Prema podacima Nacionalne opservatorije za delikvenciju, nasilje u francuskim školama je, za samo sedam godina (1996-2003) poraslo za čak 55 odsto i nije prestalo da raste sve do danas. Česta meta napada su baš profesori. Prema podacima profesorske organizacije Samostalna federacija solidarnosti u Francuskoj je prošle godine bilo oko 1.800 slučajeva fizičkog nasilja nad profesorima.
U svežem sećanju je slučaj koji se dogodio pre samo mesec dana u Tuluzu, kada je jedan 13-godišnjak kuhinjskim nožem ubo u grudi 32-godišnju nastavnicu. Profesorka je, srećom, uspešno operisana, ali – kako je izjavila – ne pada joj na pamet da više ikada kroči u školu.
U Velikoj Britaniji, u nasilju se najviše ističu – učenice! Prema podacima Ministarstva prosvete, blizu jedne trećine učenica između 11 i 15 godina starosti bar jednom su učestvovale u tuči s drugim devojčicama. Nisu mnogo bolji ni njihovi muški vršnjaci, pa je tako lani policija morala da interveniše u 8.000 slučajeva nasilja među đacima.
Nasilja nad profesorima, srećom, još nema, što je, možda, posledica urođenog straha mladih Britanaca od nastavnika. Velika Britanija je, naime, poslednja evropska zemlja koja je ukinula srednjovekovan način vaspitavanja učenika, u kojem važi pravilo da je batina iz raja izašla – tek 1986. godine.
Zašto, međutim, nasilje u školama uopšte postoji u tako velikom obimu i kako mu se suprotstaviti?
Mnogi ugledni pedagozi, poput Matijasa Koha iz Frajburga, smatraju da porast nasilja koincidira sa trijumfom neoliberalnog ili, kako Nemci kažu, „ljudožderskog“ kapitalizma, društva u kojem roditelji sve više i sve duže rade, a sve manje zarađuju, prepuštajući decu ulici. Sem toga, kaže Koh, u ovom našem evropskom društvu sve više je vidljiv nedostatak etičkih i moralnih vrednosti.
Pokojni sociolog Norbert Elijas (1897-1990) napisao je pre tačno 20 godina ono što je sigurno i danas tačno: „Ako generacijama mladih ljudi, koji tek sazrevaju, ne ponudimo kreativno ispunjenje smisla svog života, onda će oni, na koncu, potražiti svoje ispunjenje u nasilju, u uništavanju“.
Jasno je, kažu nemački stručnjaci, da je neophodno temeljito promeniti društvo u kojem živimo.
„Neophodan nam je povratak na društvo solidarnosti i blagostanja koje smo u Evropi imali pune četiri decenije posle Drugog svetskog rata, ali i štošta drugo“, kaže Matijas Koh, dodajući: „Šta da očekujemo od mladog čoveka kad mu mediji svakoga dana predstavljaju nasilje kao legitiman način rešenja sukoba, kad neodgovorno i agresivno propagiraju rat protiv drugih država, društvenih grupa ili manjina?“
Komentari