„Žele da ostanu u papinom domu, ili zna nesto sto mi ne znamo…“, rekao je Benedikt, u društvu dvoje dece.

Tradicionalno puštanje golubica, za koje je papa poručio da treba da posluži kao „znak mira gradu Rimu i celom svetu“ održava se svake godine na kraju „meseca mira“ koji organizuje grupa Katolička akcija. Ova grupa, koja pokušava da ojača uticaj katoličanstva u društvu, organizuje „karavan mira“ ulicama Rima, koji se završava na Trgu Svetog Petra u Vatikanu. Puštanje golubica dolazi na kraju papine molitve upućene okupljenim vernicima na Trgu.

Ako analiziramo ovaj proces, razumjeti ćemo grešku koju čine redovnici: oni se zavjetuju na celibat, na zadržavanje svoje sperme, ali budući ne znaju za učenje o transmutaciji, dožive užasnu degeneraciju jer postanu ispunjeni vrlo zloćudnim poisonioonoskiran vibracijama. Kada sjeme ne doživi potrebnu transmutaciju, ono vrlo snažno degenerira, stvarajući odvratan organ kundartiguador.

Ovdje smo suočeni sa pitanjem od najveće važnosti: ako čovjek ne koristi sjeme za stvaranje potomstva, niti ga trasmutira, nego samo prakticira apstinenciju, živi u celibatu i ništa više, tada će njegovo sjeme degenerirati. Ovo što sam ovdje rekao odnosi se također i na žene; kod žena će degenerirati izlučevine ženskih spolnih organa.

Degeneracijom spolnih izlučevina stvaraju se određene zloćudne vibracije, poznate u ezoterijskoj nauci kao poisonioonoskiran vibracije.

Otrovana štetnim poisonioonoskiran vibracijama, osoba u celibatu doživljava užasavajuću katastrofu na biološkom, fiziološkom i psihološkom polju. Neke osobe se jako udebljaju nakupljajući salo, dok kod drugih ove vibracije imaju drugačiji učinak pa one postanu vrlo mršave, poput skeleta, prekrivene prištevima, sa pjegama na koži itd. Na psihološkom planu, degenerirano sjeme uzrokuje promjene u karakteru: s jedne strane, osoba postaje ekstremno fanatična, s druge strane, postaje iznimno cinična.

Osmotrimo ljude srednjeg vijeka, velike inkvizitore: apstinente u celibatu, gojazne ljude prekrivene salom, i one druge, ružne, mršave aveti sa kožom punom pjega. Nakon što bi spalili žrtvu na lomači, ili je izmrcvarili, mogli bismo primijetiti njihov cinizam, njihove oči koje sjaje fanatizmom.

U takvim ljudima naći ćemo, s jedne strane, krajnju fanatičnost, a s druge strane, ogromnu ciničnost. Nakon što bi spalili nedužnu žrtvu, slegli bi ramenima i opravdavali se na brutalno ciničan način.

Devolucija sjemena, odnosno spolnih izlučevina, je zaista nešto vrlo tragično i nikako se ne preporuča. Sve u prirodi ima svoj tok i sjeme treba slijediti svoj tok za životinjsko razmnožavanje ili se transmutacijom treba pretvoriti u energiju.

Ljudi koji ne transmutiraju svetu spermu i dopuštaju da ona degenerira kroz apsurdnu praksu celibata ili seksualnog uzdržavanja, neizbježno postaju ispunjeni tim užasno zloćudnim poisonioonoskiran vibracijama koje, nakon duljeg vremena, aktiviraju odvratan organ kundartiguador, „Sotonin rep“.

Rezultat takve apsurdne apstinencije je uvijek nesreća. Svijest tih ljudi je uspavana. Kada bi ona bila budna, ti ljudi bi se mogli sami uvjeriti, iskusiti, silnu aktivnost zloćudnih poisonioonoskiran vibracija u njihovim lunarnim tijelima i mogli bi vidjeti, sa neopisivom stravom, užasavajući razvoj organa kundartiguador u svojim nižim, životinjskim razinama.

Ljudi koji su čisti ali zavedeni, ne žele razumjeti da tko god se želi uzdići, prethodno se treba spustiti.

U paklenim svjetovima žive mnogi zavedeni askete, apstinenti koji su se odrekli seksa ali prije toga nisu kreirali svoja solarna tijela u devetoj sferi: ljudi koji nisu dostigli svoje drugo rođenje, rođenje o kojem je Isus govorio Nikodemu.

Put koji vodi u bezdan pakla popločen je dobrim namjerama. Pakao je prepun čestitih ali zavedenih ljudi.

U ovom tužnom svijetu u kojem živimo postoje mnogi uspavani pseudo-ezoterici i pseudo-okultisti koji sanjaju da su se probudili, ne shvaćajući da ih san njihove svijesti i dalje drži u svojim raljama.

Ti jadni ljudi misle da su prosvijetljeni i odbacuju seks, a da prije toga nisu radili u devetoj sferi, niti su dostigli drugo rođenje i kreirali solarna tijela.

Mističan ponos je karakterističan za ljude slične farizejima, za one koji misle da su posvećenici, sveti i mudri, koji nisu naprije stvorili solarna tijela, niti su ikada radili u devetoj sferi, već su se odrekli seksa i razvili organ kundartiguador.

Te naivno zavedene ljude vrlo je teško uvjeriti da su u krivu; oni se osjećaju kao da su već sve prevazišli, misle da su bogovi, a zapravo još nisu stavili stopalo ni na prvu prečku „Svetih ljestava“…

Papa je rekao da ćutanje čini ljude boljim slušaocima i boljima u komunikaciji, jer imaju više vremena da razmisle o onome što govore. Rimokatolički poglavar je dodao da u svetu preplavljenom društvenim internet mrežama i 24-časovnim vestima, dragoceno vreme za razmišljanje daje rečima veću vrednost.

Papa je prethodnih godina koristio svoju godišnju poruku o društvenoj komunikaciji da bi komentarisao društvene medije, pozivao sveštenike da pišu blogove i katolike koji deluju na društvenim internet mrežama, poput Fejsbuka ili Tvitera, da se ponašaju s poštovanjem. Ove godine, kako ocenjuje agencija AP, njegova pažnja preusmerena je na „isključivanje iz sveta prepunjenog informacijama“ i okretanje refleksiji.

Vernici plaćaju neku sumu svešteniku koji potom raspolaže njom prema ličnom nahođenju. Mitropolit transilvanijski Laurentiu Streza poručio je, međutim, sveštenicima da moraju da pokažu gde je novac koji dobijaju otišao i naveo da novac iz „pastoralnih misija“ mora biti iskorišćen za parohiju. Više od 80 procenata Rumuna je pravoslavne veroispovesti.

Biskup je uhapšten 2009. godine na aerodromu u Otavi, kada su carinici u njegovom laptopu pronašli skoro 600 fotografija dečje pornografije. Na nekim fotografijama deca su oko vrata nosila raspeće i brojanice.

Njegovo hapšenje šokiralo je Kanađane, jer je Lahej bio zadužen za praćenje višemilionskih sporazuma o obeštećenju, koje je katolička crkva plaćala maloletnim žrtvama seksualnog zlostavljanja od strane sveštenika.

Lahej je u maju prošle godine, pre nego što je počelo suđenje, priznao krivicu i zatražio da dobrovoljno ode na odsluženje zatvorske kazne, što mu je omogućeno.

Sudija je zbog toga danas odlučio da ga pusti iz zatvora, iako je odslužio samo polovinu kazne.

Ukazujući da obema velikim crkvama u Nemačkoj preti talas odlazaka članstva, štampa navodi da, osim onih koji su odlučili, ima puno i onih koji razmišljaju o tome i da bi onda ukupna brojka, zajedno sa potencijalnim gubitkom članova, mogla da bude oko pet i po miliona Nemaca. Nemačka polako ulazi u fazu božićnog mira i smirivanja političkih dogadjaja – juče je održana poslednja sednica vlade u ovoj godini, ali je, ipak, tema predsednikovog kredita i luksuznih odmora i dalje dominantna.

Predsednik države Kristijan Vulf, čiju ostavku opozicija traži, nalazi se pod ogromnim pritiskom i javnosti i politike, jer je prećutao jedan privatni kredit od pola miliona evra, skupe odmore u vilama nemačkih milionera i materijalne uslove za finansiranje njegove knjige.

Danas je ova galerija poznatija kao “mala topla soba kardinala Bibiena”, koji je naručio delo. To je, naravno, bilo drugo vreme kada je kardinal Bibien, kao i većina papskih zvaničnika, bio pokrovitelj umetnosti u službi Boga. Zajedno sa kolegama Bibien je bio oduševljen paganskim slikama koje su otkrivene u ruševinama rimskog carstva i želeo je sličan prizor u svojim odajama.

Danas je većina erotskih fresaka ove tajne sobe oštećena, a kupatilo uklonjeno. Oni koji su kročili unutra, kažu da su zidovi iscrtani golim božanstvima. Rafael je dizajnirao svojevrstan panel fresaka nalik na grafički roman, prikazujući avanturu Venere, boginje ljubavi, i Kupidona, boga erotske želje.

Jedna ploča na nivou kolena, tako da je Bibien mogao videti dok leži u kadi, pokazuje koračanje golih boginja, dok se na drugoj može videti boginja koja leži između nogu boga Adonisa i divi se tom prizoru u ogledalu.

Nekoliko ramova, još izazovnijih, su uništeni, ali je počinilac ostao nepoznat. Službenici Vatikana tvrde da u ovu odaju ulaze retko, “skoro nikad”, i da ih ne zanimaju erotske freske kojima je kardinal Bibien toliko bio opčinjen.

Po svemu sudeći, ovo nije jedina tajna Vatikana. U javnost je procerula informacija o rezervoaru dokumenata pod nazivom “Tajna Arhiva”! “Tajna reč je pogrešna”, rekli su u Vatikanu. “Tajna arhiva zapravo znači privatna”, objasnili su. Ubrzo se međutim otkrilo da među dokumentima postoje detalji o proterivanju Martina Lutera iz crkve i drugim unutrašnjim sukobima.

Zatim, tajni grad Vatikana, nalik bogatom kvartu velikih gradova. Posetioci mogu ući uz posebne karte i procedure i videti Papin luksuzni supermarket, poštu koja samo spolja deluje skromno, a iznutra otkriva čitavu mašineriju koja ispručuje više slova po glavi stanovnika nego bilo koja pošta na zemlji ili apoteke sa skupocenim parfemima i kozmetikom, poput renomiranih prodavnica u svetskim tržnim centrima.

Vatikan palata je jedna od velikih turističkih atrakcija Rima od 18. veka, kada su pape otvorile svoje privatne umetničke kolekcije posetiocima. Čak ni Markiz de Sada nije mogao da odoli. Sade, čiji su suludi pornografski romani „rodili“ termin sadizam, dobio je kartu za VIP posetu od njegovog prijatelja kardinala de Bernis, raskalašnog francuskog sveštenika koji je bio poznat po podvođenju rimskih dama u podrumima Vatikana.

Mnogo godina kasnije, on je materijal iz posete iskoristio za svoj skandalozni roman „Džulijet“, gde junakinja otkriva erotične sobe pune blaga sakrivene u Vatikanskoj palati, i tamo tera papu da je telesno povređuje nad oltarom Svetog Petra.

U pismu Mekida traži Blekberi, džemper, novac, Konvers patike i naočare za sunce. Uz poklone od Deda Mraza traži da joj dovede Džastina Bibera i tinejdž pevača Ostina Mahona. Pismo je potpisala pretnjom:”Ne zaboravi, dva sa spiska ili umireš”.

- Kraj ove godine obeležen je ekonomskom i finansijskom krizom, a ona se zasniva na krizi moralne prirode od koje je stari kontinent u opasnosti – rekao je Benedikt XVI u svom godišnjem govoru. Prema njegovim rečima, svest o siromašnima i volja da im se pomogne „ne idu uvek zajedno.“

Papa je kao i u novogodišnjoj poruci mira rekao da su mladi ljudi najvažniji učesnici promena u društvu i borbe za pravdu i mir.

Sveštenicima i verskim službenicima država bi mogla od Nove godine da sa 50 odsto iz budžeta za 2012. dotira plaćanje doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje

Važećim zakonom doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje za sveštenike i verske službenike može da plaća lokalna samouprava, teritorijalna autonomija ili republika.

Željko Simić, načelnik Odeljenja za matičnu evidenciju Fonda PIO, kaže da se trenutno u evidenciji nalazi 1.976 sveštenika i verskih službenika u verskim zajednicama, od kojih je 1.677 u Srpskoj pravoslavnoj crkvi.


Pravo na pomoć države sveštena lica imaće ukoliko se do kraja izmeni Zakon o doprinosima, koji je većim delom promenjen, ali ne u potpunosti prema zahtevima crkve. To se očekuje do kraja godine, kaže Simić.

Ova pomoć države sveštenicima ne bi bila prvi put, jer im se novcem iz budžeta već pomagalo, ali se u jednom momentu sa tim stalo, a verske zajednice nisu imale dovoljno para da same nastave da uplaćuju osiguranje svojim zaposlenima.

Jedan od razloga za to je, kaže naš sagovornik, visoka osnovica, zbog čega je predložena izmena Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje. Da bi se rešilo pitanje uplate doprinosa, pored izmene Zakona o doprinosima, neophodni  su ažuriranje evidencije i tačni podaci o dugovanjima, kaže Simić.

Dokumentacija još nije dostavljena za sva lica, ali je ažurirano oko 95 odsto podataka, ističe naš sagovornik i dodaje da su kriterijumi za utvrđivanje osnovice za plaćanje doprinosa stručna sprema i godina staža, te da poslednji podaci pokazuju da dva odsto sveštenika i verskih službenika ima prvi i drugi stepen stručne spreme, 68 procenata srednju, 10 odsto višu i 20 procenata visoku stručnu spremu.

Podaci potvrđuju da do 10 godina radnog staža ima 29,75 odsto potencijalnih korisnika te potpore, između 10 i 20 godina 29,24, između dve i tri decenije staža – 29,14 odsto, dok onih koji su radili više od 40 godina ima 0,77 odsto.

Iako u Fondu PIO kažu da je do avgusta 2004. godine evidencija o uplatama doprinosa vođena u Fondu PIO, a da je od 1. septembra 2004. u Poreskoj upravi, poreznici kažu da ne utvrđuju doprinose za obavezno socijalno osiguranje na osnovu pripadnosti, sveštenika i verskih službenika, pa samim tim ne raspolažu podacima razvrstanim po konfesijama.

Na osnovu evidencije Poreske uprave, ukupan broj sveštenika i verskih službenika koji su obveznici doprinosa za obavezno socijalno osiguranje jeste 2029.

Kako bi ovim samostalcima rešili pitanje povezivanja staža za godine za koje im nisu uplaćivani doprinosi, penzijski fond je dao informacije Patrijaršiji o godinama za koje doprinosi nisu uplaćivani. Cilj je da se preko resornog Ministarstva vera pokrene inicijativa za povezivanje staža za sveštenike i službenike, kako bi koliko sutra mogli da odu u penziju.

J. Petrović

Vatikanski znanstvenik, svećenik Guy Consolmagno, kaže da bi bio oduševljen kad bi se ljudska rasa susrela s inteligentnim izvanzemaljcima, te bi bio presretan ako bi ih krstio.

Njegove riječi u budućnosti otvaraju mogućnost za svemirske misionare koji bi krenuli na put prema zvijezdama kako bi preobratili izvanzemaljce na kršćanstvo.

Dr. Consolmagno tvrdi da znanost i religija mogu koegzistirati, odbacuje kreacionizam, te kaže da je kontroverzna teorija „inteligentnog dizajna“ prema kojoj jedino Bog može objasniti rupe u teoriji revolucije – loša teologija.

Dr. Consolmagno jedan je od dvanaestorice astronoma zaposlenih u Vatikanu koji kaže da Crkva stoljećima podupire i financira znanost.

Svećenik kaže da nema ništa protiv ideje o postojanju izvanzemaljskog života, te da bi krstio izvanzemaljce jedino ako bi oni sami to tražili.

Ali, dr. Consolmagno tvrdi da su šanse za kontakt s izvanzemaljcima veoma male.

„Ako uzmemo u obzir da se prvo moramo susresti, te da oni moraju biti inteligentni, i još k tome činjenicu da se moramo sporazumijeti – ako to sve zbrojimo, rekao bih da su šanse vrlo male“, rekao je Consolmagno.

„Bog je veći od čovječanstva. Bog je isto tako i bog anđela. Bilo koje biće, bez obzira koliko ima pipaka, posjeduje dušu“, kaže svećenik.

Dr. Consolmagno (57), kurator papine kolekcije meteorita, iskusan je astronom i planetarni znanstvenik u Vatikanskom opservatoriju, a prije obraćenja 15 godina je radio kao znanstvenik u Kaliforniji.

Pojam prokletstva datira još od najranijih vremena. Postoje mnoga svedočenja i dokumenti koji nas uveravaju da ono zaista postoji. Kakva je to sila koja ima moć da potpuno urniše ljudski život, pa čak i da izazove smrt? Puno je primera, a malo racionalnog objašnjenja. Priče koje slede nemaju drugo objašnjenje, osim da se radi o – društvu prokletih.

Od ove teme se i danas mnogima „diže kosa na glavi“. Čim se pomene reč prokletstvo, atmosfera se odmah promeni. Neka jeza se uvuče među ljude. Ipak, koliko strašna, ova tema je jako intrigantna, jer je uvek obavijena velom misterije. Oni koji veruju shvatiće o čemu se radi, bez obzira što ne poznaju mehanizam delovanja prokletstva. Ovi drugi, skeptični, reći će da je to slučajnost. Iako ni sami ne veruju previše u svoju teoriju, zbog nedostatka boljeg objašnjenja oni zauzimaju takav stav. Ne vide vezu među događajima koji su, bez sumnje, povezani.

O čemu se, zapravo, radi?

Da li je prokletsvo predodređeno rođenjem, ili ga osoba svojim karakterom ili životnim navikama navlači na sebe? Odgovor možemo potražiti u astrologiji. Pozicija Plutona, Saturna, Marsa i Mesečevih čvorova dovodi se u vezu sa prokletstvima i crnom magijom, pa ćemo ovde potražiti odgovore.

OPTEREĆENA KARMA

Osobe koje su izložene prokletstvu ili crnoj magji moraju, u svom horoskopu da imaju snažne predispozicije za astralni napad. Nekad se radi o dugovima iz prošlog života u kome su se oni bavili sličnim stvarima, pa sada na svojoj koži prolaze kroz iskustva koja su imale njihove žrtve.

Zbog opterećene karme rađaju se u porodici koja može da nosi veliki teret, pa čak i prokletstvo. Ima primera kada duša, pre nego što se rodi, bira porodicu koja je opterećena teškom karmom ili prokletstvom, da bi kroz taj život okajala grehe koje vuče iz ranijih života. Na taj način, kroz dramatična životna iskustva, ona se pročišćava odnosno vraća lošu karmu, i na kraju dobija priliku da se ponovo rodi u povoljnijim životnim okolnostima. U svakom slučaju, taj period između života se zaboravlja, pa se duši čini kao da živi prvi i jedini život. Međutim, veliki broj primera sećanja na prošle živote definitivno ukazuje da smo svi živeli ranije.

NE SAMO ŽIVA BIĆA

Osim što se preko horoskopa, tarota i sl. može utvrditi da li je osoba pod prokletstvom ili magijom, postoje i predmeti koji mogu da budu pod ovim uticajem. Brojni promeri pokazuju da postoje uklete kuće, automobili, nakit, pa čak i ukleti događaji. S obzirom da ovakve stvari analiziram putem horoskopa, u svojoj praksi sam se sretao sa slučajevima kao što su uklete kuće i predmeti, ukleti događaji, crnomagijski napadi…
Jak pokazatelj da je kuća u kojoj osoba živi ukleta jeste kada je u njenom horoskopu ugrožen Mesec, vladar 4. polja (kuća) i ako su malefične planete u 4. kući. Najčešći primeri su Pluton i Južni čvor u 4. kući, Saturn i Pluton u 4. kući, a drastični primeri su ako se u sve to upetlja i Mars. Mesec je najčešće u poslednjoj fazi opadanja, ili je pomračen.
Ako je Mesec pritom i u Škorpiji i pod lošim uticajem Plutona ili Saturna, onda možemo da sumnjamo da se radi o prokletstvu ili crnoj magiji koja je bačena na kuću. Imao sam primer jedne devojke koja je imala Pluton u konjunkciji sa Mesecom i Marsom u 4. kući u Škorpiji. U njenoj kući situacija je bila katastrofalna. Stalne svađe, pretnje, tuče, fizičke povrede, bolesti… Život svakog ukućana bio je nesrećan i neuspešan. Osim toga, u kući su se često čuli koraci, glasovi koji su dolazili iz nepoznatog pravca, čudni talasi intenzivne hladnoće koja se ponekad pojavljivala i česte noćne more. Zbog toga su svi u porodici vrlo malo spavali, što im je dodatno donosilo iscrpljenost i slabost nervnog sistema. Svi su bili umorni, prestravljeni i netrpeljivi jedni prema drugima.

Osveštavanje kuće Svetom vodom naravno nije pomoglo, jer je to neko radio rutinski i bez energetskog unošenja u proces. Za takve stvari je potrebno aktivirati ogromnu količinu energije da bi se nešto promenilo. Zatim, treba uraditi energetsko čišćenje kuće i postaviti zaštitu. Ako to ne donese rezultat, kuću treba napustiti. Jedna od najčuvenijih ukletih kuća je kuća Amitvil. Istiniti događaji u ovoj kući bili su inspiracija za poznati horor film „Užas Amitvila“.

AUTO ZA SMRT

Pored kuća, i automobili mogu da budu prokleti. Jedan od napoznatijih je „porše“ čuvenog holivudskog glumca Džemsa Dina. Njegov prvi vlasnik je u njemu doživeo tragičnu nesreću i izgubio život. Automobil je bio totalno uništen. On je velikom brzinom udario u drvo na putu i na mestu ostao mrtav. Kola su zatim popravljena. Tokom popravke automobil je pao na dva mehaničara koji su nekako uspeli da prežive ali suim, između ostalih povreda, bile polomljene obe noge. Kada je automobil bio popravljen kupio ga je – Džem Din.

Poznati glumac je odmah pozvao svog dobrog prijatelja Aleka Džunisesa da se pohvali, na šta mu je ovaj rekao da mu auto deluje zlokobno i da ne ulazi u njega, jer bi mogao da pogine. Nedelju dana nakon toga Džems Din tragično gubi život u tim kolima.

FILMOVI KAO STVARNOST

Izgleda da i filmovi zaista mogu da budu ukleti – tu je film „Rozmarina beba“, Isterivač Đavola“, „Poltergejst“ i mnogi drugi. Godinu dana posle promocije filma „Rozmarina beba“ trudnu ženu režisera ovog filma Romana Polanskog, Šaron Tejt kao i četvoro njenih prijatelja, brutalno je ubio čuveni masovni ubica Čarls Menson.

„Isterivača Đavola“ mnogi smatraju najstrašnijim filmom svih vremena. Interesantno je da je čak devetoro ljudi koji su učestvovali u snimanju filma umrlo tokom snimanja ili ubrzo posle. A tokom premijere ovog filma u Rimu, grom je udario u raspeće staro 400 godina i totalno ga uništio.
Što se tiče „Poltergejsta“, zabeležna su četiri smrtna slučaja glumaca koji su u njemu igrali. Film „Predskazanje“ takođe nosi prokletstvo. Scenarista Dejvid Selcer je stradao od munje, a režiser specijalnih efekata Džon Ričardson doživeo je saobraćajnu nesreću u kojoj je njegovoj devojci bila odsečena glava, baš kao što je završila jedna od žrtava u filmu. Taj specijalni efekat u filmi on je režirao. Film „Matriks“ je takođe odneo dve žrtve .

UKLETO VENČANJE

Priča se da postoje i prokleti događaji kao što su venčanja i slično. Jedan od najpoznatijih je sigurno venčanje Marije Viktorije del Pozo i italijanskog princa Amedeo od Sevoja.

Njegov otac nije odobrio ovo venčanje jer je smatrao da Marija nije plemenite krvi. Ipak, princ i Marija su se venčali.

A zatim je počelo… Žena koja je bila zadužena za Marijinu haljinu obesila se rano ujutro na sam dan venčanja. Konjanik koji je predvodio venčanje do crkve pao je sa konja i na mestu ostao mrtav. Vrlo brzo nakon venčanja kum je izvršio samoubistvo. Čovek koji je bio zadužen za papirologiju i venčani list iznenada je umro od srčanog napada. Još jedna osoba pada pod kočiju tog dana i ubrzo umire. Kralj Viktor Emanuel II je pozvao sve da se odmah vrate u dvorac da bi izbegli dalje prokletstvo. Pri povratku jedan grof takođe pada pod kočiju. Na nesreću, orden koji je nosio na levoj strani mu se na čudan način zabada u srce i on umire kao poslednja žrtva ovog prokletog venčanja.

ZBOGOM, EJMI

Da pomenemo i „Klub 27“ u koji su ušli mnogi muzičari – Brajan Džons, Džimi Hendriks, Džim Morison, Dženis Džoplin i dr. Svi su umrli u 27. godini. Poslednja od njih je popularna engleska pevačica Ejmi Vajnhaus, koja je ubrzo nakon beogradskog koncerta nađena mrtva u svom stanu u Londonu, takođe u 27. godini.

A šta je sa čuvenom pesmom Frenka Sinatre „Maj vej“? Tokom poslednjih deset godina, najmanje šest ljudi je ubijeno dok su pevali ovu pesmu. Da li u njoj ima nešto čega se treba plašiti?

A da li brojevi sa sobom nose neku negativnost, ili možda prokletstvo? Šta je sa brojem kuće, registracije na kolima, brojem telefona i slično… Ima puno primera koji i o tome govore. Jedan od poznatijih je čuveni broj mobilnog telefona 0888-888-888. Ovaj broj je prvi put korišćen u Bugarskoj i imao je nekoliko vlasnika. Danas su svi oni mrtvi.
Prvi vlasnik ovog broja bio je šef kompanije Mobitel CEO Vladimir Grašnov koji je umro od raka. Nakon njega ovaj telefonski broj dobija šef mafije Kostantin Dimitrov koji je ubijen 2003. godine. Posle toga broj je završio kod biznismena Konstantina Dišleva koji je ubijen ispred indijskog restorana u Sofiji 2005. godine. Nakon treće žrtve, kompanija Mobitela je ovaj broj definitivno ukinula.

LEDENI ČOVEK

Da li ste čuli za prokletstvo „Ledenog čoveka“? Otkriven je u Alpima (Austrija) tokom 1991. godine. U narednih 13 godina posle otkrića sedmoro ljudi umire na čudan način. Svi do jednog su imali veze sa njegovim pronalaskom.

Neke smrti su bile naizgled normalne, ali kako su se žrtve nizale jedna za drugom, rasla je panika među onima koju su imali veze sa ovim otkrićem. Tokom 1992. godine umire forenziačar Renien Hen. On je svojim rukama Ledenog čoveka premestio u vreću. Poginuo je u saobraćajnoj nesreću na putu za konferenciju na kojoj je trebalo da priča baš o Ledenom čoveku. Kurt Fric, koji je bio planinski vodič, umire pod ogromnom lavinom.Treća žrtva je čovek koji je snimio otkriće Ledenog čoveka. Umro je od tumora na mozgu. Žrtve su se i dalje nizale. Helmut Simon, koji je pronašao Ledenog čoveka, jednostavno je nestao, a osam dana potom otkriveno je da je pao sa visoke litice. Deter Vernak, vođa spasilačje grupe koji je pronašao Helmuta, umire od srčanog udara sat vremena posle njegove sahrane. Šesta žrtva bio je Konard Špindler. Umro je samo šest meseci nakon što je izjavio: „Sve to (o prokletstvu) su gluposti. Mediji samo naduvavaju celu priču. Šta će još reći – da sam ja sledeći?“ Bilo je upravo tako…

Poslednja žrtva koja je umrla (dosad) je naučnik Tom Loj. On je otkrio ljudsku krv na odeći i oružju Ledenog čoveka. Umro je od retke bolesti krvi. Leden čovek se takođe susreo sa nasiljem. Pronađen je proboden strelom, odsečene glave i tako ostavljen u planini, od zime se zaledio.

OSTAVLJENA DECA

Ovo su samo neki od mnogobrojnih primera koji govore da prokletstva postoje. Iako nemamo zvaničnog dokaza za to, ipak ovi slučajevi nedvosmisleno govore da je tu neka sila umešela prste. Svakako da su navedeni primeri najdrastičniji. Međutim, prokletstvo ne mora da bude do te mere snažno. Ono može da stvara i druge probleme koji mogu da remete život, ali ne i da ga na dramatičan način i završe. Pitanje je koliko je prokletstvo staro. Što je starije, ono je slabije i često samo od sebe izbledi. Ipak, njime mogu da budu pogođene mnoge generacije. Kod nas su najpoznatija porodična prokletstva, koja su manje ili više opasna. To je negde u horoskopu obično prikazano. Što je osoba dalje od mesta gde je prokletstvo koncentrisano (nastalo), uticaji su slabiji. Zato je važno videti uzrok i vreme kada je ono nastalo. Bez poznavanja te činjenice, osoba ne može da prekine lanac negativnih događaja.

Postoje i prokletstva koja se vuku iz nekog ranijeg života. Pre mesec dana na analizu horoskopa došla mi je osoba koja je imala problem da dobije dete. Godinama je pokušavao sve. Veštačka oplodnja, klasična i alternativna medicina i… ništa. U horoskopu mu je polje dece bilo ugroženo. Vladar 5. kuće (deca) bio je Saturn (retrogradan) u lošem aspektu sa Plutonom i Južnim čvorom. Ovo je snažan aspekt koji pokazuje da uzrok njegovog problema nije iz ovog života, nego iz prethodnog. Odmah sam pogledao 12. kuću koja opisuje njegov prethodni život i video da je tada napustio troje dece i ženu. Otišao je sa drugom ženom daleko, u drugu zemlju, i nikada se više nije vratio. Deca su tada bila vrlo mala. Ostala su u velikom bolu i nemaštini.

Tako je čak iz prošlog života povukao kletvu. Zbog toga što je tada odbacio decu koja su mu bila data, sada ne može da ih ima. Ono što je najvrednije tada je zanemario i zbog toga ga zakon karme kažnjava da u ovom životu nema decu. Ipak, postoje određene remedijalne mere da se kletve umanje, pa čak i ponište. To nije jednostavno ali ponekad je, uz iskreno pokajanje i druge ritualne stvari, moguće.
Slična prokletstva mogu da budu uzrok nesreća u poslu, sa novcem, a naročito u ljubavnom životu. Često zbog neke kletve osoba ceo život ne može da nađe adekvatnog partnera. Da bi nešto promenili, moramo znati da li je u pitanju kletva ili je to sudbinski dato kao veliko iskušenje kroz koje treba da prođemo. U svakom slučaju, dobro je da znamo kakvu energiju nosimo kroz ovaj život, jer ako postoji bio kakva negativnost, treba je se što pre rešiti. Na taj način naš život može da se menja nabolje.

Najgore je da ostanemo pasivni i da ne pokušamo da dođemo do informacije zbog čega nam se nešto dešava. Tada nemamo mogućnost da nešto promenimo. Najteže je osloboditi se prokletstva. Ipak, i to je moguće ako osoba nađe pravi način za to. Planete su tu da nam daju informaciju, a možda i da nas oslobode začaranog kruga.

Piše Predrag Petković

Papa Benedikt XVI osudio je danas korupciju i pohlepu

***
Nostradamus

Ha, ha, ha, koji je ovo demagog. Celi zivot zivi na racun drugih, noseci „gresne“ zlatne stvarcice, vozeci se u „gresnim“ automobilima i avionima – ali zato kritikuje pohlepu. Dobro je da nije poceo da kritikuje i nerad, praznu pricu i uzimanje novca od naivnih. Religije ce u to sam siguran, biti razlog nestanka ljudske rase, sa ove prelepe planete.

Jedan veruje u reinkarnaciju, drugi u raj i pakao; treći je siguran da duša umire kad i telo, ali niko od njih ne greši, sva trojica su u pravu istovremeno, jer svoj trojici duhovno prija kad misle to što misle. Kao što reče Suzan Zontag (Susan Sontag), okruženi smo „pobožnošću bez sadržine“.

Sve me to podseća na priču o jednom doživljaju Bertranda Rasela, koga su 1918. godine strpali u zatvor zbog njegovih antiratnih aktivnosti. Prilikom procedure primanja u zatvor, u jednom trenutku apsandžija pita Rasela koje je vere, a Rasel kaže: „Ja sam agnostik.“ Apsandžija nekoliko trenutaka zuri zbunjeno, onda se razvedri i kaže: „A, pa dobro, u redu je i to. Svi mi verujemo u istog Boga, zar ne?“

Današnja presuda se odnosi na slučaj žene stare 47 godina, koja tvrdi da ju je seksualno zlostavljao sveštenik kada je bila dete i koja je podnela zahtev za odštetu, prenosi AFP.

Objašnjavajući svoju presudu, sudija Alister MekDaf je objasnio da po zakonu crkva „može biti posredno odgovorna“ za nedela sveštenika, pokojnog oca Vilfreda Boldvina.

Advokati tuženih mogu uložiti žalbu na današnju presudu.

Međutim, njihov advokat Edvard Foks je rekao da katolička crkva „veoma ozbiljno shvata seksualno zlostavljanje i da je potpuno posvećena njegovom iskorenjivanju“.

Foks je naglasio da crkva nema nameru da odustane od preuzimanja odgovornosti za seksualno zlostavljanje.

Interesuje me zasto bas celibat? Zasto svestenici nemogu biti ljudi kao i ostali, legalno se zeniti , a ne stalno imati neke afere sa djecom ili casnim (bez uvrede)

Takodje, nasao sam jednu pozamasnu listu papa koji su bili ozenjeni, ili djeca drugog pape, ili koji su imali vanbracnu djecu:

Sv. Petar apostol (30-65)
Sv. Feliks III (483-492; 2 djece)
Sv. Hormizda (514-523; 1 sin)
Hadrijan II (867-872; 1 kci)
Sv. Silver (536-537)
Klement IV (1265-1268; 2 kceri)
Feliks V (1439-1449; 1 sin)

Pape djeca drugog pape ili svecenika
Sv.Damaz I- sin Sv. Lovre;
Sv. Inocent I-sin Anastazija I;
Bonifacije- sin svecenika ;
Sv. Feliks- sin svecenika;
Anastazije II- sin svecenika;
Sv. Agapit I- sin svecenika;
Sv. Silverije- sin Sv. Homizde pape;
Diodat- sin svecenika;
Bonifacije VI-sin biskupa Hadrijana;
Ivan XI- sin pape Sergija II;
Ivan XV- sin svecenika

Pape koji su imali izvanbracnu djecu

Inocent VIII- nekoliko;
Aleksandar VI- četvero
Julije II- tri kceri ;
Pavao III- tri sina i kci
Pio IV- tri sina
Grgur XIII- sin

Da na ovo i dodam izjavu velecasnog Vinka Pilica, diplomiranog teologa.
“ Opce je poznato da skladan i zdrav zivot podrazumjeva urednu ljubavnu i seksualnu aktivnost. Zar je, dakle, samo nama svecenicima uskracena harmonija duse i tijela? Zasto mi ne smijemo nikada nista imati s osobom suprotnog spola u pogledu ljubavi pa se cak ne smijemo ni sexualno zadovoljiti. Jer ako smo seksualna bica, kako covjek to moze izbjeci“.

Lightning

West je jedan od svjetski najpoznatijih i najuglednijih poznavatelja “teologije tijela”, teološko-filozofosko-antropološkog sustava koji je krajem sedamdesetih godina razvio tadašnji papa, Ivan Pavao II., i kojeg su mnogi već proglasili “katoličkim odgovorom na seksualnu revoluciju”. Teološko pojašnjenje ljudske spolnosti i njezine uloge u Božjem planu spasenja koje je u svojim radovima ponudio papa Karol Wojtyla pojedini crkveni autoriteti opisali su kao “najodvažniju rekonfiguraciju katoličke teologije u nekoliko posljednjih stoljeća”.

Jedno je sigurno – “teologija tijela” Ivana Pavla II. i njezini recentni popularizatori poput Westa, poljskog franjevca Ksaweryja Knotza ili našeg salezijanca Damira Stojića žele reafirmirati seksualnost u katoličkoj teologiji, ponovno otkriti pozitivan odnos prema spolnosti koji je u njoj već postojao, ali je zbog ubacivanja u crkvenu pastoralnu praksu stranog elementa maniheizma, koji omalovažava tjelesnost i spolnost, tijekom nekoliko posljednjih stoljeća bačen u drugi plan.
Google oglasi

InformAsYouWish
Digital Signage Solution Upravljanje digitalnim oglašavanjem
asyouwish.com.hr/index.php?o

Praktična pitanja

- Bog nije seksualan, ali u ljudskoj seksualnosti otkriva se nešto veličanstveno, sam misterij Boga – izjavio je Jutarnjem listu prošle godine Christopher West, laik i otac petoro djece, u vrijeme kada je Verbum objavio njegovu “Teologiju tijela za početnike”. Novoobjavljena Westova knjiga nudi odgovore na praktična pitanja, pa i dvojbe koje se mogu javiti kod onih koji žele živjeti spolnost u skladu s naukom Katoličke crkve. Nudimo izbor nekoliko zanimljivih pitanja i odgovora uz napomenu da smo zbog ograničenosti prostora odgovore morali sažimati.

1. Zašto postoji rašireno mišljenje da je Crkva protiv spolnosti?

To je sasvim sigurno povezano s pogrešnim tumačenjem nauka Crkve. No, moramo priznati da je to uvelike povezano i s prezrivim odnosom prema spolnosti, kakav se prečesto tijekom povijesti ponavljao u djelima različitih kršćanskih autora. Unatoč mnogim napadima, službeno je učenje Crkve uvijek podupiralo urođenu dobrotu spolnosti, a svi suprotni sustavi razmišljanja su ništa manje nego heretični.

2. Crkva se treba držati vjere i ne zabadati svoj nos u moju spavaću sobu.

Kad Crkva govori o spolnosti, ona se “drži vjere”. Spolni je čin vjerski događaj, a spolnost je sveta. Ako mislimo da je spolni odnos “bolji” bez Boga, potpuno ga izvrćemo!

3. Što ostarjeli muškarci u celibatu znaju o spolnosti?

Oni koji tako misle nikada nisu pročitali što je o spolnosti napisao Ivan Pavao II. Moja mi supruga neće zamjeriti ako kažem da sam više naučio od toga “starca u celibatu” o naravi, ljepoti i značenju spolnosti od ikoga drugog na ovom planetu.

4. Mi smo zaručeni, znamo da smo se doživotno predali jedno drugomu. Zašto to predanje ne bismo smjeli izraziti spolnim činom?

Spolni čin je vidljivi izraz nevidljive duhovne bračne veze. Koliko god sam se osjećao predanim svojoj Wendy dok smo bili zaručeni, ona nije bila moja žena sve dok Duh Sveti nije ustanovio ženidbenu vezu između nas. To je radost sakramentalne spolnosti. Sačuvajte se za pravu stvar.

5. Je li istina da je oralni seks neprimjeren čak i za oženjene parove?

U pogledu Crkve na ljudsko tijelo ne postoji ništa što izdvaja genitalije kao nešto što se “ne ljubi” tijekom muževljeve i ženine predigre za spolni čin i tu samo po sebi nema ništa loše. Međutim, u onim slučajevima kada je riječ o oralnom seksu kao radnjama kojima se orgazam traži i postiže odvojeno od spolnog čina, dakle kada se radi o oralnoj kopulaciji koja uključuje ejakulaciju, to nije prihvatljivo.

6. A što je sa ženskim orgazmom?

Zajednički orgazam ideal je kojem se teži, ali objektivno nije pogrešno ako žena postigne vrhunac putem oralnog podraživanja, sve dok je to u okviru spolnoga čina. Ivan Pavao II. je u svojim razmišljanjima još dok je bio nadbiskup poticao muževe da nauče kontrolirati orgazme kako bi doveli žene do zajedničkog vrhunca.

7. Što je s analnim seksom?

Je li istinska ljubav izložiti svoju ženu zdravstvenom riziku, da ne spominjemo i neugodnosti ili čak bol koje su povezane s takvim ponašanjem? Vrlo je teško opravdati analnu penetraciju kao čin ljubavi, pa čak i tijekom predigre bračnog zagrljaja.

8. Je li za katolike ‘misionarski položaj’ jedini prihvatljiv oblik spolnog čina?

Iako se ni za koji položaj ne može reći da je po sebi neispravan, znakovito je, na primjer, što ljudi spolni odnos s leđa opisuju kao “pseći stil”. Takvi opisi obezvređuju ljudski pristup spolnosti. To ne znači da je taj položaj inherentno pogrešan, ali sjedinjenje licem u lice, umjesto s leđa može samo pomoći u poticanju osobnog karaktera supružničkog sjedinjenja.

9. Što je pogrešno u nastojanju da svoj spolni život začinite malom promjenom?

Svjetlost svijeća, krasno ozračje, nošenje privlačne spavaćice, promjena mjesta i položaja svakako mogu pridonijeti sveukupnom doživljaju. No, istinski “dobar” seks nema nikakve bitne veze s tim stvarima. Spolni odnos pruža najveće ispunjenje onda kada se muž i žena bezuvjetno predaju jedan drugome u potpunoj objavi svojih osoba. Ako muž svoju ženu mora odjenuti poput pornografske zvijezde da bi se “napalio” i ako par mora stalno tragati za novim i sve iskrivljenijim položajima tijela da bi izbjegao dosadu, onda je nešto jezovito krivo.

10. Gdje Biblija kaže da je kontracepcija pogrešna?

Gdje Biblija kaže da je pogrešno uzeti susjedovu ruku i staviti je u stroj za mljevenje mesa? Pisma nas pozivaju na prihvaćanje Božje ljubavi, na odabiranje života. Spolni odnos uz kontracepciju govori: “Mi ne želimo primiti Božju ljubav. Mi ne želimo ljubiti kao što Bog ljubi.”

11. Crkva je toliko za djecu i obitelj. Ima smisla u tome što je protiv tehnologija koje sprečavaju prokreaciju, ali kako može biti protiv tehnologija koje su namijenjene donošenju života na svijet?

To se isprva doima proturječno. Međutim, nakon daljnjih istraživanja postaje očito da bi Crkva protuslovila sebi ako ne bi ukazivala na nemoralnost nekih tehnika pomoću kojih se stvara život. Njezino učenje o reprodukcijskim tehnologijama nastavak je njezina učenja o kontroli rađanja. Naime, kontracepcija razdvaja spolnost od djece, a mnoge reprodukcijske tehnologije razdvajaju djecu od spolnosti.

Muškarac je u jednom trenutku na engleskom počeo da uzvikuje „Hej, papa, gde je Isus Hrist?“, a zatim je zapalio primerak Biblije.

Pripadnici službe bezbednosti Vatikana su ga ubrzo potom uhapsili. Vlasti sumnjaju da je reč o osobi sa psihičkim problemima. Papa Benedikt je tokom celog događaja držao misu, nesvestan drame koja se odvijala iza njegovih ledja.

Mnogi teolozi i filosofi pokušavali su da daju odgovore na ta pitanja, ali je za sve njih zajednička ideja “žrtvenog jagnjeta”. Naime, hrišćanstvo pravda tu ideju time što je Isusa ubio naš greh, a ne Bog.

Rana crkva primarno je propagirala ideju da je Isusova smrt pobeda nad grehom i smrću. U Srednjem veku sveti Anselmo smatrao je da je Bog-Čovek neophodan radi velike gravitacije greha: greh je razljutio Boga i čovečanstvo je moralo to nečim da plati.

Ljudska vrsta nije bila u stanju da pruži adekvatnu naknadu, pa je Isus postao zamena, vraćajući dugove naroda sopstvenom smrću. Međutim, ta ideja se nije uvek tako tumačila. Trenutno verovanje nije oduvek bilo kamen temeljac hrišćanstva.

Naime, do 16. veka, ideja se zasnivala na kazni. Zbog ogromnog ljudskog greha, Bog je prokleo čovečanstvo, a Isus je postao zamena za sve ljude.

Međutim, crkveni oci zaključili su da božanstvu nije potrebno da izliva bes nad nemoćnim čovečanstvom, niti mu je za tako nešto potreban posrednik.

Posrednik je potreban nama.

Jagnje Božije nije čovečanstvo ponudilo Bogu, nego Bog nama kako bi omogućio nastajanje drugačijeg sveta.

Bog ponovo predstavlja sebe svetu kroz Hrista, svoje drugo lice, koji je žrtva ljudi i koji se bori za red, sigurnost i zaštitu u zamenu za žrtvu.

Važnost žrtve

Ideja da je žrtvovanje živog bića bilo neophodno da bi Bog bio zadovoljan i oprostio nam grehe, postoji mnogo duže od hrišćanstva.

Žrtvovanje životinja i dalje postoji u nekim religijama, kao i u Starom Zavetu, a Avramova vera je čak testirana zahtevom da žrtvuje sopstvenog sina.

Važnost žrtve je deo vere pojedinca i postojala je i u kulturi starih Rimljana gde su tipovi žrtava zavisili od specifičnih karakteristika Boga kom je prinošena. Neke predhrišćanske kulture čak su praktikovale ljudsku žrtvu, ali su je Rimljani zabranili. Zanimljivo je da su se stavovi menjali i o svrsi Isusove žrtve.

U četvrtom veku mistik i teolog Grigorije iz Nise smatrao je da je Isusova smrt čin oslobađanja čovečanstva od ropstva Satani.

Sedam stotina godina kasnije, teolog pod imenom Abelar zalagao se za to da je Isus zapravo odgovor čiste ljubavi, u suočavanju sa nasiljem, mržnjom i smrću. U tom smislu, Isusova žrtva imala je za cilj da transformiše ljudsku psihu i okrene nas od teologije žrtve radi iskupljenja, ka teologiji žrtvene ljubavi.

Savremeni teolog Volter Vink odlazi korak dalje tvrdeći da je teologija iskupljenja protiv Jevanđelja, jer se usmerava na nasilan čin, a ne vrednosti mirne skrušenosti i saosećanja koje je propagirao Hrist.

Razrešiti uzrok Isusove smrti je nemoguć zadatak. Što je još važnije, takva debata će biti nastavljena još dugo.

Za milione, ideja da je Isus umro radi njihovih grehova ne samo da definiše našu veru, nego i razumevanje prirode Boga.

Za druge, to je osnovni razlog odbacivanja Hrišćanstva i verovanja da je na njegovom čelu krvožedni Bog koji zahteva smrt u zamenu za milost.

U šta vi verujete?

Katolička crkva se tako danas u velikom delu svog pastoralnog i javnog delovanja bavi seksualnim životom ljudi, naređuje im s kim i pod kojim uslovma smeju da iskuse zrnca strasti, preti pak onima koji o tome imaju drukčije stavove, osuđuje razvode, homoseksualce, kondome, pornografiju.

Sve u čemu bi dve odrasle osobe mogle da telesno da uživaju je manje-više tabu, a posebna vrsta seksualnog nasilja sprovodi se nad katoličkim činovnicima, kojem je seks kao takav automatski zabranjen. Kada je reč o novcu, Katolička crkva je uvek znala da sebi progleda kroz prste, a i onim grešnicima koji su bili spremni da masno plate.

Zato baš i nije veliko iznenađenje – iako je u nemačkoj javnosti planuo skandal – što se Crkva bavi izdavanjem pornoromana, na kojima usput i odlično zarađuje.

Naime, Crkva je stopostotni vlasnik kuće Weltbild, čija podružnica Blue Panther Books izdaje naslove poput “Internat za promiskuitetne” Ili “Advokatova prostitutka” Ili ‘Porno grof’.

. Osim pornografije, Weltbild prodaje i knjige o satanizmu, crnoj magiji, ezoteriji, a nudi čak i serijal o Hariju Poteru, kojeg je kao anti-katoličkog prozivao i lično papa Benedikt XVI.

Razlog je vrlo prozaičan: na takvim naslovima Weltbild, odnosno Katolička crkva, odlično zarađuju. Weltbild je pak velika firma, koja zapošljava preko šest hiljada ljudi tako da je – iza Amazona – drugi po snazi online dobavljač knjiga u Nemačkoj.

Preko Weltbilda Katolička crkva drži udeo od 20 odsto na velikom nemačkom tržištu knjiga, dok se profit meri u milionima koji na kraju završavaju u džepu Crkve.

Protiv takvog licemjera Crkve su se u međuvremenu pobunili i neni još uvek postojeći, ali sve ređi vernici, pa je tako katolički časopis Pur objavio veliku priču s pitanjem: ‘Biskupi kao porno producenti?’.

Crkva se zasad još nije službeno oglasila o celom skandalu, ali zato nemački mediji uživaju. Konzervativni Die Welt se tako zapitao: ‘Čemu li služi naslov poput “Moje crvene potpetice” članu uprave Welbilda pateru Langendörferu, koje je ujedno i sekretar Nemačke biskupske konferencije? Mora li, recimo, biskup Mussinghoff znati “’Zašto muškarci brzo svršavaju, dok žene glume orgazam”?

Može se mnogo takvih pitanja postaviti.

Hrišćani, Jevreji i muslimani sagradiće višereligijski hram u Berlinu, koji će biti otvoren i za neverujuće, prenela je danas Verska informativna agencija (VIA).

Predstavnici tri verske zajednice potpisali su sporazum o osnivanju „Molitvenog i obrazovnog doma“ u centru Berlina u kojem će se nalaziti tri odvojena prostora za molitvu, dok će ostale prostorije biti zajedničke. U Nemačkoj su trenutno samo kapele kraj autoputeva multireligijske. Inicijativa, ocenjena kao „hrabar projekat“, naišla je na odobravanje gradskih vlasti nemačke prestonice.

Više od polovine građana Berlina (59 odsto) ne pripada nijednoj konfesiji, dok je protestanata 21 odsto, katolika devet odsto, muslimana šest, a Jevreja 0,3 odsto.

“Mrzela sam taj seks. Redovno sam se opijala da bih to uopšte mogla da radim”, seća se ona. Italijanska javnost je prvi put čula za Anju u septembru 2008. Na proslavi 72. rođendana italijanskog premijera pojavila se u ulozi poklona: gotovo potpuno gola izašla je iz ogromne torte.

“Ne kajem se ni zbog čega”, kaže Anja. “Morala sam da iskusim i dobro i loše da bih shvatila da mogu da se promenim i da stvaran život izgleda sasvim drugačije.”

Osim ustajanja u cik zoru, sastavni deo njenog sadašnjeg života jesu i guljenje krompira, peglanje i pranje toaleta.

U porniću je Bartak glumio napaljenog kardinala koji u jednoj od scena siluje časnu sestru. Veliki skandal otkriven je nakon što je češka policija, posle optužbi njegovih bivših asistentkinja, krajem prošlog meseca uhapsila Bartaka.

Film „Mason Đakomo Kazanova“ sniman je sredinom ove godine, a u spornoj sceni u predstavništvu Svete stolice u Pragu nisu snimane scene seksa. Konkretno, u ambasadi Vatikana snimana je scena u kojoj jedna od časnih sestara, klečeći ispred kardinala, tvrdi da je nevina.

Portparol češke biskupske konferencije i vatikanske ambasade tvrdi da je doktor na prevaru dobio dozvolu da snima u toj istorijskoj zgradi.

- Bartak nas je prevario, tražio je dozvolu iz potpuno drugih razloga. On je iskoristio poverenje koje je biskupska konferencija imala u njega jer je slovio za uglednog lekara. Međutim, ovo što je uradio nanelo je nenadoknadivu štetu i bacilo je ogromnu ljagu na konferenciju – rekao je portparol.

Broj katolika u Brazilu znatno opada u svim društvenim klasama

Fondacija „Žetuljo Vargas“ sprovela je istraživanje u okviru popisa prema porodičnom budžetu i navela da je od 2003. do 2009. godine broj stanovnika koji se izjašnjavaju kao katolici opao sa 74 na 68 odsto.

„To je jak ritam promene. Te promene kojima je nekada bilo potrebno 100 godina, sada je potrebno 10 godina. Ako se nastavi tim ritmom za 20 godina, manje od polovine brazilske populacije biće katolici“, navodi se u istraživanju.

Najveće opadanje (devet odsto) je među mladima od 10 do 19 godina i to su oni koji su pozvani na skup u Rio de Žaneiru.

Ako je Brazil najveća katolička zemlja u svetu, sa 130 miliona Brazilaca koji se izjašnjavaju kao katolici, ovo je prvi put u 140 godina da katolici čine manje od 70 odsto ukupnog stanovništva.

Gradski zvaničnici tek treba da donesu odluku o dugoročnijoj izgradnji crkve i angažovali su Bana da napravi strukturu, koja će biti spremna za obelježavanje godišnjice zemljotresa, a trajaće dok Anglikanska katedrala ne bude u potpunosti obnovljena i vraćena u svoje prvobitno stanje.

Ban je postao poznat po upotrebi kartona, koji se može reciklirati i iznenađujuće je čvrst, za gradnju velikih zgrada. Posle snažnog zemljotresa, koji je 1995. godine pogodio japanski grad Kobe, Ban je izgradio crkvu od kartonskih cevi, dok je podigao i druge objekte nedaleko od grada Sendaija za smeštaj ljudi, koji su ove godine u zemljotresu i cunamiju ostali bez krova nad glavom.

Naučnici na Hebrejskom univerzitetu više od pola veka rade na jednom od najambicioznijih projekata biblijskih studija – objavljivanju sveobuhvatnog Starog zaveta i pronalaženju i najmanje evolucije teksta kroz vekove.

Za mnoge Jevreje i hrišćane, vera diktira da su reči u Bibliji božanske i nepromenjene. Za ortodoksne Jevreje, tačnost teksta je od tolike važnosti da, ako se na jednom svitku Tore u nekoj sinagogi potkrade malecna greška, čitav svitak ne neupotrebljiv.

Ali knjiški detektivi koji rade na Projektu Biblije utvrdili su da se tekst, koji se nalazi u korenu i judaizma i hrišćanstva i islama, kroz vekove menjao i da je njegova transformacija bila neurednija i ljudskija nego što se moglo očekivati.

Stručnjaci na projektu izdanja hebrejske Biblije, koju bi koristili mahom stručnjaci, rade na tome još od 1958. godine.

“Ono što radimo ovde je od interesa za sve zainteresovane za Bibliju”, rekao je vođa projekta Majkl Sigal.

Sigal i njegove kolege marljivo rade u relativnoj anonimnosti. O njihovom projektu se malo zna van kruga stručnjaka za Sveto pismo. Tokom pet decenija trajanja projekta, ovi naučnici su objavili tri od 24 knjige hebrejske Biblije.

Hrišćani drugačije broje knjige pa njihova verzija ima 39. Četvrta knjiga trebalo bi da bude objavljena u narednih godinu dana. Ako nastave ovim tempom, projekat će biti okončan za 200 godina.

Ovi naučnici su proveli godine iščitavajući Spise sa Mrtvog mora, grčke prevode, Bibliju odštampanu u Veneciji 1525. godine, delove spisa na hebrejskom, tore i svitke na aramejskom i latinskom.

Poslednji član prvobitnog tima eksperata umro je prošle godine u 90. godini. Stručnjaci su došli do zaključaka da su razlike današnje verzije u odnosu na prošlu posledica neizbežnih slovnih grešaka, grešaka u prevodu, prepisu.

Tabela na zidu kancelarije pokazuje varijacije u jednoj frazi iz Knjige proroka. Fraza koja se danas nalazi je “onaj koji se lažno kune”, a u 5. veku kada je preuzeta iz pisanja rabina glasila je “onaj koji se lažno kune u moje ime”.

Neke greške su mnogo veće. Knjiga Jeremijina je za jednu sedminu duža od one koja postoji u 2.000 godina starim Spisima sa Mrtvog mora.

Neki stihovi, uključujući i one o proročanstvu o povratku vavilonskih vojnika u Hram, navodno su vremenom dodate. Kada je Projekat Biblija započet 1958. godine, neprocenjivi rukopis hebrejske Biblije stigao je u Jerusalim odakle je prokrijumčaren iz Sirije.

Rukopis je prokrijumčario jevrejski trgovac sirom koji ga je sakrio u mašini za pranje veša.

Ovaj 1.100 godina star kodeks smatra se najstarijom i najtačnijom verzijom biblijskog teksta na hebrejskom. Sama srž projekta zasniva se upravo na ovom tekstu koji služi za poređenje sa svim drugim tekstovima.

Drugo kritičko izdanje Biblije, koje se trenutno priprema u Nemačkoj, bazirano je na nešto starijem rukopisu koji se čuva u Rusiji. S ozbirom da se priroda njihovog posla može smatrati kontroverzno, pa čak i uvredljivom za neke vernike, većina članova tima su ortodoksni Jevreji.

“Jevrejin koji veruje tvrdi da je izbor Biblije proročanstvo. Ali čim su reči date ljudima – uz saglasnost Boga – svetost biblijskog teksta ostaje, čak i sa greškama”, rekao je jedan od članova tima.

Papa će u Madridu boraviti od četvrtka do nedelje, da bi prisustvovao šestodnevnom okupljanju katoličke omladine iz celog sveta. Tom skupu će prisustvovati nekoliko stotina hiljada mladih. U demonstracijama su učestvovali pripadnici sekularista, feminističkog pokreta, homoseksualaca i više levičarskih grupa.

„Više radnih mesta, manje raspeća“, bila je jedna od udarnih parola za vreme demonstracija.

Demonstranti su poručili vladi da je nemoralno potrošiti oko 70 miliona evra na organizaciju papine posete u vreme kada se smanjuju plate i sva socijalna davanja. Predstavnik za štampu Vlade Španije Hose Blanko odbacio je kritike, rekavši da će država od posete pape zaraditi više nego što će potrošiti.

Očekuje se, naime, da će u Madrid narednih dana doći oko milion i po vernika, koji će u lokalnu privredu ubrizgati oko 100 miliona evra.

„Ovo je još značajnije danas kada vidimo da postoji određeno zatamnjenje Boga, neka vrsta amnezije koja premda nije otvoreno odricanje od hrišćanstva, ipak jeste poricanje bogatstva naše vere, poricanje koje može voditi gubitku našeg najdubljeg identiteta“, rekao je on.

Njegov glavni prioritet kao pape je da probudi hrišćansku veru u zemljama poput Španije, nekada čvrstim uporištima katoličanstva, ocenjuje agencija AP navodeći da u Španiji, kao i većem delu Evrope, slabi uticaj crkve što se vidi u stavu sve obrazovanije srednje klase prema ravnopravnosti žena, pravima homoseksualaca i abortusu.

Papa Benedikt se danas sastao i s katoličkim univerzitetskim profesorima u El Eskorijalu gde je rekao da se setio svojih mlađih dana dok je bio mladi profesor teologije u godinama posle Drugog svetskog rata.

On je tražio od progfesora da ne uče mlade samo o „tehničkim veštinama“ koje će im biti potrebne za rad, nego da ih vode i u promišljanju o uzvišenijim pitanjima koja obuhvataju „u potpunosti ono što znači biti human“.

„Kada korisnost i čist pragmatizam postanu načelni kriterijumi, znamo da je mnogo izgubljeno i ishod može biti tragičan“, rekao je papa.

Oko 500.000 ljudi iz skoro 200 zemalja se prijavilo da učestvuje u višednevnoj manifestaciji Svetski dan mladih, dok mediji navode da bi dvostruko više vernika moglo učestvovati na poslednjoj misi u nedelju u Madridu.

Uoči Papinog dolaska, oko 4 hiljade demonstranata protestovalo je na ulicama Madrida protiv te posete. U demonstracijama i sukobu papinih pristalica sa njegovim protivnicima, bilo je 11 povređenih i sedam uhapšenih.

Popis onih koje je progutao plamen, samo u jednom jedinom njemačkom gradu, Wuerzburgu, u jednoj godini, 1598., nadmašuje svaku statistiku i omogućuje nam da se suočimo barem s djelićem ljudske stvarnosti:

Poslužitelj u senatu, po imenu Gering; stara gđa Kanzler; krojačeva debela žena; kuharica g. Mengerdorfa; neki stranac; neka strankinja; senator Baunach, najdeblji građanin Wuerzburga; stari dvorski kovač; neka starica; djevojčica, stara devet ili deset godina; djevojčica, njena mlađa sestra; majka dviju prethodno spomenutih djevojčica; Lieblerova kći; Goebelovo dijete, najljepša djevojka u Wuerzburgu; neki student koji je znao mnogo jezika; dva dječaka iz Minstera, obojica stari dvanaest godina; Stepperova mala kći; žena koja je čuvala most na ulazu u grad; neka starica; mali sin podvornika gradske vijećnice; žena mesara Knertza; mala djevojčica dr.Schultza; neka slijepa djevojka; Schwartz, kanonik Hacha…

I tako dalje i tako dalje. Nekima je poklonjena posebna ljudska pozornost: „Mala Valkenbergerova kći je bila smaknuta i spaljena privatno“. Sveukupno bilo je dvadeset osam javnih spaljivanja u tom malom gradu u jednoj godini, a svaki put je spaljeno četiri do šest žrtava odjednom,. To je bio svijet u malom onoga što se događalo posvuda u Europi. Nitko ne zna koliko je sveukupno ljudi ubijeno – možda stotine tisuća, možda milijuni. Oni koji su bili odgovorni za progone, mučenja, suđenja, spaljivanja i opravdavanje tih postupaka bili su nepristrani. Samo ih pitajte.

Nisu mogli biti u krivu. Ispovijest o pripadnosti vještičjem soju nije mogla počivati na halucinacijama, recimo, ili na pokušaju da se zadovolje inkvizitori i zaustavi mučenje. U tom slučaju, kako je objasnio sudac vješticama Pierre de Lancre (u svojoj knjizi Opis nestalnosti zlih anđela iz 1612.), katolička crkva bi činila veliki zločin spaljujući vještice. Oni koji govore o takvim moguć­nostima stoga napadaju crkvu i ipso facto počinili su smrtni grijeh. Kritičari spaljivanja vještica su bili kažnjavani i u nekim slučajevima, i sami spaljeni. Inkvizitori i mučitelji su obavljali bogougodni posao. Spašavali su duše. Istjerivali su demone.

C.Sagan, Svet progonjen demonima str.119

To je „u suprotnosti sa onom koji gradi na pesku – mi bismo danas rekli onome što se predstavlja kao raj – ali što propadne sa prvim vihorom vetra i postane ruševina“, rekao je papa, obraćajući se stotinama hiljada ljudi na trgu Sibeles u Madridu, preneo je AFP.

„Svi oni koji su voljni da slede pomodne ideje, oni nalaze utočiste ovde i sada, zaboravljajući istinsku pravdu ili nalaze utočiste u svojim mislima umesto da tragaju za jednostavnom istinom“, rekao je poglavar Rimokatoličke crkve.

Papa je ranije danas stigao u Madrid na festival katoličke omladine Svetski dan mladih, koji je počeo u utorak i trajeće do nedelje, a na kome se očekuje više od milion mladih katolika iz 193 zemlje.

Španska policija danas je blokirala pristupe trgu Sol, pošto se oko 100 protivnika papine posete okupilo u centru prestonice. Podzemna železnica ispod trga takođe je zatvorena za saobraćaj.

Španska policija je danas osujetila planove oko 100 gejeva i lezbejki da se ljube duž puta kojim je papa prošao kroz prestonicu u „papamobilu“. Oko 50 demonstranata se ljubilo ispred policije, koja ih je brojčano nadmašila i rasterala jedan sat pre nego što je papa prošao.

Poglavara Rimokatoličke crkve jutros su dočekali španski kralj Huan Kalos i kraljica Sofija, a zatim se u svom specijalnom automobilu provozao ulicama španske prestonice, gde ga je pozdravljalo mnoštvo okupljenih vernika, javio je AFP.

Ako to zaista jesu, sudeći po Vašingtonu, koji bi mogao da bude proglašen i za „najmasonskiji grad” na svetu, onda to izuzetno dobro kriju. Masoni ovde nemaju oreol zaverenika, deo su istorije, ali i sadašnjosti – i, stekao sam utisak, sasvim su „transparentni”.

Pročitavši Braunovu knjigu, u jesen 2009. objavljenu sa početnim tiražom od pet miliona primeraka – događa se inače ovde, glavni junaci kroz velika iskušenja prolaze za samo 24 sata – odlučio sam da krenem u jedno od desetak turističkih razgledanja koja se nude kao „Masonski Vašington”.

Odlučio sam se za „Kapital segvej”, iz praktičnih razloga. Prvi je zato što je njihov obilazak u maloj grupi na „segvej” točkovima: to je ono neobično vozilo na struju sa dva točka, koje nije ni bicikl ni trotinet. Drugi je bio još važniji: menadžer tamo je mason 32. reda, a vodič takođe slobodni zidar. Znaju, dakle, šta pokazuju i o čemu govore.

Sedište „Kapital segveja” je na Frenklinovom trgu, imenovanom po Bendžaminu Frenklinu, takođe poznatom masonu. Već sa druge strane istoimenog parka je masonski hram, čija je fasada dekorisana kao islamska džamija. Pripada masonskom redu „šrajnera” („hramaša” u slobodnom prevodu).

Prvo odredište Bela kuća. Njen kamen temeljac postavio je jedan mason na masonskoj ceremoniji, baš kao što je to urađeno i za drugu najvažniju građevinu nove prestonice, Kapitol.

Ispred Bele kuće, na za saobraćaj zatvorenoj Pensilvanija aveniji (Pensilvanija je inače „najmasonskija federalna država), puno je turista. Preko puta je Lafajet park, sa pet velikih skulptura istorijskih ličnosti – koje su sve bile masoni.

Sledeće odredište je „Vašingtonov monument”, najveći kameni obelisk na svetu, podignut u 19. veku u čast prvog predsednika SAD Džordža Vašingtona– i najpoznatijeg masona. Desetak kilometara dalje, u gradu Aleksandrija, država Virdžinija, nalazi se i zasebni Nacionalni masonski memorijal, nalik svetioniku, posvećen njemu.

Pored Vašingtona, masoni su bili još 14 (od dosad ukupno 44) američkih predsednika, među kojima su najpoznatiji Teodor i Franklin Ruzvelt, Hari Truman, Endru Džekson, a u novije doba Džerald Ford. Lindon Džonson je bio masonpočetnik, pa je odustao, a Ronald Regan samo počasni član jedne lože.

„Masonski” je i Kapitol, sa svojom prepoznatljivom kupolom, kome je temeljac, uz masonski ritual, 1793. postavio lično Džordž Vašington. Slika koja opisuje tu scenu pokazuje ga u posebnoj masonskoj kecelji. Od oko stotinu statua znamenitih ličnosti koje su pod svodovima ovog imperijalnog zdanja, oko 30 su masoni (kao što je to bilo i 13 od 39 „očeva nacije” koji su potpisali Deklaraciju o nezavisnosti).

U povratku, prolazimo pored zgrade EF-Bi-Aja, čiji je najpoznatiji direktor Edgar Huver takođe bio istaknuti mason.

Tvrdi se da postoji i „tajna arhitektura” Vašingtona puna masonskih simbola: ako se, naprimer, na mapi linijama spoje Bele kuća, Vašingtonov monument i Kapitol, dobija se ravnokraki trougao, masonski simbol.

Masonskim simbolima smatraju se i piramida sa „svevidećim okom” na novčanici od jednog dolara, kao i na velikom državnom pečatu. Neki idu toliko daleko da i same Sjedinjene Države proglašavaju „masonskim projektom”.Masone u Americi okuplja 51 loža: po jedna za svaku državu, plus posebna za Vašington. Svaka „velika loža” u krugu svoje teritorijalne nadležnosti ima na desetine malih, lokalnih.

Mason se ne postaje po pozivu, već mora da se podnese molba. Jedan od uslova za članstvo jeste da molilac veruje u nekog boga, nije važno koje religije.

U čemu je smisao biti mason danas, pitam Stivena Era, 38-godišnjeg menadžera „Kapital segveja”? „U mom slučaju to je porodična tradicija, ja sam mason šeste generacije. Ono što je bratstvo značilo njima, znači i meni; to je način da dobar čovek postane bolji.”

Stiven je mason već 17 godina, pripadnik Federalne lože broj 1, ali i Škotskog reda i Šrajnera.

Da li ste kao bratstvo uticajni onoliko koliko se priča? „Naše prvo načelo je bratska ljubav. Mogu samo da kažem da prijateljstva koja sam stekao među masonima održavam sve ove godine.”

Na pitanje da li je otkrivanje „masonskog Vašingtona” turistima dobar biznis, Stiven odgovara kako „ne pravi velike pare, ali da je posao i prilika da „masone pokaže u dobrom svetlu”. Što se tiče „drevnih tajni” koje u „Izgubljenom simbolu” imaju centralno mesto, on kaže da je „Den Braun napisao odličnu, veoma zabavnu knjigu”. A na pitanje da li je istinita, odgovara sa kategoričnim –„ne”.

Upoznavanje „masonskog Vašingtona” završavam oko dva kilometara dalje, u 16. ulici, gde je glavno masonsko zdanje, „Kuća hrama”, sedište Škotskog reda. Uzor joj je bio grob kralja Mauzela, jedno od sedam čuda antičkog sveta.

Sa 33 stuba na sve četiri strane, velikim sfingama od po 17 tona u pročelju, deluje zaista impresivno. Kakve li samo tajne krije?

„Posetioci su dobrodošli”, stoji tabla na ulazu.

Unutra, u holu sa egipatskim hijeroglifima i znamenjima bratstva koje sebe opisuje kao „sistem moralnosti, pokriven alegorijom, ilustrovan simbolima”, dočekao me je ljubazan mlad portir, koji mi je spremno organizovao turu razgledanja.

Pokazao mi je i „glavnu sobu” u kojoj su se nekad svake dve godine sastajali veliki majstori bratstva, dok je danas samo zanimljiv muzej.

Ima li tajnih prolaza, postoji li tunel koji vodi do Bele kuće?

Jedan kamen u „glavnoj sobi”, kad se pritisne, otvara prolaz koji vodi – u sobu sa mehanizmom za orgulje, a odatle na krov. Idealno mesto za posmatranje vatrometa na Dan nezavisnosti, kaže.
Milan Mišić

Eksponati će biti izloženi od februara do septembra iduće godine u Kapitolskim muzejima, na izložbi pod naslovom „Lux in arcana. Otkrivanje tajnih vatikanskih arhiva“.

Među eksponatima, probranim između nekoliko miliona dokumenata, nalazi se i „diktatus pape“ koji je napisao papa Grgur Sedmi, kao i priznanje koje je Galileo Galilei napisao „drhtavom rukom posle iscrpljujućeg ispitivanja“. Pored šokantnih fotografija ubistava i dnevnika iz koncentracionih logora, posetioci će moći da vide i opis jednog paroha o masakru u Ardeatinskim jamama, koji su izvršili nemački nacisti 1944. godine nad 335 italijanskih civila i vojnika.

- Dajte mi ‘pepsi – kaže – na odmoru sam, hoću malo da se zabavim!

Ovo “Pepsijevo” prisvajanje Deda Mraza, koji nezvanično važi za simbol “koka-kole” još od 1931, predstavlja znak da je propagandni rat tih dveju kompanija prizvođača sokova ponovo počeo. Zato se tokom narednih meseci treba pripremiti na sarkazam, omalovažavajuće opaske i duga obeležja bespoštedne konkurentske borbe dvaju najvećih svetskih proizvođača bezalkoholnih napitaka.

- “Pepsi” ima dugogodišnju tradiciju ovakve komunikacije – kaže Masimo d’Amore, izvršni direktor američkog ogranka kompanije “Pepsiko”. Kako on objašnjava, to je duhovito i smešno: “Svi su na dobitku. Borba se zaoštrava, a to je nešto što američki potrošači vole da gledaju. To je duh konkurencije.” Kompanija “Koka-Kola” nije imala nikakav komentar na najnoviju “Pepsikovu” kampanju, čiji je moto “leto je vreme za ‘pepsi’”. Kampanja uključuje i multimedijalne elemente, kao što je zaposedanje “Pepsikove” stranice na Tviteru od “nevaljalog vilenjaka” iz najnovije reklame.

Posle tri godine budžetskog deficita, Vatikan je 2010. godinu završio sa budžetskim suficitom od 9,85 miliona evra, ali su donacije smanjene za 18 procenata, saopštila je Sveta stolica.

Smanjenje donacija prouzrokovano je velikom ekonomskom krizom, ali analitičari procenju da je na to imalo uticaja i obelodanjivanje brojnih seksualnih skandala čiji su akteri bili katolički sveštenici.

Prihodi Vatikana u prošloj godini iznosili su 245,2 miliona evra, a rashodi 235,3 miliona, što znači da je ostvaren suficit od 9,85 miliona. Pretprošla godina završena je sa deficitom od četiri miliona evra, objavio je AP. Pojedinačne donacije u 2010. godini iznosile su 67,7 miliona dolara, što je 14,8 miliona manje nego u 2009.

Predstavnik za štampu Vatikana Federiko Lombardi izjavio je da se veruje da je do smanjenja donacija došlo zbog ekonomske i finansijske krize u svetu. Analitičari, međutim, tvrde da su podjednako važan razlog za smanjenje donacija brojni seks skandali koji su, pre svega u Evropi, dospeli u javnost prošle godine.

Zbog toga su mnogi vernici napustili katoličku crkvu i samo u Austiji broj katolika je 2010. godine zvanično smanjen za 87.000, a godinu ranije za 53.000 ljudi.

Vatikan godišnji budžetski izveštaj objavljuje od 1981. godine, kada je papa Jovan Pavle II naredio da se finansije učine dostupne svima, kako bi se razbio stereotip da je Sveta stolica bogata.

Da je Papa Benedikt XVI zaljubljenik u novu tehnologiju pokazuju i snimci verskog lidera sa ajpodom u rukama. Vernici sada imaju mogućnost da sa papom budu u kontaktu 24 sata dnevno 365 dana u godini, preko društvene mreže Tviter. U svojoj prvoj poruci na Tviteru Papa je napisao:

„Dragi prijatelji, upravo sam pokrenuo novi portal vesti. Hvaljen bio Isus Hrist. Blagosiljam Vas sve, Benedikt XVI“

Ovaj potez Pape mnogi vide kao dobar pokušaj da Vatikan dopre do mlađih internet generacija.

„Veoma sam srećan što Papa Benedikt koristi Tviter. To je, po mom mišljenju, početak nove revolucije“, kaže Vilijam Sleteri, nadbiskup u Južnoafričkoj republici.

Vest o prvoj pape Benedikta preneli su mnogi svetski mediji, ali i vernici koji i sami koriste društvenu mrežu Tviter.

Poglavar crkve mitropolit talinski i cele Estonije Stefan Haralambidis odluku je obrazložio stavom svepravoslavne konferencije u Carigradu 1923, koju je sazvao patrijarh Meletije, da treba preći na gregorijanski kalendar zbog toga što on tačnije meri vreme.

Estonska pravoslavna crkva nema autokefalan, već autonoman status. Njen poglavar je carigradski patrijarh.

U Estoniji je, posle sticanja nezavisnosti 20. avgusta 1991, došlo do podele u pravoslavlju. Jedan deo klera i naroda je želeo autonomiju i odvajanje od
Moskovske patrijaršije, obnavljajući crkvenu autonomiju stečenu 1923. godine.

Zbog toga u Estoniji sada postoje dve pravoslavne crkve. Estonska apostolska pravoslavna crkva je autonomna u odnosu na Carigrad, a u bogosluženju koristi estonski jezik.

Druga je Estonska pravoslavna crkva Moskovske patrijaršije, koja ima 23 parohije. Njen poglavar je mitropolit Kornilije. Tomos o autonomiji dobila je 1993. godine od Moskve.

Ceferino Giménez Malla je španjolski Rom ubijen 1936., za otpora frankističkoj pobuni, ali ne kao privrženik bigotnog zločinca Franca, nego zato što se suprotstavio uhidbi nekog župnika. Stoga su republikanski milicionari strijeljali i njega zajedno sa župnikom. Umro je s krunicom u ruci, a Zbor za kauze svetaca je prihvatio ocjenu postulatora Romulada Rodriga da je „el Pelé“ ubijen zbog mržnje prema katoličkoj vjeri, te je na taj način uvršten među mučenike.

Pošto je još papa Pavao VI obećao Romima i Sintima da „nikada neće biti marginalizirani“ u Katoličkoj crkvi, Benedikt XVI je u subotu od tih dviju nacija (koje u Evropi obično zajednički nazivaju „Ciganima“) da se još jače zauzmu „na putu „one integracije od koje ćete korist imati i vi i sve društvu“, dok je od državnih i javnih institucija zatražio da se zauzmu „kako bi na primjeren način podržale taj put“. Papa je precizirao da su „potraga za dostojnim stanovanjem i radom te obrazovanje djece temelji na kojima izgraditi tu integraciju“. To je, naravno, i uputa državama i političkim strankama koje se pozivaju na katoličku baštinu.

„Vazda tražite pravdu, zakonitost i pomirbu; potrudite se da nikada ne budete uzrok tuđih patnji“.

Papa je po obrazu pomilovao Romni kojoj su, dok je imala samo 9 godina, njemačke vlasti utetovirale Z („Zigeuner“) i logorski broj u Auschwitzu, gdje joj je pomorena obitelj. Benedikt XVI je naglasio da su Romi i Sinti svojom kulturom „značajnih izraza, kao što su glazba i pjevanje“ obogatili evropsku kulturu.

Poglavar Katoličke crkve je, sasvim slučajno, sve to rekao samo dva tjedna pošto je talijanski premijer Silvio Berlusconi plašio stanovnike Milana da će, izaberu li gradonačelnika iz oporbe, njihov grad biti pretvoren u „Cigangrad“ („Zingaropoli“). Stoga je, makar i posve nehotično, pozdravni govor pape Benedikta XVI u Italiji ocijenjen i kao kritika rasizma talijanske vladajuće koalicije.

Hoking je ponovio svoj stav o religiji i odbacio bilo kakvo postojanje “onostranog sveta”. Najistaknutiji britanski naučnik, koji od svoje 21. godine pati od neizlečive bolesti aminotrofične lateralne skleroze, kaže da se ne boji smrti.

Sa tom bolešću zbog koje mu je celo telo paralizovano, ali mozak i dalje funkcioniše, on živi već skoro 49 godina, iako su doktori očekivali da neće dugo živeti.

“Poslednjih 49 godina živim sa prognozama o skoroj smrti. Ne plašim se smrti, ali ni ne žuri mi se da umrem. Ima puno stvari koje želim da obavim pre toga”, izjavio je Hoking.

On je u intervjuu uporedio ljudski mozak sa kompjuterom.

„Gledam na mozak kao na kompjuter koji će prestati sa radom, kada otkažu sve njegove komponente. Nema raja niti bilo kakvog ‘života posle smrti’ za pokvarene kompjutere; To je bajka za ljude koji se plaše mraka”, rekao je naučnik.

On je prošle godine izazvao gnev verskih vođa koje su kritikovale njegovu tvrdnju da Bog nije stvorio univezum. Hoking je tu tezu izneo u knjizi „Veliko stvaranje“ (The Grand Design).

Na trgu Svetog Petra leva strana biće rezervisana za kardinale i biskupe, dok će 87 delegacija, medju kojima 22 šefa država ili vlada, biti na desnoj strani trga. Prema protokolu, na početku ceremonije, predstavnik rimske biskupije, kardinal Agostina Valini, kratko će rezimirati život Karola Vojtile i zamoliti papu Benedikta XVI da počne beatifikaciju. Papa će potom izreći formulaciju beatifikacije: „Mi, podržavajući želju našeg brata i druge brojne braće biskupija, kao i vernika, nakon što smo dobili odobrenje od Kongregacije za kanonizaciju… prihvatamo da poštovani božiji sluga, papa Jovan Pavle Drugi, postane blažen“.

Posle tih izgovorenih reči, tapiserija s likom pape Jovana Pavla Drugog biće postavljena preko fasade bazilike Svetog Petra. Vernicima će potom biti predstavljena relikvija u obliku maslinove grančice na kojoj će biti staklena epruveta s malo krvi.

Pripreme za beatifikaciju su počele u petak, kada je sanduk s posmrtnim ostacima pape Jovana Pavla Drugog izvadjen iz grobnice Vatikana, kako bi danas bio prebačen u baziliku Svetog Petra za ceremoniju beatifikacije. Sanduk je prebačen u subotu ispred groba, za koji se pretpostavlja da je grob Svetog Petra, osnivača crkve i prvog pape. Sanduk će danas biti prebačen na glavni oltar bazilike Svetog Petra.

Čudom izlečio opaticu od Parkinsonove bolesti

Nekoliko hiljada vernika tvrdi da im je Jovan Pavle Drugi čudima pomogao u raznim situacijama Benedikt XVI je u junu 2005. godine počeo proceduru beatifikacije, proglašenja za blaženog. Taj proces, koji predstavlja prvi korak ka proglašenju za sveca, završen je u rekordnom roku, u januaru 2011. godine. Da bi se odobrila beatifikacija, potrebno je priznavanje čuda pape – a to je slučaj francuske opatice Mari Simon-Pjer, koju je papa čudom izlečio od Parkinsonove bolesti.

Za kanonizaciju – proglašenje za sveca, potrebno je priznavanje još jednog čuda. Nekoliko hiljada svedočenja su već upućena Vatikanu od vernika koji tvrde da im je Jovan Pavle Drugi pomogao u raznim situacijama.

Danas će poljske televizije i radio stanice direktno prenositi ceremoniju iz Vatikana. U Poljskoj, najbogatiji program pripremaju papine rodne Vadovice, u koje će doći i poljski premijer Donald Tusk, kao i Krakov, čiji je mitropolit Vojtila dugo bio. Iz Varšave je u subotu ujutro krenuo specijalni voz za Vatikan sa poljskim poslanicima i političarima, kojima će se pridružiti i neki slovački zvaničnici. Na beatifikaciju Jovana Pavla Drugog putuje avionom ceo poljski državni vrh, izuzev premijera Tuska, a takođe i bivši predsednici Poljske.

Iako je kao bivši šef poljske države bio pozvan, od puta u Vatikan odustao je poslednji komunista na čelu Poljske, general Vojćeh Jaruzelski, kako ne bi davao povoda za napade opozicije na sadašnjeg predsednika Bronjislava Komorovskog da u Vatikan vodi krivca komunističkih zločina.

***

Papa Jovan Pavle II može da bude proglašen za sveca samo ako se prizna čudo koje treba da se dogodi posle njegove sutrašnje beatifikacije, objasnio je danas portugalski kardinal Žoze Sareva, bivši predvodnik Kongregacije za kanonizaciju.

Sareva, koji je vodio Kongregaciju od 1998. do 2008. godine i napisao dekret kojim je pokrenuta procedura beatifikacije Jovana Pavla II, rekao je danas novinarima da to čudo može biti priznato samo ako se dogodilo posle ceremonije beatifikacije ili bar na sam dan te ceremonije.

„Ima toliko ljudi koji su voleli papu da očekujemo uskoro neko čudo, premda to ne možemo da predvidimo“, rekao je kardinal.

Više od 270 svedočenja o milosti i izlečenju koja je izvršio papa upućeno je Vatikanu posle smrti Jovana Pavla Drugog 2005. godine, ali se to ne može uzeti u obzir za kanonizaciju, dodao je kardinal.

Papa Benedikt XVI sutra će predvoditi misu beatifikacije svog prethodnika, poljskog pape Karola Vojtile na trgu Svetog Petra. Očekuje se veliki broj vernika i državnih delegacija.

Neobjašnjivo izlečenje

U okviru procesa beatifikacije, Vatikan je priznao čudo koje se dogodilo francuskoj opatici Mari Simon Pjer, koju je, kako je navela, Jovan pavle Drugi izlečio od Parkinsonove bolesti. I ona će sutra biti prisutna na ceremoniji.

Kardinal je rekao da se čudo priznaje posle mišljenja lekara specijalista, koji mogu biti ateisti ili neke druge vere. Ti lekari moraju da zaključe da je slučaj izlečenja neobjašnjiv medicinskim putem.

Moskovska patrijaršija: Jedan od najistaknutijih papa

Pred samo proglašenje blaženim pape Jovana Pavla II, mitropolit volokolamski Ilarion Alfejev, zadužen za spoljne poslove Moskovske patrijaršije, izjavio je da je Jovan Pavle Drugi bez sumnje bio jedan od najistaknutijih papa u istoriji Katoličke crkve i jedan od najuticajnijih verskih vođa današnjice.

Njegove poruke bile su poštovane takođe od pravoslavnih, protestanata, Jevreja i muslimana. On je razvio humanizam, koji se oslanjao na duhovnim vrednostima. Dao je takođe doprinos padu totalitarnih režima na istoku Evrope, rekao je mitropolit poljskim medijima.

U Moskvi se podseća i na ranije izjave mitropolita Ilariona u vezi pape Jovana Pavla II: Imao je uticaj i na kretanja van svoje crkve. Njegove reči cenili su milioni ljudi u svetu, raznih religija. Bio je „ortodoksni“ papa, u smislu očuvanja tradicionalnog učenja svoje crkve po pitanjima veroučenja i morala.

Papa je razvio „univerzalni humanizam“, koji se razlikuje od ateističke verzije humanizma. Tokom mnogih godina borio se protiv ateizma u svojoj zemlji, Poljskoj, imao je i značajnu ulogu u rušenju ateističkih totalitarnih režima. Doprineo je da se povrate veri oni koji su potpali pod uticaj liberalizma i relativizma, rekao je ruski mitropolit.