Stanje u neuropsihijatrijskim ustanovama u Srbiji je ispod nivoa ljudskog dostojanstva i humanosti. Država ne ulaže dovoljno u ovaj vid zdravstvene zaštite, a zakon kojim bi se regulisala ova oblast nije na vidiku.
Više nego poražavajući nalazi predstavnika Kancelarije pokrajinskog ombudsmana nakon nedavne posete neuropsihijatrijskoj bolnici u Kovinu ponovo su otvorili pitanje da li se u Srbiji išta preduzima da bi se loši uslovi za smeštaj i lečenje ovih bolesnika konačno barem malo unapredili.
Zamenik pokrajinskog ombudsmana Stevan Arambašić za Dojče vele kaže da postojeći uslovi smeštaja vređaju ljudsko dostojanstvo: „Postojeći uslovi smeštaja i dalje vređaju ljudsko dostojanstvo i narušavaju osnovna ljudska prava psihijatrijskih pacijenata. Naročito je urgentno stanje u akutnom muškom i u akutnom ženskom odeljenju ove psihijatrijske bolnice.“
U akutnim odeljenjima smešteni su pacijenti sa najtežim oboljenjima, ali i pacijenti sa lakšim poremećajima, što je nedopustivo. Osoblje pokušava da reši problem, ali država ne pomaže: „Medicinsko i nemedicinsko osoblje ulažu napore da izmeste ova akutna odeljenja i u toku su adaptacije pojedinih delova bolnice, gde oni svojim sredstvima, dakle bez direktne pomoći države, pokušavaju da osposobe nove delove bolnice i prebace pacijente jer je u postojećim smeštajnim kapacitetima na ovim odeljenjima ugrožena čak i bezbednost pacijenata.“
Istraživačica Helsinškog odbora za ljudska prava Ljiljana Palibrk smatra da je situacija u bolnicama ovog tipa već decenijama alarmantna: „Situacija u neuropsihijatrijskim bolnicama za dugotrajno lečenje pacijenata je već decenijama alarmantna i što vreme više prolazi, ta situacija je do te mere drastična da se nalazimo na ivici da takve ustanove treba da budu zatvorene – iz mnogo razloga. To je nehumano i ponižavajuće postupanje, to su uslovi koji su nedostojni za život čoveka…“
Kako napustiti bolnicu?
Dodatni problem predstavlja i činjenica da je u Srbiji veoma slabo razrađen sistem socijalizacije pacijenata koji treba da napuste psihijatrijsku bolnicu: „Još veći problem je što veliki broj ljudi koji se nalaze u tim psihijatrijskim bolnicama zapravo nije više u kategoriji bolesnika koji bi trebalo da budu na lečenju, nego bi trebalo da budu u nekoj socijalnoj ustanovi, jer su oni zapravo u tim bolnicama prvenstveno iz socijalnih, a ne medicinskih razloga.“
Iako je situacija u bolnici u Kovinu samo najdrastičniji primer nebrige društva za osobe obolele od neuropsihijatrijskih bolesti, ni u drugim ustanovama ovog tipa stanje nije ni blizu standarda razvijenog društva. Naši sagovornici smatraju da je sistem koji sada postoji zapravo odavno prevaziđen i zahteva rekonstrukciju. Za početak, trebalo bi doneti sistemski zakon kojim bi se regulisala ova oblast. Taj zakon, iako je do sada imao dvadesetak verzija, još uvek nije donet.
Autor: Dinko Gruhonjić, Novi Sad
Komentari