Kockičicin iBlob

Gladovanje svetske populacije treba sprečiti, pa bi zato trebalo dozvoliti i veću upotrebu genetski modifikovane hrane, piše „Dejli telegraf“. List procenjuje da će u narednih 60 godina broj stanovnika na našoj planeti dostići cifru od 9,2 milijarde. Komisija naučnika koju je osnovala britanska vlada upozorava da je stoga neophodno naći niz rešenja – od toga da se tradicionlana poljoprivreda učini efikasnijom, do uvođenja genetski modifikovanih žitarica.

Predviđanja o porastu populacije pre par dekada izazivala su apokaliptična upozorenja o gladi i prenaseljenosti, pa se planeta, zaključuje list u svom komentaru, ipak prehranila. Sličnog su stava, nastavlja list, i francusko ministarstvo poljoprivrede i Udruženje mašinskih inženjera koji su zaključili da 9 milijardi ljudi može da se prehrani ukoliko tehničke mogućnosti budu bolje iskorišćene.

Primera radi „Dejli telegraf“ navodi da polovina hrane koja se proizvede u Africi istruli pre nego što stigne do svojih kupaca. To bi recimo, mogli da izmene odgovarajuće hladnjače i bolji putevi.

Britanski list zaključuje da su organizacije za zaštitu životne sredine suviše dugo vodile kampanju protiv genetski modifikovanih proizvoda i da izveštaj britanskih naučnika šalje pravi signal ne samo u pravcu za veće korišćenje te hrane, već i za upotrebu nanotehnologije i kloniranja stoke, a sve kako bi se izbegla masovna glad.

***
I danas imamo dovoljno hrane, samo se to koristi u druge svrhe! Npr. od kukuruza se pravi bioetanol, od soje i uljane repice biodizel itd. Pa još EU plaća da se ostavi zemlja da se „regeneriše“ da ne bi proizvodili više od svojih potreba. Nakon toga je smešan ovaj argument. Nažalost iako bi proizvodili duplo više, ni onda ne bi dali gladnima…
(cs,

***
Проблем глади у свету данас није у томе што нема довољно хране него што не постоји адекватна расподела хране. Сматра се да се око 30-40% од укупне производње хране баца, у неразвијеним земљама зато што није омогућен одговарајући превоз од произвођача до купца, па се велики део хране у транспорту поквари, као и зато што сиромашни немају средстава да купе обрадиву земљу нити да купе храну. У богатијим срединама храна се баца зато што није одговарајућег изгледа и укуса иако је сасвим јестива. Решење за гладне и сиромашне би било у адекватнијој расподели и у моделу одрживе органске пољопривреде као што је Working Villages International. Понудити генетски модификовано семе сиромашнима није решење јер ће се у тој популацији свакако јавити последичне болести од којих ће се умирати, а сиромашан сељак неће имати пара да за сваку нову сетву купује семе од произвођача kao што се то мора радити у складу са уговором јер је то семе приватно власништво корпорације.

Произвођачи семена су у лабораторији створили семе које успева у неповољним условима суше, у земљишту које је загађено тешким металима као алуминијум и баријум. Поставља се питање да ли је оправдано садити семе које ће преживети неповољне услове да би исто то семе донело болести ономе ко га једе.

Промоција генетски модификованог семена је праћена обећањима о великој заради сељака, што није случај. Сматра се да се у свету сваких 30 минута убије по један пољопривредни произвођач који је сејао генетски модификовано семе јер није у стању да плати дугове корпорацији. За сваку нову сетву мора се куповати ново семе од произвођача семена јер је семе које роди на оваквим усевима дизајнирано да има самоуништавајући ген па је тако стерилно и неможе се искористити за следећу сетву.

Производња органске хране је много профитабилнија и када би се Србија окренула органској пољопривреди, за само три године, имала би 7 билиона евра профита.

Генетска измена (модификација) није исто што и хибриди. Генетски измењени организми се добијају мешањем гена различитих врста као парадајза и рибе, а хибриди настају спајањем истих врста као парадајза са парадајзом.
Амерички аутор Џефри Смит из Института за одговорну технологију, скреће пажњу да постоји 65 научно доказаних ризика по здравље од генетски измењених организама у нашој храни као што су: стерилност, карциноми, смањење мозга, Алцхајмерова болест, импотенција, оштећења срца, панкреаса, дијабетес.

Србија има 1,78 милиона хектара плодне обрадиве земље, довољно да произведе више хране за своје становништво него што је то потребно и нема разлога да сеје ГМО семе, велика шанса Србије лежи управо у органској пољопривреди.
(moony021