Kockičicin iBlob
- Arthiva
- Mapa
- O ovome
- Zalepljeno
- Antropologija
- Arheologija i psihoaktivne supstance
- Arkaim grad drevnih Arijevaca na Južnom Uralu
- Egipat, domovina magije – piše Miodrag Milanović deo 1.
- Holografski svemir – Talbot Michael, izvodi
- Indijanski horoskop
- Krvna osveta i vražda
- Lapot
- Mitologija srednje Amerike 1
- Rudolf Steiner – Osnove Ezoterije
- Sihra – islamska magija 1. deo
- Sihra – islamska magija 2. deo
- Sihra – islamska magija 3. deo
- Sihra – islamska magija 4. deo
- Sihra – islamska magija 5. deo
- Sihra – islamska magija 6. deo
- Sihra – islamska magija 7. deo
- Sihra – knjiga na temu, kratak prikaz
- Simbolika životinja Starih Slovena
- Vlasi – život, običaji, magija
- Zabranjena istorija
- Biografija
- Istorija
- Charles Darwin i teorija evolucije
- Crveni barun
- Čujte Srbi
- Dioklecian
- Doktrina kroz vekove
- Džingis Kan
- F.M.Dostojevski – Jevrejsko pitanje
- Fani Okič, odlomak, Crveni bogovi Anda
- Fatalna sudbina Obrenovića
- H.Cortes i F.Pisaro
- Istorija Snikersa
- Nastanak antičkog grčkog teatra iz Dionizijskog kulta
- NEVIDLJIVI ORAO – Alan Baker
- Oswald Boelcke – otac zračne borbe
- Poslednji časovi Atlantide
- Španska inkvizicija
- Sparta
- SRBI, DREVNI RATNICI SUNCA – Miodrag Milanović
- Srpska istorija, zanimljivosti – piše Miodrag Milanović
- Templari
- Vavilon
- Veliki Rat – WWI
- Vuk Branković
- ЗАБОРАВЉЕНИ САРМАТИ – Miodrag Milanović
- “Sve što je rođeno ili učinjeno u datom trenutku, ima kvalitete tog vremena” – K.G.Jung
- Lethal weapons
- Ostalo
- PLANETA ŽENA – Dr Jovo Toševski
- Ajnštajnov san
- Captain Hindsight’s notes
- Celibat
- CV – pisanje evropskog formata
- Dejvid Ajk (David Icke)
- Evolucija emotivnog razvoja – T.Budak
- F.M.Dostojevski – Jevrejsko pitanje
- Filozofija tela – Mihail Epštejn
- Kabala za početnike
- Korporacija – rođenje nakaze
- Kratak esej o mudrosti sadržanoj u rečenici: „Pazi gde gaziš“
- Kristali, opširno
- POLJE – Lynn Mctaggart
- Promiskuitet – Dragana Miletić
- Rečnik parafilije (patološka seksualna sklonost)
- Rudolf Štajner – Krv je sasvim osobit sok
- Sun Tzu – Umeće ratovanja
- Sužena svijest – psihologija gomile
- Tako je govorio Mahatma Gandi
- UPROPASTITELJI SRBIJE
- VELIKA TAJNA VODE
- What the bleep are they saying
- Јуџин Роуз (Отац Серафим Платински) – НИХИЛИЗАМ
- Antropologija
Postovi označeni sa: zdravkodren
Kancerogeni felacio
Američka studija je pokazala da je HPV sve češći uzročkih oralnih kancera koji utiču na jezik i krajnike. Pušenje i alkoholizam takođe ih pospešuju. Da li su takvi rezultati povod za uzbunu? Izgleda da ne. Iako su kanceri usta u porastu, verovatno zbog oralnog seksa, većina ljudi sa oralnim HPV nikada neće dobiti rak.
Naime, postoje mnogi tipovi HPV-a, ali jedan soj poznat pod nazivom HPV-16 naročito utiče na pojavu oralnih oblika raka. Ta vrsta virusa pronađena je kod oko jednog procenta ispitanika, što znači da je ima oko dva miliona Amerikanaca. Dakle, iako milioni imaju oralni HPV, svega 15.000 Amerikanaca oboli od raka usta povezanog s tim virusom svake godine. Dr Ezra Koen, načelnik i onkolog na Univerzitetu u Čikagu kaže da je oralni HPV češći kod muškaraca, nego kod žena – 10 odsto u odnosu na svega 4 odsto, zatim, kod pušača i kod ljudi koji su imali više seksualnih partnera.
Ljudi starosti između 55 i 59 godina su u najvećem riziku. Seksualna aktivnost je jedan od najsnažnijih faktora rizika, naročito oralni seks. Oralni HPV je mnogo manje rasprostranjen, nego genitalni, pa se pretpostavlja da su usta iz nekog razloga mnogo otpornija na infekcije. Simptomi koji upućuju na rak usta su bolovi u grlu, otežano gutanje, bolovi u uvu i otečeni limfni čvorovi u vratu.
Terapija: ašov i kramp
Postavio Knutt u Bez kategorije na 1 februar, 2012
Anksioznost je 100 odsto telesni poremećaj, jer izvire iz rada mozga, a on je u svakom pogledu telesan. Moždano tkivo, nervne ćelije (neuroni), prirodne moždane hemijske materije (neurotransmiteri) i električna struja koja deluje u mozgu odgovorni su za svaki naš osećaj, oset, misao, reč i životni stav.
- Bez obzira na to jesmo li neki strah razvili zbog toga što smo rođeni s oslabljenim nervnim sistemom, ili smo strah “naučili” pod uticajem okoline, onog trenutka kad se strah javi, postaje biološki “utvrđen” u mozgu- Džonatan Majer psihijatar sa univerziteta Kalifornija. – To nije loša vest – dodaje on – jer to znači da anksioznost možete vrlo delotvorno staviti pod kontrolu lekovima i drugim jednostavnim postupcima koji normalizuju rad mozga.
Kliknite da nastavite čitanje „Terapija: ašov i kramp“
Ponekad i radi
Postavio Knutt u Bulažnjenje na 31 januar, 2012
U 10.25 sati po lokalnom vremenu na Sri Lanki, preminulom čoveku je izvađeno oko, a samo pet sati kasnije nalazilo se na poslužavniku u operacionoj sali u kojoj su spremno čekala dvojica pacijenta.
Pacijent S. P. D. Sirivardana (63) mirno je ležao dok je hirurg oprezno odstranjivao rožnjaču nastradalu prilikom operacije katarakte, a zatim ubacio novu. U sali preko puta, pacijentu A. K. Prematilakeu (32), koji je oslepeo pošto mu je kiselina izgorela oko, ubrizgane su matične ćelije beonjače doniranog oka. Lekari se nadaju da će na ovaj način barem delimično povratiti vid.
- Veoma sam srećan. Ne znam ko je bio pokojnik, ali ću se moliti da mu bude dobro u svim budućim životima – kaže Prematilake.
Kliknite da nastavite čitanje „Ponekad i radi“
Sve je to lepo, ali što si ti živ?
Postavio Knutt u Cvikerisanje na 26 januar, 2012
Britanski naučnik Stiven Hoking je tokom 70 godina svog života dekodirao neke od najvećih misterija univerzuma ali je jedna misterija vezana za njega i dalje ostala nerazjašnjena, kako je uspeo da poživi toliko dugo sa tako opasnom bolešću?
Ovom slavnom fizičaru i kosmonologu je dijagnoziran poremećaj motornih funkcija sa 21. godinu dok je bio student Kembridž Univerziteta. Tada mu je rečeno da neće živeti više od pet godina, ali uprkos tim predviđanjima on će na radost svojih mnogobronjih poštovalaca u nedelju proslaviti 70. godina života.
“Ne poznajem nikoga ko je preživeo toliko dugo sa ovom bolešću”, kaže Amar Al-Čalabi, direktor bolnice i istraživačkog centra za bolesti motoričkih neurona na Kraljevskom koledžu u Londonu. On opisuje njegovu dugovečnost kao “neverovatnu”.
Kliknite da nastavite čitanje „Sve je to lepo, ali što si ti živ?“
Šizofrenija lajt
Postavio Knutt u Bez kategorije na 5 januar, 2012
Sam naziv ovog poremećaja kaže da on ima sličnosti sa shizofrenijom, međutim, kako se radi o poremećaju ličnosti, a ne o psihozi – znamo da je shizoidna osoba integrisanija i funkcionalnija od shizofrene. Istina je da se sistemi koji govore o sličnostima i/ili razlikama između ova dva poremećaja znatno razlikuju. Mnogi sistemi zanemaruju biološke i genetske predispozicije, koje su za oba poremećaja u dobroj meri slične. Na primer, dokazano je da postoje biološki markeri koji su povezani sa shizofrenijom, a takođe pronađeni i kod shizoidnih ličnosti.
Razlike između šizoidnog poremećaja ličnosti i šizofrenije
Kliknite da nastavite čitanje „Šizofrenija lajt“
Kupus, braćo!
Postavio Knutt u Bez kategorije na 14 decembar, 2011
Kupus je zeljasta biljka nastala selekcijom divlje biljke u dugom vremenskom razdoblju. Divlji kupus upotrebljavali su za hranu prastanovnici evropskog područja još u starom dobu, a stari Sloveni otkrili su postupak kiseljenja koji se održao sve do danas.
Energetska i nutritivna vrednost
Kupus je vrlo popularno povrće visoke biološke i niske kalorijske vrednosti (24 kcal na 100 g), a prosečno sadrži: 92% vode, 1% proteina, 0,18% masti i 2% dijetetskih vlakana. Najviše su zastupljeni: vitamin C i beta-karoten (provitamin vitamina A), a zatim slede minerali: kalijum, gvožđe, magnezijum, sumpor i bakar. Dugotrajnim kuvanjem kupusa znatno se smanjuje njegova nutritivna vrednost, pa se preporučuje da se stavlja u vruću umesto u hladnu vodu.
Kliknite da nastavite čitanje „Kupus, braćo!“
Redovna jutarnja doza paranoje
Postavio Knutt u Cvikerisanje, Klimakterično, Politricks na 6 decembar, 2011
Na granici zdravog razuma – Najveći svetski filantrop Bil Gejts na putu je da pomogne razvoj „nanovakcina“, koje deluju u dodiru sa ljudskim znojem. Kako se, pod plaštom dobročinstva, sprovodi – eugenika…
„Bil Gejts protiv dečje paralize“, „Bil Gejts daje deset milijardi dolara za vakcine“, „Vakcine i za siromašne“ – samo su neki od naslova ispod kojih se „kriju“ tekstovi o velikom filantropu Bilu Gejtsu, osnivaču „Majkrosofta“ i, po „Forbsu“, drugom najbogatijem čoveku planete (sa 56 milijardi dolara imovine).
Lepo… Stvarno zanimljiv neki lik, koji je odlučio da svoje bogatstvo dobrim delom utroši na zdravlje planete, a posebno dece u najsiromašnijim zemljama. Za poštovanje!
Kliknite da nastavite čitanje „Redovna jutarnja doza paranoje“
Depresivno, ali samo za neke
Postavio Knutt u Klimakterično na 6 decembar, 2011
Naučnici upozoravaju na masivno povećanje broja žena koje pate od depresije. Sada je rizik od ove bolesti udvostručen u odnosu na period pre 40 godina, a svaka sedma žena se susretne sa tim problemom u nekom trenutku svog života.
Rezultat je vrlo jasan – porast broja recepata za antidepresive. Žene isto tako imaju duplo veće šanse od muškaraca da im lekar prepiše antidepresiv. Zato se sve češće postavlja pitanje šta se zaista krije iza svega toga?
Nemački naučnici krive moderan život. prof. Hans Urlih Vithen smatra da je pritisak borbe za svoju porodicu istovremeno sa razvojem karijere ono što ženu izlaže većem stresu.
Kliknite da nastavite čitanje „Depresivno, ali samo za neke“
Promiskuitet iz Ključa, učestvuju:
- Promiskuitet je površnost. To je način izlaza na kraj sa problemima.
Bojana Maljević (glumica):
- Tanka je linija između promiskuiteta i prostitucije, iako ih ne treba poistovećivati.
- Nikada nisam imala seks bez obaveza.
- Ne mislim da je moguće da čovek voli više osoba u isto vreme.
- Nisam verovala da „Seks i Grad“ varijanta postoji, osim u istoimenoj seriji. To me je iz ženskog ugla iznenadilo. Do tada sam bila upoznata samo sa muškim promiskuitetom.
- Čudno mi je kada žena počne da vodi takav način života, a sve pod parolom emancipacije.
- Ne kažem da promiskuitet kod žena ne postoji. Jedino mi je iznenađujuće u kojoj meri on postoji.
- Muškarci i žene jesu ravnopravni ali nisu isti, imaju različite potrebe. Promiskuitet u ženskom smislu nosi neke sasvim druge konotacije.
- Poznajem ljude koji u jednom danu budu sa više različitih osoba. Za mene to jeste promiskuitet.
- Ne osuđujem promiskuitet, ali mislim da je on posledica nekih određenih nedostataka.
- Nije isto nemati samo jednog partnera za ceo život i imati stotine partnera.
- Promiskuitetne osobe imaju potrebu za dokazivanjem kroz seksualni akt.
Kliknite da nastavite čitanje „Promiskuitet iz Ključa, učestvuju:“
Akcija „HIV za sve“
Postavio Knutt u Bulažnjenje na 5 decembar, 2011
Medicinski radnici u Britaniji koji su HIV pozitivni nisu mogli da vrše operacije i stomatološke intervencije jer bi u slučaju da se iseku instrumentima mogli da zaraze pacijenta. Nisu mogli da rade ni kao doktori opšte prakse, medicinske sestre ni da vrše dužnosti poput davanja injekcija. Ministarstvo zdravlja u Engleskoj sada želi da ukine zabranu, jer stručnjaci tvrde da je šansa da medicinski radnik zarazi pacijenta „zanemarljiv“.
Sprovedeno je istraživanje koje pokazuje da je šansa da se HIV virus prenese sa doktora, zubara ili hirurga na pacijenta manja od jedan u milion slučajeva, što je ekvivalent šansi da vas ubije grom.
U Engleskoj tvrde da do sada nisu imali nijedan slučaj da zdravstveni radnik prenese virus pacijentu, iako se to dešavalo u drugim zemljama. U Americi zubar sa HIV-om je inficirao šestoro pacijenata, dok je jedan ginekolog u Španiji preneo virus jednoj ženi. U Austriji, Belgiji, Kanadi, Francuskoj i Švedskoj zavisi od ustanova da li će zaposliti osobe sa HIV-om, a to se odnosi i na bolnice.
Komentari