Turski predsednik Abdulah Gul je izjavio da će se tenzije nastale usled navodnog pokušaja vojnog puča razrešiti u okviru zakona. Predsednik zemlje Gul i premijer Tajip Erdoan sastali su se sa prvim čovekom turske vojske, generalom Ilkerom Basbugom da bi razgovarali o navodno planiranom vojnom puču. Sud u Turskoj je dva dana za redom podigao optužnice protiv visoki vojnih oficira zbog navoda da su pokušali da izvedu puč i svrgnu vladu.
Sedam optužnica je podignuto u sredu, a još trinaest u četvrtak. Među optuženima i privedenima su i dva mornarička admirala, dok se zavera za koju su optuženi tiče događaja od pre sedam godina. Pored toga, istražni organi saslušavaju još dvadeset vojnih lica u vezi sa ovim slučajem.
Trojica oslobodjena optužbi
U medjuvremenu su optužbi za planiranje navodnog vojnog puča oslobodjeni bivši načelnik vazduhoplovstva turske armije, kao i načelnik ratne mornarice i zamenik načelnika Generalštaba.Saopšteno je da su ova trojica oslobodjena optužbi, ali da ostaju pod istragom tužilaštva u Turskoj. Bivšem zameniku načelnika Generalštaba, Erginu Sajgunu, naloženo je da se redovno javlja policiji.
Nastale probleme treba rešavati u okviru zakona
saopštenje sa sastanka vojnog i državnog vrha Turske
U protekle dve godine, više od dvesta osoba je lišeno slobode u okviru ove istrage, a kritičari poteza koje su povukli pravosudni organi posle izbore vlade na čelu sa strankom Pravde i razvoja (AK), kažu da vlada koristi optužbe za puč da bi progonila svoje političke protivnike.
Visoki aktivni i penzionisani oficiri
Među optuženima su četvorica admirala, jedan general i dvojica pukovnika od kojih su neki penzionisani.
To je najveći broj oficira protiv kojih je podignuta takva optužnica na civilnom sudu.
Oni su bili u grupi 40-ak oficira koji su uhapšeni u ponedeljak zbpg sumnje da su učesnici zavere da se u zemlji izazove haos kako bi se opravdao vojni udar.
Sekularna država i uloga vojske
Na armiju se u Turskoj tradicionalno gleda kao na zaštitnika sekularnog ustava i njeni odnosi sa vladom i vladajućom strankom Pravde i razvoja, koja ima islamske korene, su veoma napeti.
Ambadin Zaman, novinarka turskog „Ekonomista“ je objasnila, govoreći u programu BBC-ja, da imena optuženih oficira nisu poznata najširoj javnosti, ali da je među ispitivanima u istražnom pritvoru još nekoliko vrlo visokih bivših i aktivnih oficira turske vojske.
„Postoje prilično čvrsti dokazi, a ovi ljudi su uhapšeni u vezi sa navodnim planom nazvanim „Malj“, u okviru kojeg je predviđeno bombardovanje džamija, obaranje grčkih vojnih mlaznjaka i u suštini, stvaranje haosa koji bi opravdao vojnu intervenciju protiv aktuelne vlade. Optužnica sadrži veliki broj detalja ovog navodnog plana, izloženih na preko pet hiljada stranica teksta kao i na audio i video snimcima. Sve dokaze na kojima počiva optužnica, jednom listu je dostavilo vojno lice“, kaže turska novinarka.
Tradicija i optužbe na račun vlade
Imajući u vidu tradicionalnu ulogu vojske u Turskoj kao čuvara sekularnog ustava, i islamističkog pokreta kojem je bliska aktuelna vlada u Ankari BBC je pitao Fadija Hakuru, političkog analitičara iz londonskog instituta „Čatam haus“, o pozadini podizanja optužnica protiv delova vojnog establišmenta.
Postoje prilično čvrsti dokazi, a ovi ljudi su uhapšeni u vezi sa navodnim planom nazvanim „Malj“, u okviru kojeg je predviđeno bombardovanje džamija, obaranje grčkih vojnih mlaznjaka i u suštini, stvaranje haosa koji bi opravdao vojnu intervenciju protiv aktuelne vlade. Optužnica sadrži veliki broj detalja ovog navodnog plana
Ambadin Zaman, novinarka Ekonomista
„U Turskoj raste sve ozbiljnija sumnja da vlada želi da izazove sukob sa vojnim krugovima i da nastoji da joj ukalja ugled jer očekuje da će time učvrstiti svoju vlast u zemlji. Pri tom, treba znati da je vojska u Turskoj izvršila četiri vojna udara od osnivanja Republike 1923. tj da vojska tradicionalno vrši puč kad oseti potrebu da interveniše da bi spasila sekularni politički sistem zemlje. Poslednji put to se desilo 1980. godine“, kaže Fadi Hakura.
Ko je iznad civilnih vlasti?
Da li, onda, vladajuća stranka Pravde i razvoja, čiji su koreni u islamu, predstavlja po oceni vojnih vlasti pretnju političkom sistemu … uvedenom u Truskoj pre devet decenija pod vođstvom Kemala Ataturka?
„Izazov pred kojim je vojska se sastoji u tome što je ona, sa jedne strane, integralni deo strukture civilnih vlasti dok istovremeno smatra sebe za društveni faktor iznad civilnih vlasti. Zato mora da odluči ili da se sasvim integriše u sistem civilne vlasti ili da stvarno ostane iznad svega, što ima za posledicu situacije poput ove današnje“, tvrdi Fadi Hakura.
Dok je za jedne, zbog istorije pučeva, vojska u Turskoj potencijalni faktor destabilizacije za druge su to dugoročni ciljevi aktuelne vlade, i njeni islamistički koreni.
Novi Ustav kao moguće rešenje
Politikolog Fadi Hakura je podsetio da je turska vojska sastavljač teksta Ustava iz 1982. godine i da on važi za „autoritaran“ ustav.
On zato rešenje za višedecenijsku napetost glavnog unutrašnjepolitičkog odnosa, između islamista i sekularista, vidi u većoj otvorenosti i transparentnosti državnog aparata u Turskoj posebno u kontekstu pribižavanja zemlje EU.
„I dug političkih stranaka je autoritaran. Zato je potrebno doneti novi civilni demokratski ustav, nova pravila igre da bi državni sistem postao otvoreniji i transparentniji. Turska mora da reši pitanje ravnoteže između civilne i vojne vlasti. To je već godinama ključni zahtev u okviru pristupnog procesa EU. Javnost u Turskoj sve više želi da se vojska ukloni iz političkog procesa i da se integriše u civilni lanac komandovanja. Turska javnost pozitivno gleda na svoju vojsku ali ne želi da je vidi u politici… na neki način slično odnosu prema monarhiji u Britaniji“, kaže Fadi Hakura.
Komentari