Kockičicin iBlob

Definicija sihra

Jezicko znacenje sihra

El-Ezheri je rekao: “Sihr je svako djelo putem koga se covjek priblizava sejtanu i kojim se trazi njegova usluga.”

Na drugom mjestu: “Sustina sihra je prikazivanje neke pojave u laznom liku suprotnom njegovoj biti. Kada sihirbaz hoce da prikaze laznu sliku kao istinitu i predstavi nesto u suprotnosti od njegove biti, on to opsihri i ono postane suprotno svojoj sustini.” (Lisanul-Areb)

Prenosi se od Ibnu Ebi Aise da je rekao: “Kada Arapi nazivaju sihr sihrom, onda ga oni tako zovu zato sto on pretvara (preobraca) zdravlje u bolest.” (Lisanul-Areb)

Ibnu Faris je rekao: “Sihr je prikazivanje neistine u vidu istine.” (Lisanul-Areb)

U Mu’dzemul-Vesitu je receno: “Sihr je tajnovit i suptilan.”

U djelu “Muhitul-Muhit” se kaze: “Sihr je prikazivanje stvari u njima suprotnom stanju kako bi se izazvao nered.”

Sihr u seriatskoj terminologiji

Fahruddin Er-Razi je rekao:

Sihr u seriatskom znacenju se veze za sve ono ciji je uzrok skriven, sto izgleda suprotno njegovoj sustini, i sto se desava u vidu opsjene i varke.

Ibnu Kudame El-Makdisi kaze: “Sihr je vracanje, zapisivanje i vezivanje cvorova. Ima uticaj na srce i tijelo, pa se kao posljedica toga javljaju bolesti, ubistva i rastavljanje bracnih drugova. On sprecava covjeka od spolnog opcenja sa svojom zenom itd. Neki od njih se spravljaju da bi razdvojili muza od zene ili da bi omrzli jedno drugom ili da bi omilili jedno drugom.”

A Ibnul-Kajjim je rekao: “To je slozeno djelovanje zlih duhova i podloznost utjecaju natprirodnih sila.”

Sustina sihra

Radi se o sporazumu između sihirbaza i sejtana koji se sastoji u tome da sihirbaz pocini neke harame ili djela koja vode u sirk (nevjerstvo), a da mu sejtan zauzvrat pomaze i bude poslusan u onome sto trazi od njega.

Neka sredstva kojima se sihirbazi sluze da bi se priblizili sejtanu

Postoje sihirbazi koji zavezu Mushaf za tabane i sa njime ulaze u klozet. Neki od njih pisu kur’anske ajete necistocom, neki ih pisu krvlju od menstruacije. Jedni opet pisu kur’anske ajete na svojim tabanima, drugi pisu Fatihu naopako. Neki od njih klanjaju bez abdesta, neki su stalno u stanju dzunupluka (necisti), neki kolju u ime sejtana i ne spominju Allahovo ime i nose kurban tamo gdje im odredi sejtan. Neki razgovaraju sa zvijezdama i cine im sedzdu, neki opce sa svojom majkom ili kcerkom, neki pisu talismane nearapskim rijecima koje imaju znacenje nevjernistva.

Sada nam postaje jasno da dzin nece pomoci sihirbaza niti mu sluziti osim uz protuuslugu. Sto je sihirbaz veci kafir, to je sejtan poslusniji i brzi u izvrsavanju njegovih naređenja. A ako sihirbaz uskrati poslusnost sejtanu, ovaj mu nece vise sluziti i ignorisat ce njegova naređenja.

Zbog toga su sejtan i sihirbaz potpuno isti u neposlusnosti prema Allahu. Sam pogled u lice sihirbaza, je potvrda recenog. Na njegovu licu ces vidjeti tamu kufra poput crnog oblaka. A ako ga bolje upoznas, primjetit ces da je u stalnom sukobu sa samim sobom, a tako isto i sa svojom zenom i djecom i ne moze mirno spavati. Dzini uznemiravaju i porodicu toga covjeka, njegovu djecu i zenu, tako da među njima ucestaju svađe i nesuglasice. Istinu je rekao Allah, dzelle sanuhu, u Kur’anu: ńA onaj ko okrene glavu od Knjige Moje, taj ce teskim zivotom zivjeti.ń (Ta Ha: 124)

Bismillahir – rahmanir – rahim

Sihr (crna magija) u svjetlu Kur’ana i Sunneta

- Dokazi iz Kur’ana:

Uzviseni Allah dz.s. je rekao:

˝Kada ti poslasmo nekoliko dzina da Kur’an slusaju, i kada dodjose da ga cuju, oni rekose:˝Pst!˝a kada se njegovo ucenje zavrsi vratise se da svoj narod opominju.˝ (El – Ahkaf, 29)

˝O skupe dzinski i ljudski, zar vam iz redova vas samih poslanici nisu dolazili koji su vam ajete Moje kazivali i upozoravali vas da cete ovaj vas dan docekati?˝(El-En’am, 130)

˝O druzine dzina i ljudi, ako mozete da preko granica nebesa i Zemlje prodrete, prodrite, moci cete prodrijet jedino uz veliku moc.˝(Er-Rahman, 33)

˝Reci: Meni je objavljeno da je nekoliko dzina prisluskivalo i reklo: ˝Mi smo doista Kur’an, koji izaziva divljenje, slusali.˝(El-Dzin, 1)

˝I bilo je ljudi koji su pomoc od dzina trazili, pa su im tako obijest povecali; i oni misle kao sto i vi mislite, da Allah dz.s. nikoga nece ozivjeti.˝ (El-Dzin, 6,7)

˝Sejtan (sotona, vrag, djavo) zeli da pomocu vina i kocke unese medju vas neprijateljstvo i mrznju, a i da vas od sjecanja i namaza odvrati. Pa hocete li se okaniti?˝(El-Ma’id, 91)

˝O vjernici, ne idite sejtanovim stopama! Onoga ko bude isao sejtanovim stopama, on ce na razvrat i odvratna djela navoditi.˝(En-Nur, 21)

˝Reci: ˝Uticem se Gospodaru svitanja, od zla onoga sto On stvara, i od zla mrkle noci kada razastre tmine, i od zla onih koji u uzlove pusu, i od zla zavidljivca kad zavist ne krije.˝(El-Felek)

˝Reci:˝Trazim zastitu kod Gospodara ljudi, Vladara ljudi, Boga ljudi, od zla smutljivca (sejtana, napasnika), koje zle misli unosi u srca ljudi – od dzina i od ljudi.˝(En-Nas)

- Dokazi iz Sunneta:

Allahov Poslanik, s.a.w.s, rekao je:˝Meleki su stvoreni od svjetlosti, dzini od vatre, a Adem je stvoren od onoga kako vam je vec opisano.˝(Ahmed: 6/153 i Muslim: 18/123)

Allahov Poslanik, s.a.w.s, rekao je:˝Zaista sejtan (sotona, vrag, djavo) kola covjekovim krvnim sudovima kao sto kola krv.˝(El-Buhari: 4/282 i Muslim: 14/155)

Allahov Poslanik, s.a.w.s, rekao je:˝Ne postoji ni jedno novorodzence a da ga sejtan (sotona, vrag, djavo) prilikom radzanja ne dodirne. Svako od njih zaplace od dodira sejtana (sotona, vrag, djavo). Jedino sina Mejremina (Isaa a.s.) i njegovu majku nije dotakao.˝ (El-Buhari: 8/218 i Muslim: 15/121)

Ulema o Sihiru

1. El-Hattabi, rahmetullahi alejhi, je rekao: “Prirodoslovci su zanijekali sihr i porekli njegovo djelovanje. A poznato je da sihr postoji i da je stvarnost. Mnogi narodi, poput Arapa, Hindusa i Rimljana slozni su u tome da sihr postoji, a oni su najbolji stanovnici ove zemlje, najuceniji su i najmudriji. Allah, dzelle sanuhu, je rekao: “Oni uce ljude vradzbini.” (El-Bekara, ajet, 102), i naredio je da trazimo utociste od njega. “I uticem se Gospodaru od zla smutljivca kada smutnju sije.” (El-Felek, ajet, 4)

I od Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, se u tu svrhu prenose brojni hadisi koje negira samo onaj koji porice ono sto je ocevidno i nuzno. Ulema se razisla oko adekvatne kazne za sihirbaza… Ono sto nema osnove ne moze ni biti na stepenu necega sto je poznato i o cemu se proculo. Negiranje sihra je neznanje, a raspravljati sa onim ko ga negira besmisleno je i beskorisno.[1]

2. El-Kurtubi, rahimehullah, je rekao: “Ucenjaci Ehlis-sunneta smatraju da je sihr utvrden i da postoji, a vecina Mu’tezila i Ebu Ishak El-Istrabadi smatraju da sihr nema osnove, vec da se ustvari radi o obmanjivanju, pricinjavanju, sugestiji i prikazivanju stvari drugacijim nego sto izgledaju. Takav je primjer obmane i madionicarskih trikova, kao sto Allah, dzelle sanuhu, kaze: “…pricinilo im se da se one krecu.”

Nije rekao da se one uistinu krecu, nego je rekao: “pricinilo im se.” Takoder kaze: “Opcarali su oci ljudi.”

El-Hattabi dalje spominje: “U tome nema nikakva dokaza, jer i mi ne poricemo da pricinjavanje spada u okvire sihra. Medutim, desile su se neke stvari koje razum dozvoljava i za njih se culo. Neke od njih su spomenute u ajetu koji govori o sihru i njegovom poducavanju. Da nije stvaran ne bi bio ni izucavan, i ne bi nas Allah obavijestio u Kur’anu da sejtani uce ljude sihru, sto upucuje na to da on stvarno postoji. Isto se spominje i u kazivanju o Faraonovim vracarima:

“I dodose sa velikom vradzbinom.”

I u suri El-Felek. Svi se mufessiri slazu da je povod objave ove sure sihr koji je Lubejd ibnul-E’asam napravio Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem. Slucaj je spomenut u hadisu kojeg prenose El-Buhari i Muslim i drugom od Aise, radijallahu anha, kada je rekla:

“Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, opsihrio je jevrej iz plemena Zurejk. Kazu da se zvao Lubejd ibnul-E’asam….”

U istom hadisu stoji da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, nakon sto je sihr prestao djelovati, rekao:

“Uistinu me je Allah izlijecio.”

Izljecenje biva sa uklanjanjem bolesti, sto upucuje da je to istinito i cinjenicno. Nepotrebno je o postojanju sihra vise raspravljati nakon sto su i Allah i Njegov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, o tome izvijestili i jasno uputili na njegovo postojanje. Nema nikakve koristi niti stete u tome sto se istini o postojanju sihra suprostavljaju Mu’tezile i njima slicni, kada znamo da vecina uleme zastupa suprotno misljenje.

On dalje kaze: “Sihr se u proslim vremenima mnogo prosirio i o njemu su ljudi puno pricali, Nije zapamceno ni od ashaba ni od tabi’ina da su negirali postojanje sihra.[2]

3. El-Ma’ziri, rahimehullah, je rekao: “Sihr je potvrdena stvar i on je realnost. Ima uticaj na onoga kome je napravljen, iako postoje ljudi koji smatraju da je on nestvaran, a da je ono sto se desi, kao posljedica sihra, iluzija i pokvarena lazna masta.

Sve sto je navedeno o neutemeljenosti sihra neistinito je, jer ga je Uzviseni Allah spomenuo u Svojoj Casnoj Knjizi. On se uci, i putem njega se postaje kafir. Njime se moze razdvojiti muz od zene. U hadisu koji govori o opsihrenosti Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, spominje se da je on nacinjen od stvari i predmeta koji se zakopavaju i vade. Stvari i predmeti su materijalne prirode. Sve sto smo spomenuli, ne moze se desiti kod stvari koje nisu realne i stvarne. Kako se moze izucavati ono sto nije istinito i stvarno?

On dalje kaze: “Nije pojmljivo da Allah izmijeni ustaljene prirodne pojave izgovorom formula, ili spajanjem supstanci i odredenih snaga, na nacin koji ne zna niko osim sihirbaz.”

Ko se osvjedocio u postojanje supstanci poput droga koje imaju smrtonosno djelovanje ili koje izazivaju bolesti ili one koje dovode do izlijecenja kao sto su antibiotici, nije mu tesko shvatiti da se sihirbaz moze izdvojiti u vezi poznavanja smrtonosnih snaga ili rijeci koje dovode do razdvajanja.[3]

4. En-Nevevi, rahimehullah, kaze: “Istina je da je sihr realnost. Vecina uleme se u tome slaze, a na to upucuju i Kur’an i Sunnet.”

5. Ibnu Kudame, rahimehullah, rekao je: “Sihr je istina. Posljedica sihra moze biti ubistvo, bolest, razdvajanje muza od zene tako sto ce se sustezati od spolnog opcenja sa njom. Postalo je rasireno medu narodom postojanje kompliciranih odnosa medu bracnim drugovima kao posljedica sihra. Zbog toga muskarac nije u stanju da pride zeni. Kada se sihr ukloni, komplikacije nestaju. Toliko toga je preneseno o sihirbazima, tako da je nemoguce i pomisliti da se radi o potvorama ili lazima.

6. Ebu Muhammed El-Makdisi, rahimehullah, rekao je u svom djelu “El-Kafi”: “Sihr je vracanje, zapisi i vezivanje cvorova. Ima uticaj na srce i tijelo, pa se kao posljedica toga javljaju bolesti, ubistva i razdvajanje bracnih drugova, a Uzviseni Allah kaze:

“Ucili su od njih kako ce muza od zene rastaviti.” (El-Bekara, ajet, 122)

U drugom ajetu kaze:

“Utjecem se Allahu od zle smutnje smutljivaca koji pusu u uzlove.” (El-Felek, ajet, 4)

To jest: od zla vracara koji pusu u uzlove i koji vezuju sihr u uzlove. Da sihr nije realnost, Allah, dzelle sanuhu, ne bi naredivao da trazimo Njegovu zastitu od djelovanja sihra.[4]

7. Veliki ucenjak Ibnul-Kajjim, rahimehullah, u djelu “Beda’iul-Fevaid” kaze: “Allahove rijeci: “I od zla smutnje smutljivaca koji pusu u uzlove” i hadis kojeg prenosi Aisa, radijallahu anha, upucuju na djelovanje sihra i na to da je on stvarnost.[5]

8. Ebul-’Izz El-Hanefi, rahimehullah, kaze: “Ulema je dugo raspravljala o sihru i njegovim vrstama. Vecina njih tvrdi da on ima udjela u uzrokovanju smrti i bolesti onoga kome je napravljen bez vidljivog vanjskog utjecaja

Islamski stav u pogledu sihra

1. Imam Malik, Allah mu se smilovao, rekao je: “Sihirbaz koji pravi sihr, a to i ne cini niko osim sihirbaz, slican je onom za koga Allah kaze:

“Znali su da onaj koji tom vjestinom vlada nece nikakve srece na onom svijetu imati.” (El-Bekara: 102),

I ja smatram da se treba ubiti osoba koja to cini.”[1]

2. Ibnu Kudame, Allah mu se smilovao, rekao je: “Kazna za sihirbaza je ubistvo”. Ovo misljenje se prenosi od Omera ibnul-Hattaba, Osmana ibnu Affana, Ibnu Omera, Hafse, Dzundub ibnu Abdullaha, Dzundub ibnu Ka’ba, Kajsa ibnu Sa’da, Omer ibnu Abdul-Aziza, a tako misle i Ebu Hanife i Malik.

3. El-Kurtubi, Allah mu se smilovao, rekao je: “Islamski pravnici su se razisli u pogledu propisa o sihirbazu muslimanu i nemuslimanu, tako da je Malik misljenja da ako sihirbaz licno nekog opsihri, a njegov sihr bude izvrsen putem rijeci koje u sebi sadrze kufr, onda ga treba ubiti i ne treba pri tome od njega traziti da se pokaje. Njegovo pokajanje se ne prima, zato sto je sihr stvar kojom on zeli da se prikrije i zato sto je Allah sihr nazvao nevjerstvom: “…a njih dvojica nisu nikog ucili dok nisu rekli: “Mi samo iskusavamo, i ti ne budi nevjernik.” (El-Bekara: 102)

Ovo je misljenje Ahmed ibnu Hanbela, Ebu Sevra, Ishaka, Safije i Ebu Hanife. Treba napomenuti da je poznato misljenje Safije da ne treba ubiti sihirbaza samo zbog sihra, nego se on ubija u odmazdi, tj. u slucaju da je on nekog sihrom ubio.

4. Ibnu Munzir, Allah mu se smilovao, kaze: “Kada covjek potvrdi da je nekog opsihrio rijecima kufra, duznost je da se ta osoba ubije ako se ne pokaje, isto se radi ako postoji ocigledan dokaz protiv njega, kao sto je ocigledan kufr. A ako se ispostavi da govor kojim je on nekog opsihrio, ne sadrzi u sebi kufr, onda ga nije dozvoljeno ubiti. A ako opsihrenog spopane ludost i gubitak pameti kao poslijedica sihra, treba nad njim izvrsiti odmazdu ako je to bilo namjerno, a ako nije bilo namjerno, onda treba dati krvarinu njegovoj porodici.[2]

5. Hafiz Ibnu Kesir, Allah mu se smilovao, je rekao: “Oni koji sihirbaze smatraju nevjernicima dokazuju to ajetom: “A da su vjerovali i bili bogobojazni…” Tako se prenosi od Ahmed ibnu Hanbela i drugih prethodnika. Jedni su rekli da se takav ne smatra nevjernikom vec ga samo treba kazniti. Tako se prenosi od Safije i Ahmeda koji kazu: “Obavijestio nas je Sufjan ibnu Ujejne od Amr ibnu Dinara da je cuo Bedzleta ibnu Abdeta da je rekao: “Omer ibnul-Hattab, radijallahu anhu, je pisao pismo u kojem nareduje da se ubiju svaki sihirbaz i sihirbazica, pa smo ubili tri sihirbaza.”[3]

Poznato je da je Hafsu opsihrila jedna ropkinja, pa je naredila da se ubije i bila je ubijena. Imam Ahmed je rekao: “Zabiljezeno je od trojice Poslanikovih, sallallahu alejhi ve sellem, drugova da treba ubijati sihirbaze.”[4]

6. Hafiz Ibnu-Hadzer je rekao: “Malik zastupa misljenje da je presuda za sihirbaza kao i presuda za odmetnika od vjere i ne prima mu se tevba. Bice ubijen kada se utvrdi da je pravio sihr. Tako isto misle i Ahmed ibnu Hanbel. A Safija kaze: “Nece se ubiti osim ako on sam prizna da je nekoga ubio svojim sihrom.”[5]

Zakljucak:

Jasno nam je da je vecina uleme na stanovistu da sihirbaza treba ubiti. Jedino imam Safija misli da ga ne treba ubiti osim ako je on ubio sihrom. U tom slucaju njegovo ubistvo se smatra odmazdom.