Kockičicin iBlob

Cetvrti primjer – Dzin zeli da ude u sejha

Sa jednom zenom dosao je njen muz i rekao da ga zena mrzi i da je mirna samo kada njega nema u kuci. Nakon sto sam je upitao o simptomima njene bolesti, dosao sam do zakljucka da je kod nje posrijedi sihr razvoda braka. Kada je cula kur’ansku rukju, progovorio je dzin i zapoceo je ovaj dijalog. Pokusat cu da ga skratim:

- Kako se zoves?

- Necu ti kazati svoje ime.

- Koje si vjere?

- Musliman sam.

- Je li dozvoljeno muslimanu da muci muslimanku?

- Ja je volim i ne mucim je. Zelim da je njen muz napusti.

- Zelis da se oni razdvoje?

- Da.

- To ti nije dozvoljeno. I izadi iz nje iz poslusnosti prema Allahu.

- Ne… , ne, ja je volim.

- Ona tebe mrzi.

- Ne…, ona me voli.

- Lazes, ona te mrzi, i dosla je ovdje da te se oslobodi.

- Necu izaci.

- Onda cu te spaliti Kur’anom – s Allahovom, dzelle sanuhu, dozvolom.

Proucio sam ajete iz Kur’ana i dzin je povikao. Upitao sam ga:

- Hoces li izaci?

- Da, izaci cu pod jednim uslovom.

- Koji ti je uslov?

- Izaci cu iz nje, a uci cu u tebe.

- Nema problema, izadi iz nje i udi u mene ako mozes. Zatim je malo pricekao i zaplakao.

- Zasto places, upitao sam ga?

- Ni jedan dzin ne moze danas u tebe uci

- A zasto?

- Zato sto si ti jutros stotinu puta izgovorio ove rijeci: “La ilahe illallahu vahdehu la serike leh, lehul-mulku ve lehul-hamdu ve huve ala kulli sej’in kadir.”

- Istinu je rekao Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, kada je rekao: “Ko dnevno izgovori stotinu puta ove rijeci: “La ilahe illallahu vahdehu la serike leh, lehul-mulku ve lehul-hamdu ve huve ala kulli sej’in kadir”, imat ce nagradu kao da je oslobodio deset robova, bice mu upisano stotinu dobrih dijela, a bice mu izbrisano stotinu ruznih dijela, i bice mu te rijeci stit od sejtana toga dana sve dok ne omrkne, i nece niko doci ni s cim boljim od toga, osim covjek koji ih je vise od njega izgovarao.”

- Onda izadi iz nje.

Izasao je, hvala Allahu

Liječenje uroka

Dokazi iz Kur’ana za djelovanje uroka:

1. Uzviseni Allah kaze da je Ja’kub rekao:

“O sinovi moji” – rece onda – “ne ulazite na jednu kapiju, vec na razne kapije, a ja vas ne mogu spasiti od onoga sto vam Allah odredi; moc pripada jedino Njemu, ja se u Njega uzdam, i neka se samo u Njega uzdaju oni koji se uzdaju!” I kad udose oni kako im je otac njihov naredio, to im nimalo nije pomoglo da budu postedeni onoga sto im je Allah bio odredio, jedino se ostvarila zelja Ja’kubova, koju je izvrsio, a on je, uistinu veliki znalac bio, zato sto smo ga Mi naucili, ali vecina ljudi ne zna.” (Jusuf: 67-6

Hafiz Ibnu Kesir, Allah mu se smilovao, u tefsiru ova dva ajeta kaze: “Uzviseni Allah, dzelle sanuhu, govoreci o Ja’kubu, alejhisselam, kaze da je naredio svojim sinovima kad ih je spremio sa bratom Benjaminom u Egipat, da ne ulaze svi na jedna vrata, nego da se razdvoje i udu na razlicita vrata, jer, kako kazu Ibnu Abbas, Muhammed ibnu Ka’b, Mudzahid, Ed-Dahhak, Katade, Es-Suddejj i drugi: “On se za njih pobojao da se ne ureknu jer su bili izuzetno lijepi, i privlacni. Urok je stvarnost i moze skinuti konjanika sa njegova konja.”

- Njegove rijeci: “…a ja vas ne mogu spasiti od onoga sto vam Allah odredi; moc pripada jedino Njemu, ja se u Njega uzdam, i neka se samo u Njega uzdaju oni koji se uzdaju!”, tj. ovaj savjet koji sam vam dao, ne moze vas sacuvati od onoga sto vam je Uzviseni Allah odredio, jer kad Uzviseni hoce nesto, u tome Ga ne moze niko sprijeciti niti zaustaviti.

“I kad udose oni kako im je otac njihov naredio, to im nimalo nije pomoglo da budu postedeni onoga sto im je Allah bio odredio, jedino se ostvarila zelja Ja’kubova, koju je izvrsio, a on je, uistinu veliki znalac bio, zato sto smo ga Mi naucili, ali vecina ljudi ne zna.” (Jusuf: 6

Kazu da je to zastita od uroka[2]

- Uzviseni Allah je rekao: “Gotovo da te nevjernici pogledima svojim obore kad Kur’an slusaju, govoreci: “On je, uistinu, luda!”

Hafiz Ibnu Kesir, Allah mu se smilovao, rekao je: “Ibnu Abbas, Mudzahid i drugi kazu: “Rijec (lejuzlikuneke) – “probadaju te” (bi ebsarihim) – “svojim ocima” tj. urekli bi te ocima od zavisti i mrznje prema tebi da nije Allahove, dzelle sanuhu, zastite.

U ovom ajetu je dokaz da je urok ocima istinit i da ima uticaja Allahovom, dzelle sanuhu, voljom, kao sto to potvrduju i mnogobrojni hadisi preneseni razlicitim putevima.”[3]

Dokazi iz sunneta za djelotvornost uroka

1. Od Ebu Hurejre, radijallahu anhu, prenosi se da je rekao: “Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je rekao: “Urok je istina.”[4]

2. Od Aise, radijallahu anha, prenosi se da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: “Trazite kod Allaha utociste od uroka, jer uroci postoje.”[5]

3. Od Ibnu Abbasa, radijallahu anhu, prenosi se da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: “Urok je istina i da je ista preteklo kader, pretekao bi ga urok, pa ako od vas neko zatrazi da se operete, operite se.”[6]

4. Od Esme bint Uvejs, radijallahu anha, prenosi se da je rekla: “O Allahov Poslanice, Dza’ferove sinove pogada urok, pa hocu li im zbog toga uciti rukju?” – “Uci, jer da je ista preteklo Allahovu odredbu, pretekao bi je urok.”[7]

5. Od Ebu Zerra, radijallahu anhu, prenosi se da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: “Urok, Allahovom voljom, utice na covjeka sve do te mjere, da se covjek popne na visoko mjesto i strovali se s njega” (od jacine uroka).[8]

6. Od Ibnu Abbasa, radijallahu anhu, prenosi se da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: “Urok je istina i moze oboriti covjeka s visine.”[9]

7. Od Dzabira, radijallahu anhu, prenosi se da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: “Urok uvodi covjeka u kabur, a devu u kazan.”

Tj. pogodi covjeka, pa ga usmrti, te bude zakopan, i isto tako pogodi devu sto bude uzrokom njene slabosti, te je zakolju i skuhaju njeno meso u kazanu.[10]

8. Od Dzabira, radijallahu anhu, prenosi se da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: “Najveci uzrocnik smrti mog ummeta, poslije Allahove odredbe, je urok.”[11]

9. Od Aise, radijallahu anha, prenosi se da je rekla: “Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, mi je naredivao da ucim rukju protiv uroka.”[12]

10. Od Enesa ibnu Malika, radijallahu anhu, prenosi se da je rekao: “Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je dozvolio da se uci rukja protiv uroka, ujeda zmije i akrepa, te cireva na slabinama.”[13]

11. Od Ummu Seleme, radijallahu anha, prenosi se da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, za njenu sluskinju, na cijem je licu vidio crnu mrlju, rekao: “Proucite joj rukju, ona je urecena.”[14] Pod crnom mrljom se misli na sejtanov znak, neko kaze da je to sejtanov udarac, tj. crna ili zuta fleka na licu.

12. Od Dzabira, radijallahu anhu, prenosi se da je rekao: “Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je Hazmovoj porodici dozvolio lijecenje rukjom od zmijskog ujeda. Esmi bintu Umejs je rekao: “Sta je to sa sinovima moga brata pa su tako mrsavi i slabi, da li im sta fali?” “Ne” – odgovorila je – “nego se brzo ureknu.” “Uci im rukju” – rekao je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem. Ona je odbijala, ali je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, ponovio: “Uci im rukju.”[15]

Misljenje ucenjaka u pogledu postojanja uroka

- Hafiz Ibnu Kesir, Allah mu se smilovao, rekao je: “Uticaj uroka je moguc i nastaje Allahovom, dzelle sanuhu, voljom.”

- Hafiz Ibnu Hadzer, Allah mu se smilovao, rekao je: “Bit uroka se sastoji u pogledu sa divljenjem pomjesanim sa zaviscu osobe pokvarene duse koji stetno djeluje na onoga kome je upucen.”[16]

- Ibnu Esir, Allah mu se smilovao, rekao je: “Oni kojima su uskraceni vid i razum, zanijekali su urok rijecima: “To su samo neistinita prividenja…”

Ovo su najneupuceniji ljudi koji pred sobom imaju zastor iza kojeg ne vide. Oni nemaju kulture niti ikakvog znanja o dusi i duhovnim stvorenjima te o njihovoj prirodi i uticaju. kojima je dat razum bez razlike kojem narodu pripadali, ne poricu postojanje uroka, niti ga nijecu iako su se razisli u nacinu njegova uticaja i uzroka. Nema sumnje da je Uzviseni Allah dusama i tijelima dao razlicite moci i prirode. Mnogima je dodijelio osobine koje imaju uticaj. Nemoguce je onome ko posjeduje razum da zanijece uticaj bestjelesnih bica na tijelo. To je nesto ocito i osjetno. Primjetit ces kako se lice jako zacrveni ako u njega pogleda neko od koga se ovaj ustrucava i stidi, ili pozuti kada pogleda u nekog koga se boji. Ljudi su svjedoci slucajeva gdje osoba oslabi i oboli od necijeg pogleda. Sve ovo se desava posredstvom i uticajem duhovnih bica. Zbog uske veze sa ocima prema njima je i dobio ime (urok, urokljive oci ar. ajn-oko). Medutim nisu oci te koje imaju moc da izazovu urok, to se desava posredstvom bestjelesnih bica. Bestjelesna bica imaju razlicite prirode, moci i djelovanje. Zavidna dusa ima vidljiv i stetan uticaj na osobu kojoj se zavidi. Radi ovoga je Uzviseni Allah naredio Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, da trazi Njegovu zastitu od zle zavisti. Uticaj zavidnika na onoga kome zavidi je potvrdena stvar i ne moze se zanijekati. To cine samo oni koji su izasli iz okvira ljudske prirode. Osnova zavidluku je urok. Pokvarena i zavidna dusa se zlobno ponasa i utice na onoga kome zavidi. Ona svojom pokvarenoscu djeluje na njega. Najbliza ovom primjeru je zmija. U njoj je skriven otrov, pa kada se sretne sa svojim neprijateljem, iz nje proradi mrznja, te se okomi na njega, sto njemu steti. One su razlicite. Uticaj nekih od njih je tako jak da moze izazvati pobacaj, ili sljepocu kao sto je to rekao Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, za bezrepu otrovnicu i jos jednu vrstu otrovnih zmija: “One osljepljuju i izazivaju pobacaj.”[17]

Uticaj dusa nastaje susretom, videnjem, kontaktom, upucivanjem dusa na one na koje ce djelovati, dovama, rukjom i surama el-Felek i en-Nas, ponekad prividenjem i umisljanjem. Nije pogled taj koji je presudan kod osobe koja urice. Desi se da se slijepom opise nesto te ga njegova dusa urekne iako ga nije vidio. Mnoge osobe su urekle nekoga preko opisa bez videnja. To su strelice koje izlaze iz duse osobe koja to cini. Ponekad pogodi urecenog, a ponekad promasi. Ako ga zatece “otkrivenog” (bez zastite dovama i drugim stitovima) nema sumnje da ce ga pogoditi. Ako ga zatece naoruzanog i zasticenog, te strelice mu ne mogu nauditi, cak postoji mogucnost da se ta ista strelica vrati na onog od koga je i poslana.

Urok se javlja na ovaj nacin; Osoba je prvo necim, zadivljena, zatim to nesto slijedi njegova pokvarena dusa, a potom se u izvrsenju trovanja pripomaze pogledom upucenim urecenom. Covjek ponekad urekne samog sebe, a ponekad urekne bez svoje volje.”[18]

Razlika izmedu uroka i zavisti[19]

1. Zavist je siri pojam od uroka. Svaka osoba koja moze da urekne zavidna je, a nije svaki zavidnik i osoba koja moze da urekne. Radi toga je u suri El-Felek spomenuto trazenje zastite od zavidnika. Ako musliman zatrazi zastitu od zavidnika, ujedno je zatrazio zastitu i od uroka. Ovo je dokaz univerzalnosti Kur’ana, njegove nadnaravnosti i retorike.

2. Zavist je pobudena mrznjom i zeljom da onome kome se zavidi nestanu sve blagodati. Povod uroku jeste divljenje, dopadanje i hvaljenje necega.

3. Zavist i urok igraju jednaku ulogu u izazivanju stete urecenom, a razlikuju se u porijeklu. Porijeklo zavisti pogada srce vidjevsi na urecenom mnoge blagodati i zeleci da taj ostane bez njih. Onaj koji urice pomaze se prodornim pogledom. Tako on urice ono cemu ne zavidi kao sto su predmeti, zivotinje, usjevi i imetak. Moze se cak desiti da urekne samog sebe takvim prodornim pogledom.

4. Zavidnik moze djelovati na nesto sto pretpostavlja i prije nego sto se desi, dok onaj koji urice moze uticati samo na ono sto je stvarno prisutno.

5. Covjek ne moze zavidjeti samom sebi niti svom imetku dok moze ureci i sebe i svoj imetak.

6. Zavist dolazi samo od pokvarene duse, dok urok moze doci i od dobrog covjeka ako mu se nesto svidi bez zelje da to sto se njemu svidjelo bude uskraceno urecenom.

Ovo se desilo Amiru ibnu Rebi’i kada je urekao Sehla ibnu Hunejfa uprkos tome sto je Amir, radijallahu anhu, medu prvim koji su prihvatili Islam i ucesnik Bedra.

Ibnul-Dzevzi, Ibnul-Kajjim, Ibnu Hadzer, En-Nevevi, Allah im se svima smilovao, su napravili razliku izmedu uroka i zavisti. Pozeljno je da musliman, kada vidi nesto sto mu se dopadne, zamoli Allaha za blagoslov, svejedno radilo se o njegovoj ili tudoj stvari. Potvrda za ovo su rijeci Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, u hadisu Sehla ibnu Hunejfa: “Zasto nisi blagoslovio?” tj. zamolio Allaha da ga blagoslovi, jer ova dova sprecava uticaj uroka.

Dzini uricu ljude

1. Od Ebu Seida El-Hudrija, radijallahu anhu, se prenosi da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, trazio zastitu od dzinskog i insanskog uroka, a kad su objavljene sure El-Felek i En-Nas, ucio je njih, a ostavio ono sto je do tada ucio (od te vrste dova).”[20]

2. Od majke vjernika Ummu Seleme, radijallahu anha, se prenosi da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, u njenoj kuci vidio sluskinju na cijem licu je bila crna mrlja na sto je rekao: “Proucite joj rukju, ona je urecena.”[21]

El-Ferra’ je rekao: “Pod rijecima “crna mrlja” misli se na trag dzinskog pogleda.”

Iz ova dva hadisa saznajemo da urok nastaje i od dzina i od insana. Radi toga je svaki musliman obavezan da spomene Allahovo ime kad skida odjecu, ili se ogleda u ogledalu, i prilikom svakog drugog posla, kako bi od sebe odbacio dzinsko uznemiravanje poput uroka i slicnog.