Potrošnja narkotika meri se preko uzorka iz – otpadnih voda. Tragovi droge iz urina omogućavaju veoma precizne statističke podatke. BORBA protiv narkotika spustila je prste istraživača pod zemlju: otpadne vode iz kanalizacije postale su glavni saveznik francuskih vlasti u obračunu s drogom!
Novi metod omogućuje brzo, jevtino i lako, ali pre svega tačno određivanje količine i vrste narkotika koje koristi stanovništvo. Priča koja se granični sa naučnom fantastikom, postala je, u stvari, sasvim uobičajen način za utvrđivanje statističkih podataka.
Vodu iz kanalizacije ispituju istraživači farmaceutskog fakluteta iz obližnjeg mesta Šatene Malabri, a uzorke redovno uzimaju u velikom centru za prečišćavanje vode, severno od Pariza, gde se analizira korišćena voda za oko milion stanovnika.
PARIŽANI SU “STREJT”
ISTRAŽIVANjA su pokazala da se Parižani manje drogiraju od žitelja nekih drugih evropskih metropola, kao što su, na primer, London ili Milano. U Barseloni se, tako, konzumira pet puta više kokaina nego u Parizu.
Postupak je jednostavan: uzorak vode se propusti kroz hemijsku analizu, koja sve prikaže kao na skeneru. Tragovi droge nalaze se u urinu, što omogućava dolaženje do veoma preciznih podataka. Ovi nalazi se zatim ukrste s demografskim podacima i dođe se do konačnog rezultata.
Do sada se, uglavnom, do približnih informacija o tome koliko se nacija drogira, dolazilo na osnovu zaplena ili, recimo, merenjem čestica u vazduhu. Ti podaci su, međutim, bili približni. Sada se otkrivaju ne samo tačne količine, već može i precizno da se sortira vrsta droge, pa, čak, i vreme u koje se ona koristi.
Istraživači su došli do veoma zanimljivih podataka. Tako, Parižani, uzrasta od 15 do 44 godine, za vreme praznika kao što su, na primer, Nova godina i Dan Republike, konzumiraju gotovo jedan gram kokaina na hiljadu stanovnika. Ako bi se uračunala i predgrađa, ovom logikom došlo bi se do podatka i do 8 kilograma dnevno. Običnim danima, potrošnja je nešto manja, dok vikendom raste. Konzumacija varira od 645 do 979 miligrama kokaina dnevno, na hiljadu ljudi.
Ekstazi je mnogo manje popularan: dnevni prosek potrošnje je 7 grama za isti broj stanovnika, dok se vikendom više nego udvostruči i skoči na 15 grama.
Na ovaj način može da se utvrde i porast, stagnacija ili pad korišćenja određenih narkotika, ne samo na dnevnom nivou, nego i “sezonski”. Popularnost kokaina tako u poslednje vreme raste, a ekstazija – opada.
Uskoro će sve biti primenjeno i na utvrđivanje količine konzumiranja najpopularnijeg narkotika, kanabisa.
Na ovaj način se, istovremeno, dobija i tačna geografska karta korišćenja droge, što omogućuje lakšu i bolju borbu u prevenciji i protiv delinkvenata.
Goran ČVOROVIĆ
Komentari