Tunguska na Suvoj planini 1999. godine


Nepoznato kameno telo, doletelo je velikom brzinom s bugarske strane i ogromnom silinom udarilo u Suvu planinu na polovini puta između Pirota i Niša, napravivši pozamašan krater. Na toj strani svedoka nije bilo, ali oni su se našli onkraj brda, udaljeni nekoliko stotina metara. Nebojša Bošković iz obližnjeg sela Gornje Koritnice i dvojica njegovih odraslih sinova sledili su se kada su začuli stravičan udar stene koja se ukopala u planinu.

“To je smak sveta, pomislio sam”, ispričao je kasnije Nebojša. “Brdo se dimilo i prašilo, zamaglilo i, pravo da kažem, prizor nije bio baš lep”. Kaže da su on i njegovi odrasli sinovi sutradan otišli da doznaju šta se zapravo dogodilo. Na obronku su videli ogromnu rupu i – ništa više. “Ličila je na kratere koje su tokom bombardovanja pravili tomahavci”, objasnio je Bošković.

Događaj se zbio krajem marta ili početkom aprila 2000. godine, kada su svima još bili sveži zli utisci NATO bombardovanja.
Članovi porodice Bošković su priču o čudnom događaju ispričali tek sada, tri godine kasnije. Imao je Nebojša za to svojih razloga. Prethodno je, kopajući blizu svog sela, naišao na arheološke ostatke rimskih građevina, pa su ga seljani otada gledali s podozrenjem. Zato o sledećem čudnom događaju dugo nije govorio ništa, bar tako obelodanjuje javnosti.


Ekipa istraživača, predvođena profesorom Premovićem, istražuje mesto pada neobičnog objekta

Mediji su ovaj senzacionalni događaj predočili saradnicima dr Pavla Premovića, profesora hemije niškog Prirodnomatematičkog fakulteta, koji ujedno vodi laboratoriju za geohemiju, kosmohemiju i astrohemiju, veoma cenjenu u jugoističnoj Evropi. Radi se o profesoru koji već skoro tri decenije proučava kosmička tela koja dospevaju na površinu Zemlje. Iza sebe ima niz predavanja na desetini evropskih univerziteta, u SAD i Kanadi i šest godina unazad profesor je na pariskom Univerzitetu “Marija i Pjer Kiri”. Profesor Premović se odmah uputio na mesto neobičnog događaja i kada je video čudan kamen koji mu je pokazao Nebojša Bošković, slučaj mu se učinio verodostojnim u smislu daljnjeg istraživanja.

Dr Premović smatra da se iskazu Nebojše Boškovića može verovati, ali da još ne može da tvrdi da je eksploziju izazvalo nebesko telo. Možda se radi o nečem drugom. Veoma je moguće da je “pukla” zaostala NATO bomba. Doduše, tu verovatnoću umanjuje činjenica da je krater ipak prevelik u odnosu na one viđene prilikom bombardovanja. Krater na Suvoj planini sa još petanestak manjih kratera uokolo, karakterističan je za udar meteorita. On se verovatno delom raspao na oko 80 kilometara iznad površine Zemlje, a centralni deo tela napravio je krater prečnika 20 do 30 metara kako procenjuje Bošković, dok su njegovi delovi načinili okolne kratere promera sto do sto pedeset santimetara.

Profesor Premović kazuje da su udari ovog vida jako retki. Zato bi događaj u niško-pirotskom kraju mogao da bude od svetskog značaja. Naravno, ako ga nauka potvrdi pre svega analizom tla iz samog kratera.

Sve je još u sferi nagađanja, zanimljivog i neistraženog slučaja. Znalci dopuštaju mogućnost da je u Suvu planinu udarila manja kometa. No, ukoliko se to desilo, nikakvog tela ne bi bilo na mestu udara pošto bi se kometa, sastavljena iz konglomerata leda i kosmičkog kamenja, raspala pri udaru o zemlju. Zato se pre radi o meteoridu, zapravo usijanom gasu oko čvrstog tela koji se vidi pri ulasku u atmosferu kao “zvezda padalica” kako je narod prozvao svetleće padajuće nebeske komete.

Da je u pitanju meteorid, čvrsto telo u središtu gasa, morao je da u prečniku ima barem pola metra, obzirom na veličinu kratera. Kada bi se u rupi koju je načinio pronašle bar čestice tog tela, odgovor bi mogao da stigne ubrzo.

U ovom trenutku, pošto je na vest u medijima završena analiza sastava Boškovićevog čudnog kamena, zna se da to nije komad meteora, odnosno meteorit. Pokazalo se analizom elektronskom mikrosondom da je u sastavu ovog kamena kalcijum i kvarc, specifične težine 2,6 grama po kubnom santimetru, dok je težina meteorita mnogo veća, sedam do 12 grama. Dakle, sve govori da je to kamen krečnjaka koji prevladava u sastavu Suve planine. Pored veće specifične težine, nebeski kamen morao bi da sadrži još i gvožđe, nikl i hrom.

Ima nešto što čudi profesora Premovića: neobičan izgled kamena koji ima jako različite dve suprotne strane. Jedna je prilično purpurna, crvenkasta, a druga plavičasta. Ova plavkasta strana mnogo je starija i nema veze sa udarom, ali bi plamena strana mogla biti epilog eksplozije. Predstoji da se utvrdi kako su na nju delovali fizičkohemijski procesi koji su se dogodili u određenom trenutku.

Kraj ove priče, ma kakav bio, neće baciti u zaborav neobičan doživljaj Suvoplaninaca. Ako naučnici ne potvrde da je s neba tu pao meteor, blizak susret s nečim nesvakidašnjim, ostaće svakako u lepoj uspomeni gorštacima pirotskoniškog kraja, poznatim po maštom izvajanim intrigantnim skaskama i legendama. Od svih, ova je najmodernija, zar ne?

Branka Kuprešanin

Nišlije “pronalazači” meteora, pa čak i smaka sveta!

Šta sve ne može da se pročita u novinama koje rado prepričavaju plodove narodne mašte neumorne kada se radi o intrigantnom i nepoznatom svemiru. Eto, pre neki dan u jednom dnevnom glasilu objavljena je fotografija dvoipometarskog kamena, navodno meteora koji je u niški region, prema dojavi iz inostranstva, pao pre dve godine, priča dr Zoran Knežević, direktor beogradske astronomske opservatorije. Ne želim da budem isključiv, jer su meteorske padavine moguće bilo kada i bilo gde, ali sama fotografija ovećeg kamena koji viri iz malo šire rupe, nikako ne liči na sliku kakvu bi stvarno dao dvoipometarski meteor da je kojim slučajem tu pao. Najpre, pri udaru u zemlju tela tog prečnika, ono bi se ukopalo u tlo bar pedeset metara, a izrovalo bi i drugačiji, mnogo veći krater. Da ne pominjem koliko bi silinom pada uništio i izmenio sliku okruženja na koje se sručio, prokomentarisao je naš sagovornik. On dodaje kako bi takav događaj zaista bio tretiran na međunarodnom nivou, da je istinit i negde u svetu detektovan. Nadležne međunarodne organizacije bi, međutim, najpre o meteoru izvestile Astronomsku opservatoriju u Beogradu, jedinu merodavnu instituciju za ovu oblast u zemlji. A to se nije dogodilo.

Dr Knežević navodi i drugi bizarni detalj, poreklom takođe iz niškog kraja, vezan za fenomen pada svemirskih objekata na zemlju. Novine su nedavno objavile “epohalno otkriće” jednog Nišlije o smaku sveta pre 65 miliona godina. Dakle, u našim medijima možemo da pročitamo i tako budalastu tvrdnju kako je naš vispreni čovek bio taj koji je otkrio pad do sada najvećeg asteroida prečnika deset kilometara na Jukatan, a ne kako je u svetu prihvaćeno, američki naučnik Alvarez. Naime, agrumenti istraživača, oca i sina Alvareza, potpuno su dokazani otkrićem kratera od 150 kilometara koji je padom na Jukatanu napravio asteroid i izazvao globalnu katastrofu kada je izmenjena geografska slika sveta i izumrlo više od 80 procenata živog sveta na našoj planeti.

B.K

,


Glasajte protiv ovog postaGlasajte za ovaj post

Facebook comments:

  1. Nema komentara.
(neće biti objavljena)


  1. Za sada nema trekbekova.