Ubrzanje privatizacije ključna je ekonomska politika za istočnu Evropu, napisao je 1990. godine Džefri Saks, autor ideje o „šok-terapiji”. „Ako uskoro ne budu privatizovana velika preduzeća, ceo ovaj proces bio bi usporen godinama. Privatizacija je hitna potreba”, objasnio je.
Prema nedavno objavljenom istraživanju, građani zemalja koje su se opredelile za brzu privatizaciju zaista su doživeli šok – ta brzina im je skratila životni vek. Studija pod nazivom „Masovna privatizacija i kriza smrtnosti u postkomunizmu”, objavljena u januaru u uglednom britanskom medicinskom časopisu „Lanset”, predočava da je, na primer, smrtnost radnika u Rusiji u vreme najvećeg zamaha privatizacije porasla za 18 odsto, a prosečan životni vek skraćen za pet godina.
„Da li je spora privatizacija ugrozila šanse kapitalizma”, pitaju autori istraživanja Dejvid Stakler i Lorens King, profesori sociologije sa Oksforda i Kembridža, i Martin Meki, profesor sa Londonske škole za higijenu i tropsku medicinu. „Da li je Slovenija – koja se opredelila za postupnu privatizaciju – manje kapitalistička od Ukrajine? Zapravo, to što se transformaciji pristupilo brzo i radikalno znači da su izgledi za kapitalizam zapadnog tipa verovatno ozbiljno ugroženi u zemljama kao što je Rusija”, navodi se u studiji.
Iako istraživanjem nije obuhvaćena Srbija, neki od ovih podataka mogli bi da se primene i na naš slučaj. Trojica naučnika pratila su – na osnovu podataka Ujedinjenih nacija i Evropske banke za obnovu i razvoj – stopu smrtnosti muškaraca u radnom dobu u 25 država centralne i istočne Evrope, kao i bivšeg Sovjetskog Saveza. Prema njihovom zaključku, nagli rast mortaliteta povezan je sa nezaposlenošću koja uzrokuje pogoršanje zdravlja i izaziva stres, dovodeći do ponašanja koje skraćuje životni vek – prekomernog opijanja, pre svega.
Pomenuti Džefri Saks ranije je navodio da Rusi nisu počeli da piju zato što su masovno ostali bez posla, već zbog toga što je ukinuta prohibicija alkohola. Veza između privatizacije i porasta broja umrlih ne postoji, tvrdio je ugledni ekonomista, a sada mu trojica britanskih naučnika isporučuju račun za možda i milion preranih smrti u postkomunističkim zemljama.
„Države koje profesor Saks navodi kao uspešne (u smislu tranzicije ka slobodnom tržištu) uspešne su samo zato što nisu prihvatile njegove savete”, pišu Stakler, King i Meki u naizgled emotivnom obračunu sa ovim pobornikom liberalne ekonomije.
Prema jednoj proceni UN, čak deset miliona muškaraca umrlo je prerano zbog tranzicije, a očekivani životni vek drastično je smanjen – u Rusiji je od 1991. do 1994. pao sa 64 na 58 godina. Britanski profesori su u svojoj studiji „masovnu privatizaciju” definisali kao prodaju barem 25 odsto velikih državnih preduzeća u roku od dve godine i prema njihovoj računici zbog takvog vida privatizacije stopa smrtnosti muškaraca (od 15 do 59 godina) porasla je za trinaest odsto, što znači da je umrlo gotovo milion ljudi.
Najgore su prošli građani Kazahstana, Letonije, Litvanije, Rusije i Estonije, gde je stopa smrtnosti na samom početku devedesetih skočila za više od 42 odsto. Računica Staklera i njegovih kolega pokazuje da su najbolje zemlje Albanija, Hrvatska, Češka, Poljska i Slovenija u kojima je stopa nezaposlenosti u posmatranom periodu porasla za svega 2,2 odsto, dok je na drugoj strani u najteže pogođenim zemljama ta stopa povećana čak tri puta.
Hrvatska i Slovenija se često pominju u ovoj studiji kao pozitivni primeri država koje su sporije rasturale „komunistički aparat” i zbog toga svoje građane sačuvale od šoka nagle privatizacije. Zanimljivo je da autori studije tvrde da su teret prelaska u kapitalizam lakše podnele one nacije koje imaju organizovane socijalne mreže kroz crkvu ili jake sindikate.
V. Radomirović
————————————————–
Meki: Nismo lenjinisti
Studija Staklera, Kinga i Mekija izazvala je pravu buru u krugovima liberalnih ekonomista koji su naučnike optužili za ideološku pristrasnost i borbu protiv kapitalizma. „Nismo mi neki pobesneli lenjinisti”, pravda se Martin Meki u izjavi za londonski „Tajms”, priznajući da je zbunjen oštrinom kritika. „Naravno da je kapitalizam dobra stvar, ali dobrobit ljudi treba da bude na prvom mestu i treba uzeti u obzir političke i ekonomske prilike. Preduzeća treba privatizovati mudro i obezbediti da nezaposleni imaju socijalnu podršku”, objašnjava on.
Ser Majkl Marmot sa Univerzitetskog koledža u Londonu, priznato ime u oblasti uticaja društvenih okolnosti na zdravlje, pohvalio je studiju o ubistvenom uticaju brze privatizacije, rekavši da ona ima značaj i van istočne Evrope. Iz nje bi trebalo da uče Indija i Kina, koje se spremaju za privatizaciju nekih velikih preduzeća, smatraju stručnjaci.
[objavljeno: 13/03/2009]
Komentari