Kockičicin iBlob

Nikola Tesla – biografija
(9/10. 7. 1856. – 7. 1. 1943.)

„Sve velike stvari potiču od neurotičara.“ (Marsel Prust)

Nije smeo da dotakne tuđu kosu; užasavao se ženskih minđuša; pogled na perlu bi kod njega prouzrokovao gotovo napad, ali je bio fasciniran sjajem kristala i predmetima sa oštrim uglvoima i ravnim površinama; dobio bi groznicu ukoliko bi samo pogledao breskvu; od kamfora je osećao neprijatnost; kada bi ubacio komadiće papira u čašu sa vodom osećao bi odvratan ukus u ustima; brojao je svoje korake i računao zapreminu supe u tanjiru, kafe u šolji i svega što bi mu bilo postavljeno na stolu za ručavanje, inače bi mu jelo bilo bezukusno; sve što je radio moralo je biti deljivo sa tri i ukoliko bi negde pogrešio morao je da ponavlja ceo postupak iz početka, čak iako bi mu za to bili potrebi sati; samo on je smeo da koristi svoj sto u hotelskoj trpezariji; imao je fobiju od statičkog elektriciteta zbog čega se nikada nije rukovao, jer je verovao da rukovanje dovodi do međusobne razmene elektromagnetnih talasa…

„Biti sam, to je tajna otkrića. Biti sam, to je čas kada se ideje rađaju“. (Nikola Tesla)

Nikola Tesla je rođen u ponoć, između 9. i 10. jula 1856. godine u Smiljanu, kod Gospića, u tadašnjoj Austro-Ugarskoj. Otac, Milutin, bio je pravoslavni sveštenik i zaslužan je što je njegov sin od malih nogu razvijao svoje mentalne sposobnosti putem raznih zanimljivih igara, kao što su: pogađanje tuđih misli, otkrivanje nedostataka nekog oblika ili izraza, ponavljanje dugih rečenica ili računanje napamet. Ipak, Tesla je uvek isticao da je svoj izumiteljski dar nasledio od majke, za koju je govorio da je bila izuzetno inteligentna osoba, iako neškolovana.

„U generacijama koje slede, taj kapacitet će se proširiti, prosečna žena će biti toliko dobro obrazovana kao i prosečan muškarac, a potom i bolje… žene će ignorisati prošlost i iznenaditi civilizaciju svojim progresom“ (Nikola Tesla)

Teslino detinjstvo ispunjeno je različitim avanturama, koje kao da je pisao Mark Tven, čuveni pisac s kojim će se sprijateljiti u Americi. Tesla je u svojoj autobiografiji opisao kako mu je život nekoliko puta visio o koncu, te da se svaki put samo čudom spasao. Lekari su dizali ruke od njega najmanje tri puta, jer su verovali da su njegove bolesti neizlečive. Nekoliko puta se davio, jednom je mogao biti živ skuvan u velikom kotlu sa ključalim mlekom, za dlaku je pobegao divljim svinjama, malo je nedostajalo da izgori, čitavu noć je proveo zatrpan u nekoj staroj grobnici. Ipak, Tesla je kasnije sve ove događaje shvatio kao božansku promisao i smatrao je da su bili neophodni da bi od njega napravili sposobnog pronalazača.

„Kad razmišljam o prošlosti, shvatam koliko su tanani uticaji koji formiraju naše sudbine“. (Nikola Tesla)

U detinjstvu, Nikola Tesla je patio od neke čudne bolesti, koja je uzrokovala pojavu slika, često praćenih snažnim bljescima svetlosti. Slike su bile stvarne i nisu poticale iz dečakove mašte. Kada bi mu rekli ime nekog predmeta on bi ga odmah veoma živo video u svojoj viziji, toliko živo da nije mogao da razabere da li je ono što vidi opipljivo ili nije. Ali, geniji se razlikuju od običnih ljudi upravo po tome što i svoje slabosti umeju da iskoriste za svoj rad. Zahvaljujući ovoj čudnoj osobini, vežbanjem, Tesla je uspeo da razvije sposobnost lake vizualizacije. Nisu mu bili potrebni crteži, modeli i eksprimenti. Mogao je sve da „naslika“ u svojoj glavi i to potpuno realno.

„Moj metod je drugačiji. Ja ne žurim sa pravim poslom. Kada dobijem novu ideju ja odmah počnem da je gradim u svojoj mašti, da je prepravljam i da u svom umu upravljam samim uređajem. Kada odmaknem sa stvaranjem izuma, kada donesem svako moguće poboljšanje koje smislim i kada vidim da nigde nema mane, ja stvaram konkretnu formu finalnog proizvoda mog mozga“. (Nikola Tesla)

Ova osobina, tako povoljna za njega lično, štetila mu je u materijalnom smislu, jer su ostali izumitelji zarađivali novac upravo na poboljšanjima svojih prethodnih modela.

Pokušavajući da odgonetne ovaj neobičan fenomen, Tesla je otkrio da je svaka njegova misao uzrokovana spoljašnim impresijama i tako došao do zaključka da je on samo automat obdaren sa sposobnošću kretanja koje nastaje kao odgovor na stimulaciju čula. Zato je godinama od sebe pokušao da napravi savršen automat (možda otuda potiču njegove brojne fobije i prisilne radnje) i bio je uveren da je moguće napraviti mehanizam sa određenim stepenom inteligencije koji bi doveo do industrijske revolucije (što je zapravo ideja o robotu). Ali, dok je uspevao da ovlada slikama u glavi, bljeskovi svetlosti su ostajali van njegove moći kontrole i s godinama su, čak, jačali, doživljavajući svoj vrhunac u njegovoj 25. godini.

Tesla je jedva završio osnovnu školu, a malo potom se tako teško razboleo da niko nije verovao da će preživeti. U detinjstvu mu je otac zabranjivao da čita knjige iz njegove biblioteke, jer se plašio da će dečak upropastiti vid, ali sada ne samo da mu je čitanje bilo dozvoljeno, nego su mu donosili i knjige iz obližnje biblioteke. Tada se po prvi put sreo sa delima Marka Tvena i bio je toliko oduševljen da je kasnije bio ubeđen da su mu upravo te knjige donele čudesan oporavak. Zanimljivo je da se slično desilo i Žan Žak Rusou, francuskom filozofu, koji je takođe bolovao od neke čudne i neobjašnjive bolesti za koju lekari nisu imali leka. I Ruso se izlečio nakon što su mu u ruke došle određene knjige koje su mu okrepile duh i udahnule novu volju kojom se sam izlečio.

Tokom pohađanja gimnazije, Tesla je oboleo od kolere! Devet meseci je bolovao i ponovo su svi bili ubeđeni da se neće izvući. Otac je, naravno, bio veoma zabrinut i tokom jednog razgovora sa Nikolom obećao je da više neće insistirati na tome da njegov sin postane sveštenik, te da će ga pustiti da uči za inženjera ukoliko ozdravi. „Podigao sam se kao Lazar!“ – pričao je Tesla. Tako se on upisao na Tehnički univerzitet u Gracu, da bi kasnije nastavio školovanje na univerzitetu u Pragu.

Tokom ovog perioda školovanja, Tesla se odao još jednoj maniji – ako bi počeo da čita nekog autora, nije mogao da prestane dok ne bi pročitao sve knjige koje je dotični napisao. To je potrajalo sve dok nije naleteo na Volterova dela.

„Jednom prilikom počeo sam da čitam Voltera i, na moj užas, otkrio sam skoro 1000 ogromnih knjiga, sa sitno štampanim slovima, koje je taj ubica napisao dok je pio 72 šolje crne kafe na dan! Morao sam sve da pročitam, ali kada je bilo gotovo osetio sam ogromno olakšanje i rekao sam – Nikad više!“(Nikola Tesla)

Nakon prelaska na univerzitet u Pragu, Tesla se suočio sa prvim nervnim slomom u svom životu. Njegov vid i sluh su oduvek bili iznad proseka. 1899. godine, kada je prešao četrdesetu i eksperimentisao u Koloradu, mogao je da čuje veoma jasno prasak groma na razdaljini od 885 km! Njegov sluh je bilo 13 puta osetljiviji od prosečnog, a u poređenju sa vremenom kada je doživeo ovaj prvi nervni slom – bio je gluv kao top!

Mogao je da čuje kucanje sata udaljenog tri sobe od mesta gde se nalazio. Muva koja bi sletela na sto uzrokovala je tup udarac u njegovom uhu. Kola koja su prolazila na udaljenosti od 8 km prilično bi uzdrmala njegovo telo. Zvuk piska na lokomotivi udaljenoj pedesetak kilometara, tresao je njegovo telo – bol je bio neizdrživ! Tlo pod njegovim nogama neprestano je podrhtavalo. Buka koja je dopirala bilo iz velikih daljina bilo iz neposrednog okruženja, često je uzimala oblik izgovorenih reči koje su ga plašile, jer nije bio u stanju da ih razume. Zrak Sunca, koji bi se na trenutak zaustavio na njegovom čelu, ličio je na snažan udarac direktno u mozak i izazivao je ošamućenost. Kada bi prolazio ispod mosta osećao je neverovatan pritisak na lobanju. U mraku je imao čula slepog miša i mogao je otkriti nečije prisustvo na distanci od 12 koraka, uz pomoć jezivog osećaja na čelu. Puls mu je varirao od nekoliko do 260 otkucaja u minuti i sve u njegovom telu je drhtalo i treperilo. Doktori koji su bili na glasu proglasili su njegovu bolest jedinstvenom i, ponovo, neizlečivom. Ali, on se opet na iznenađenje svih – oporavio!

Nakon završetka školovanja, prvo je radio kao inženjer u Telefonskom društvu u Budimpešti, a zatim se zaposlio u ogranku Edisonove firme u Parizu.

1883. godine, tokom boravka na radnom zadatku u Strazburu, Tesla je, van radnog vremena, konstruisao prvi indukcijski motor. 1884. godine odlazi u Ameriku sa četiri centa u džepu, nekoliko sopstvenih pesama i skicom leteće mašine. I u Americi je radio u firmi Tomasa Edisona, ali se ubrzo posvađao sa njim. Dok je Edison sve merio novcem i nije želeo da novi izumi prebrzo dođu na tržište pre no što stari ne iscrpe svoje materijalne vrednosti, Tesla je predstavljao potpunu suprotnost. Tokom celog života Tesla se nije obazirao na novac i kada ga je imao, trošio ga je impulsivno i nehajno.

„Poslednjih 29 dana u mesecu su najteži“. (Nikola Tesla)

Tesla je izume shvatao kao sredstvo za donošenje blagodeti čovečanstvu, pa je stoga često radio na novim izumima iako ni prethodni još uvek nisu našli svoju primenu. Nije voleo da se zadržava na izumu koji je dovršio, već je stalno hrlio ka novim izazovima. Bio je prebrz za svoje okruženje i prirodni poredak stvari.

„Ne želim da kažem da su me sebični i ljubomorni omeli u mojim naporima. Takvi ljudi su nalik mikrobima neke užasne bolesti. Moj projekat je ometen zakonima prirode. Svet nije bio spreman za to. Bilo bi to mnogo pre vremena, ali isti ti zakoni će na kraju doneti i trijumfalni uspeh“. (Nikola Tesla)

U laboratoriji u Kolorado Springsu, 1900. godine, Tesla je došao do jednog od svojih najvećih otrkića – stacionarnih talasa. Pomoću ovog otkrića on je dokazao da je Zemlja nalik akustičnoj viljuški koja raguje na električne vibracije na određenoj frenkvenciji. Takođe, upalio je 200 sijalica, koje nisu bile povezane žicom, na udaljenosti od 40 km! U ovom periodu je tvrdio da je uspostavio kontakt sa bićima sa drugih planeta i da može da prepolovi planetu na pola kao jabuku, zbog čega je bio žestoko iskritikovan i ismejan u stručnim krugovima. Ubrzo se upoznao sa američkim finansijerom J. P. Morganom, koji u zamenu za 51% prava na patente na polju telefonije i telegrafije, ulažio 150,000 dolara u izgradnju tornja koji bi bežičnim putem odašiljao signale. Pomoću ovog tornja, Tesla je želeo da šalje slike, poruke, vremensku prognozu i izveštaje sa berze. Ipak, projekat je napušten jer je Morgan odbio da ga dalje finansira.

Zbog nedostatka novca, mnoge Tesline ideje ostale su nerealizovane i postoje samo u njegovoj beležnici, koje i dan danas pokušavaju da shvate naučnici širom sveta. 1917. godine Tesla je odlikovan Edisonovom medaljom, najvažnijim odlikovanjem Američkog udruženja elektroinženjera.

I pored brojnih problema sa kojima se suočavao, Tesla je uspeo da realizuje neke svoje zamisli. Njegovi izumi zasnovani na naizmeničnoj struji postali su temelj daljeg razvoja eletrotehnike; pronašao je indukcijski motor, trofazni sistem prenosa električne energije, generator i transformator za struje visoke frenkvencije; bio je jedan od pionira radio-tehnike; otkrio je sistem daljinskog upravljanja i slanja znakova na daljinu, pronašao nov sistem rasvete, napravio visokofrenkventne alternatore kao osnovu emisionih radio-stanica; proizveo je neprigušene elektromagnetne talase, otkrio je i patentirao princip rezonance radio veze, izložio ideju o interplanetarnim komunikacijama pomoću ultrakratkih talasa i u celini je zamislio radarski sistem. U njegovu čast, Međunarodna elektrokomisija po njemu je nazvala jedinicu magnetne indukcije.

„S vremena na vreme, u retkim intervalima, Veliki duh otkrića silazi na zemlju da saopšti neku tajnu koja treba da unapredi čovečanstvo. Bira najbolje pripremljenog, najzaslužnijeg i šapuće mu tajnu na uho“. (Nikola Tesla)

Pošto je celoga života živeo sam i nije imao seksualne odnose sa ženama, to je podstaklo mnoge da iznose raznorazne, često stupidne komentare. Tesla u nekoliko navrata priznaje da mu nedostaje žena, ali je smatrao da bi mu ona smanjila produktivnost.

„Pronalazač ima tako žestoku narav, sa toliko divlje, strasne osobenosti, da bi morao sve da napusti i da se tako odrekne svoje izabrane oblasti rada, ako bi se posvetio ženi. A i šteta što je tako – ponekad se osećam tako usamljenim.“ (Nikola Tesla)

7 januara 1943. godine Tesla je umro u svom stanu u Njujorku u 87. godini života. Tri dobitnika Nobelove nagrade odali su direktno priznanje za svoje izume „jednom od najistaknutijih umova sveta koji je popločao put za mnoge tehnološke izume savremenog doba“.

„Ne radim više za sadašnjost već za budućnost. Budućnost je moja!“ (Nikola Tesla)

Dragan Matić