Kockičicin iBlob

Milion evra za zlatni krov: Hram svetog Save na Vračaru
Beograd – Od 65 miliona evra koliko je iz NIP predviđeno za obnovu kulturnih i verskih objekata širom Srbije, više od četvrtine sredstava biće utrošeno na izgradnju i obnovu crkava – oko 15 miliona evra. Na spisku od oko 120 hramova nalaze se objekti svih konfesija, kao i nekoliko pravoslavnih hramova izvan Srbije, u Mađarskoj, BIH, Hrvatskoj i Crnoj Gori. Poređenja radi, za obnovu biblioteka i lokalnih muzeja u celoj Srbiji biće izdvojeno svega tri miliona evra.
Iz Trezora bi ovih dana trebalo da krenu pare na jug Srbije u hram Svetog preobraženja Gospodnjeg u Vlasotincu, za koji je namenjeno više od 2,7 miliona dinara. Sredstva NIP predviđena su, takođe, za rekonstrukciju manastira Sveti Ilija u Bosilegradu, kao i za završetak gradnje hrama u selu Božinjevce i crkvenog kompleksa Sveti Prokopije u Ljiljancu kod Bujanovca. Iz istih izvora obezbeđeno je 4,8 miliona dinara za obnovu hramova Svetog Arhangela Gavrila u Predejanu kod Leskovca, Svetog Jovana Krstitelja u Lebanu i za završetak gradnje crkve u selu Vina, kod Vučja. Najviše sredstava, po milion evra, predviđeno je za završetak izgradnje Hrama svetog Save na Vračaru i za obnovu manastira Žiča.
Nacionalni investicioni plan napravljen je tako što su sva ministarstva dostavila Ministarstvu finansija projekte i sumu novca koja im je za realizaciju potrebna. Dragan Đilas, ministar bez portfelja zadužen za sprovođenje Nacionalnog investicionog plana, više puta je nakon dolaska na to mesto ponovio da će pojedini projekti biti preispitani. Kako nam je rečeno iz Kancelarije za sprovođenje plana, novu ekipu dočekalo je svršeno stanje, ali postoji mogućnost izmene projekata pa i njihovog poništavanja. Sutra bi na sednici Vlade trebalo da bude usvojena uredba o trošenju sredstava NIP, kažu u tom Vladinom organu.
Za Nacionalni investicioni plan izdvojeno je ukupno 44,4 milijarde dinara, što je 7,5 odsto ukupnih budžetskih rashoda. NIP se finansira iz četiri izvora: privatizacionih prihoda, budžetskog suficita, kredita međunarodnih finansijskih organizacija i predpristupnih kredita Evropske unije za period od 2007. do 2011. S. Čongradi