Kockičicin iBlob

Već smo pomislili kako smo upoznali sve timočke vračare i da će naši zapisi ubuduće biti malo “mršaviji”. Međutium, u jednom danu pronašli smo “pregršt” novih i uspešnih vračara u Rudnoj Glavi, Crnajki, Golubinju…, a u Maloj Kamenici kod Negotina upoznali smo Ljubicu i Katicu, svekrvu i snaju.

Šezdesetdevetogodišnja Ljubica Mititikić, klasična vračara, obavlja sve magijske radnje, kao nam reče, one bez greha. Oporavlja bolesnu stoku, pomaže da ukućani budu zdravi, povraća čini, pomaže mladima da krenu za svojom sudbinom, da lakše pronađu izabranicu i izabranika, odvezuje muškarce. Njena snaja Katica je nesuđeni veterinar. Iako je sa zavidnim uspehom završila školu za veterinarskog tehničara, sudbina joj nije predodredila da pomaže kod bolesti stoke na način kako je to učila, nego za stolom, gledajući u prošlost, sadašnjost i budućnost ljudskih sudbina.

Susret na reci

Ljubicu Mititikić iz Male Kamenice smo sasvim slučajno sreli na obližnjoj reci koja protiče kroz ovo selo i kod Mihajlovca se uliva u Dunav. Tada je proterivala čini i naprate. Kao po običaju, vračaru smo fotografisali sa ukućanima pored reke, a potom sa njom napravili zapis o “zavezivanju” i “odvezivanju” muškaraca.
Zašto supruge ili ljubavnice “zavezuju” muževe, odnosno ljubavnike? Koje je najjače, najopasnije i najsurovije vezivanje, vaš novinar čuo je iz usta žene koja je u svom pedesetogodišnjem “radnom veku” na polju magijskih radnji, “odvezala” približno stotinu muškaraca. Kako kaže, ništa što je u vezi sa tim radnjama ne krije, jer unesrećenoj osobi treba pomoći i tu nema nikakvih tajni.
- Najpre treba da utvrdim – kazuje Ljubica – na koji je način muškarac “zavezan”, pa tek onda pristupam “odvezivanju”. Simptomi zavezanosti su očigledni i poznati: muškarcu je oduzeta moć u svakom pogledu, pogled mu je zamućen, vratne žile nabrekle, teško hoda, a o polnoj moći ne treba ni govoriti. To i jeste krajnji cilj zlotvorke, da ga prikuje za postelju. Ja najpre takvim ljudima pogledam u zrna ili kafu, pa tek onda ustanovim kako je, kad i gde “zavezan”. Posle pripremam svoje rekvizite i “odvezujem” ga.
O svemu ovome smo razgovarali dok je vračara stajala u reci. Ona je potom izašla iz vode i na travu pored obale spustila devet kašika uz pomoć kojih je mađijala, odnosno spravljala vratak za kuću Radovanovića.
Na pitanje da li je teško “zavezati” muškarca, odgovorila nam je da nije teško, ali je opasno i rizično.
- To je osvetnički poduhvat zbog kojeg čovek može da nastrada, a ponekad i ukućani mogu da snose posledice. To najčešće naprave nestručne i priučene vračare kojima je samo stalo do novca. One se rado prihvataju riskantnih rabota, ne vodeći računa kako će se to odraziti po život i zdravlje osobe kojoj pripremaju “klopku”. Svakodnevno slušam i gledam onesposobljene muškarce koji vape da ih koliko-toliko povratim u normalno stanje. Ne izdvajam ljude, jer tu ne sme da bude izuzetaka. Svima pomažem bez odlaganja, ne čekajući da se stanje pogorša, jer, u protivnom, čovek može da umre. Ne “odvezati” ga, znači prepustiti ga sigurnoj smrti. Ako bih to učinila, bila bih grešna kao i ona koja ga je “zavezala”. To je moja moralna obaveza i moj zavet pred Bogom.

Ubitačnih devet čvorova
Bili smo uporni u nameri da nam sagovornica otkrije kako zlokobne vračare “zavezuju” muškarce. Ljubica nam je navela nekoliko primera, ali jedan koji nam je potanko opisala, posebno je bio bizaran.
- Zavezivanje je svakodnevna pojava po selima Krajine i Kljuca, pogotovo što je tu Dunav, a preko njega se proteruju svakakve ale i nečiste sile. Nedavno je u jednom kladovskom selu žena “zavezala” svog muža, jer joj se nije sviđalo što je odlazio kod drugih. Na jedan konac uvezala je devet čvorova, zajedno sa njegovom semenom tečnošću, a potom je taj konac stavila u cev lovačke puške. Kradom je došla do Dunava i konac sa devet čvorova pucnjem prebacila na drugu stranu reke. Sve je to radila po preporuci neke opake vračare, ili je vračara sama to učinila, ukoliko joj se ova obratila, nudeći joj veliku količinu novca. Uspeh kod “zavezivanja” je uočljiv još istog dana, odnosno večeri. Čim se žena vrati sa obale Dunava, može da primeti velike promene na muškarcu, ali će joj se najpre požaliti na vrtoglavicu i bolove u preponama, glavi i vratu. Tokom noći, za njega, iznenadni napad može da postane nesnosan, pa čak i tragičan. Pucanj preko Dunava sa koncem od devet čvorova, jedan je od najsurovijih načina da se zaveže čovek. To nije laž, niti šala, već istina, i događa se svakodnevno.
”Zavezivanje” može da obavi i ljubavnica ili, kako mi to kažemo, švalerka. Ona može da bude opasnija od zakonske žene, jer žena želi da te privoli kući i porodici, a švalerka te samo gura u ambis. To je bilo i biće. Pa, okrenite se oko sebe i pitajte: koga je švalerka usrećila i izvela na put? Možda samo neku budalu kojoj je preokrenula pamet i od dobrog čoveka napravila bezdušnika, a unesrećila je ukućane i okolinu. Švalerka čoveka može da “zaveže” na bezbroj načina. I ne zanima nju što će ovaj da “zakovrlji” glavom i ode đavolu pod prozor.
- Ponekad su za “zavezivanje” krivi i sami muškarci – tvrdi u svojoj ispovesti Ljubica, – jer svojoj ljubavnici obećaju ono što ne bi trebalo, a to je najčešće brak. Posle joj okrenu leđa i pođu za drugom. E, to švalerka neće da trpi. Okrene se od njega, ali je i dalje boli srce za njim. Na kraju se priseti se da treba da se i ona njemu osveti i oduži dug baš onako kako njoj odgovara – da ga “zaveže”. Zato bih posavetovala svaku mušku glavu da švalerki ništa ne obećava i ne laže je, jer ga posle može nasamariti i oduzeti ono što mu je najmilije.

One “vezuju”, ja “odvezujem”
Ljubicu Mititikić smo posetili i u njenoj kući u Maloj Kamenici. Baš tada je njena snaja Katica zavirila u karte dvema mladim ženama iz Beograda, a posle im je i Ljubica mađijala za uspešnu buduću ljubav. Sa Ljubicom smo nastavili razgovor o tome kako druge žene “zavezuju”, a ona “odvezuje”.
- To je tačno. Druge žene čoveka dovode do ivice smrti, a ja se trudim da ga vratim u stvarnost – potvrdila je Ljubica. – Jedan čovek iz Velike Vrbice je umro od posledica “vezivanja”, drugi je zbog istog skončao u Mihajlovcu, a bilo je još onih koji su otišli na drugi svet. Umrli su, jer je bilo kasno da se bilo šta preduzme. Ova opaka magija blokira unutrašnje organe, a pogotovo srce, koje brzo prepukne. Odmah sam rekla da tu nema pomoći. Ljudi su mislili da će to proći kao i druge lakše bolesti, ali nisu bili ni svesni šta ih je snašlo. Da su kojim slučajem saznali da ih je švalerka zavezala, verovatno bi joj se osvetili i ubili je. Takva ubistva nisu retka. Bilo ih je bilo u Crnajki, Klokočevcu, Kladovu…
- Sreća je što postojimo mi, vračare, koje sve to sprečavamo. Kad dođe čovek i požali se na takve bolove, odmah znamo o čemu se radi. Posle moje rabote, za svaki slučaj, kažem čoveku da dođe još dva puta, a on na kraju ode lak kao pero. Zahvaljuje se i blagosilja me.
- Ima još načina da se muškarac “zaveže”, a to rade samo zle žene koje se pri kraju života pretvore u veštice. Kako su radile za života, tako će i otići na onaj svet u najvećim mukama. Čoveka mogu da “zavežu” noću na neznanom grobu, na utrini, guvnu, bunjištu, u vodenici…, na svakom mestu gde se u nevreme okupljaju zli poslušnici. Pritom mislim na đavola i njegov izrod. Vračare na takvim mestima izmere devet stopa, idući natraške i tu zakopaju nešto od odeće onog koga “vezuju”. U isto vreme, njegovu semenu tečnost zaključaju u katanac, pa posle sve to bace na mesto gde se urva zemlja, kako bi se ovom urvala snaga i sve ostalo.
- Posle ovih radnji, čovek kome je sve to namenjeno odmah oboli. Ne pomažu nikakvi lekari, banje i lutanja. Čim muškarac tako nešto primeti, a imao je veze sa drugom ženom, sa kojom se sporečkao, odmah neka dođe kod mene u Malu Kamenicu, jer sam ja njegov lekar i spasitelj. Nema tu srama. Kad su u pitanju život i opstanak, sve je dozvoljeno.

Katanac, voda i konac
Kad sam sve rekla o “zavezivanju”, reći ću vam i o “odvezivanju”, zapravo, onako kako ja radim i pomažem unesrećenim muškarcima. Ove rabote izvodim u svojoj kući, ili kući čoveka koji mi se obrati. Vračare u okolini Majdanpeka, ove magijske radnje izvode na rekama, ali mislim da nema potrebe za takvim načinom rada, jer je moj metod veoma uspešan. Pitam se: kako vračare mogu da odvedu ljude zimi na reku, kad je veliki sneg i reka zamrzne, jer ljudima i u tim vremenskim prilikama treba pomoći? Muka ne bira vreme i mesto.
Kad se govori o “rekvizitima” uz pomoć kojih se muškarci “odvezuju”, od vračare Ljubice smo saznali sledeće:
- Kod mene ništa ne treba da se ponese, jer ja za ovu radnju sve imam. Potrebni su: otvoren katanac (on nikada ne treba da se zatvara), crven konac i posuda sa vodom. Uz pomoć konca merim dužinu, odnosno visinu i širinu njegovog tela, a potom otvoreni katanac sa tom merom stavim u posudu sa vodom.
Dok bajem, reči izgovaram glasno. Zahvaljujući katancu u vodi, postiže se magijska radnja “odvezivanja” i oslobađanja od svih stega i bolova koje su nanele, najčešće, ženske osobe. To ponavljam devet puta, a posle se u toj vodi čovek okupa isto toliko puta. Čim to završim, smatram da sam uspešno obavila svoj posao. Čovek može da ode svojoj kući zdrav, veseo i raspoložen. Niko mi se još nije javio da bi se požalio na neuspešno “odvezivanje”. Kad nije bilo neuspeha svih ovih godina, mislim da neće ni u buduće.
- I pored toga, želela bih da skrenem pažnju svim muškarcima koji vole da švrljaju. Ni u kom slučaju ne treba da dozvole da im švalerka uzme pamet i da se do te mere zaljube, pa da joj dozvole i ono što nikada ne bi trebalo. Pre svega mislim da ne treba da omoguće da im uzmu onu važnu “materiju” uz pomoć koje mogu da ga “zavežu”. Treba biti obazriv do kraja, jer su švalerke umiljate i opasne. Ko se sa njima nije hvatao u koštac, taj ne poznaje njihove ćudi.
- Biću iskrena, pa ću reći da mi dolaze i takve žene sa molbom da “zavežem” nekog njenog kobajagi prijatelja ili muža. Odmah im kažem da ja to ne znam da radim i da je to smrtni greh. Zastanu malo u dvorištu, okreću se, pa odu. Znam da odlaze kod neke druge vračare i ne odustaju dok ne obave posao. Nude novac, zlato, nude svašta… To ja ne radim, jer imam decu i unuke. Želim da ostanem poštena žena, kao što sam i bila. Želim svoj mir, pa ga i svakom drugom želim. A ovo, ovo su đavolje rabote. Ko šta traži, to i zasluži…

Piše Zlatimir Pantić