Vatikanski znanstvenik, svećenik Guy Consolmagno, kaže da bi bio oduševljen kad bi se ljudska rasa susrela s inteligentnim izvanzemaljcima, te bi bio presretan ako bi ih krstio.

Njegove riječi u budućnosti otvaraju mogućnost za svemirske misionare koji bi krenuli na put prema zvijezdama kako bi preobratili izvanzemaljce na kršćanstvo.

Dr. Consolmagno tvrdi da znanost i religija mogu koegzistirati, odbacuje kreacionizam, te kaže da je kontroverzna teorija „inteligentnog dizajna“ prema kojoj jedino Bog može objasniti rupe u teoriji revolucije – loša teologija.

Dr. Consolmagno jedan je od dvanaestorice astronoma zaposlenih u Vatikanu koji kaže da Crkva stoljećima podupire i financira znanost.

Svećenik kaže da nema ništa protiv ideje o postojanju izvanzemaljskog života, te da bi krstio izvanzemaljce jedino ako bi oni sami to tražili.

Ali, dr. Consolmagno tvrdi da su šanse za kontakt s izvanzemaljcima veoma male.

„Ako uzmemo u obzir da se prvo moramo susresti, te da oni moraju biti inteligentni, i još k tome činjenicu da se moramo sporazumijeti – ako to sve zbrojimo, rekao bih da su šanse vrlo male“, rekao je Consolmagno.

„Bog je veći od čovječanstva. Bog je isto tako i bog anđela. Bilo koje biće, bez obzira koliko ima pipaka, posjeduje dušu“, kaže svećenik.

Dr. Consolmagno (57), kurator papine kolekcije meteorita, iskusan je astronom i planetarni znanstvenik u Vatikanskom opservatoriju, a prije obraćenja 15 godina je radio kao znanstvenik u Kaliforniji.

U okviru konferencije iz 2001. godine “Disclosure Project”, svedoči 500 eksperata, bivših zvaničnika država, vojnih oficira, astronauta, pilota, radarskih operatera, naučnika i stručnjaka koji su radili na tajnim programima i koji imaju istoriju zaposlenja u kompanijama vojno industrijskog kompleksa.

Zvanična istraga francuskih naučnika i vojnih činovnika, Cometa Report, iz 1999. godine završena je sa zaključcima da je fenomen NLO-ova, realan, i deo slučajeva najverovatnije pretstavljaju letelice vanzemaljskog porekla.

Bela Kuca tvrdi da nema skrivanja informacija, na sta sam im poslao pitanje, zasto javnost nema pristup radio linkovima prijemnih podataka koje salju sonde sa Marsa i oko Meseca, kako bi se mogli verifikovati podaci i uveriti da je sve prikazano bez cenzure, jer i na objavljenim slikama se suvise toga vidi sto pretstavlja tragove bar davne civilizacije. Americki kolosalni vojni budzet izdvaja ogromne sume za tajne programe o kojima niko ne zna nista, dok za zvanicno istrazivanje svemira ide 100 puta manji iznos. Vanzemaljci ce se uskoro pokazatii sami bez obzira na drskost vlastodrzaca u svetu.

Ispred Egzopolitičkog Saveta Srbije sam poslao i Vladi Srbije dokumente i objasnio im situaciju sa vanzemaljcima i zahtevao od njih da se ukljuce u svetsku inicijativu za razotkrivanje istine. Uloga ESS je priprema naroda i politicara za susret sa vanzemaljcima koji sledi u najskorije vreme.

gfserbia blogspot

Više od 5.000 ljudi potpisalo je peticiju u kojoj se zahteva od Bele kuće da obelodani dokaze i svoja saznanja o vanzemaljcima, dok je više od 12.000 ljudi potpisalo drugu peticiju u kojoj se zahteva zvanično priznanje da vanzemaljci postoje i kontaktiraju ljude.

Zvaničnik odeljenja Bele kuće za nauku i tehnologiju Fil Larson odgovorio je na ove peticije rekavši da američka vlada nema dokaza da život postoji van zemlje ili da su vanzemaljci kontaktirali bilo kog pripadnika ljudske rase.

Živjeli su u gradovima i selima. Prema legendi, gradove je osnovao Bog, njihov zaštitnik, a vladar grada bio je božji predstavnik. Sumerskim gradovima vladalo je svećenstvo, a ostalo stanovništvo bilo je slobodno, plaćali su porez, ali nisu se smjeli upletati u politiku. Sumer je odmah na početku dosegao vrhunac svoje moći, a kasnije je postupno oslabio, a to dokazuje na velik početni priljev znanja koje je kasnije zaboravljeno.

Sumerani su promatrali rast i opadanje vode te su na taj način su napravili kalendar. Zapanjujuća činjenica o Sumeranima je da su znali da godina ima 365 dana, 6 sati i 11 minuta, što se od današnjih proračuna razlikuje samo tri minute! Podijelili su dan na 86400 sekundi, dakle, 24 sata od 60 minuta sa po 60 sekundi. Impresivno zar ne? Pisali su tvrdim pisaljkama na glinenim pločicama pa je njihovo pismo nazvano klinasto pismo. Zecharia Sitchin, profesor koji je cijeli život podredio Sumeranima otkrio nam je kako postoji još mnogo zapisa koje nisu uspjeli dešifrirati. Te pločice su pronađene početkom 20. stoljeća.

Pretpostavlja se da su Sumerani napisali prvi knjige na svijetu, da su znali za statički elektricitet i električnu energiju. Imali su znanje iz područja optike, a moguće je da su znali i za mikroskop. Njihovo znanje iz astronomije bilo je ne odlično, nego izvanredno. Znali su za Uran i Neptun, mada se Uran samo ponekad može vidjeti golim okom, dok se Neptun ne može vidjeti. Sumerani su znali da se sve planete i njihovi sateliti istog datuma i u istoj točki svakih 2268 miliona dana tj. svakih 6300 godina od 360 dana nalaze u istoj ravnini na nebu. Ali naravno to nije sve od njihovog astronomskog znanja. Kao što smo već rekli njihovo astronomsko znanje je ogromno, pa je logično da ono nije ograničilo samo na naš planetarni sustav. Oni su poznavali i zagonetno zviježđe Sirijus B koje je otkriveno tek 1862. godine i to teleskopom s promjerom od 40 cm. I opet, po stoti put se moramo pitati kako su oni mogli vidjeti nešto što smo mi tek uspjeli vidjeti prije gotovo 150 godina? A među ostalim planetima u našem sunčevom sustavu otkrili su i 10. planet, Nibiru. Prema njihovim zapisima taj planet je četiri puta veći od Zemlje. On kruži eliptičnom putanjom unutar Mliječne staze i ulazi u Sunčev sustav svakih 3600 godina. Suvremeni znanstvenici su otkrili postojanje nepoznatog planeta na rubu našeg Sunčevog sustava za koju vjeruju da je Nibiru. Taj planet je vrlo velike, moguće da je i do pet puta veći od Zemlje. Dok znanstvenici NASA-e opovrgavaju bilo kakve navode da postoji Nibiru, navodeći da bi se on davno otkrio i da bi do sada bio vidljiv golim okom. No gdje se danas nalazi Nibiru nije poznato, ali čak i da znanstvenici znaju, ne vjerujem da bi tu informaciju podijelili s nama običnim smrtnicima. U njihovim zapisima također stoji da su taj planet nastanjivali bića visoke civilizacije koji su se zvali Anunnakiji.

Prema zapisima koje su nam ostavili Sumerani, Anunnaki su prvi put na Zemlju sletjeli prije 450.000 godina. Oni nisu došli da bi se igrali Boga, nego su došli radi vađenja ruda koje su im bile potrebne za njihov planet. Vladar domovine Anunnakija zvao se Anu i imao je sina Enkija koji je bio glavni genetički znanstvenik. Shvatio je da je to pretežak posao za njegove ljude pa je dao svome sinu zadatak. Enki je od svog oca dobio zadatak da stvori novo biće, roba radnika, putem genetskog inženjeringa. Biće je moralo biti dovoljno napredno da obavlja složene poslove, naprednije od životinja, a manje napredno od njih samih da mogu opravdati zašto ih tretiraju kao robove. Nakon mnogo neuspjeha, Enki je uspio. Stvorio je Homo sapiensa.

Vođe Anunnakija bili su zadovoljni te su ih stavili da rade u rudnicima u Mezopotamiji na području današnjeg Iraka. No Enki je želio više. Želio je stvoriti biće po svom ugledu, slično ne samo fizički nego i mentalno, intelektualno, emotivno i duhovno, uključujući i vidovnjačke sposobnosti. Ostali Anunnakiji bili su ljuti i pokušali su uništiti Enkijevu kreaciju. Došlo je do ledenog doba i Velikog potopa. U pokušaju sabotaže, Enki se dosjetio kako spasiti svoju kreaciju, ljude. Naredio je Noi da sagradi arku i tako je spasio ljude.

Drevni narodi smatrali su da su njihovi Bogovi besmrtni. No njihova tzv.besmrtnost je bio njihov dug životni vijek. Enki je vodio prvu grupu Anunnakija na Zemlju prije 450.000 godina, a ipak je bio prisutan sve do 2024. godine prije Krista. No oni su ipak mogli umrijeti, mogli su biti ubijeni npr. u ratu. Zecharia Sitchin vjeruje da je Anunnakijev dug životni vijek rezultat toga kako je život evoluirao na njihovoj planeti, koja kruži oko Sunca 3600 zemaljskih godina, što znači da je jedna njihova godina 3600 naših. Međutim, Neil Freer, tvrdi da su Anunnaki produžili svoj životni vijek pomoću napredne biomedicinske tehnologije. U nekim tekstovima se otkriva da su Anunnakiji ponekad uspjeli oživjeti mrtve. Oni su mogli letjeli avionom do bilo koje točke na svijetu. Bogovi svih drugih zemalja bili su baš oni samo što su imali druga imena.

Sumerani su detaljno opisivali sve te naprave i uređaje u svojim zapisima, pa si mi danas postavljamo pitanja na koja nemamo odgovor: kako su oni to mogli znati 4000.godina prije Krista; kako su mogli tako detaljno opisati letjelice s kojima su Anunnakiji došli sa svog planeta na našu Zemlju? Moderna povijest tvrdi kako oni nisu mogli imate sve te uređaje.

Po svemu ovome Sumerni su bili jedna vrlo tajanstvena civilizacija. Da li je stvarno moguće da su bili razvijeniji nego što smo mi? Da su imali znanje koje možda mi nikada nećemo imati a koje nam je nerazumljivo kako su oni ga imali? Opisivali su predmete koje u ono vrijeme nisu mogli imati. To je znak da su ipak ili imali posjetioce iz svemira ili odnekud drugdje dolazili do podataka. Ako je tako odakle? Sumerani su nestali iznenada, a razlog njihovog nestanka je i danas nepoznat. Možda kada se jednog dana budu uspjeli dešifrirati preostale glinene pločice koje su ostavili za sobom, budemo saznali njihovo podrijetlo i razlog njihovog nestanka.

Izvor: MysteryWithus

Izvor: http://www.znanost.com/clanak/misterij-sumerana/#ixzz1ZWJTXwRu

Šaver je rekao da je proveo nekoliko nedelja živeći ispod zemlje sa nalik demonima vanzemaljcima, čiji opis možemo naći u drevnim legendama i bajkama. Skoro svaka nacija ima priču o drevnoj rasi, koja je živela na Zemlji pre nego što su se ljudi pojavili. Ova podzemna stvorenja su opisana kao neopisivo talentovana, brilijantna i kulturološki obrazovana – oni ne žele da imaju bilo šta zajedničko sa ljudima.

Prema priči američkog pisca, se može odnositi kao prema plodu njegove živopisne mašte. Međutim, stotine čitalaca je odgovorilo izdavaču. Oni su pisali kako su posetili podzemne gradove, da su pričali sa njihovim stanovnicima i da su videli nezamisliva tehnička otkrića, koja su omogućavala komforno opstajanje duboko u planeti. Štaviše, tehnologije podzemnih vanzemaljaca su im bile mogućnost da kontrolišu misli drugih ljudi.

Neverovatna priča je izvršila neverovatan uticaj na naučnike i dala im podsticaj da proučavaju paranormalne aktivnosti. Engleski astronom iz 17. veka, Edmund Halej, pisac Žil Vern, Edgar Alan Po i još neki su pisali u svojim radovima da je Zemlja šuplje nebesko telo. Žil Vern je čak do detalja opisao ekspediciju koja se uputila na put u središte Zemlje,u svom istoimenom kultnom romanu.
Američke vlasti su bile spremile specijalnu naučnu misiju u 18-19. veku, da bi istražili Zemljinu šupljinu.

Nučnici Trećeg Rajha su takođe bili vrlo zainteresovani za misteriozni podzemni svet. Specijalna strogo poverljiva ekspedicija je bila organizovana 1942. Nemački naučnici su se nadali da će instalirati novi radarki sistem ispod tla koji će imati veći domet. Nažalost, rezultat ovog istraživanja nije poznat, ali hipoteze o podzemnoj civilizaciji su dalje napredovale, u drugoj polovini 20. veka.

1963. dva američka rudara, Dejvid Felin i Henri Tron, su pronašla velika vrata u tunelu, iza kojih su otkrili mermerno stepenište. U Engleskoj, rudari mogu da čuju zvuk mehaničkih uređaja ispod zemlje dok kopaju tunel. Jedam engleski rudar je rekao da su oni takođe pronašli stepenište u podzemnim bunarima. Zvuk mašina je postao jasniji, i radnici su pobegli od strahu. Kada su se vratili u tunel, nije bilo stepenica ni ulaza u bunar.

Jedan američki satelit je snimio vrlo zanimljive slike krajem1970. fotografije su objavljivane u mnogim zapadnim naučnim časopisima, na slikama je tamna, lepo oblikovana tačka na severnom polu. Fotografije nisu bile defektivne: slične slike prikazuju iste tamne tačke na polu nekoliko godiina kasnije.

Antropolog Džejms MekKena je pronašao jednu nepoznatu pećinu u državi Ajdaho. MekKena i ostali članovi ekspedicije su čuli vriske i jecanje, kako su se kretali sto metara duboko u pećinu. Istraživači su uskoro pronašli ljudski skelet, ali su morali da zaustave njihovu potragu: miris sumpora je bio nesnosan.

Geolozi ne dele teoriju da je Zemlja ogromna šupljina, mada ne isključuju mogućnost mnogobrojnih velikih šupljih prostora u dubini planete. Ljudski život je teško moguć u ovim šupljinama, temperatura je previsoka i tu ima isuviše malo kiseonika.
Neki naučnici veruju da je podzemna civilizacija vanzemaljskog porekla. Vanzemaljci su verovatno bili umorni od večitih ljudskih ratova i okrutnosti i zato su se povukli u zemlju gde komotno posmatraju razvijanje ljudske civilizacije. Kako god, ako je planeta šuplja iznutra, neko bi pronašao ulaz u podzemlje odavno.
Grupa američkih naučnika veruje da podzemni gradovi postoje ali u četvrtoj dimenziji planete Zemlje. Kada se elektromagnetno polje promeni na Zemlji, vrata se otvore s vremena na vreme i ‘slučajni’ posetioci mogu da vide te podzemne gradove.

Mnoge teorije tvrde da su mnoge misteriozne građevine, kao engleski Stonhendž npr., izgrađene da bi prikrile ulaze u podzemne gradove. Ako ispod Zemlje stvarno žive razumne rase, to bi objasnilo mnoge misteriozne fenomene.

„Trenutno se tri letelice nalaze kod Jupitera. Polazeći od njihove aktuelne brzine kretanja, oni će do Zemlje stići na jesen ove godine“, tvrdi Malej, a prenosi „Esterajh“.

SETI institut je u međuvremenu demantovao ovu vest, objaviviši na svoj sajtu (seti.org) da njihovi naučnici nisu otkrili ništa slično, te da bi takvo sazanje pre svega bilo objavljeno na njihovim internet stranicama.

Prema njegovom mišljenju, letelice će, običnim teleskopima, moći da se vide negde u novembru, kada budu prolazile Mars.

Malej navodi da su naučnici obavestili američku vladu o predstojećoj poseti vanzemaljaca i tvrdi da će od avgusta SAD informisati svoje stanovništvo u vezi mogućeg napada vanzemaljaca.

On smatra da Zemljani mogu da se odbrane od napad svemirskih brodova koji dolaze sa planete „Zeeba“.

Oluja se nadvila nad pustinjom. Srpanj je 1947., stanovnici malenog američkog gradića Roswella posakrivali su se po kućama i birtijama, a u susjedstvu im je, navodno, pao leteći tanjur. Prepun vanzemaljaca. Lokalni je farmer nekoliko dana kasnije u polju pronašao ostatke letjelice za koju je bio siguran da ne može biti ljudske izrade.

Paralelno s pronalaskom dijelova letjelice, nedaleko Roswella stiže i američka vojska. Istražuju mogući pad letjelice koju su primijetili na radaru nekoliko dana ranije. Letjelica se na radaru pojavila, pa nestala, pa stajala na mjestu, pa se micala nemoguće brzo. Konačno su ju izgubili na nebu iznad New Mexica.

Farmer je ispričao cijelom gradu što mu je razasuto po dvorištu, pa vojsci nije trebalo dugo da mu pokucaju na vrata. Dijelovi su zaplijenjeni, a farmer se morao obvezati na vječnu šutnju. Nažalost, vojska nije učinila isto. Izdali su priopćenje za medije, koje je i objavljeno u lokalnim novinama, da su na farmi u Roswellu pronađeni ostaci neidentificiranog letećeg objekta, takoreći NLO-a. Priopćenje je hitno povučeno. Vojska je promijenila priču i tvrdila da se zapravo radi o vremenskom balonu koji je sa sobom povlačio veliku reflektirajuću konstrukciju, kako bi bio vidljiv radaru.

I sve bi ostalo na ispravljenom priopćenju za javnost, da se u sedamdesetim i osamdesetim godinama nisu počeli pojavljivati razni tipovi koji su tvrdili da znaju pravu istinu o Roswellu. Navodno su u blizini pronađena tijela. Djelomično ljudskog oblika, predimenzioniranih glava, bez očnih kapaka i sive boje kože, morali su bili vanzemaljskog podrijetla. Tijela i ostaci letjelice navodno su prebačeni u Nevadu, u supertajnu američku bazu Area 51 gdje su secirani i proučavani. Priča se i da od tih dijelova potiče sva tehnologija koju danas ponzajemo – od mikročipa do modernih aviona nevidljivih radarima.

No te su tvrdnje dolazile od najraznoranijih izvora. Od propalih znanstvenika, do potpunih luđaka. I teško je bilo procijeniti što je istina, a što laž. Sve do prethodnog tjedna, kada je jedan od najuglednijih svjetskih izdavača, Hachette, objavio knjigu Annie Jacobson ‘Area 51: Necenzurirana povijest američke najtajnije vojne baze’. Da se ne radi o još jednom nabrajanju luđačkih teorija zavjere, govori i recenzija New York Timesa, koji tvrdi da je to definitivno najdetaljnije istražena i intervjuima potkrijepljena knjiga o najvećoj američkoj zagonetki – bazi Area 51.
Suluda teorija

Knjiga fino obrađuje sve aktivnosti tajne baze od njezinog nastanka, no jedan segment bode oči i upravo je izazvao lavinu skandaloznih novinskih naslova. Naime, inženjeri iz tajne baze, iako su se zakleli na šutnju, odlučili su konačno progovoriti o događajima iz Roswella. I to bi se najlakše i pojednostavljeno moglo opisati ovako: inspiriran Orson Wellesovom radiodramom ‘Rat svjetova’, Staljin je odlučio uvjeriti američki narod da ih napadaju vanzemaljci. U tom naumu je odlučio iskoristiti nacistički testni avion Horten Ho 229 zaplijenjen nakon Drugog svjetskog rata. Sklopio je i dogovor s jednim od najvećih svjetskih monstruma – doktorom Jozefom Mengeleom, mesarom koji je tijekom rata provodio stravične eksperimente na zatočenicima koncentracijskih logora kako bi za Hitlera stvorio čistu arijevsku rasu. Mengele je po Staljinovoj narudžbi trebao stvoriti grupu deformirane djece koju bi obučili da pilotiraju tajnim avionom, a za uzvrat je Mengele trebao dobiti imunitet u Rusiji i neograničenu slobodu i novac da se i dalje bavi svojim bolesnim eksperimentima.

Deformirana djeca već su u ranoj tinejdžerskoj dobi trebala poletjeti za Ameriku, dijelom zato jer su pilotska mjesta bila minijaturna, a dijelom i kako bi svojim niskim rastom i nehumanim izgledom izazvali što veću paniku. Plan je bio da avion sleti u naseljenom mjestu i proširi paniku, no oluje nad pustinjama New Mexica oborile su avion.

Da, zvuči potpuno suludo. No autorica stoji pri svakoj tvrdnji, potkrijepljuje ih intervjuima, i tvrdi da je to samo mali dio tajne koju skriva baza u Nevadi. A veze između Staljinovog suludog plana i Aree 51 zapravo su i dublje nego što se to na prvi pogled čini. Sve je počelo, kaže Jacobson, razvijanjem atomske bombe. Nakon što su Amerikanci u potpunoj tajnosti u sklopu projekta Manhattan razvili prvo nuklearno oružje, pa ga bacili na Japan i efektno završili rat, bacili su se na malo javnije testiranje svog arsenala. Izabrali su Bikini otočje, usred Tihog oceana za svoj poligon. Kako bi održali novopečeno prijateljstvo sa Sovjetskim Savezom, na testiranje su bili pozvani i ruski predstavnici – jedan znastvenik, te novinar lista Pravda, koji je u stvari bio loše prikriveni ruski špijun. No očiti špijun Amerikance nije pretjerano zasmetao, jer su njihovi špijuni u Rusiji vraćali informacije da Sovjeti nisu ni blizu izrade svoje bombe. Pa zašto se ne pohvaliti.

Autor: Vuk Radić

Objavljeno: 22.05.2011

Roswell više od pola stoljeća povezuju s izvanzemaljcima, što iznimno privlači turiste. Mnogi umisle da su nešto čudno uistinu i vidjeli, ali to nikada ne zabilježe . Takvu pogrešku nije učinio botaničar David Salman iz Novog Meksika i snimio je biljku nalik na kaktus, kakvu nikada prije u životu nije ugledao.

- Privuklo me svjetlo, a kada sam mu se približio vidio sam da je riječ o nekoj čudnoj vrsti kaktusa koja sjaji u mraku i jede kukce. Mislim da je stigao na Zemlju meteorom – rekao je Salman.

Kako je uistinu nešto čudno s biljkom, potvrdili su i drugi botaničari. Nikada prije nisu vidjeli ništa slično. Ali Salmanova se snimka može pronaći na mnogo mjesta na internetu, tako da ako netko zna što je to ovaj botaničar vidio sigurno će javiti.

Ako pak nitko nije ugledao ništa slično, možda ipak imamo dokaz o postojanju nečeg malog i zelenog u Roswellu.

Još uvek nije jasno koliko daleko i koliko visoko ova misteriozna letelica može da se vine – pa čak ni na kakav pogon uopšte uzleće, a u izveštaju se ništa ne kaže ni o njenoj veličini.

Kako se kaže u izveštaju ISNA, novinske agencije iranskih studenata, “neke od prednosti ovog uređaja predstavljaju lak transport i lansiranje i manja buka prilikom leta”.

Dalje se tvrdi da “uređaj pripada novoj generaciji letelica koje uzleću vertikalno i konstruisan je za fotografisanje iz vazduha. Opremljen je automatskim pilotom, stabilizatorom slike i GPS uređajem i poseduje zaseban sistem za snimanje iz vazduha koji se odlikuje visokim HD kvalitetom.”

Iran je ponosan na svoju 2.500 godina staru civilizaciju, ali istovremeno teži da pokaže i da drži korak sa najsavremenijim tehničkim dostignućima. Ambiciozni svemirski program Teherana prilično uznemirava zapad jer ista tehnologija koja se koristi za slanje raketa u svemir može da se upotrebi i za izgradnju interkontinentalnih balističkih raketa.

Za neobičnog dječaka po imenu Boriska prvi sam put čuo iz priča sudionika jedne ekspedicije u anomalnu zonu na sjeveru Volgogradske oblasti koja je u našoj zemlji poznata kao gorski lanac Medveditskaya.

„Zamisli, dok su navečer svi sjedili oko logorske vatre taj mali dječak, star oko sedam godina, iznenada je glasno zatražio tišinu: želio nam je pričati o stanovnicima Marsa i njihovim putovanjima na Zemlju“, rekao je jedan od svjedoka koji je sa mnom podijelio svoje dojmove.

„Pa, netko je i dalje potiho brbljao, i onda je dječak strogo zatražio našu punu pažnju ili ‘neće biti ništa od priče“

I tako je drugi razgovor utihnuo. A ovo je razlog zašto: dječak okrugla lica i velikih očiju, u ljetnoj majici i s frajerskom kapom šiltericom, potpuno nezastrašen odraslima, započeo je nevjerojatnu priču – o marsovskoj civilizaciji, o megalitskim gradovima i marsovskim svemirskim brodovima, o letovima na druge planete, i o zemlji Lemuriji na Zemlji, čiji je život poznavao iz osobnog iskustva, budući da je nekoć doletio s Marsa na taj golemi kontinent usred oceana gdje je imao prijatelje…

Mnoge su šokirale dvije stvari. Kao prvo, neobično znanje koje jedan sedmogodišnjak ne bi trebao imati i, kao drugo, to što Boriskin govor nije bio na razini djeteta iz prvog razreda. Koristio je takvu terminologiju, detalje i činjenice iz prošlosti Marsa i Zemlje da su svi ostali pod dojmom. Samo se po provalama emocija moglo vidjeti da taj ozbiljan i suvisao govor potječe od djeteta.

„Zašto je Boriska govorio na taj način?“, pitao se moj sugovornik. „Očito, potaknulo ga je njegovo okruženje u logoru ekspedicije. Tamo su bili okupljeni zanimljivi, slobodoumni ljudi koji su tražiliodgovore na mnoge zagonetke Zemlje i svemira, i Boris, koji je slušao razgovore tijekom dana, u svom je govoru izrazio neslaganje sa stvarima koje je zapamtio.“

„Čini se da ne. Ovo nije zvučalo kao fantazija.“, tvrdio je moj drug. „Prije se činilo da se radi o prisjećanju prošlosti, sjećanjima iz njegovih prošlih reinkarnacija. Takve pojedinosti nije moguće
izmisliti; mora ih se osobno znati.“

Riječi o sjećanjima na prošle reinkarnacije bile su presudne: shvatio sam da moram upoznati Borisku. Sada, upoznavši njega i njegove roditelje, pokušavam sve sastaviti kako bih shvatio misterij rođenja tog mladog bića.

Sjećanja Boriskine majke

Zanimljivo je da je Boriska došao na svijet u gradu Volzhku, u provincijskom rodilištu, iako je u njegovom rodnom listu kao mjesto rođenja upisano „Zhirnovsk, Volgogradska oblast“. Datum njegova rođenjaje

11. siječnja 1996. u 8.30 ujutro. Astrologu bi to moglo nešto značiti.

Njegovi su roditelji dobri i ljubazni ljudi. Nadježda Kiprijanovich, Borisova majka, dermatologinja je u gradskoj klinici. Diplomirala je 1991. na Volgogradskom institutu za medicinu. Njegov otac Jurij Tovstenev, umirovljeni je časnik, svojevremeno je diplomirao na Visokom vojnom institutu Kamishinskij, a danas radi kao građevinski nadglednik. Oni sami bili bi sretni kad bi im netko mogao pomoći u rješavanju zagonetnog fenomena njihovog sina, ali zasad sa znatiželjom promatraju svoje čudo.

„Kad je Boriska rođen, primijetila sam da je sa svega 15 dana već dizao glavu“, sjeća se Nadježda. „Svoju prvu riječ, baba, izgovorio je u dobi od četiri mjeseca, i moglo bi se reći da je otada počeo pričati. Svoju prvu rečenicu izgovorio je sa sedam mjeseci riječima „Hoću čavao“ – vidio je čavaou zidu – iako općenito djeca počinju pričati mnogo kasnije. Najizvanrednije od njegovih intelektualnih sposobnosti bile su izvan fizičkog.“

„Kako su se manifestirale?“

„Kad je Borisu bila jedna godina, počela sam mu davati slova prema sustavu Nikitin i, ako možete zamisliti, s godinu i pol već je bio u stanju čitati teška slova iz novina. Rano i lako naučio je prepoznavati boje u raznim nijansama. Sdvije godine počeo je crtati, a s dvije i pol mogao je slikati. Znao je crtati u raznim nijansama. “

Boris je krenuo u jaslice kad je napunio dvije godine. Sve njegovateljice rekle su da je jako nadaren za jezike i da mu je mozak neobično razvijen. Primijetile su da ima fenomenalno pamćenje.

Međutim, njegovi roditelji primijetili su da njihov sin do svog znanja ne dolazi samo promatranjem svoje okoline nego, kako se činilo, i iz drugih izvora: nekako je primao informacije niotkuda!

„Nitko ga tome nije naučio“, sjeća se Nadježda, „ali nekako je stekao naviku da sjedi u lotosovom položaju – i samo ga slušajte!

Iznosio je takve bisere i detalje o Marsu, o planetarnim sustavima i drugim civilizacijama da smo ostajali zadivljeni. Ali kako je jedno dijete moglo sve to znati?

Svemir i kozmičke teme u njegovim pričama – to su bile stalne teme od njegove druge godine.“ Mars, indigo djeca i planetame katastrofe Boriska je objavio da je nekada živio na Marsu i da je taj planet bio nastanjiv, ali je preživio najgoru katastrofu u svojoj povijesti – gubitak atmosfere – i nakon toga su malobrojni preostali stanovnici živjeli u podzemnim gradovima. U to vrijeme često je letio na Zemlju

radi trgovine i znanstvenih istraživačkih misija. Čini se da je on sam bio pilot svemirskog broda. To se događalo u vrijeme Lemurijske civilizacije. Imao je prijatelja Lemurea koji je umro pred njegovim očima.

„Na Zemlji se dogodila ogromna katastrofa u kojoj su planine eksplodirale, a veliki kontinenti raspali su se i potonuli pod vodom, i iznenada je golem kamen pao na građevinu u kojoj je bio moj prijatelj“, ispričao je Boriska. „Nisam ga mogao spasiti. Sada bismo se trebali opet sresti na Zemlji…“

Boriska cijelu sliku uništenja Lemurije vidi kao da se upravo dogodila i pati zbog smrti Zemljanina kao da ju je on sam skrivio.

Jednom je vidio knjigu Odakle potječemo? Ernsta Muldasheva koju je donijela njegova majka. Trebali ste vidjeti kakav je to učinak imalo na malog dječaka. Gledao je crteže Lemuraca, fotografije tibetanskih pagoda. Dva sata kasnije mogao je detaljno govoriti o rasi Lemuraca i bio je vrlo dobro upućen u njihova otkrića.

„Ali Lemurija je uništena prije barem 800.000 godina“ – rekao sam oprezno – „i Lemurei su bili visoki preko devet metara, pa ipak se ti nekako sjećaš svega toga?“

„Da, sjećam se; sigurno mi nitko nije pričao o tome“, odgovorio je Boris.

Drugom prilikom počeo se prisjećati mnogih stvari nakon što je vidio ilustracije u drugoj Muldashevljevoj knjizi Upotrazi za Gradom bogova o pogrebnim odajama i piramidama. Rekao je da znanje neće biti pronađeno pod Keopsovom piramidom, već pod jednom drugom. Ali još ga nisu pronašli. „Život će se promijeniti kada otvore Sfingu“, rekao je, i dodao da će se Sfinga otvoriti negdje iza uha, ali ne može se sjetiti točno gdje.

Kada ga uhvati nadahnuće, priča zanimljive priče o majanskoj civilizaciji, smatrajući da ljudi ne znaju mnogo o tom fascinantnom narodu. Ali najdojmljivije je to što Boriska smatra da je sada na Zemlji došlo vrijeme u kojem se rađaju posebna djeca zbog nekih velikih promjena koje će se dogoditi s Planetom i zato što će biti potrebno novo znanje, šire od zemljanskog mentaliteta.

„Kako znaš za tu nadarenu djecu i zašto se to događa?“, pitao sam ga prilikom našeg susreta. „Znaš li da ih zovu ‘indigo djeca’?“

„Znam da se ona rađaju, ali u našem gradu nisam ih sreo. Ali, možda Julia Petrova: ona mi vjeruje, što znači da nešto osjeća.

Ostali se obično smiju kada pričam priče. Na Zemlji će se nešto dogoditi – dvije katastrofe – i zato se rađaju ta djeca. Ona moraju pomagati ljudima.

Polovi će se preokrenuti. 2009. doći će do prve goleme katastrofe na jednom velikom kontinentu, a 2013. dogodit će se jedna još veća.“

„Ti se ne bojiš toga, iako bi to moglo utjecati i na tvoj život?“

„Ne, ne bojim se: mi živimo vječno. Dogodila se katastrofa na Marsu, gdje sam ranije živio. Oni su bili isti narod kao mi, ali došlo je do nuklearnog rata i sve je gorjelo. Neki su ljudi preživjeli, i

izgrađene su kuće i nova oružja.Tamo je također došlo do promjena kontinenata. Međutim, taj kontinent nije bio velik. „Marsovci dišu zrak koji se pretežno sastoji od ugljičnog dioksida. Kad bi došli na naš planet, stalno bi se zadržavali u blizini dimnjaka.“

Polovi će se preokrenuti. 2009. doći će do prve goleme katastrofe na jednom velikom kontinentu, a 2013. dogodit će se jedna još veća.

„A ti, ako si ti s Marsa, možeš li s lakoćom disati naš zrak ili ti je potreban ugljični dioksid?“

„Kad se nađeš u ovom zemaljskom tijelu onda dišeš ovaj zrak. Ali mi mrzimo zemaljski zrak, jer vaš zrak uzrokuje starenje. Tamo, na Marsu, ljudi su vječno mladi, u dobi od oko 30-35 godina, i nema starih

ljudi. Svake godine ta djeca s Marsa rađat će se na Zemlji u sve većem i većem broju. U našem gradu bit će ih najmanje dvadeset.“

„Sjećaš li se svog starog imena ili imena tvojih prijatelja?“ „Ne, nikad se ne sjećam imena.“

„Od koje godine pamtiš sebe?“

„Svog prošlog života sjećam se do trinaeste godine, a ovdje se sjećam sebe od rođenja, ali ne zaboravljam odakle sam došao.

Tamo smo nosili posebne naočale i borili smo se cijelo vrijeme. Na Marsu je bila jedna neugodna stvar: postaja koju je potrebno uništiti. Moguće je ponovno oživjeti Mars, ali ta postaja to sprječava. To je tajna. Mogu nacrtati kako izgleda; bili smo blizu nje. Ta je stanica protiv nas.“

„Borise, zašto naše svemirske postaje [sic] ‘umru’ češće nego što ostanu čitave prilikom slijetanja na Mars?“

„S Marsa se širi signal, i on pokušava ubiti postaje [sic]. Na tim postajama ima štetnih zraka.“

Začudile su me štetne zrake Phobosa. Godine 1988. Jurij Lušničenko, čovjek iz Volzhska obdaren izvanosjetilnim moćima, pokušao je kontaktirati vođe sovjetskog svemirskog programa kako bi ih upozorio na neizbježan neuspjeh njihovih sondi Phobos1 i Phobos2 poslanih na Mars, posebno zbog zraka i radioaktivnih baterija koje su bile strane tom planetu. Nisu poslušali njegova upozorenja. Nisu osjećali potrebu da odgovore, sve do danas, iako je za uspjeh, prema Lušničenku, potrebno promijeniti taktiku kod približavanja površini Marsa.

Hitler je u mladosti bio član jedne stare okultističke organizacije, čiji koreni vuku još iz srednjeg veka.Ona je svoje članove pažljivo birala širom sveta, a sama organizacija bila je strogo zatvorenog tipa.I najmanje kršenje njenih pravila skupo se plaćalo.

Hitler je još u najranijom mladosti bio opsednut okultizmom i okružen takvom literaturom gde je upijao svaku reč.Već tada se u njegovom bolesnom umu stvorila ideja o ‘Novom svetskom poretku’.


Hitler je na vlast i došao preko magijskih organizacija i poznat je njegov uticaj na velike mase, koje su u njegovom prisustvu prosto padale u neku vrstu transa.To se vidi i na dokumentarnim filmovima sa njegovim govorima, gde masa stoji kao opčinjena, u transu i skoncentrisana jedino na njegove reči.Po tvrdnji američkih psihijatara, njegove reči su direktno ‘ciljale’ u njihov mozak i Hitler je već tada znao magijske tehnike koje su to omogućavale.Ovo je tek kasnije postalo poznato Rusima i Amerikancima.Tehnike koje je Hitler koristio bile su: zombiranje, masovna hipnoza, ubistva mislima na daljinu…Rusi i Amerikanci bili su obavešteni o svemu tome, ali to nisu uzimali za ozbiljno, sve do pred kraj rata kada su ih njihove obaveštajne službe izvestile da Nemci imaju novo oružje koje vrlo brzo može da uništi ceo svet.Nedaleko od Beča, Nemci su imali laboratorije gde su usavršavali hemijsko i biološko oružje.Međutim, izuzetno veliku pažnju nemački naučnici su posvećivali svemiru, koji je u to vreme za ceo svet bio prilično velika nepoznanica.

U dokumentima iz arhive Trećeg rajha otkriveno je nešto zapanjujuće.Videlo se da je Hitler uz pomoć svojih medija uspostavio kontakt sa međuplanetarnim entitetima.U arhivama je pronađen i dnevnik marije Štajner, jednog od Hitlerovih medijuma.Evo šta je nađeno u dnevniku:’Bilo je to 1932.godine.Popodne su me predstavili lično Adolfu Hitleru.Odmah mi je kazao da sam izabrana za jedan jako važan zadatak, sa još nekoliko ljudi iz naše okultne grupe, kojoj je i lično Hitler pripadao.Nas nekoliko sedilo je u krugu i meditiralo.Rečeno nam je da uspostavimo kontakt sa bićima sa drugih planeta, koja treba da nam pomognu da napravimo svemirski brod.U početku se ništa bitno nije dešavalo, a tada jednoga dana, posle dve nedelje, uspostavljen je prvi kontakt.To je bila planeta koja je od Zemlje udaljena hiljadu svetlosnih godina.Na toj planeti živela su bića malog rasta, sive kože, velikih glava i sa prorezima umesto očiju.Oni su nam rekli da prekinemo sa ovim poslom, da to uopšte nije u redu.Kada smo ovo saopštili Fireru bio je jako ljut, i rekao je da će i bez naše pomoći zavladati svetom i celim svemirom.Posle ovoga nas je držao tamo još nedelju dana, a onda pustio uz pretnju da o ovome nikome ne smemo da pričamo’.

U arhivu Trećeg rajha nađene su skice na kojima se vidi da je Hitler zaista stvorio svemirsku bazu i mali vasionski brod.Kasnije je sagrađen jedan veći, a pred kraj rata i jedan ogromnih razmera.Efikasnost ovih letelica isprobavana je na Antarktiku, u polarnim predelima.Govori se čak da su eksperimenti u početku rađeni u dogovoru sa Rusima, negde u Sibiru.Za ovo se nije došlo do materijalnih dokaza, jer je deo dokumentacije koji se odnosio na saradnju sa Rusima nestao na misteriozan način.Ostaje da se veruje preživelim naučnicima koji su radili na tom projektu i koji su progovorili pred KGB nakon završetka rata.

Nemački naučnici tvrde da je Hitler hteo, kada je video da će da izgubi rat, da pobegne tim vasionskim brodom, i to na planetu sa kojom su njegovi medijumi uspostavili kontakt.Poslao je grupu naučnika da izvrši poslednje pripreme pred poletanje.Sa tim naučnicima je bio i Gering.Sve se to dešavalo na hladnom Severu, a sudeći po nekim podacima možda čak i u Sibiru.Hitler je trebao da se pojavi u bazi dan posle ovih priprema.Međutim, po izjavama naučnika sa projekta, koje su pronađene u dokumentaciji sa njihovog saslušanja pred Gestapoom, nebo se odjednom otvorilo, iz njega je izronio džinovski svemirski brod i prosto usisao Hitlerovu poslednju reč tehnike, njegov lični vasionski brod.Sve se ovo dešavalo naočigled desetine naučnika koji su se posle toga danima pitali šta se to tada desilo.Mnogi od njih su to shvatili kao opomenu Viših sila, jedne mnogo inteligentnije civilizacije nego što je naša.Po njihovom mišljenju ta visoko razvijena bića nisu dozvolila da neko uništi planetu Zemlju i tako ugrozi i život u svemiru.Kažu da je mesec dana nakon ovog događaja Hitler digao ruku na sebe pošto je shvatio da je izgubio i poslednju šansu.

Nemački naučnici su tajno razvijali letelice na bazi diska. Ovde na slici gore je slika iz arhive Trećeg rajha koja prikazuje jedan od prvih modela nemačkih letelica oblika diska.

Nacistički Horten H 9 V1 glider, leteće krilo.Pogledajte samo sličnost između ovog tajnog nemačkog projekta iz Drugog svetskog rata i današnjih američkih nevidljivih stelt aviona.Očigledno da su Amerikanci na kraju rata od nemačkih naučnika iz operacije Spajalica došli do potrebnih planova za ovakvu vrstu aviona.

NACISTIČKI URANIJUM ZA JAPAN

U martu 1945. godine iz norveške luke Kristijansand isplovila je nemačka podmornica koja je nosila oznaku U-234.Njen cilj bio je Tokio, a nosila je 550 kilograma uranijum oksida, jedan od oblika uranijuma čija je hemijska oznaka bila U-234.Identično kao i oznaka podmornice ! Da li slučajno?

Ovaj smrtonosni teret bio je namenjen Japancima za pravljenje njihove atomske bombe sa kojom su oni mislili zadati odlučujući udarac svojim protivnicima.Nemačka je tada već bila u ruševinama, ali Hitler o tome nije brinuo.Bio je ubeđen da će se nešto dogoditi što će preokrenuti sve u njegovu korist.Ovo njegovo verovanje u preokret izgleda da i nije bilo bez osnova, jer su već dve ovakve pošiljke uranijuma bile isporučene u Japan, i zajedno sa zadnjom isporukom skupilo bi se dosta za barem jednu atomsku bombu.Ali kakve li ironije, tačno ta količina uranijuma iz zadnje isporuke bila je potrebna i Amerikancima za njihovu atomsku bombu.

Podmornicom U-234 komandovao je Johan Hajnrih Feler, a on sam nije imao pojma šta prenosi.Osim njega tu su bili general Luftvafea Ulrih Kesler koji je bio jedan od vodećih stručnjaka za vazduhoplovstvo, onda dva pukovnika nemačkog vazduhoplovstva kao i dva japanska oficira, Hideo Tomonaga i Genzo Šoji.Sve ovo je potvrđivalo izuzetan značaj ove misije.Ali, međutim, podmornica nikada nije došla do Tokia.Kapetan podmornice Feler je 4.maja uhvatio signal britanske radio stanice i saznao da je Hitler mrtav, a potom je odlučio da se preda.Oba japanca izvršila su njihovo ritualno samoubistvo, a Nemci su zarobljeni.Po rečima učesnika ‘Projekta Menhetn’ uranijum je odmah izvađen i smesta poslat u Ouk Ridž.Kako su svedoci pričali, amerikancima je očajnički trebao ovaj uranijum, čak su grebali po dnu bureta da bi došli do potrebne količine.I došli su.Već u augustu, Hirošima i Nagasaki bili su svedoci toga.Razoreni su zahvaljujući uranijumu koji je trebalo da završi u njihovoj zemlji, mada Pentagon zvanično nikada nije priznao da je ovaj nemački uranijum namenjen Japanu, poslužio za razaranje Hirošime i Nagasakija.

TAJNA PODMORNICE U-534

1986. godine danski ronilac Age Jansen pronašao je olupinu nemačke podmornice U-534, koja je izvučena na površinu 1993. godine.U Danskom kraljevskom mornaričkom muzeju otvorene su njene zapečaćene prostorije, ali tada nije pronađeno ništa značajno.Podmornica je posle toga prebačena u istorijski muzej rata u Birkenhidu, a tamo je došlo do zapanjujućijh otkrića.

U zadnjem delu podmornice otkrivena su dva torpeda T-11 koja su imala pasivno navođenje! Iako su postojale neke glasine o tome, ipak se nije verovalo da Nemci poseduju tako nešto.Fabrika za koju su pretpostavljali da je mogla proizvoditi ovakva torpeda, potpuno je razrušena.Saveznici su imali neverovatnu sreću da ova torpeda koja kruže kroz vodu dok ne pronađu cilj, nisu ušla u upotrebu, jer ko zna kako bi se to odrazilo na dalji tok ratovanja.

Međutim, podmornica U-534 krila je još tajni.Naučnici koji su ispitivali podmornicu, shvatili su da su dva propelera ove podmornice bila dizajnirana tako naprednim rešenjima do kojih su Britanci došli tek šezdesetih godina!Pronađeni su i ostaci nekog tajanstvenog aparata koji je omogućavao komunikaciju pod vodom, zatim i uređaj koji je omogućavao da podmornica ostane pod vodom dok joj rade dizel motori, dovodeći specijalnim cevima vazduh sa površine! Sve ovo bilo je nezamislivo za saveznike koji su bili zatečeni ovakvim otkrićima.

Očigledno da je podmornica U-534 bila na nekom vrlo važnom i tajnom zadatku.Posebno je zanimljivo da je ova podmornica napuštala luke u poslednjem trenutku.Tako je bilo u Bordou kada su stigli saveznici, zatim u zadnjem trenutku je napustila Štetin pred Sovjetima, a zatim i Kil pre nego što je pao u ruke saveznicima.Šta je čekala ova podmornica koja je bila snabdevena najvećim dostignućima ratne podmorske tehnike toga doba.Kada je podmornica pogođena, potonula je pedeset metara u dubinu mora.Tri člana posade su poginula, a spašeno je nih 49.Pravac kretanja i odredište bili su im nepoznati.U notesu jednog člana posade bio je crtež podmornice, u njemu nacrtan drveni kovčeg, a preko njega veliki znak pitanja.Priča se da je U-534 nosila neke važne magijske rekvizite, a možda čak i originalno Koplje Sudbine, koje je predstavljalo simbol Hitlerove moći od kada ga je odneo iz muzeja Hofburg u Beču.

ŠTA SU NACISTI SAKRILI U JEZERU TEPLIC

Jezero Teplic nalazi se među vrhovima Alpa i predstavlja veliku misteriju još od kraja rata.Ukoliko se istraži i otkrije šta su to nacisti tamo sklonili pred kraj Drugog svetskog rata, možda će se napokon saznati tajna Hitlerovog tajnog oružja.

Jezero Teplic je vulkanskog porekla i prepuno je podvodnih pećina.Do pre nekoliko godina, ronioci nisu bili uspešni u njegovom istraživanju.Mnogi ronioci se sa tih zadataka nikada nisu vratili.Pretpostavke su bile da se radi o zatrovanosti nepoznatim supstancama, jakih izvora zračenja ili čak električne energije.Jedan izvor govori da je sada potpuno jasno da su vode ovog jezera bile elitna laboratorija za naučnike Trećeg Rajha.

Po rečima očevidaca, u planinskom masivu oko jezera pripremljena je odlučujuća i poslednja bitka za sudbinu Trećeg Rajha! U okolini jezera su vršeni neobični naučni eksperimenti sa navođenim raketama, drugačijim vrstama eksploziva, pa čak i posebnim aparatima na gravitacioni pogon.Očevici svedoče da su viđali nešto slično ‘letećoj cigari’, a sve se događalo u vreme kada fenomen ‘letećih tanjira’ još nije bio poznat!

Do sada se zna da je veliki deo dna jezera na višoj dubini od prirodnog ostatka.To navodi na zaključak da su nacisti 1945. godine uspeli da nekako uzdignu dno jezera i tako dobiju prirodni trezor, dugo vremena potpuno nedostupan.Jedna od pretpostavki je da se u pećinama ispod jezera nalaze sanduci u kojima su pohranjene milijarde falsifikovanih britanskih funti, čijim ubacivanjem je Hitler imao nameru da izazove ekonomski haos u Britaniji, zatim više tona zlatnih poluga, nakit i druge vrednosti.Ono što najviše golica maštu istraživača jezera Teplic, nije ni zlato ni novac, već su to dokumenti i rezultati naučnih istraživanja sprovođenih u nacističkim laboratorijama.Konkretno, u pitanju su letelice na gravitacioni pogon, a takođe i dokumenti iz oblasti genetike, to jest genetskog koda čoveka!

Interesantno da je samo nakon dve godine nakon što su nacisti ‘uredili i sredili’ jezero Teplic, došlo do masovne pojave letećih tanjira.Međutim, na osnovu dokumenata i svedočanstava naučnika koji su radili za naciste u toku rata, mnogi od njih videli su NLO-e na nebu iznad Nemačke i tokom samog drugog svetskog rata, pogotovo je to bilo učestalo u oblasti Pinemindea, gde su se odvijali najvažniji eksperimenti.

Šta se desilo sa svim ovim tajnim projektima Trećeg Rajha.Po jednima, oni se baš nalaze na dnu jezera Teplic ili Monci u gornjoj Austriji, po drugim izvorima one su prenete podmornicama u Južnu Ameriku (na podmornici U-534 pronađene su detaljne karte i maršrute za južnu Ameriku), ili Antarktik za koji se veruje da obiluje tajnim bazama.

Ovde posebno treba napomenuti ono za šta se pouzdano zna da se desilo.To je famozna operacija Spajalica (Paperclip), koju su izvršili Amerikanci na kraju Drugog svetskog rata.Svi nacistički naučnici koji su posedovali izvrsna znanja i radili na posebnim projektima, tajno su prebačeni u Ameriku, gde im je omogućeno da nastave svoje radove, kakvi god da su bili.Svoje znanje i tajne prepustili su Amerikancima u zamenu za život.Posle rata u onim spektakularnim suđenjima nacistima, osuđeni su i pogubljeni oni koji nisu ništa znali, čisti fizikalci koji su samo ispunjavali naređenja.Jednostavno nisu imali šta da ponude saveznicima u zamenu za svoj život.

Šta je ovo što čuva nemački vojnik iz Drugog svetskog rata?

VELINGTON – Novozelandska vojska otvorila je za javnost poverljivu dokumentaciju u kojoj su više od 50 godina prikupljana zapažanja o pojavi neidentifikovanih letećih objekata (NLO). Dokumenti su deklasifikovani ove nedelje po zahtevu koji je podnet uz pozivanje na zakon o slobodi informisanja. U dokumentima su detaljno zabeleženi slučajevi NLO koje su Novozelanđani prijavljivali tokom poslednjih 50 godina.

U većini dokumenata se nalazi objašnjenje za prijavljene pojave, na primer da se radi o meteoritu ili o odsjaju svetla sa brodova. Među izveštajima je i pismo jednog čoveka iz 1955. godine u kome je on obavestio vlasti da je video leteće tanjire, i da je čak video kako jedan poleće.

U dokumentima je takođe sadržana i najpoznatija misterija vezana za NLO-e iz 1978. godine, i navodne pojave takvog objekta u južnom ostrvskom gradu Kaikuri. Posada jednog teretnog aviona tada je prijavila da je videla čudna svetla kako prate avion, a kontrolori leta su na radaru registrovali svetla koja nisu mogli da objasne.

„Oni, međutim, nisu ispunili dva naša pravila za objavljivanje: Prvo, da dokument nisu sami napisali i drugo, da je dokument original“, precizirao je jedan od osnivača i urednik „Vikiliksa“.

Lane je britansko Ministarstvo odbrane primilo skoro 400 izveštaja o viđenjima NLO-a, što je triput više nego 2008. godine. Zbog takozvanih „dosijea X“, prijavljenih NLO odeljenju Ministarstva koje je otad zatvoreno, 2009. je bila do sada najaktivnija godina. Neki sajtovi su kasnije spekulisali da depeše mogu da ponude odgovore na tvrdnje američkih vojnih pilota da su vanzemaljci sleteli, infiltrirali se na lokacije nuklearnih projektila u Velikoj Britaniji i deaktivirali oružje.

Kada je počeo da gubi rat u Rusiji i na severu Afrike, nacistički vođa Adolf Hitler tražio je od svojih naučnika da mu naprave superiorno oružje kojim će napasti Veliku Britaniju i Sjedinjene Američke Države.

Nešto od tog oružja, poput raketa V2, kreirano je prekasno pa nije imalo nikakav značaj, dok neki daleko ambiciozniji projekti nikada nisu ni odmakli dalje od skice. Prema saznanjima lista, u pitanju je bila ideja o izgradnji letećeg tanjira koji bi bombardovao London i Njujork.

Nemački naučni časopis „PM“, međutim, navodi da je ideja Hitlerovih naučnika o neobičnoj letelici dospela čak do prototipa. Program njene izgradnje vodio je SS-ov oficir Hans Kamler. Izvedeno je nekoliko uspešnih eksperimenata, a nekoliko svedoka reklo je da im se 1944. učinilo da su videli leteći tanjir iznad Temze. I Amerikanci su ozbiljno verovali da takvo oružje postoji. U to vreme je čuveni „Njujork tajms“ pisao o „letećem disku“. List je uz tekst objavio i fotografije misteriozne letelice koja se pojavila na nebu, prenosi sajt Ndtv.com.

Nemci su nakon rata uništili dokumente o svojim aktivnostima. Međutim, kanadski stručnjaci za NLO uspeli su da 1960. ponovo izgrade letelicu koja je na njihovo zaprepašćenje, radila. Taj projekat je nazvan Šriver-Habermolova šema, po pilotu i mehaničaru koji su od 1941. do 1943. bili u Pragu.

Mnogi nemački naučnici sarađivali su nakon Drugog svetskog rata sa američkim kolegama, podseća list „PM“. To je potvrdio i bivši poljski novinar i istoričar Igor Vitkovski, koji je u svojoj knjizi „Prawda O Wunderwaffe“ takođe tvrdio da su nacisti iskoristili svoje najbolje naučnike da naprave letelice u obliku zvona.

Program koji je vodio SS-ovac Hans Kammler trebao je promijeniti ishod rata. Amerikanci su znali za postojanje nove čudne letjelice, a New York Times još za vrijeme rata pisao o „misterioznom letećem tanjuru“ te objavio fotografije letjelice koja putuje velikom brzinom iznad nebodera.

Članak je tvrdio kako su Nijemci uništili većinu materijala o svojim aktivnostima, no 1960. godine u Kanadi stručnjaci za NLO su uspjeli izgraditi istu letjelicu koja je „zaista i letjela“. Projekt „Schriever-Habermohl shema“ se odvijao u Pragu između 1941. i 1943. godine, a poznato je da su dijelom njega bili inžinjer i pilot Rudolf Schriever, drugi inžinjer Otto Habermohl te Joseph Andreas Epp koji je potvrdio da su izgradili čak 15 prototipova. I njemački zatvorenici su tvrdili da su vidjeli nepoznatu srebrnu letjelicu . Nakon završetka rata, mnogi njemački znanstvenici su pomogali SAD-u u svemirskom programu.

Robert Hejstings, koji je dugi niz godina istraživao neidentifikovane leteće objekte (NLO), izjavio je na konferenciji za štampu u Vašingtonu da „našu planetu posećuju bića sa drugog sveta koji se iz nekih razloga interesuju za trku u nuklearnom naoružanju“.

Hejstings je rekao da su slični incidenti zabeleženi i u pojedinim vojnim bazama u Velikoj Britaniji, ali da su vojne vlasti kao i u SAD zataškale celu stvar. On tvrdi da je prikupio svedočenja više od 120 pripadnika vojske koja ukazuju na infiltracije u nuklearna postrojenja u SAD, SSSR i Velikoj Britaniji.

Većina ovih incidenata zabeležena je tokom 60-ih godina prošlog veka u Americi i Sovjetskom Savezu, rekao je Hejstings, navodeći da je cilj vanzemaljaca bio da upozore Vašington i Mosku da se „igraju sa vatrom“.

Kapetan Robert Salas, bivši oficir američkog vazduhoplovstva, zadužen za interkontinentalne balističke rakete, ispričao je da se jednom prilikom dok je bio na dužnosti u bazi Malmstrom u Montani 1967. godine „veliki svetleći, pulsirajući crveni ovalni objekat“ spustio ispred kapije i da su se tada isključile Minutmen rakete koje je nadgledao.

„Na svih ili gotovo svih deset raketa uključili su se crveni svetleći indikatori na kojima piše „greška“, što znači da su rakete bile onesposobljene i da nisu mogle da budu lansirane“, kazao je on, dodajući da nikada nije dobio objašnjenje o tome šta se desilo od svojih pretpostavljenih koji su mu naredili da ne pokreće tu temu.

List navodi da novi šef UNOOSA, nekadašnja direktorka malezijske nacionalne svemirske organizacije, ima zaduženje da koordiniše odgovore Zemljana na prvi kontakt sa venzemaljcima, a da je njen prvi zadatak zaštita vanzemaljca od nas, a ne obrnuto. Prema Sporazumu o vanzemaljskim entitetima iz 1967, članice UN su se složile da zaštite Zemlju od kontaminacije „sterilisanjem“ vanzemaljaca, ali se Otmanova zalaže za tolerantniji odgovor.

Kako ona sama objašnjava, naučnici se poslednjih godina – nakon otkrića stotina novih planeta oko drugih zvezda poput Sunca, na kojima je moguć život – sve više bave pitanjem kako odgovoriti na eventualni bliski susret s vanzemaljskim bićima.

Organizatori predstojeće konferencije u Engleskoj na ovu temu smatraju da bi susret sa vanzemaljskim oblicima života imao ogromne posledice po život na Zemlji, za šta je potrebno političko vođstvo UN. „Sandej tajms“ navodi da UNOOSA ima ogranke u Beču, Bonu i Pekingu, gde radi visoko obučeno međunarodno osoblje.

Čerčil je navodno zabranio izveštavanje o bizarnom slučaju koji se odigrao kod istočne obale Engleske, za narednih 50 godina, zbog straha da bi došlo do masovne histerije. Navodi se da je ratni premijer izdao takvo naređenje tokom tajnog sastanka sa američkim generalom Dvajtom Ajzenhauerom, tadašnjim komandantom savezničkih snaga, na neotkrivenoj lokaciji u Sjedinjenim Američkim Državama kasnijih godina rata.

Tvrdnje da je Čerčil krio susret nalaze se među više od 5.000 stranica dosijea o NLO, koje je danas objavila britanska Nacionalna arhiva.

U 18 dosijea, koji pokrivaju period od 1995. do 2003. godine, nalaze se izveštaji, pisma, crteži koji su nastali na osnovu iskaza svedoka, kao i pitanja koja su raspravljana u parlamentu.

Navode koji uključuju Čerčila izneo je unuk ličnog telohranitelja bivšeg premijera, oficir RAF-a koji je 1999. pisao Ministarstvu odbrane Velike Britanije raspitujući se o tom slučaju, nakon što je njegov deda otkrio detalje porodici.

Na osnovu niza pisama telohraniteljevog unuka, sada fizičiara u Lisesteru, posada izviđačkog aviona vraćala se sa misije iznad okupirane Evrope. Tokom leta preko Engleske obale, verovatno blizu Kumbrije, letelici je prišao metalni NLO i zaklonio avion RAF-a u svoju senku.

Članovi posade su fotografisali objekat i naveli da je lebdeo bešumno u blizini aviona.

Kasnije, tokom rasprave o neobičnom incidentu, dva člana posade su bila, kako se navodi, toliko zabrinuta događajem da je Čerčil naredio da ovo ostane u tajnosti narednih 50 ili više godina.

Stručnjak za oružje je tokom tog sastanka odbacio mogućnost da je objekat projektil jer je „u potpunosti van svakih zamislivih mogućnosti za to vreme“. Takođe, neidentifikovana osoba je tokom rasprave ukazala na mogućnost NLO-a, nakon čega je Čerčil izdao naređenje o tajnosti kako bi se sprečilo širenje panike.

„Postojala je opšta nesposobnost da se ponudi prihvatljivo objašnjenje za navode i to je dovelo do velike zabrinutosti“, napisao je neidentifikovani naučnik. „Čerčil je, kako se navodi, izjavio: ‘Ovaj događaj treba odmah klasifikovati (kao tajan) jer bi inače došlo do masovne panike stanovništava i uništilo veru pojedinaca u crkvu’“.

Čerčilov telohranitelj, na koga je događaj ostavio veliki utisak, pored toga što je za slučaj ispričao svojoj ćerki – majci naučnika – kada je ona imala devet godina, na samrti je, 1973. godine, izneo detalje i svojoj ženi.

Naučnik, takođe stručnjak u astronomiji koji kaže da je razvio softver za „termalni inženjering svemirskih letelica“, saznao je o događaju od svoje majke godinama kasnije.

Ističući da nije „skrenuo s uma“, on je objasnio da je želeo da istraži naučnu pozadinu incidenta, jer je njegov deda ostao u ubeđenju da je NLO bio tajna tehnologija koju je testirala strana sila.

Nakon istraživanja navoda, zvaničnik britanskog Ministarstva odbrane rekao je da nema dokaza da ih podrži jer su svi „dosijei o viđenjima NLO-a pre 1967. uništeni nakon pet godina“ zbog nedovoljnog interesovanja javnosti.

Istoričari ipak ističu da je vrlo verovatno da se slučaj stvarno dogodio i da je poznato da je Čerčil bio zainteresovan za pojavu NLO-a, navodeći da je 1952. tražio izveštaj o „letećim tanjirima“.

Evo ukratko njezine priče: Lilith, Namaah (hebrejski), Lilatu, Lilutu, Lamashtu ili Lilu (asirsko/babilonski), Lilit, Lamiae (grčki), Layla, Karina ili Ghul (arapski), Liliy (rumunjski) imena su koja susrećemo u razim mitologijama/religijama. Neki autori izjednačuju ju s Hekatom, Perzefonom, Medejom ili Nemezis iz grčko-rimske mitologije.

Uglavnom, Lilith (zvat ću ju tako) je prema židovskim kabalističkim tekstovima prva žena Adamova, (prema nekim izvodima Talmuda stvorena prije Adama i iz iste tvari kao i on) koja je kasnije pobunivši se protiv Adama i Boga tražeći ravnopravnost u svemu s Adamom – ovaj dio se razlikuje u drugim verzijama priče, prema nekima joj se više sviđao demon Šamael (simbol zmaja!) – izgnana iz raja, a umjesto nje Bog stvara Evu.

Priča se nastavlja, pa je Lilith noću i dalje dolazila Adamu i silom spolno općila s njim pa tako zatrudnila i rodila tisuće demona. Druga verzija priče govori da su Lilith i Šamael bili dva dijela jednog androginog bića kao suprotnost Adamu i Evi, također rođenih kao hermafroditi. Oba dvospolna para sličili su jedan na drugog i bili su ustvari cjelovita bića – jedno dobro, drugo loše. Bog je shvativši zloćudnost Šamaela i Lilith odlučio prekinuti njihov brak, kastrirao Šamaela, pa je Lilith bila osuđena vječno noću zavoditi naivne mladiće i općiti s njima kako bi utažila seksualnu glad. Vjerovalo se da Lilith i njezine kćeri – lilije spopadaju muškarce tijekom sna, a i da skupljaju svo odbačeno sjeme prilikom seksualnog odnosa; uzrokuju impotenciju kod muškaraca, neplodnost i pobačaj kod žena; kradu nerođenu djecu. U srednjem vijeku okultna literatura postovjećuje ju sa Zmijom iz Rajskog Vrta, a u astrologiji je simbolizirana crnim Mjesecom ili tamnom stranom Mjeseca, gdje navodno i živi te simbolom sove. S obzirom na važnost Lilith u judaističkoj i ostaloj vjerskoj literaturi, možemo se zapitati zašto je gotovo potpuno izbačena iz Biblije (spominje ju, naime samo jedna rečenica proroka Izaije-34:14)?

Oni koju su udomaćeni u temama ufologije u ovim će osobinama Lilith naći puno sličnosti s opisima terminologije fenomena izvanzemaljskih otmica:

-noćni posjeti nadnaravnih bića
-prisilni seksualni odnosi, često pod krinkom ženskog lika i uzimanje uzoraka sjemena, seksualni aspekt kao općenito najjači uzrok otmice
-tamna strana Mjeseca kao mjesto tajnih izvanzemaljskih baza
-kao psihološki cover-up (‘paravan’, lažna memorija kojom se briše stvarno sjećanje na otmicu) velik broj otetih doživljava sliku sove ili očiju sove

Je li ovo ustvari dokaz postojanja otmica sve unatrag do antičkih vremena, kad su ljudi zbog u ono vrijeme nerazvijenih tehničkih i ostalih znanja jednostavno bili u nemogućnosti pravilno protumačiti naprednu tehnologiju izvanzemaljskih uljeza? Ili je bilo lakše upozorenje budućim generacijama poslati u obliku mitova i simbola?

O problemu utjecaja raznih mitoloških bića i bića iz bajki kroz povijest i njihovom sličnosti s NLO-terminologijom piše i istaknuti ufolog Jacques Vallée u svojoj knjizi ‘Passport to Magonia’. Vallée tvrdi da leteći tanjuri ne dolaze sa neke udaljene planete već isključivo iz neke druge dimenzije. Ti „vanzemaljci“, čini se, koriste se obmanom velikih razmjera, tako da se ne može vjerovati da su oni to čime se predstavljaju. Povijesno gledano, predindustrijski ljudi su vjerovali u postojanja duhova, zmajeva, vilenjaka, demona itd. Sva su ta bića imala nadljudske moći, često sklona podvalama, otimanju djece, silovanju žena ili odvođenja ljudi u druge dimenzije. Kako su se ljudi počeli industrijalizirati i postajati sve manje praznovjerni, čini se da se dogodila promjena u prikazivanju samog fenomena. Ljudi su počeli viđati tehnološke objekte (NLO) koji posjeduju posebne sposobnosti (kao brzina, neranjivost) koje su analogne magiji vilenjaka, zmajeva i drugih prethodnika. Sve ovo baca novo svjetlo na pravu prirodu demona, a i anđela kao ustvari bića na višem evolucijskom nivou od čovjeka, entitete koji su naučili manipulirati prostorom i vremenom, oni ‘dobri’ u dobre i nesebične svrhe, a oni ‘zli’ u svrhe manipuliranja i neke vrste hranjenja ljudima i njihovom psihičkom energijom.

Službenici aerodroma Sjaošan u Hangdžou u sredu su ugledali svetleći objekat na nebu iznad tog grada, čije prisustvo međutim nisu registrovali radari. Ovo je prvi slučaj da je neki aerodrom u Kini zatvoren zbog NLO-a.

Aerodrom je zatvoren iz bezbednosnih razloga na sat vremena, desetak letova preusmereno je na okolne aerodrome, a šest poletanja odloženo je na nekoliko sati.

„Do sada nije ništa utvrđeno“, rekao je jedan zvaničnik vazdušne kontrole Džeđijanga za agenciju Sinhua. Neki mediji navode da bi NLO mogao da bude privatna letelica, jer je u toj provinciji u porastu broj letelica u privatnom vlasništvu.

Pojedini izvori međutim navode da bi neidentifikovani objekat mogao da ima veze s vojskom.

To je prvi put da je jedan aerodrom u Kini hitno zatvoren zbog pojave NLO, precizirao je jedan neimenovani zvaničnik službe za kontrolu vazdušnog saobraćaja.

„Prvo treba da utvrdimo kako je vlasnik dobio dozvolu za upravljanje objektom. Čak je i balonima na gas potrebna dozvola vlasti pre nego što polete“, rekao je taj zvaničnik.

Prekidom vazdušnog saobraćaja u sredu bilo je pogođeno više od 2.000 putnika.

Gotovo je sigurno da život postoji u mnogim drugim dijelovima svemira, i to ne samo na planetima, nego možda i u središtu zvijezda ili čak pluta u međuplanetarnom prostoru, tvrdi Hawking. Svemir ima 100 milijardi galaksija, od kojih svaka sadrži stotine milijuna zvijezda, a istraživanja u posljednjih 15 godina dokazala su da i oko drugih zvijezda postoje planeti. Stoga je malo vjerojatno da je Zemlja jedini planet na kojem se razvio život, tvrdi Hawking.

Ipak, većina “izvanzemaljaca” vjerojatno je slična mikrobima ili jednostavnim životinjama, kakve su dominirale najvećim dijelom Zemljine povijesti. No, Hawking kaže da bi neke forme života mogle biti inteligentne i predstavljati prijetnju, a posebno ga brine mogućnost da bi izvanzemaljci mogli napasti Zemlju radi njezinih resursa, potrošiti ih i otići dalje.

- Moramo samo pogledati sebe i vidjeti kako se inteligentan život može razviti u nešto što ne bismo poželjeli sresti. Zamišljam da mogu obitavati u masivnim brodovima, nakon što su potrošili resurse na svom domaćem planetu. Takvi napredni izvanzemaljci možda bi mogli postati nomadi, koji žele pokoriti i kolonizirati bilo koji planet do kojeg mogu doći – ustvrdio je Hawking u dokumentarcu.

Stoga smatra da bi pokušaji da se s njima stupi u kontakt, poput slanja informacija o ljudima i lokaciji našeg planeta u svemir, mogli biti “malo preriskantni”.

- Ako nas izvanzemaljci ikad posjete, mislim da će ishod biti kao kada je Kristofor Kolumbo prvi put doplovio u Ameriku, što nije ispalo baš jako dobro za američke domoroce – rekao je Hawking.

Znanstvenik, koji je poznat po tome da je paraliziran i ima vrlo ograničene mogućnosti komunikacije, na dokumentarnoj je seriji s producentima radio tri godine.

Stanovnici iz sela u blizini mesta Šrevsbira tvrde da su prisustvovali događaju kada je iz NLO-a laserom delovano po njihovoj stoci.

Nakon ovih događaja, oni su ovce pronašli sa rupama po telu, dok su im mozak i unutrašnji organi bili pomereni. Ostale životinje su izgubile vid, a većini je koža bila odrana, uglavnom na levoj strani tela.

Fil Hojl (53) koji je skoro deset godina proučavao uzroke smrti stoke u tom kraju, došao je do zaključka da su NLO krstarili na potezu od oko 50 milja, između mesta Šrevsbira i Povisa.

Hojl tvrdi da je, u prisustvu još 15 saradnika, video prošlog meseca NLO na delu.
„Tehnologija koja se koristi za ove napade je zastrašujuća. Ta vrsta svetlosti definitivno nije zemaljska. Na momente je delovalo kao da prisustvujemo sceni iz `Ratova zvezda`“, rekao je Hojl.

Sledećeg dana je razgovarao sa stočarima i svi, osim jednog, su potvrdili da su njihove životinje u poslednje vreme nestajale ili uginule pod misterioznim okolnostima.

Nakon odcjepljenja Kosova manastir Visoki Dečani postao glavna atrakcija zbog jedne jedine freske. Nakon osamostaljenja Kosova i stabilizacije političkih prilika u toj balkanskoj regiji, u prvi plan ponovno izbijaju mirnodopske teme i atrakcije. Kako zadnjih mjeseci svjedoči pojačana aktivnost na internetu, manastir Visoki Dečani postaje jedna od glavnih atrakcija u tom dijelu svijeta.

Iako su i dosad stari srpski manastiri privlačili stanovit broj turista zainteresiranih za srednjovjekovnu bizantsku umjetnost, Visoki Dečani našli su se u fokusu zbog jedne jedine freske. Na prizoru raspeća, na ikonostasu, naslikana su, tvrde mnogi, dva svemirska broda.

Riječ je, naime, o jednom od nekoliko umjetničkih djela koja ufolozi obavezno navode kao dokaz da su Zemlju prije mnogo stoljeća pohodila bića s neke druge planeta. Navodno je 14-stoljetni majstor naslikao dvije rakete, savršenog aerodinamičkog oblika kišne kapi, u kojima sjede anđeli. Iz stražnjeg dijela letjelica izlazi vatra.

Atrakcija iz ovog manastira pod zaštitom UNESCO-a zadnjih 20 godina bila je posve zaboravljena, dok je odnedavno nisu ponovno počeli aktualizirati na internetu, i to na stranicama koje imaju milijunsku posjećenost, te se manastir preporučuje kao jedna od najzanimljivijih lokacija na Balkanu.

“Moguće je da postoje život i inteligencija u oblicima koje ne možemo da razumemo. To bi bilo kao kada biste šimpanzama pokušavali da objasnite kvantnu teoriju. Možda se nalaze među nama, gledaju nas u lice, a da naši mozgovi nisu u stanju da ih prepoznaju”, dodao je Ris.

Svoje stavove izneo je u intervjuu neposredno nakon što je u januaru bio domaćin prve konferencije o mogućnosti postojanja vanzemaljskog života. Ris je konferenciju iskoristio i da postavi pitanje da li bi otkriće vanzemaljskog života kod ljudi izazvalo paniku, ili zadovoljstvo?

Dodao je da novi teleskopi takođe u značajnoj meri povećavaju mogućnost pronalaženja vanzemaljaca. Za razliku od njega, vodeći “lovac na vanzemaljce” Frenk Drejk je nedavno izjavio da će Zemlju, zbog tehničkih inovacija, teže biti u stanju da detektuje neka druga civilizacija.

Na izveštaju su tokom tri godine radili ministarstvo odbrane i Nacionalna arhiva. Peti nastavak izveštaja koji treba uskoro da se pojavi sadrži 24 svedočenja, pisma i parlamentarna pitanja, koja je moguće videti na internetu. Izveštaj nudi detalje koje su iznosili svedoci koji su videli nepoznate objekte različitih oblika i veličina kako lete iznad mnogobrojnih lokacija. U njemu se, takođe, nalazi i nekoliko crteža NLO koje su napravili očevici. Jedan od njih rekao je policiji da se razboleo i da je imao problema sa kožom nakon što je jezivi „snop svetla“ osvetlio njegov automobil u Ibu Vejlu 27. januara 1997.

Na drugom mestu govori se o filmu koji je snimila policija u Bostonu i Skegnesu, u oblasti Linkolnšir. Policija je prijavila slučaj obalskoj straži, koja je potom uputila upozorenje brodovima koji su se nalazili u Severnom moru, pri čemu je posada sa nekih brodova takođe prijavila da je viđeno nekoliko NLO. U isto vreme, radar iznad Bostona uhvatio je nepoznat zvuk. U poslednjem delu izveštaja se takođe govori o pismu višeg zvaničnika ministarstva odbrane Ralfa Nojza, u kome opisuje kako je gledao NLO na filmu koji su snimili vojni piloti 1956. On kaže da je film prikazan 1970. godine na tajnoj projekciji organizovanoj ispod zemlje, na kojoj su prisustvovali pripadnici ministarstva odbrane.
Jedan od očevidaca iz Birmingema priča kako se vraćao u četiri sata ujutru kući 20. marta 1997. i video kako osvetljeni plavi trougao lebdi iznad njegove bašte. Ubrzo je letelica uzletela, a iza sobom je ostavila „svilenkasto belu“ supstancu na drveću, koju je on pokupio i stavio u teglu. Drugi neimenovani očevidac objašnjava: „Bilo je to nešto ogromno u obliku trougla, mnogo veće od aviona. Zaustavio sam automobil, i kad sam stao, to se ugasilo“.

Starim načinom odašiljanja, signali su dopirali milionima kilometara daleko u svemir, čak do pojedinih udaljenih zvezda. Digitalni sistem transmisije je, međutim, daleko slabiji i vanzemaljci ga teže mogu detektovati.

Naučnici stalno motre u svemirska prostranstva ne bi li opazili bilo kakav znak ili signal sa neke druge planete, očekujući da i vanzemaljci to isto čine.

Dr Drejk, koji je pre 50 godina osnovao organizaciju za Istraživanje vanzemaljske inteligencije (SETI), navodi da će usled ukidanja analognog signala to uskoro postati gotovo nemoguće.
On kaže da je starim sistemom odašiljanja TV signala, jačine od oko milion vati, Zemlja bila okružena omotačem radijacije širokim 50 svetlosnih godina.

Sa satelitima koji usmeravaju signale prema Zemlji, takve radijacije gotovo da više i nema.

„Danas, jačina radijacije prema svemiru je od svega dva vata, koliko i radijacija običnog mobilnog telefona. Ako se ovaj trend nastavi naš svet će uskoro postati nemoguće detektovati iz svemira“, istakao je dr Drejk.

On je ubeđen u postojanje vanzemaljskog života za koji veruje da je daleko napredniji od života na Zemlji. Na konferenciji u Kraljevskom društvu u Londonu, Drejk je rekao da će čoveku biti potrebno da istražuje još mnogo zvezda i frekvencija da bi stupio u kontakt sa bićima iz svemira.

Resursi će biti preusmereni na rešavanje mnogo važnijih pitanja, poput rata u Avganistanu, u kome se, u okviru NATO snaga, protiv talibanskih pobunjenika bori 9.000 britanskih vojnika. Bilo kakvu pretnju britanskom vazdušnom prostoru mogu registrovati radari, a Kraljevske vazdušne snage potom izaći na kraj sa njom, kaže portparol britanskog ministarstva. Dosadašnji zvaničnik koji je radio u toj jedinici biće premešten na drugu funkciju, čime će godišnje biti ušteđeno 73.000 funti.

„To je smak sveta, pomislio sam“, ispričao je kasnije Nebojša. „Brdo se dimilo i prašilo, zamaglilo i, pravo da kažem, prizor nije bio baš lep“. Kaže da su on i njegovi odrasli sinovi sutradan otišli da doznaju šta se zapravo dogodilo. Na obronku su videli ogromnu rupu i – ništa više. „Ličila je na kratere koje su tokom bombardovanja pravili tomahavci“, objasnio je Bošković.

Događaj se zbio krajem marta ili početkom aprila 2000. godine, kada su svima još bili sveži zli utisci NATO bombardovanja. Članovi porodice Bošković su priču o čudnom događaju ispričali tek sada, tri godine kasnije. Imao je Nebojša za to svojih razloga. Prethodno je, kopajući blizu svog sela, naišao na arheološke ostatke rimskih građevina, pa su ga seljani otada gledali s podozrenjem. Zato o sledećem čudnom događaju dugo nije govorio ništa, bar tako obelodanjuje javnosti.

Ekipa istraživača, predvođena profesorom Premovićem, istražuje mesto pada neobičnog objekta

Mediji su ovaj senzacionalni događaj predočili saradnicima dr Pavla Premovića, profesora hemije niškog Prirodnomatematičkog fakulteta, koji ujedno vodi laboratoriju za geohemiju, kosmohemiju i astrohemiju, veoma cenjenu u jugoističnoj Evropi. Radi se o profesoru koji već skoro tri decenije proučava kosmička tela koja dospevaju na površinu Zemlje. Iza sebe ima niz predavanja na desetini evropskih univerziteta, u SAD i Kanadi i šest godina unazad profesor je na pariskom Univerzitetu „Marija i Pjer Kiri“. Profesor Premović se odmah uputio na mesto neobičnog događaja i kada je video čudan kamen koji mu je pokazao Nebojša Bošković, slučaj mu se učinio verodostojnim u smislu daljnjeg istraživanja.

Dr Premović smatra da se iskazu Nebojše Boškovića može verovati, ali da još ne može da tvrdi da je eksploziju izazvalo nebesko telo. Možda se radi o nečem drugom. Veoma je moguće da je „pukla“ zaostala NATO bomba. Doduše, tu verovatnoću umanjuje činjenica da je krater ipak prevelik u odnosu na one viđene prilikom bombardovanja. Krater na Suvoj planini sa još petanestak manjih kratera uokolo, karakterističan je za udar meteorita. On se verovatno delom raspao na oko 80 kilometara iznad površine Zemlje, a centralni deo tela napravio je krater prečnika 20 do 30 metara kako procenjuje Bošković, dok su njegovi delovi načinili okolne kratere promera sto do sto pedeset santimetara.

Profesor Premović kazuje da su udari ovog vida jako retki. Zato bi događaj u niško-pirotskom kraju mogao da bude od svetskog značaja. Naravno, ako ga nauka potvrdi pre svega analizom tla iz samog kratera.

Sve je još u sferi nagađanja, zanimljivog i neistraženog slučaja. Znalci dopuštaju mogućnost da je u Suvu planinu udarila manja kometa. No, ukoliko se to desilo, nikakvog tela ne bi bilo na mestu udara pošto bi se kometa, sastavljena iz konglomerata leda i kosmičkog kamenja, raspala pri udaru o zemlju. Zato se pre radi o meteoridu, zapravo usijanom gasu oko čvrstog tela koji se vidi pri ulasku u atmosferu kao „zvezda padalica“ kako je narod prozvao svetleće padajuće nebeske komete.

Da je u pitanju meteorid, čvrsto telo u središtu gasa, morao je da u prečniku ima barem pola metra, obzirom na veličinu kratera. Kada bi se u rupi koju je načinio pronašle bar čestice tog tela, odgovor bi mogao da stigne ubrzo.

U ovom trenutku, pošto je na vest u medijima završena analiza sastava Boškovićevog čudnog kamena, zna se da to nije komad meteora, odnosno meteorit. Pokazalo se analizom elektronskom mikrosondom da je u sastavu ovog kamena kalcijum i kvarc, specifične težine 2,6 grama po kubnom santimetru, dok je težina meteorita mnogo veća, sedam do 12 grama. Dakle, sve govori da je to kamen krečnjaka koji prevladava u sastavu Suve planine. Pored veće specifične težine, nebeski kamen morao bi da sadrži još i gvožđe, nikl i hrom.

Ima nešto što čudi profesora Premovića: neobičan izgled kamena koji ima jako različite dve suprotne strane. Jedna je prilično purpurna, crvenkasta, a druga plavičasta. Ova plavkasta strana mnogo je starija i nema veze sa udarom, ali bi plamena strana mogla biti epilog eksplozije. Predstoji da se utvrdi kako su na nju delovali fizičkohemijski procesi koji su se dogodili u određenom trenutku.

Kraj ove priče, ma kakav bio, neće baciti u zaborav neobičan doživljaj Suvoplaninaca. Ako naučnici ne potvrde da je s neba tu pao meteor, blizak susret s nečim nesvakidašnjim, ostaće svakako u lepoj uspomeni gorštacima pirotskoniškog kraja, poznatim po maštom izvajanim intrigantnim skaskama i legendama. Od svih, ova je najmodernija, zar ne?

Branka Kuprešanin

Nišlije „pronalazači“ meteora, pa čak i smaka sveta!

Šta sve ne može da se pročita u novinama koje rado prepričavaju plodove narodne mašte neumorne kada se radi o intrigantnom i nepoznatom svemiru. Eto, pre neki dan u jednom dnevnom glasilu objavljena je fotografija dvoipometarskog kamena, navodno meteora koji je u niški region, prema dojavi iz inostranstva, pao pre dve godine, priča dr Zoran Knežević, direktor beogradske astronomske opservatorije. Ne želim da budem isključiv, jer su meteorske padavine moguće bilo kada i bilo gde, ali sama fotografija ovećeg kamena koji viri iz malo šire rupe, nikako ne liči na sliku kakvu bi stvarno dao dvoipometarski meteor da je kojim slučajem tu pao. Najpre, pri udaru u zemlju tela tog prečnika, ono bi se ukopalo u tlo bar pedeset metara, a izrovalo bi i drugačiji, mnogo veći krater. Da ne pominjem koliko bi silinom pada uništio i izmenio sliku okruženja na koje se sručio, prokomentarisao je naš sagovornik. On dodaje kako bi takav događaj zaista bio tretiran na međunarodnom nivou, da je istinit i negde u svetu detektovan. Nadležne međunarodne organizacije bi, međutim, najpre o meteoru izvestile Astronomsku opservatoriju u Beogradu, jedinu merodavnu instituciju za ovu oblast u zemlji. A to se nije dogodilo.

Dr Knežević navodi i drugi bizarni detalj, poreklom takođe iz niškog kraja, vezan za fenomen pada svemirskih objekata na zemlju. Novine su nedavno objavile „epohalno otkriće“ jednog Nišlije o smaku sveta pre 65 miliona godina. Dakle, u našim medijima možemo da pročitamo i tako budalastu tvrdnju kako je naš vispreni čovek bio taj koji je otkrio pad do sada najvećeg asteroida prečnika deset kilometara na Jukatan, a ne kako je u svetu prihvaćeno, američki naučnik Alvarez. Naime, agrumenti istraživača, oca i sina Alvareza, potpuno su dokazani otkrićem kratera od 150 kilometara koji je padom na Jukatanu napravio asteroid i izazvao globalnu katastrofu kada je izmenjena geografska slika sveta i izumrlo više od 80 procenata živog sveta na našoj planeti.

B.K

Tajanstveni prasak iznad Sibira nadomak reke Podkamenaja Tunguska, upamćen kao tunguska eksplozija, ni posle 101 godine nije valjano rasvetljen. Nedavno objašnjenje okrivljuje rasprskavanje komete nadomak Zemlje koje je, poput orijaške nevidljive sekire, poseklo sva stabla na 2.000 kvadratnih kilometara sibirske tajge.

Iznenađujući zaključak (iako su i ranije pominjane „nebeske repatice”) Majkla Kelija, profesora inženjerstva na Univerzitetu Kornel (SAD), zasniva se na proučavanju izduvnih pramenova „svemirskog taksija” (space shutlle) i noćnih svetlucajućih oblaka! „Dokazi da je Zemlju 1908. pogodila kometa veoma su ubedljivi”, smatra Majkl Keli.

Noćni svetlucajući oblaci sačinjeni su od ledenih čestica, a obrazuju se na velikim visinama i na veoma niskim temperaturama. Dostižu najveću visinu (maltene 90 kilometara, a to je sloj mezosfere), a nastaju iznad polarnih područja u letnjim mesecima kada se živa u termometru spusti do 117 podeljka Celzijusove skale ispod nule!

Uočeni su dan kasnije posle tunguske eksplozije, a u naše vreme nakon uzletanja američkog raketoplana. Proračunato je da se tokom jednog leta ubaci oko 300 metričkih tona vodene pare u Zemljin vazdušni omotač.

Ogromne količine vodene pare izbačene su u atmosferu, zahvaćene strahovitim kovitlajućim strujama kometinog ledenog jezgra, što razjašnjava zašto su se dan docnije pojavili noćni svetlucajući oblaci hiljadama kilometara dalje. Iznad Evrope (a naročito Velike Britanije) sijali su nekoliko dana nakon udesa.

Kao hiljadu Hirošima

Oslanjajući se na zabeležene izjave evropskih očevidaca koji su posvedočili da je nebo svetlelo nekoliko dana, Majkl Keli je zaključio da se kometa raspala na sličnoj visini na kojoj iskrsavaju izduvni pramenovi „svemirskog taksija” posle uzletanja. U oba slučaja vodena para je dospela u atmosferu.

Kako je stigla toliko daleko, bez rasturanja i raspršivanja u skladu sa fizičkim zakonima?

Za kratko vreme prenete su ogromne količine, što se jedino može objasniti izuzetno velikog snagom (energijom) kovitlanja. Brzina je dostizala gotovo 90 metara u sekundi! Naučnici su svojevremeno izračunali da je eksplozija dostigla snagu od 10 do 20 megatona trinitrotoluola (TNT), što je hiljadu puta razornije od atomske bombe bačene na Hirošimu!

U gradu Irkutsku, 1.500 kilometara udaljenom od reke stratišta, seizmički uređaji zabeležili su podrhtavanje, za koje se isprva verovalo da je posledica zemljotresa. Zasijala je ogromna plamena buktinja pod čijim su odsjajem žitelji Londona dan kasnije čitali novine usred noći obasjane čudnovatim bleštavilom.

Veoma dugo opstaje razjašnjenje da uzrok potiče iz kosmosa: asteroid ili kometa. Minule decenije preovladalo je gledište da se u Zemljinom vazdušnom omotaču raspao asteroid, prečnika oko 30 metara i mase približno 620.000 tona, gotovo desetostruko veće od potonulog parobroda „Titanik”. Prošlogodišnje dočaravanje (simulacija) na računaru, obavljeno u Nacionalnoj laboratoriji Sandija (SAD), ukazuje da je bio tri-četiri puta manji (dvadesetak metara u prečniku). Uletevši u atmosferu stvorio je mlaz veoma vrelog gasa nadzvučne brzine: vatrena lopta je uzrokovala udarne talase koji su se ispoljili znatno jačim blizu površine nego što se ranije zamišljalo.

Milosrdno spasavanje

Prvim vinovnikom oglašena je stena koja se, posle miliona godina lutanja kosmičkim prostranstvima, obrušila na našu planetu. I najrevnosniji tumači nesvakidašnjeg događaja znaju da je takvo objašnjenje poprilično šupljikavo. Uprkos tome, uporni su u traganju verujući da će naići na naznake budućih sličnih udesa koji se dešavaju jednom u razmaku od 200 do 1.000 godina. Zamislite samo da se ustremi na gusto naseljeno područje, a ne u pusta sibirska područja!

Krivac bi mogla da bude stena izbačena iz asteroidnog pojasa između Marsa i Jupitera ili kometa sačinjena od prastare građe koja uveliko obigrava Sunčevu porodicu. Smrznute zaleđene grudve iz vremena oblikovanja planeta jure većom brzinom, zbog čega prilikom udara oslobode više kinetičke energije od krupnijih asteroida. Ali nijedan komadić nije još nađen u Sibiru.

Da li je, konačno, stavljena tačka?

Nije. U maštovitim nagađanjima nisu izostali ni ostali neobični uzročnici. Ruski pisac naučnofantastičnih skaski Aleksandar Kazancev je okrivio svemirski brod s Marsa čiji se nuklearni motor raspao. Drugi su to pripisali poništenju (anihilacija) neznatne grudvice antimaterije zalutale iz kosmosa, treći nisu oklevali da protumače kako je malena „crna rupa” prošišala kroz Zemlju.

Najnoviji iskaz Jurija Lavbina, obelodanjen krajem maja, u zagonetku je ponovo uveo „leteći tanjir” (UFO), ali s nepoznate planete, jer je dotični naučnik pronašao neobičan kvarcni kristal na kojem nije niko mogao – kako on tumači – da iscrta šare zemaljskim tehnološkim postupkom. I eto zaključka: a ko bi drugi, ako nisu vanzemaljci. Ali ne zli, već milostivi koji su svojim strahovitim oružjem u paramparčad razneli asteroid ili komad komete (prečnika od pet do deset kilometara). Zašto su to učinili?

Da spasu ljudski rod istrebljenja, zar vam nije jasno?

Stanko Stojiljković

Naučnici su istakli da će sledećih godinu dana provesti u proučavanju snimka pre nego što izvedu zaključke, preneo je britanski „Telegraf“.

Direktor opservatorije Dži Hai Šeng izjavio je da naučnici neće iznositi nikakve spekulacije u javnosti povodom tog snimka, dok se materijal ne prouči.

„Opservatorija Parpl Mauntin i kineska Akademija nauka saopštile su da su tokom posmatranja pomračenja Sunca 22. jula otkrile neidentifikovani objekat u blizini Sunca, koji će biti predmet daljih proučavanja“, rekao je on, dodajući da će im za to trebati bar godina dana.

Ovaj slučaj dogodio se nakon više prijavljenih viđenja NLO-a u Kini, što je kulminiralo snimkom nepoznatog objekta koji je napravio student iz Kekvinga. Na snimku, koji je pušten na kineskoj nacionalnoj televiziji, vidi se kako objekat nekoliko puta menja oblik pre nego što se pretvorio u sjajnu, plavu sferu.

Naučnici takođe smatraju da je biće bilo veoma inteligentno jer ima ogroman mozak. Da bi misterija bila još veća, Lopez je nakon što je predao telo preminuo – kako je izjavio ekspert za neidentifikovane leteće objekte Džošua P. Voren (32), Lopez je izgoreo u automobilu parkiranom pored puta, a navodno je plamen imao višu temperaturu od uobičajene vatre. Ovo je podstaklo brojne špekulacije, a jedna od njih je da su roditelji stvorenja osvetili svoje udavljeno dete.
Ekspert za NLO-e iz Meksika Džejmi Mosen (56) tvrdi da priča nije prevara. Njemu su farmeri iz tog područja rekli da je tu bilo i drugo stvorenje, ali je ono pobeglo kad su pokušali da mu se približe.

Kako je navedeno na sajtu Bild.com, u području na kome je pronađeno ovo biće česti su slučajevi prijavljivanja viđenja NLO-a i krugova u žitu, a spekuliše se da su biće vanzemaljci namerno ostavili za sobom ili da je reč o mutaciji nekog zemaljskog oblika života.

Jedan crtež NLO koji je nacrtao svedok, a objavio Državni arhiv Velike Britanije

Dosije o ovom događaju objavljen je na internetu zajedno sa dosijeima o još 800 navodnih susreta sa vanzemaljcima tokom 1980-ih i 1990-ih godina, a u protekle tri godine Ministarstvo odbrane je, pod pritiskom javnosti, počelo postepeno da objavljuje dokumente o NLO koji su ranije bili tajni.

Zamenik komandanta baze američke vojne avijacije Čarls Halt u Engleskoj bio je zapanjen onim što je video: jasna, pulsirajuća svetlost na noćnom nebu. Britansko ministarstvo odbrane nije moglo da objasni taj događaj, ali je donelo zaključak da neidentifikovani leteći objekat ne predstavlja pretnju za bezbednost zemlje.

Dosije Rendelšam sadrži svedočenje američkog oficira Halta koje je godinama poznato javnosti, kao i zaključke vladine istrage i pismo bivšeg šefa bezbednosti u kojem apeluje na zvaničnike da ozbiljnije shvate NLO.

Halt je napisao da su dvojica vojnika primetila „neobična svetla“ oko tri sata ujutru u šumi izvan američke baze u istočnoj Engleskoj, a patrola koju je poslao da ispita slučaj videla je „čudan, užareni predmet“ u šumi. Metalni trouglasti predmet „belom svetlošću je obasjao celu šumu“, napisao je Halt u izveštaju. Istražitelji su sledećeg dana našli udubljenje u zemlji i povišeni nivo zračenja.

Radari nisu ništa zabeležili i „nije bilo dokaza da je nešto ugrozilo vazdušni prostor Velike Britanije i sletelo u blizinu vojne baze Vudbridž.“ U pismu tadašnjem ministru odbrane Majklu Hezeltinu iz 1985. godine lord Hil – Norton, bivši vrhovni komandant britanskih oružanih snaga, žalio se da taj „zbunjujući i uznemirujući“ događaj nikad nije potpuno objašnjen.

Britansko ministarstvo odbrane prati NLO od 1950-ih godina, a očekuje se da će više dokumenata biti objavljeno 2010. godine.

Neki od nedavno objavljenih događaja mogu se jednostavno objasniti.

Ministarstvo je 1993. i 1994. godine primilo mnogobrojne izveštaje o „jarko osvetljenom ovalnom predmetu“ iznad Londona za koji se ispostavilo da je avionska reklama za novi model automobila. Dokumenti beleže i veliko povećanje broja primećenih NLO u 1996. godini – tada ih je zabeleženo 609, dok ih je 1995. bilo 117.

Istoričar koji se bavi NLO i konsultant Nacionalnog arhiva Dejvid Klark, izjavio je da verovatno nije slučajno što je serija o natprirodnim pojavama „Dosije iks“ tada bila popularna u Velikoj Britaniji, kao i film „Dan nezavisnosti“ u kojem se opisuje invazija iz svemira.

„Neka veza između tekstova u novinama, televizijskim emisijama i filmovima o vanzemaljcima i broja primećenih NLO očigledno postoji“, naglasio je Klark.

„Osim u 1996. godini, veliki broj primećenih NLO ministrastvo odbrane zabeležilo je i 1978. godine, kada je prikazivan film „Bliski susreti treće vrste“, dodao je Klark.

Pred televizijskim kamerama, 41-godišnja Italijanka Đovana Poda ispričala je kako je vanzemaljci otimaju još od njene četvrte godine, kao i da više ne želi da ćuti o tome jer smatra da javnost mora da zna za ovakve stvari. Prema njenim rečima, vanzemaljcima su ljudi potrebni kako bi mogli da se reprodukuju (rezultat je hibridna rasa kojom planiraju da preuzmu kontrolu nad ovim delom svemira!) ali i zato jer naša antitela leče mnoge njihove bolesti.

Gledaoci su mogli da vide i neke šokantne prizore – kao što su fetusi sa kojima vanzemaljci navodno eksperimentišu ili implantate koje ugrađuju ljudima… Zanimljivo je da su neposredno nakon ove emitovane još neke emisije u kojima su u studiju okupljeni stručnjaci iz raznih oblasti kako bi pričali o ovakvim fenomenima.

DVE VRSTE

Đovana Poda je ispričala da je i sama već osamnaest puta veštački oplođena. Ipak, nijednom se nije porodila. “U toj fazi im više nismo potrebni”. Kaže kako vanzemaljci vade fetus iz utrobe posle dva meseca i zatim nastavljaju da ga razvijaju izvan materice (jedan je navodni fetus sačuvala i pokazala ga TV gledaocima).

Uz mnogo detalja opisuje kako su je otimali, pomoću kojih su rekvizita i kako izvodili hirurške zahvate, a pokazala je i implant u mozgu.

- Naša rasa im je potrebna, jer smo biološki kompatibilni, jer im naša antitela pomažu pri lečenju raznih oboljenja, ali i zato što pomoću nas stvaraju novu rasu – rekla je Đovana.
Ona tvrdi da postoje dve vrste vanzemaljaca:

- Prvi su sivi, velikih očiju i – nemaju osećanja. Ne razlikuju šta je dobro, a što loše. Ponašaju se kao roboti i u većini su – njih je oko 80 odsto. Ali, postoje i humanoidi, koje je lako zameniti za čoveka.

Đovana kaže da vanzemaljci imaju baze na našoj planeti i tvrdi da su nam “preostale još samo dve godine“, kada su u pitanju ambicije vanzemaljaca da preuzmu kontrolu nad Zemljom i životom na njoj.

- Pitaju me zašto svi ne znamo za te njihove baze i eksperimente, ako već postoje?! Pa zato što oni to ne žele, a imaju dovoljno visoko razvijenu tehnologiju da mogu ovako nešto da rade, kao što mi eksperimentišemo sa nekim životinjama u laboratorijama. Verovatno je i vama poznato da nisam jedina sa ovakvim iskustvima; mnogi o tome ne žele da pričaju i, verujte, imaju svoje razloge za to. Najzad, ima i onih koji nisu svesni manipulacija koje vanzemaljci izvode na njima, zahvaljujući visoko sofisticiranoj tehnologiji kojom raspolažu. Mnogi neće ni znati da su deo tih eksperimenata…

NERADO PRIČAJU

Za reakcije na ovu TV priču u Italiji malo je reći kako su kontroverzne. Dok jedni sve smatraju “neuverljivom pričom kakve se na televizijama (pa i najgledanijim) emituju zbog rejtinga i gledanosti”, drugi podsećaju da se ispovesti o otmicama vanzemaljaca gomilaju i da tu verovatno “ima nečega”.

Televizijski novinar Enriko Ruđeri, koji se pozbavio ovim fenomenom, podseća na brojne ispovesti onih koji tvrde da su žrtve otmice vanzemaljaca, a kao primer navodi i slučaj pokojne dr Karle Tarner koja je, osim sopstvenih (pošto je tvrdila da vanzemaljci kontaktiraju i zlostavljaju nju i članove njene oporodice) istraživala i dokumentovala preko 400 slučajeva vanzemaljskih otmica.

- Ona je, u stvari, dala odgovor i na pitanje koje meni sada postavljaju: zašto se o ovome, ako fenomen zaista postoji, priča tek marginalno i bez očiglednijih materijalnih dokaza. Podsetiću, ona je rekla kako vanzemaljci mogu da menjaju našu percepiju okoline i da kontrolišu ono sto mi vidimo i mislimo. Istraživanja su pokazala da ženske žrtve posle otmica često pate od ginekoloških problema, koji znaju da uzrokuju ciste, tumore, rak grudi i materice i vode i do hirurškog odstranjivanja materice, kao i da veliki broj žrtava posle otmica pati od bolesti koje nisu imale ranije i da se neke od njih završavaju smrću. Neke od žrtava ispričale su kako su bile odvedene u prostorije gde su mogle da vide groteskne hibridne kreature, skladišta hibridnih ljudskih fetusa i tankove obojene tečnosti u kojima su držani delovi ljudskih tela. U kojoj meri su to halucinacije ili deo neke kolektivne histerije onih koji se usude da o ovome pričaju ne mogu da kažem, ali isto tako znam i da se mnogi ne usuđuju da sa drugima podele ovakva iskustva da ih ne bi smatrali “otkačenim”.

Tako ni priča 41-godišnje Italijanke Đovane nije ni prva ni poslednja u nizu ovakvih ispovesti. Ako ih ima i ako zaista raspolažu visokotehnološkim tehnologijama i znanjima, ne bi bilo nimalo čudno da vanzemaljci zaista nastoje da nas upoznaju i eventualno iskoriste naše potencijale i na ovakve načine. Uostalom, nije li u osnovi svake nauke eksperimentisanje? Mi to radimo sa pokusnim zečevima, a oni?!

Piše Slavoljub Marković

Pauel je 22. jula oko pola četiri popodne, po lokalnom vremenu, bio u dvorištu svoje kuće u obližnjem gradiću Vestburiju, kad je primetio odsjaje sunca sa kružne površine na nebu.

„Ne verujem u postojanje takvih objekata u svemiru, ali ta stvar je definitivno pratila avion”, tvrdi Pauel. „Moj komšija je bio u bašti u to vreme, ali nisam hteo da mu kažem: ‘Vidi leteći tanjir na nebu’, pa na kraju nisam ništa ni rekao“.

„Ako bi rekao da je fotografija (koju sam napravio) jedna u milion, mislim da to ne bi bilo preterano. Očajnički želim da saznam o čemu se radi“, dodaje on. „Posetio sam neke veb-sajtove o NLO-ima i nije zabeleženo ništa slično ovom praćenju vojnog aviona“.

Britansko Ministarstvo odbrane izjavilo je da neće istraživati ovaj slučaj jer ga ne smatraju „potencijalnom pretnjom“

Teško. Ali, da li bi turisti prevalili ovaj put ako znaju da je to jedina srpska planina na kojoj su se spustili vanzemaljci, a u planini (koja je, u stvari, piramida koju su izgradila prastara civilizacija) krije se dvorac prepun zlata? O, da!

- To je vrlo zaniljmiva priča i spreman sam da odvojim vreme da ispitam o čemu se tu radi – kaže Radmilo Bumber iz agencije „Pan Europa Adriatik“. – Ukoliko bude interesovanja turista rado bi ih vodio da vide takvu misteriju.

O čemu se, zapravo radi? Planina Rtanj je velika misterija. Kažu da se u njoj nalaze neistražene rude, a sa vrhom Šiljak (1.560 metara) deluje kao gola piramida i uistinu izgleda kao nešto čemu tu nije mesto. Pored priče da Rtanj krije dvorac prepun zlata i dijamanata i da je to, u stvari, piramida koju su nam u nasleđe ostavile drevne civilizacije, najzanimljije legende vezane su za vanzemaljske aktivnosti (u nastavku teksta NLO). Navodno, iznad vrha se pojavljuju vatrene kugle jer su vanzemljci napravili podzemni heliodrom čija se tajna vrata otvaraju samo u kišnim danima kada je vrh duboko u oblacima…

Priča o podzemnim NLO stacionarima podgrejana je stvarnim padom meteora, a pošto nam se do danas ništa ružno nije desilo, svi su ubeđeni da su vanzemaljci prijateljski raspoloženi, komunikativni, ispituju nas, proveravaju.

Kada mogu da se vide? Već 16 godina planinari organizuju noćni uspon na Rtanj za Vidovdan. Ka Rtnju se ide putem Paraćin, Zaječar i kod motela „Balašević“ može da se pojede gibanica sa kiselim mlekom, zatim skrene desno odakle put vodi direktno do vrha. U motelu, međutim, nisu raspoloženi za ovakvu vrstu turizma.

- Nemamo takve informacije da o NLO aktivnostima, niti je neko od turista dolazio zbog toga – kažu u motelu.
- Ovde turisti dolaze zbog svežeg vazduha, hrane, sportskih terena, a blizu su Lazareva pećina i Gamzigrad.
Zanimljivo, ali uprkos tome što Hrvatska ima more rado razvija i NLO turizam. U registru NLO destinacija ne nalazi se Srbija, ali se Hrvatska prijavila dva puta: 1961. i 2008. godine, kada su kod Zagreba viđena „bela svetla“. Vodeća zemlja NLO turizma je, naravno, SAD, ali veliku šansu vide i Rusija, Belorusija, Italija, Španija, Norveška, Škotska, Francuska, odnedavno Kina.

U SAD je posao sa vanzemaljcima toliko dobar biznis da postoji nekoliko oblasti u kojima ljubitelji ove vrste turizma mogu da uživaju muzejima, izložbama, filmskim projekcijama, festivalima, godišnjim okupljanjima, karnevalima, tematskim zabavnim parkovima. Godišnje više od 200.000 turista ode u Rosvel, a čist godišnji prihod je pet miliona dolara. Rozvel niko nije mogao da pronađe na mapi do 3. jula 1947. godine kada je farmer Milijam Brazel pronašao ostatke NLO letilice i tela vanzemaljaca. Misteriju je podgrejala serija tajni koja je pratila nestanak tela i letilice, kao tišina kojom je bila obavijena CIA.

Da li je farmer Brazel bio pijan – to više nikog ne zanima, jer je zarada prevazišla istinu. Posao toliko dobro cveta da je gradonačelnik počeo da štiti naziv „Oblast 51“. Čitav posao je odlično urađen: na ulazu u Rozvel stoje natpisi „Vanzemaljci vam žele dobrodošlicu“, na mestu gde je nađen NLO izgrađen je kafe sa „najboljom hranom u vaseljeni“, a na ulazu u muzej (u kojem može da se vidi i autopsija vanzemaljca) piše „Istina je ovde“ (kao parodija na „Dosije iks“).

- Turizam je stvar marketinga – kaže Ljiljana Čerović iz Turisitčke organizacije Srbije. – Marketing, odnosno da li je nešto zanimljivo predstavljeno, najvažnije je u privlačenju turista. Treba znati upakovati. Sto puta sam u inostranstvu kupila čokoladicu zbog lepog pakovanja. Naravno, o materijalnim stavrima ne treba lagati. Ne sme se lagati o tome kakav je put do odreditšta i šta nudi hotel, ali kada turisti stignu treba graditi priču. Da li je na Rtnju pao meteorit sa meseca ili su došli vanzemaljci – nije važno. Recimo, Radovan Tanasković priča da se Đavoljoj varoši nalazi drvo koje podseća na ruku i ukoliko bude posečeno srušiće se sve kule! To je odličan primer marketinga. Međutim, kada se odredište odluče za neku priču onda mora i da je podržava, bez obzira na to ko god da dođe na mesto direktora.

INKE I NLO

GRADONAČELNIK Santjago de Čilea Migel Markez odredio je reku Maipo za NLO prestonicu Čilea.
Markez planira da izgradi dve opservatorije za turiste u kojima će raditi obuku kako najbolje slikati NLO, jer ovu oblast već posećuju hiljade turista. Čiatvu stvar je „podgrejala“ priča o ženi koju su nedavno oteli vanzemaljci.
- Ne kažem da sam video NLO, ali ne kažem ni da ne postoje – kaže Martinez dok se novac od NLO turizma sliva u gradsku kasu.

INFO

* Noćenje za dve osobe u motelu Rtanj 4.100 dinara
* Poslenji put je NLO viđen 22. juna u Viskonsinu
* Selo Rozvel zarađuje pet miliona dolara od NLO
* Rozvel godišnje poseti 200.000 turista
____________________________________________________

Dacha PN…

NLO, vanzemaljci, da li postoje ili ne, da li je to samo fantazija ili ne, to je pitanje koje me iritira godinama.
Ljudi moram vam ispricati sta se meni dogodilo, verovatno 99% vas koji ovo procitate mi necete verovati ali nema veze vec sam na to navikao…

Ovo sto cu vam sada ispricati se stvarno dogodilo: Naime zivim na nekih 40km zapadno od planine Rtanj (istocna Srbija). Jednog letnjeg dana polivao sam bastu, sunce je bilo na zalasku, a nebo kristalno cisto, plavo, bez oblaka, odjednom kao da me je nesto povuklo da pogledam u nebo i imao sam sta i da vidim: video sam ogromnu letecu kuglu, menjala je boje crveno-narandzaste i letela se jako nisko, procenjujem da je letela na oko 200-250 metara od tla i jako sporo, mozda brzinom od 70-100 km/h tako da sam je imao u vidokrugu nekih 10 sekundi. U pozadini cini mi se da sam cuo jako, jako slab zvuk, verovatno je to bilo samo strujanje vazduha Procenjujem da je bila velicine izmedju 15-25 metara u precniku… Nikad sebi necu oprostiti sto u tom trenutku nisam imao fotoaparat.
Znam da ce svako prvo pomisliti da je to kometa ali ja sam ubedjen da nije. Naime komete kada padaju, padaju jako velikom brzinom i pod odredjenim uglom a ovo ne, ovo se kretalo jako nisko, horizontalno i jako sporo…

Jos jedna starija osoba je potrvrdila da je tih dana nedaleko od mene dozivela isto sto i ja…

Posle par dana pricao sam sa drugom koji je tih dana bio na nekih 20km zapadno od planine Rtanj i on mi je potrvrdio da je video kugle ali ovog puta dve koje su isle zajedno i kretale su se prema Rtnju…

Ovakve kugle kakve smo ih videli opisuje i Dragan M. koji zivi u podnozju planine Rtanj i koji vec godinama trvrdi da se takve kugle stalno motaju u blizini ove planine…Takodje on potrvrdjuje da se desavaju mnoge cudne stvari na ovoj planini… ne znam ni sam da li da verujem ili ne ali ono sto sam video licno svojim ocima nije delo coveka a ni je ni kometa …

Verujem da ima puno ljudi koji su mozda doziveli nesto slicno, molim da posaljete vasa iskustva i misljenja da probamo da resimo bar delimicno ovu misteriju.
Molim da pisu samo oni koji su zaista nesto realno doziveli…
____________________________________________________

Centar za istraživanje i ekologiju iz Beograda uputio je zahtev Vladi Srbije da im se omogući formiranje istraživačkog centra na Rtnju da bi utvrdili uzrok očiglednih mističnih pojava koju ova planina krije. Poslednja saznanja do kojih su došli geografskim i magnetnim merenjima ukazuju da se ispod Rtnja krije piramida!

Ukoliko država dozvoli, leteće kugle, nevidljivost aviona na radaru dok nadleću Rtanj, jedinstvene biljke u svetu, brojna jonizujuća i elektromagnetna zračenja, a naročito pravilan piramidalni oblik planine konačno bi mogli biti naučno objašnjeni.

Nebojša Marjanović, predsednik opštine Boljevac kaže da je ekipa stručnjaka ovog centra u razgovoru sa njim iznela naučnu osnovu da se ispod Rtnja krije piramida i da je ova mistična planina po svom obliku i dejstvu jedinstvena u svetu.
- Kažu da Rtanj ima specifične elektromagnetne talase koji imaju geopatološki uticaj na ljudski organizam. Podneli su zahtev nadležnom Ministarstvu da planinu „zagrebu“, odnosno da na nekoliko mesta obave iskopavanje. Očekuju da će pronaći građevine i podzemne hodnike – objašnjava Marjanović.

Ekipa Centra za istraživanje otkrila je da Rtanj leži na tri velike podzemne reke koje su na dubini većoj od 100 metara. Prema dosadašnjim ispitivanjima, velika je verovatnoća da ljudska civilizacija potiče iz Srbije, baš sa ovog mesta.

- Generacijama se prepričavaju neobične pojave na Rtnju. Bilo je priča i da su nestajali avioni, a mnogo meštana je tvrdilo da su gledali leteće tanjire, dok je pojavljivanje letećih kugli skoro svakodnevno. Nauka to nije dokazala, ali, recimo, jedinstvene vrste biljaka koje ovde rastu su ipak nešto što ukazuje na posebnost ovog zemljišta – kaže Marjanović.

I Artur Klark pisao o Rtnju

Predsednik opštine Boljevac kaže da se na samom vrhu Rtnja, na 1.565 metara nadmorske visine, nalazi neobična rupa, koja je, najverovatnije, jedan od izlaza iz piramide.

- Postoje svedoci da je jedan pastir bacio svoju frulu u tu rupu, a onda su je pronašli na drugom, nižem delu planine, gde je izašla. Još je Artur Klark, autor romana „Odiseja u svemiru 2010“ napisao da Rtanj nije planina, već da se ispod krije piramida, najstarija tvorevina civilizacije – kaže Marjanović.

Gradonačelnik video NLO

- Činjenica je da se je Rtanj pun mistike, da se ovde dešavaju čudne pojave. Moja terasa gleda na planinu i lično sam video ogromnu svetleću loptu okruženu diskovima kako leti potpuno neujednačeno. Menjala je brzinu, pravac i smer na jedinstven, neopisiv način – kazao nam je prvi čovek opštine Boljevac.

Istraživački centar čine svetski akademici

Istraživački centar, koji je registrovan i u Švedskoj, čine svetski priznati akademici i naučnici Semir Osmanagić, zaslužan za otkriće piramide u Visokom, inače član Ruske akademije nauka, zatim prof. dr Džozef S. Rendulič, šestostruki doktor i pronalazač, profesor na tri instituta u Indiji. Član Centra je i dr Hari Oldfild iz Velike Britanije, pronalazač polikontrastne interferentne kamere i mnogi drugi.

______________________________________________

субота, 09.јун.2007.
VANZEMALJCI U SRBIJI
Meštani Rtnja tvrde da su svedoci čestih poseta NLO i čudnih užarenih kugli na nebu što kvare televizore

Rtanj je jedina planina u Srbiji koja ima oblik piramide, ali je još čuvenija po tome što je učestalo posećuju vanzemaljci. Pre nekoliko dana kao posledica poslednje vizite NLO crklo je nekoliko televizora u selu Rtanj, koje se ugnezdilo na 800 metara nadmorske visine.

Žena 59-godišnjeg kafedžije Dragoslava Milenovića zvanog Šou videla je iza njegovih leđa snop čudne svetlosti i crče televizor. Hajde samo da je njihov, nego polipsaše i komšijski.

Milenović je stari drug svemiraca i kaže da je prve ljudsko-vanzemaljske susrete imao pre 30-ak godina, ali je tada ćutao da ne kažu „vidi kakva budala“.

- Prvo ide usijana kugla koja je toliko jarka i blještava da je teško gledati golim okom, a smenjuju se plavičasta, crvenkasta i ljubičasta svetlost – objašnjava Milenović koji je ubeđen da su ga vanzemaljci pri prvom susretu dobro izučili, a možda mu nešto i ugradili u glavu, pa otad ih on najčešće viđa. Zato valjda jedini uspeva da fotografiše leteće tanjire koji se na njegovim fotografijama pokažu kao čudna igra svetlosti.

- Pojavljuju se svuda, neki ih vide, neki ne. Eto, nedavno se pojavila užarena kugla u Kučevu, a pre 15-ak godina jedan student je izgoreo iz čista mira na svojoj terasi u Nišu. Ubeđen sam da su naše žene imale ljubavne veze s vanzemaljcima jer oni mogu da se materijalizuju i mnogi ljudi potiču od njih – ide korak dalje Milenović i tvrdi da su i pali anđeli pali zbog preljube s lepim ženama.

Bog Ra, Ilirka i faraon

Po jednoj legendi, priča Milenović, planina Rtanj je centar zemaljske kugle u kojem je obitavao bog Ra. On se zaljubio u lepu Ilirku koja je vladala Balkanom, pa joj je pomagao u osvajanju sveta. U vojnim pohodima stigla je čak do Etiopije, da bi se iznenada zaljubila i udala za faraona. Od muke i ljubomore bog Ra se rasprsne i ona se vrati na Rtanj.

Faraon dođe s vojskom da je vrati, a između ostalog dotera i silne zmijurine. Jedna ujede Ilirku i ona umre. Sve troje je sahranjeno u rtanjskoj piramidi, a na Rtnju ostade 13 vrsta zmija. Među njima i jedna zelena što liči na kobru. Kad ujede kravu, lipše za 30 sekundi.

- Pa i svetoj Bogorodici je došao anđeo a morao je da se materijalizuje. Mnogi na Zemlji imaju veze s onima gore, a ne pričam ja to zbog popularnosti, pa neću valjda da se ženim – brani se Milenović.

Njegovoj priči pridružuje se Dejan Jovanović iz Boljevca koji nikako nije verovao u vanzemaljce dok nije pre dve nedelje zajedno sa seoskim popom bio svedok čudne pojave.

- Bili pop i ja u kafani i pitam ga ja da l’ je istina za te kugle. Pop kaže: „Neki veruju, a neki ne.“ Izađemo mi oko 10 uveče i krenemo kući. Buldožer mi bio parkiran 100 metara dalje, al’ pop kaže: „Gledaj na vrh“. Nije zvezda. Veće od zvezde, a manje od Sunca. Svetlelo pet minuta i izgubi se – priča Jovanović koji se kune da laža nije jer je svojim očima gledao.

- Čudan neki osećaj kad to vidiš. Ne mogu da objasnim. Ježiš se kao kad ti se kosa diže na glavi – pokušava da objasni Jovanović. Njegova kćerka ide u šesti razred, a odskora su neobično počele da joj se znoje ruke. Ljudi otkrili da leči zubobolju i bolove.

- Na veronauku joj pop rek’o da ne baje više, al’ navalio komšiluk, ne možeš od njih da živiš, svi je teraju da ih masira – žali se Jovanović.
Milenović tvrdi da su ljudi uprkos civilizaciji ostali priprosti i neuki, a vanzemaljci hoće od nas da naprave dobre ljude, ni bogobojažljive, ni megalomane.

- Zemaljski svet će da se preokrene 2012. godine, jer ne može čovek više da bude životinja. Koljemo se između sebe i zato mora svest da nam se promeni – najavljuje prijatelj marsovaca.

Vatrene kugle na Rtnju viđali su i Milenovićevi prijatelji i ekipa iz Crvenog krsta – jedan crnac iz Gvineje Bisao i jedan Bosanac.

- Moj drug Pavle Matić ugledao je pored puta nešto užareno kao plast sena. Auto se blokirao, motor radi, a kola ne idu. On uzme granu i proturi je u usijanu masu, ali ništa, samo grana pucketala kad je izvlačio – prepričava Milenović.

Čudna užarena svetlost viđa se svuda po Rtnju, a nekima se desilo i da su ih prenosili – sa vrha Rtnja dole do autoputa. A zašto, to niko ne zna. Samo vanzemaljci.

Čak 231 slučaj viđenja čudnih objekata prijavljen je i zabeležen pri britanskom Ministarstvu odbrane u prvih šest meseci ove godine. Radi poređenja, prošle godine prijavljeno je 285 NLO-a, 2007. godine 135, a 2006. 97.

Očekuje se da će se broj viđenja povećati jer mnogi ljudi sada nose sa sobom digitalne foto aparate i fotografišu čudne objekte.
Nik Pop, koji je vodio vladin projekat vezan za NLO-e i koji se smatra za vodeći autoritet po tom pitanju, izjavio je za „San“ da će ovo biti rekordna godina po broju viđenja.

„Mislio sam da je broj prijavljenih NLO-a prošle godine bio visok, ali sada znamo da je toga sve više“, rekao je Pop.

Prema novoj teoriji, predstavljenoj u časopisu Geophysical Research Letters, krivac za ovo veliko razaranje je ledeni komet s kojeg je voda isparila prije udara u zemlju, odnosno eksplozije.

Tunguski misterij izazvao je u proteklih 100 godina brojne rasprave, međutim, nikada nije definitivno utvrđeno je li ga izazvao meteorit, komet ili asteroid. Neke teorije išle su toliko daleko da su za eksploziju optužile udar antimaterije ili pak havariju izvanzemaljske letjelice. Dojam tajnovitosti pojačavala je činjenica da nikada nisu otkriveni veći dijelovi nebeskog objekta niti njegov krater.

Stručnjaci danas vjeruju da se objašnjenje krije u fenomenu svijetlih noćnih oblaka koji su nakon eksplozije zabilježeni u mnogim europskim zemljama osobito Velikoj Britaniji. Slična pojava opažena je kasnije u polarnim predjelima nakon polijetanja američkih šatlova Endeavour i Discovery. Budući da imaju pogon na tekući vodik i kisik te letjelice prilikom lansiranja u atmosferu ispuštaju goleme količine vode – više od 300 tona – koje se raspoređuju u gornjem dijelu atmosfere i stvaraju visoke oblake.

Znanstvenici do nedavno nisu mogli razjasniti kako ta vodena para golemom brzinom stiže do zemljinih polova udaljenih više od 8000 km. Međutim, Michael Kelley sa Sveučilišta Cornell i njegovi kolege objašnjavaju kako se tu radi o tzv. dvodimenzionalnoj turbulenciji. Pojava se događa kada neka sila, primjerice magnetsko polje, tekućinama onemogući trodimenzionalno širenje. Rezultat je da se one mnogo brže šire u dvije dimenzije u kojima im kretanje nije ograničeno. Tim smatra da je vodena para bila zarobljena u takvom dvodimenzionalnom sloju i tako se brzo proširila na velike udaljenosti prema polovima.

„Postoji brz transport materijala na tisuće kilometara u vrlo kratkom vremenu, a ne postoji model koji bi to predvidio. To je potpuno nova i neočekivana fizika“, rekao je profesor Kelley.

Na temelju ove teorije tim pretpostavlja da je vanjski ledeni omotač kometa ispario tijekom prolaska kroz atmosferu. Ova vodena para stvorila je oblake u visokim dijelovima atmosfere koji su, obasjani Suncem, dugo vremena nakon njegova zalaska, osvjetljavali noćno nebo.

„To je kao da smo upotpunili sliku o misterioznom ubojstvu 100 godina nakon što se dogodilo“, rekao je prof. Kelley.

Kako prenose „Sajens Njuz“, njihov zaključak je utemeljen na proučavanju ponašanja vodene pare koju ispuštaju svemirske rakete. Drugi naučnici, međutim, osporavaju ove tvrdnje, ukazujući da dokazi i dalje pokazuju da je trag u Sibiru ostavio kameni meteor. Najverovatniji uzrok bio je udar nekog objekta iz svemira, koji je eksplodirao na nekoliko kilometara iznad Tunguske. O kojem se objektu radi, međutim, nije jasno, jer nisu pronađeni nikakvi čvrsti, krupniji ostaci na mestu eksplozije.
Drugi trag pruža to što su se dan posle događaja u Tunguski formirali neobični, sjajni oblaci, koji su osvetleli nebo Evrope. Ovo su verovatno bili noktilucentni, odnosno svetleći noćni oblaci, retka vrsta oblaka od ledenih kristala koji se javljaju na visini od oko 85 kilometara. Oni se nalaze na dovoljnoj visini da mogu da reflektuju sunčevu svetlost, čak i nakon što je Sunce zašlo, ukazuju „Sajens Njuz“.

Činjenica da su oblaci viđeni samo dan nakon eksplozije ukazuje da je pojavu noktilucentnih oblaka uzrokovao udar kojim je vodena para ubačena u inače suvu gornju atmosferu. Jedna od primedbi na ovu teoriju je da se ovaj proces odvio previše brzo. Teško da se može objasniti kako je para od udara mogla doputovati do severne Evrope svega 22 časa nakon udara, kad su prvi svetleći oblaci viđeni u Velikoj Britaniji.
Majkl Keli sa Univerzitet Kornel veruje da ima odgovor: vodu su nosile ogromne, veoma brze struje gornjeg atmosferskog sloja. On smatra da ove struje postoje u donjim delovima termosfere, o kojoj se malo zna jer je previše visoko da bi joj se moglo pristupiti avionima ili balonima. Termosfera, sloj u Zemljinoj atmosferi između mezosfere i egzosfere, nalazi se na visini od 90 do 500 kilometara.

Na osnovu posmatranja dimnog traga svemirskih raketa američke Vazdušne snage napravile su neka merenja koja ukazuju da ovi vetrovi mogu da se pomeraju do oko 100 metara u sekundi, što je mnogo brže nego što pokazuju teoretski modeli.
Ovo bi bilo dovoljno brzo da se vodena para prenese od Sibira do Londona u jednom danu, ali samo ukoliko ovi vetrovi duvaju u istom pravcu hiljadama kilometara, što niko do sada nije uspeo da izmeri.
Nekoliko dana nakon lansiranja svemirskih raketa posmatrači su primetili noktilucentne oblake u blizini polova, a 2005. je preko satelita TIMED primećena vodena para nakon poletanja rakete, koja se proširila duž 1.000 kilometara i pomerila se 8.000 kilometara južno za svega nekoliko dana.
Keli smatra da se ova kretanja mogu objasniti ogromnim vazdušnim strujama. Drugi navode da je možda atmosfera na toj visini nekako zaglavljena u tankom sloju, što uzrokuje stvaranje manjih vazdušnih virova koji se spajaju i stvaraju velike. Smatra se da je ovo razlog nastanka velike Jupiterove crvene mrlje.

Da li ove džinovske struje mogu da pruže odgovor šta je pogodilo Sibir 1908? Keli smatra da količina vode potrebna da stvaranje široko raspoređenih oblaka ukazuje da je taj objekat bila ledena kometa, pre nego suvi, kameni meteorit. Kometa dovoljno velika da prouzrokuje takvu eksploziju verovatno je sadržala oko 100.000 tona vode.
Astrofizičar Kristofer Čajba sa Univerziteta Prinseton manje je siguran u ove navode. Svaka velika eksplozija stvorila bi veliku vatrenu loptu i pečurku dima nakon nje, podižući vlažni vazduh iz donjih slojeva atmosfere desetine kilometara uvis. Čajba je izračunao da bi eksplozija u Tunguski podigla uvis oko četiri miliona tona vode, što je mnogo više nego što bi jedna kometa sadržala. Keli ukazuje da tolika količina ne bi bila podignuta dovoljno visoko da dosegne brze vetrove termosfere, ali Čajba ističe da kameni meteoriti mogu da sadrže nekoliko procenata vode.
Ove najnovije tvrdnje naučnika, iako mogu da podrže teoriju o padu komete, ipak nisu dovoljne da reše misteriju, koja i dalje ostaje otvorena, zaključuju „Sajens Njuz“.

„Viđali smo već šare leptira i ptice, ali ovo je prva meduza. Ogromna je, skoro tri puta veća od uobičajenih šara. Osim toga, veoma je interesantna. Pokušavamo da otkrijemo njeno značenje, ali za sada nam se čini da se pojavila niotkuda“, izjavila je Karen Aleksander, jedna od stručnjaka.

Ljudi su skloni da veruju da ove šare ostavljaju vanzemaljci po dolasku na Zemlju, ili da su uzrok neobičnog udara munje. Međutim, za većinu njih dokazano je da ih stvaraju umetnici. Prošle godine je u Vitširu pronađen do sada najkompleksniji krug u polju. Ova formacija, koja ima oko 47 metara u prečniku, jeste kodirana slika koja predstavlja prvih deset cifara broja pi (3.141592654).

„Ovih deset cifara su čak i poređane odgovarajućim redosledom. Mala tačka u blizini centra je decimalna tačka. Kod se bazira na deset ugaonih segmenata, gde su zrakasti delovi indikatori svakog segmenta. Počevši od centra, odbrojavanjem segmenata u svakom sektoru i promenom poluprečnika, jasno se vidi prvih deset brojki“, precizirao je antropolog Majkl Rid.