dalje nastavila propadati.

Tek nekada klaonica bi oživjela zbog pokojeg koncerta koji bi se održao na ovoj, napuštenoj ali vrlo atraktivnoj lokaciji. Stara Zagrepčanka jedan je od najatraktivnijih prostora u gradu jer se nalazi u blizini strogog centra grada, a u blizini nema stambenih zgrada niti stanara koji bi se mogli žaliti na glasnu muziku. Zbog svoje veličine, desetak objekata na nekoliko tisuća metara kvadratnih, stara klaonica ima predispoziciju da se upravo u njenim ogradama stvori novi centar kulturnog i noćnog života.

„Trenutno izgleda kao da svi putevi vode na groblje“, kazao je za AFP Abdul Manan Gajen koji je izgubio dva sina, dok mu se treći u bolnici bori za život, zajedno sa više od 100 seljana u kritičnom stanju.

- Potpuno smo uništeni – kazala je jedna žena čiji je suprug umro nakon ispijanja rakije u kući rođaka koji je proslavljao rođenje sina.

Njena 30-godišnja komšinica ostala je sama sa četvoro dece koje ne zna kako će prehraniti, dok je 23-godišnja Anvara ostala udovica samo nekoliko dana od udaje.

Žrtve toksične rakije umrle su u strašnim bolovima, uz povraćanje i dijareju, ostavljajući za sobom žene i decu čija je budućnost sumorna. U bolnicama, lekari kažu da je rakija tako toksična da ne postoji nikakav lek.

- Kada dođu do nas, već su napola mrtvi. Ne reaguju ni na kakav lek – kaže obeshrabreno jedan lekar.

Indijske vlasti su saopštile da je talas smrtonosnih trovanja izazvan visokim nivoom metanola, veoma toksičnog sredstva koje se koristi i kao antifriz i pogonsko gorivo, a koje se često dodaje ilegalno proizvedenom alkoholu.

Akcija je, međutim, naišla na kritike određenog broja roditelja kao i organizacija za zaštitu ženskih i građanskih prava koje smatraju da se time „krše ljudska prava devojaka“ i da to „nije pravi način da se skrene pažnja na problem tinejdžerske trudnoće“. Gradski oci ističu da njihova ponuda ima dvostruku prednost – „ne samo da će ovom metodom biti iskorenjen problem maloletničke trudnoće već će povećati broj obrazovanih žena u zemlji“.

Oni su uvereni da će, ukoliko se akcija pokaže uspešnom, njihov primer slediti i drugi gradovi. Do ove odluke uprava grada Bo došla je nakon izveštaja o zabrinjavajućem porastu broja tinejdžerskih trudnoća i abortusa. U ministarstvu za socijalno staranje navode da je od januara do septembra ove godine zabeleženo 500 slučajeva trudnoće među maloletnicama samo u jednoj oblasti.

Brejvik je vremenom razvio „paranoidnu šizofreniju“, kazao je novinarima tužilac Svajn Holden, navodeći zaključke izveštaja koje su sudu danas dostavili psihijatri Sine Serhajm i Torgajr Husbi. Ranije je na sajtu lista Verdens gang objavljeno da su psihijatri zaključili da je Brejvik bio neuračunljiv kada je izvršio masakr.

To znači da desničarski ekstremista koji je pre četiri meseca ubio 77 osoba ne može da bude osuđen na zatvor, već da će biti smešten u psihijatrijsku ustanovu.

Psihijatrijski izveštaj na 240 stranica analiziraće medicinsko-pravna komisija kako bi se uverila da ispunjava sve profesionalne uslove.

Ipak, poslednju reč o krivičnoj odgovornosti Andersa Beringa Brejvika daće sud, koji u većini slučajeva poštuje preporuke eksperata.

Sud u Oslu je 14. novembra Brejviku produžio pritvor za 12 sedmica.

Anders Bering Brejvik (23) je 22. jula najpre aktivirao automobil bombu ispred zgrade vlade u Oslu, kada je poginulo osmoro ljudi, a zatim je pucao i ubio 69 osoba u omladinskom kampu na ostrvu Utoja, oko 40 kilometara udaljenom od Osla.

Brejvik je priznao izvršenje oba napada i naveo da je delovao sam, a kao motiv je naveo protivljenje socijalno-liberalnoj ideologiji i doseljavanju muslimana u Evropu.

Kalifornijska kompanija se nagodila sa grupama za zaštitu potrošača koje su je u januaru tužile pred tamošnjim sudovima zbog neistinitog reklamiranja i prevare.

Proizvođač „pauer balans” narukvica proglasio je bankrot i zatražio sudsku zaštitu dok ne „reorganizuje posao”, javili su američki mediji.


Širom sveta se za narukvice od silikona sa hologramom tvrdilo da povećavaju snagu i izdržljivost na treninzima, kao i da pospešuju energiju i koncentraciju, zbog čega su preko potrebne sportistima i rekreativcima. Postale su popularne pre nekoliko godina, između ostalog i zbog toga što su se u javnosti sa njima pojavljivale planetarne zvezde poput Šejkina O’Nila, Kristijana Ronalda, Roberta de Nira, Džerarda Batlera, Dejvida Bekama, pa čak i Kejt Midlton.

Prodati su milioni primeraka. U SAD je cena komada 30 dolara (22 evra), a u evropskim zemljama 40 evra. U Srbiji se „pauer balans” prodaje u barovima, teretanama i radnjama sa sportskom opremom za 2.500 dinara.

Ranije ove godine na srpskom tržištu su se pojavile i silikonske narukvice pod drugim imenom, za koje distributeri, na pola strane u dnevnim novinama, tvrde da je za njima „poludeo ceo svet”.

Najčešće ih možete videti u teretanama, među onima koji hoće da ojačaju i bolje iskoriste trening. Marketing za ove proizvode tvrdi da su „konačno u Srbiji”, ali njihova popularnost na domaćem tržištu se poklapa sa padom prodaje i uništenjem imidža koji imaju u svetu.

„Pauer balans” je prošle godine zaradio 35 miliona dolara, dok je u poslednje tri godine isporučio tri miliona komada. Međutim, ove godine im posao ide znatno slabije što ih je, uz odštete potrošačima i povratak novca nezadovoljnim mušterijama, i nateralo da proglase bankrot.

Posao je počeo da im se kruni na stranom terenu, u Australiji, gde ih je sud pre nekoliko meseci naterao da prvi put priznaju da narukvice nemaju nikakvo dokazano dejstvo na čoveka.

Usledilo je priznanje britanskog ogranka i konačno američkih osnivača:

„Priznajemo da nema pouzdanih naučnih dokaza koji potkrepljuju naše tvrdnje”, rekli su u kompaniji, priznajući obmanu i nudeći povraćaj novca nezadovoljnim kupcima.

I pored svega, „Pauer balans” tvrdi da će nastaviti da pravi i prodaje silikonske narukvice čim sredi finansije.

———————————————-

Manipulisanje „orijentalnom mudrošću”

„Pauer balans” je poznat i kao sponzor košarkaških i drugih takmičenja i ima ugovore sa brojnim sportistima. Učinak narukvica na zdravlje i energiju ljudi objašnjavali su „istočnjačkom filozofijom”.

Osim narukvica, prodaju i znojnice i ogrlice, a u poslednje vreme i traku za usta kakva se koristi za zaštitu vilice u sportovima kao što je boks. Kažu da njena uloga nije samo da sačuva zube, već i da blagotvorno deluje na ljudsku fiziologiju.

J. S.

Ispostavilo se da je Laura Čaves, iznervirana time što je gubila na Monopolu, udarila svog nevenčanog supruga flašom po glavi, a potom je uzela kuhinjski nož i isekla ga po rukama. Policiju je pozvao desetogodišnji unuk Laure Čaves, koji je sa bakom i njenim parnerom takođe igrao Monopol.

Lekari Hitne pomoći saopštili su da žrtva napada ima teške povrede, ali mu život nije ugrožen. Čaves je optužena za pokušaj ubistva, a ostala je u zatvoru jer nije mogla da plati kauciju od 5.000 dolara, prenosi AP.

U Berlingtonu, u severoistočnoj državi Vermont jedan muškarac je nađen mrtav sa prostelnom ranom u glavi, navodi lokalni list, u kome se dodaje da bi moglo da se radi o samoubistvu.

Prema video snimku objavljenom na vebsajtu lista vidi se kako policija poziva demonstrante da evakuišu mesto gde su postavili logor i da im dozvole da sprovedu istragu, dok gradonačelnik pokušava da umiri napetu situaciju između demonstranata i policije.

U Ouklendu u Kaliforniji još jedan muškarac poginuo je od metka, moguće posle svađe, na mestu gde se nalaze demonstranti, prenose lokalni listovi. Na vebsajtu demonstranata www.occupyoakland.org, potvrđuje se da je čovek ubijen iz vatrenog oružja, ali se ne daju detalji. List Los Anđeles tajms piše da je gradonačelnik Ouklenda tražio da se demonstranti evakuišu sa mesta gde su postavili logor.
Pored toga jedan čovek je pronađen mrtav logoru grupe „Okupirajmo Nju Orleans”, u jugoistočnoj državi Luizijani, navodi se na vebsajtu demonstranata. Čovek star 53 godine koji nije imao nikakve povrede bio je mrtav dva dana kada je pronađen. Pokret „Okupirajmo Vol Strit” koji je počeo na Menhetnu inspirisao je slične demonstracije širom SAD, a i sveta. Lepeza zahteva se uglavnom odnose na kritiku intersa korporacija koje su, kako smtraju krive za ekonomske nedaće i neravnomernu distribuciju privrednog bogatstva.

Beta-AFP

„Dragi Berluskoni, evo još jedne prilike da da pobegnete sa „Rajanerom“. Karte u jednom smeru već od 9,99 evra“, stajalo je u oglasu koji je juče objavljen na zvaničnoj internet stranici ove kompanije prenosi „Skaj njuz“.

Uz oglas ide i karikatura Berluskonija koji u rukama drži izdanje kalendara za 2012. godinu „Rajanerove devojke“ u kojem stjuardese poziraju u bikiniju. U aviokompaniji su verovatno shvatili da su preterali, pođšto oglasa danas više nema na njihovom sajtu.

Bahmanova je inače poznata po ne previše osmišljenim izjavama, pošto je jednom prilikom kazala da ne postoje dokazi da je ugljen-dioksid štetan gas, kao i da bi nezaposlenost u Americi bila svedena na nulu kada bi bila ukinuta minimalna zarada, pošto bi poslodavci mogli da angažuju radnike po bilo kojoj ceni rada.

- Staviću to pitanje na dnevni red. Svi članovi komisije trebalo bi da razmišle o ovom predlogu. U ovom trenutku pravilo ofsajda je komplikovano. Sudija bi trebalo da poništi gol samo ako je potpuno jasno da golmana ometa protivnički igrač – kazao je Bekenbauer nemačkim medijima.

Povod za ovakvu reakciju je prošlonedeljna utakmica Bundeslige u kojoj je Hanover izgubio od Kelna sa 2:0. Na tom meču pri vođstvu 1:0, poništen je gol Hanovera, jer je Kone bio u ofsajdu i stajao blizu golmana i navodno ga ometao u intervenciji.

Bekenbaure je predložio i da se u budućnosti crveni kartoni daju samo za najteže prekršaje, čak i ako je u pitanju penal.

- Ako se radi o bezazlenom prekršaju, penal i žuti karton su dovoljna kazna. Trebalo bi da se crveni kartoni dobijaju samo za brutalne prekršaje. Sudije moraju da imaju slobodu u donošenju odluka -zaključio je Bekenbauer.

Znanstvenici sa sveučilišta fizike i astronomije u Tel Avivu načinili su okruglu traku iznad koje poluvodič može ‘lebdjeti’, zahvaljujući fenomenu ‘kvantne levitacije’.

Kada je materijal u supravodljivom stanju, koje uključuje vrlo niske temperature, jako je dijamagnetičan. To znači da, kada magnetsko polje dolazi izvana, stvorit će jednako suprotstavljeno magnetsko polje pa će ga ‘zarobiti’ na mjestu. U priloženom videu kvantna levitacija izvedena je s pakom načinjenim od itrij-barijeva oksida bakra ohlađenim tekućim dušikom.

Izvor: http://www.znanost.com/clanak/znanstvenici-potvrdili-levitiranje-je-moguce/#ixzz1bhfsAgSj

„Bler i Nazarbajev godinama se poznaju i veoma uvažavaju“, izjavio je predstavnik za štampu kazahstanske vlade Nurlan Jerimbetov, prenosi DPA.

Nazarbajev se na čelu Kazahstana nalazi otkako je ta država stekla nezavisnost 1990. godine, a udruženja za zaštitu ljudskih prava često ga optužuju za kršenje osnovnih prava i proganjanje opozicije. Više kazahstanskih političkih analitičara smatra da je Nazarbajev angažovao Blera da na međunarodnom planu zastupa režim na najvišem nivou.

Danska je prva zemlja koja je, zabrinuta zbog rastuće stope gojaznosti, odlučila da dodatno oporezuje proizvode koji uzrokuju debljanje.

Od sledeće subote, u Danskoj će biti skuplji maslac, grickalice i čokolada, pa se veruje da konzumiranje tih namirnica biti smanjeno za oko deset odsto godišnje.

Prema najavama države, očekuje se da će ovaj porez, osim na zdravlje stanovnika, pozitivno uticati i na državni bužet, jer se očekuje dodatni prihod od oko 300 miliona evra, prenose mediji.

Strojovođe i njihovi pomoćnici kažu kako su ih zbunile tračnice i krajolik kojim nikada nisu vozili. Zbog pogreške je bilo dosta izgledno da vlak doživi sudar, ali to se srećom nije dogodilo.

Uhapšeni su prema saznanjima policije od 30. maja do septembra podmetali u prodavnice IKEA u Belgiji, Holandiji, Francuskoj, Nemačkoj i Češkoj ucenjujući skandinavskog proizvođača nameštaja da plati da bombe ne eksplodiraju.

Posle poslednje podmetnute bombe u Pragu zahtevali su šest miliona evra, a zapretili su daljim eksplozijama ako IKEA bude oklevala da isplati novac.

Dvojica 39-godišnjih Poljaka uhapšeni su na severu Poljske u Kujavsko-pomeranijskom vojvodstvu.

Reč je o jednom sitnijem kriminalcu koji je već došao u sukob sa zakonom zbog prodaje droga, dok je drugi, po svemu suedći mozak cele operacije, fakultetski obrazovan, poliglota, radio kao menadžer u nekoliko velikih kompanija.

„Uhvatili smo ih u automobilu. U njemu su imali brojne dokaze – laptopove, mobilne telefone ali i odeću, perike i maske koje su koristili da se kamufliraju“, kazao je danas novinarima šef poljske policije Andžej Matejuk.

On je dodao da su uhapšeni vrlo vešto otvarali račune i razumeli se u transfere novca, tako da mogu da prate da li je novac koji su tražili kao otkupninu stigao.

Prve policijske ekspertize pokazuju da su tempirane bombe izrađene vrlo profesionalno. Bomba podmetnuta u prodavnicu u Pragu mogla je da povredi ljude u prečniku od 30 metara.

Fond UN za stanovništvo procenjuje da u svetu sada živi oko 6.993.050.000 ljudi, dok američka demografska služba procenjuje da ih ima oko 6.964.918.000.

I „svetski sat“ koji odbrojava stanovništvo približava se cifri od sedam milijardi. Na tom satu broj stanovnika sveta svakoga dana veći je u proseku za više od 200.000.

Najviše ljudi, slažu se sve procene, živi u Kini koja broji oko milijardu i 330 miliona stanovnika.

Druga najmnogoljudnija zemlja sveta je Indija sa više od milijardu i 150 miliona žitelja. U zemljama Evropske unije živi gotovo pola milijarde ljudi, a u SAD oko 310 miliona.

Prema podacima svetskog sata stanovništva, na svetu ima 0,502 odsto više muškaraca nego žena, što znači da na 200 žena u proseku dolazi 201 muškarac.

Nešenal džiografik (National Geogrpahic) pokušao je da „sastavi“ reprezentativi primerak stanovnika sveta. Ukrštanjem statističkih podataka došlo se do zaključka da bi reprezentativni Zemljanin bio Kinez (19 odsto svetske populacije) koji govori mandarinski jezik (13 odsto).

On bi, kako navodi Nešenel džiografik, bio hrišćanin (33 odsto svetskog stanovništva), bio bi pismen (82 odsto), živeo bi u gradskom okruženju (51 odsto) i radio u uslužnim delatnostima (40 odsto).

Na svetskom satu stanovništva prikazani su i statistički podaci o domaćim životinjama na osnovu kojih se procenjuje da na svetu ima pet puta više kokošaka nego ljudi (38.208.074.000).

Od domaćih životinja po brojnosti su na drugom mestu patke kojih ima oko 1.954.169.000, treće su svinje kojih je nešto manje od milijardu – 990.857.000, dok zečeva koji su poznati po brzom razmnožavanju ima 851.702.000.

Na svetu, tvrde statističari, živi i oko 469.362.000 ćurki, 383.605.000 ovaca, 294.605.000 koza i 217.075.000 krava.

Kada je reč o ljudima, brojke pokazuju da broj stanovika sveta poraste za jednu milijardu za otprilike 12 godina. Cifra od šest milijardi dostignuta je 12. oktobra 1999. godine, dok je pet milijardi ljudi bilo 11. jula 1987. godine.

Na svetu se do sada rodilo više od 106 milijardi i 790 miliona ljudi, a 20. vek je počeo sa 1,6 milijardi stanovnika.

Odeljenje za ekonomska i socijalna pitanja UN saopštilo je početkom maja da bi do kraja veka svet mogao da ima 10,1 milijardi stanovnika, a 9,3 milijardi do sredine veka.

Veći deo ovog prirasta, procenjuje se, daće zemlje s visokom stopom rađanja od koji se 39 nalazi u Africi, devet u Aziji, šest u Okeaniji i četiri u Latinskoj Americi.

Ova projekcija se zasniva na sadašnjim pokazateljima. Ako bi se prosečan broj dece po jednoj ženi uvećao za pola, svet bi do 2050. imao 10,6 milijardi ljudi, a 2100. skoro 16 milijardi ljudi.

S druge strane, ako bi se rađalo u proseku pola deteta manje svet bi 2015. imao 8,1 milijardu ljudi, ali bi do kraja veka stanovništvo bilo smanjeno na 6,2 milijarde ljudi.

Prema američkoj demografskoj službi, godišnja stopa prirasta stanovništva u 2011. je 1,113 odsto, što je znatno ispod proseka u prethodnih 60 godina od 1,64306 odsto.

Stopa prirasta stanovništva je najveća bila 1960-ih kada je premašila dva odsto, ali od tada postojano pada, pa se računa da će do pete decenije ovog veka pasti ispod 0,6 odsto.

Ig Nobela za fiziologiju dobili su Ana Vilkinson, Natali Sebanz, Isabela Mandl i Ludvig Huber za njihovu studiju „Nema dokaza o zaraznom zevanju među crvenonogim kornjačama“. Nagrada za hemiju otišla je Makoto Imai, Naoki Uršihati, Hideaki Goto, Koičiro Mizoguči i Junići Murakami za njihov vasabi alarm.

U sferi medicine nagrađeni su Metju Luis, Piter Šnajder, Robert Feldman, Robert Pjotrzak, Dejvid Darbi i Pol Maruf za njihovo istraživanje o tome kakav uticaj na čoveka ima suzdržavanje od mokrenja.


Kada je psihologija u pitanju Ig Nobela dobio je Karl Halvor Tejgen za njegov pokušaj da pronikne u surž razloga koji tera ljude da uzdišu.

Deril Gvini Dejvid Rentz nagrađeni su za otkriće da pojedine vrste buba pokušavaju da se pare sa određenim australijskim flašama piva.

Ig Nobel za fiziku primilu su Filip Perin, Ciril Perot, Dominik Devitern, Bruno Ragaru i Herman Kingma zbog pokušaja da otkriju zašto bacači diska osećaju vrtoglavicu a bacači kugle ne.

Džon Peri sa Univerziteta Stanford dobio je nagradu za književnost za „Teoriju strukturisanog odugovlačenja“ koja se bavi tehnikom stalnog rada na „nekom važnom poslu“ kako bi se izbegao još važniji posao.

Autoras Zukoras dobio je prestižnu Ig Nobel nagradu za mir zbog rešavanja problema nepropisno parkiranih automobila – gaženjem istih oklopnim vozilom.

Nagrada za matematiku posvećena je svim osobama u ljudskoj istoriji koje su predviđale kraj sveta jer nam je to pomoglo da budemo izuzetno pažljivi prilikom iznošenja matematičkih hipoteza i proračuna.

Nagrađeni su:

- Doroti Martin koja je predvidela da će kraj sveta biti 1954.

- Pat Robertson koji je prevideo kraj čovečanstva za 1982.

- Elizabet Kler Profet koja je označila 1990. kao kobnu za sve ljude

- Li Jang Rim koji je prorekao smak sveta za 1992.

- Kredonija Mverinde koja je najavila smak sveta za 1999.

- Harold Kamping koji je predvideo kraj sveta za 1994. pa pomerio na 2011.

U trenutku kada je trebao izvršiti ubojstvo Jesus je poklekao i priznao cijeli plan. Tada je odlučio pomoći svojoj novoj ljubavi pa je uzeo kečap kako bi iscenirao njenu smrt. Par je na taj način odlučio naplatiti ubojstvo bez da itko doista nastrada. Jesus je potrgao majicu svoje navodne žrtve, premazao je kečapom, a pod ruku joj gurnuo mačetu. Sve je trebalo izgledati kao da je Iranildes ubijena ubodom oštrice.

‘Žrtvu’ je fotografirao i poslao fotografiju Mariji, kako bi ona uplatila novac. Plan je bio savršen, sve do trenutka dok naručiteljica nije tri dana kasnije slučajno ugledala ubojicu kako se ljubi sa svojom navodnom žrtvom!

Brzo je pojurila u policijsku stanicu i optužila Jesusa za iznudu novca. Taj potez joj se odbio u glavu, jer je par inspektorima tada otkrio što se doista trebalo zbiti.

Ubojica i ‘žrtva’ će se pred sudom naći zbog optužbi za iznudu, a naručiteljica će morati opravdati svoje prijetnje smrću.

Ono što mnogima nije jasno je kako to da Maria nije vidjela da se mačeta nalazi Iranildes pod rukom?

Raketa kratkog dometa zemlja-zemlja „pritvi“

Portparol indijskog ministarstva odbrane N. Ao rekao je da je raketa, koja može da nosi nuklearnu bojevu glavu, ispaljena sa poligona u Čandipuru u indijskoj državi Orisa i da je raketa pogodila ciljeve sa „veoma visokom tačnošću“, prenela je agencija AP.

Ta raketa zemlja-zemlja može da udari ciljeve do udaljenosti do 350 kilometara. Američka agencija navodi da Vojska Indije uveliko koristi rakete „pritvi“, ali da redovno vrše testiranja tih projektila kako bi „izbrusila“ njihovu preciznost i brzinu.

Ovo je upozorenje Roberta Zelika, predsednika Svetske banke, jednog od najviših funkcionera svetskih finansija. Saopštio ga je u Vašingtonu, na predavanju koje je održao studentima univerziteta „Džordž Vašington”, čime je potvrdio ono što su pre njega govorili i drugi: da sadašnjim neizvesnostima, koje su trenutno najakutnije u Evropi, kumuju pre svega političke kalkulacije. „Isuviše dugo se okleva”, poručio je Zelik, „što je dovelo do toga da je sada preostalo samo nekoliko bolnih opcija.”

Ovo je na neki način i davanje intonacije uoči jesenjeg zasedanja Svetske banke i Međunarodnog monetarnog fonda, ovde u Vašingtonu, od 23. do 25. septembra, gde će u fokusu biti pre svega akutna dužnička kriza u evrozoni i fiskalne nevolje njene najugroženije članice – Grčke.

Pre toga poseban sastanak ovde će održati ministri finansija Brazila, Rusije, Indije, Kine i Južne Afrike – kako bi diskutovali kako da pomognu Evropi! Ako je nekome bio potreban dokaz da se promenio ne samo međunarodni politički poredak, nego i ekonomski, od ovog većeg nema.

U okolnostima kada su tradicionalne ekonomske sile na silaznoj putanji, ove „razvijajuće” ekonomije, uz Južnu Koreju i Indoneziju, doprinosiće sa više od polovine globalnom ekonomskom rastu do 2025. godine. Zelik je, između ostalog, podsetio da Kina već danas troši 50 odsto sveg cementa koji se proizvede u svetu.

Predsednik Svetske banke, inače bivši visoki funkcioner u vladi Džordža Buša, kritikovao je i sopstvenu zemlju, zbog toga što nije u stanju da se nosi sa rastućim budžetskim deficitom. Japan je pak ukoren zbog otpora strukturnim reformama svoje ekonomije koje bi je izvele na put dinamičnijeg rasta.

Seriji javnih poziva da se spreči bankrot Grčke, pre svega zbog lančane reakcije koju može da izazove u bankarskom sistemu Evrope (pa i Amerike), pridružio se i Timoti Gajtner, sekretar američkog Trežerija (Ministarstvo finansija), koji je pre dva dana konstatovao da je kriza u evrozoni pre svega kriza političkog odlučivanja.

U najnovijoj izjavi, datoj na jednoj konferenciji u Njujorku, nastojao je međutim da „spusti loptu” i smiri nervozu berzanskih investitora, ocenom da „nema šansi” da glavne zemlje Evrope dozvole da njihove vodeće finansijske institucije dožive sudbinu „Braće Liman”, finansijske kuće sa Volstrita čiji je kolaps 2008. bio okidač za tadašnju finansijsku krizu.

Gajtner je poslednjih nedelja veoma angažovan u evropskim poslovima: samo pet dana otkako se vratio sa sastanka ministara finansija i guvernera centralnih banaka Grupe 7 u Marselju, juče je otputovao za Vroclav u Poljskoj, ovoga puta na sastanak sa kolegama iz svih 27 članica EU.

Pažnja sa kojom se u Vašingtonu prate zbivanja na drugoj strani Atlantika razumljiva je ako se ima u vidu da je prošle godine u Evropu otišlo 27 odsto od ukupnog američkog izvoza vrednog 492 milijarde dolara. U ovom bilansu pri tom nije učinak američkih multinacionalnih kompanija koje su registrovane u EU, a čiji je obrt 2010. tamo bio čak 2,75 biliona.

Prema analizi MMF-a, evropska finansijska kriza bi rast američke ekonomije skresala za 0,7 odsto, što je velika suma ako se uzme u obzir da je njen rast u prvoj polovini ove godine iznosio samo 1,8 odsto.

M. Mišić

U cilindričnoj raketi nije bilo ljudi tokom leta, a niko nije povređen ni na zemlji nakon pada letelice koja se otrgla kontroli 24. avgusta, objavljeno je danas.

Nakon što je pad letelice objavljen na sajtu „Volstrit žurnala“, Bezos je priznao neuspeh na internet stranici svoje svemirske kompanije „Blu oridžin“.

Raketa je dostigla visinu od 13.716 metara i brzinu 1,2 puta veću od brzine zvuka, pre nego što se dogodila „nestabilnost tokom leta,“ preneo je „Njujork tajms“.

„Ovo nije ishod kakav smo želeli“, rekao je Bezos. „Ali, znali smo da će biti teško, a tim ‘Blu oridžina’ obavlja izvanredan posao. Već radimo na našoj sledećoj letelici“.

„Blu oridžin“, sa sedištem u Kentu, razvija suborbitalni svemirski brod „Nju šepard“, koji vertikalno poleće i sleće, za transport ljudi do granice sa svemirom.

Ovo je jedna od nekoliko kompanija koje su upravljene ka prevozu turista preko visine od 100 kilometara, koja se obično smatra ivicom svemira, nudeći putnicima nekoliko minuta bestežinskog stanja.

„Blu oridžin“ ima ugovor sa američkom svemirskom agencijom NASA, u sklopu takozvanog komercijalnog programa putovanja, uperenog ka razvijanju sistema transporta astronaut u orbitu. Pad letelice nije bio povezan sa saradnjom sa NASA-om, ističe „Njujork tajms“.

Sedam izgladnelih pasa, koji su proveli 14 dana bez hrane i vode, pojeli su svog vlasnika kada se on sa odmora vratio u rodni grad Manado, u Indoneziji

Susedi su postali sumnjičavi i pozvali policiju nakon što su pred kućom Andrea Lumboge danima stajale poređane putničke torbe.

Policija je otkrila lobanju u kuhinji, a ostatak tela pred kućom, preneo je informativni portal Viva njuz. Lumboga je stigao kući u sredu, 31. avgusta, a njegovo telo pronađeno je juče. Policija sumnja da su izgladneli psi napali i pojeli vlasnika, kao i još dva psa iz grupe, čije su kosti pronađene u kući.

2. Prvo poznato ime Menhetna bilo je Novi Amsterdam, što se odnosilo na njegov južni deo gde je bila holandska luka.

3. Njujork je bio prestonica od 1789. do 1790.

4. Njujorčani putuju u proseku 40 minuta svakodnevno do posla.

5. Više od 47 odsto stanovnika Njujorka starijih od 5 godina kod kuće govori jezikom koji nije engleski.

6. Central park je veći od Monaka.

7. Veće grada Njujorka broji 51 člana i zakonodavno je telo.

8. Prosečna prodajna cena stana na Menhetnu je oko 1,49 miliona dolara.

9. Taksi vozila su žute boje zato što je Džon Herc, osnivač kompanije, smatrao da je žuta boja najuočljivija za oko. Bio je u pravu.

10. Banka federalnih rezervi na njujorškom Vol stritu ima podzemne prostorije na 25 metara dubine gde se čuva oko 25 odsto svetskih zlatnih poluga.

11. Njujork godišnje poseti oko 45 miliona stranih i domaćih turista. Potroše oko 25 milijardi dolara.

12. Prosečna cena hotelske sobe je 267 dolara.

13. Više od 250 filmova godišnje snima se na ulicama Njujorka.

14. U proseku se 4,9 miliona ljudi preveze svakog dana podzemnom železnicom u Njujorku.

15.Sistem njujorške podzemne železnice sastoji se od 26 trasa i 6.200 vagona koji se zaustavljaju na 468 različitih stanica.

16. Više od 12.700 licenciranih taksista saobraća na ulicama Njujorka.

17. Više do 18.600 restorana i mesta gde se služi hrana posluje u Njujorku, a prosečna cena večere iznosi oko 39 dolara (uključujući i piće, taksu i bakšiš)

18. Prema popisu iz 2000. 8.008.267 ljudi živi u Njujorku

19. Oko 790.000 kompanija posluje u Njujorku

20. Iako postoje mnoge legende o nastanku nadimka grada – Velika jabuka, većina istoričara se slaže da potiče od pisca koji je pratio trke konja 1920-ih i pisao za novine New Yourk Morning Telegraph.