Ministarka poljoprivrede u vladi Angele Merkel Ilza Ajgner zabranila je sejanje genetski izmenjenog semena kukuruza u Nemačkoj. Odluka konzervativne ministarke podigla je mnogo prašine u Nemačkoj jer je glavna žrtva, proizvođač sporne sorte MON-810, američka kompanija „Monsanto” – najveće svetsko ime u poljoprivrednoj biogenetici.
„Rvanje” oko ovogodišnje setve kukuruza u Nemačkoj trajalo je mesecima i odluka ministarke Ilze Ajgner bila je očekivana. Nešto zbog opravdanih sumnji u moguće loše posledice sejanja genetski izmenjene sorte kukuruza MON-810, a nešto zbog mogućnosti da se ova odluka iskoristi u predstojećoj predizbornoj kampanji. Procena je, naime, da su konzervativci isforsirali ovu zabranu kako bi pokupili glasove boraca za zaštitu životne sredine.
U svakom slučaju, najnovija nemačka zabrana setve „đavoljeg kukuruza”, kako protivnici genetski manipulisanih poljoprivrednih proizvoda zovu ovo „Monsantovo” čedo, imaće ozbiljne posledice. Američka kompanija najavljuje tužbu protiv nemačke države, a odluka ministarke Ajgner biće stavljena pod lupu i birokratije EU u Briselu. EU je, naime, 1998. godine dozvolila upotrebu sorte MON-810 na prostorima Unije, a za Nemačku postoji mala olakšavajuća okolnost da su u međuvremenu još neke članice – Francuska, Austrija, Mađarska, Grčka i Luksemburg – zabranile upotrebu genetski izmenjenog kukuruza.
„Monsanto” je već tužio francusku državu zbog zabrane, a nemački pravni stručnjaci smatraju da je odluka ministarke Ilze Ajgner na klimavim nogama. Procenjuje se da bi u slučaju sudskog procesa Berlin teško izbegao kaznu od možda i celih deset miliona evra.
Nemačka je inače i dosad bila veoma uzdržana prema upotrebi genetski modifikovanog kukuruza. Prvobitno je bilo planirano da se ove godine sorta MON-810 poseje na skromnih 3.600 hektara, što je svega 0,2 odsto ukupne površine pod kukuruzom. Poređenja radi, nemački mediji navode da se u svetu MON-810 uzgaja na čak 125 miliona hektara.
Objašnjavajući svoju odluku, ministarka Ilza Ajgner trudila se da na svaki način izbegne utisak kako je reč o političkoj „presudi” američkom kukuruzu.
„To nije politička odluka”, izjavila je ministarka Ajgner „već je utemeljena na najnovijim naučnim ispitivanjima koja otkrivaju da postoji loš uticaj ove sorte kukuruza na životnu sredinu.”
Nemački mediji pokušali su da otkriju detalje tog „lošeg uticaja”, ali nisu stigli dalje od procene da bi kukuruz sorte MON-810 mogao da bude opasnost za neke leptire i bubamare. Zagovornici korišćenja ovakvog kukuruza tvrde, međutim, da je opasnost izmišljena i da sorta MON-810 proizvodi odbrambeni „otrov” koji se može pronaći u plodnom zemljištu.
Protivnici korišćenja genetski modifikovanog kukuruza – Zeleni, organizacija Grinpis i Nemački savez za zaštitu životne sredine – oduševljeno su pozdravili zabranu. Oni tvrde da je takva politička odluka jedina zaštita od agresivnih kompanija, poput „Monsanto”, koje mitom, ucenama, prikrivanjem činjenica i lobiranjem pokušavaju da uguše tradicionalnu poljoprivrednu proizvodnju.
Američka kompanija „Monsanto”, nekrunisani svetski vladar poljoprivredne biogenetike, ne obazire se na ovakve i slične optužbe. Kompanija iz godine u godinu širi poslove, trenutno ima 17.000 zaposlenih i prisutna je u više od sto država. U 2007. godini ostvaren je poslovni obrt od 8,5 milijardi dolara, dok je zarada iznosila 993 miliona dolara. „Monsanto” planira da u naredne dve decenije u svetu budu udvostručene površine na kojima će se uzgajati genetski izmenjeni kukuruz, soja i pamuk.
Žarko Rakić
———————————————
Šta je MON-810
U kukuruz sorte MON-810 „ugrađena“ je bakterija „bacillus thuringiensis” koja štiti biljku od štetočina. Bakterija stvara zapravo otrov i tako uništava gusenice takozvanog kukuruznog leptirića koje se hrane kukuruznim zrnom. Stručnjaci tvrde da je ovaj otrov apsolutno bezopasan za čoveka i životinjski i biljni svet.
[objavljeno: 17/04/2009]
Komentari