Kockičicin iBlob

U godini kad je italijanski egiptolog Skjapareli u “Dolini kraljeva” otkrio grobnicu lepe Nefretete, supruge Amenofista IV, veliki posvećenik luciferske astralne Hijerarhije majstora pseudomudrosti, okultni opsenar, mason i planinar-avanturista Aleister Crowley se sa suprugom Rose Kelly iz Šri Lanke vraća u Englesku preko egzotičnog i arheološki zagonetnog Egipta. Da bi na medenom mesecu dokonu suprugu malo zabavio i naveo je da se zainteresuje za njemu bliske okultne fenomene, deklamovao je invokaciju koja je trebalo da omogući viđenje takozvanog silfa, elementalnih duhova Vazduha. To Rouz nije omogućilo nikakvo željeno onostrano viđenje, ali je zapala u stanje transa u kojem je stalno ponavljala čudne iskaze i pozive. Krouli tada priziva egipatskog boga mudrosti – Tehutija (Tota), koji ga preko ustreptale Rouz obaveštava da ga čeka bog Horus, koga je uvredio i kome treba da se invokaciono obrati po naznačenim operativnim pojedinostima.

Po neobičnim invokacionim pristupom dati magijski ritual Krouli izvodi 19. i 20. marta 1904. godine. “Bogovi” preko Keli daju i drugu poruku, koja kaže da je Krouli određen da bude prorok Neba u nastupajućoj, novoj eri čovečanstva, te da će u Kairu od 8. do 10 aprila “direktnim glasom” tačno u podne, po jedan sat, primati “Knjigu Zakona” na engleskom jeziku. U toku ta tri aprilska podneva zaneseni Krouli je zaista zapisao knjigu koji su mnogi njegovi sledbenici prihvatili kao Bibliju Novog Doba.

U Kroulijevom spisima, koji najčešće počinju latinskim nazivom za knjigu – liber, koncipiranim po uzoru na hebrejske “sefer-e” (Sepher ha-Jecira, Sepher ha-Zohar, Sepher ha-Temuna, …), telemitska “Knjiga Zakona” je stavljena pod rimskom numeracijom CCXX (prema 220 verza triju poglavlja datog opskurnog onostranog diktata), te je smeštena u publicističko-kanonskom razredu “A” koji se „sastoji iz knjiga kod kojih se ne sme menjati čak ni oblik slova: to će reći, one predstavljaju iskaz adepta iznad svake kritike, čak i Vidljivog Vođe Reda.”

Sam Krouli, “Majstor Therion“ – Zver, u svojoj “Biografskoj belešci” pripovedački skicira sebe govoreći iz trećeg lica kako je došlo do primanja Liber Legis-a: „Pobegavši od svoje istinske volje tako daleko da se venčao i spustio do života običnog čoveka, ograđen tvrđavom ogorčenosti protiv svih spiritualnih napada, Leo (Krouli), “Lav-Zver” postao je podesan instrument za izvršavanje nepoznatih planova majstora.

Na kraju sportske ekspedicije u Aziji on se preko sezone zadržao u Kairu sa svojom mladom ženom, ženom niti podstaknutom niti zainteresovanom za bilo šta osim površnih i svetovnih zabava.

Sada majstori, vrhovne vođe Reda kojima je on dugovao svoju prvu inicijaciju, postaju režiseri duhovnih sudbina ove planete. Ti ljudi koji su izabrali ovu ženu da prenese Njihovu Volju Aspirantu koji se odrekao vlastite težnje.

Leo je primio njihovu poruku s blagim podsmehom: on je pristao da sprovede instrukcije saopštene preko njegove žene u duhu ironije, odlučivši da joj demonstrira apsurdnost njene tvrdnje da je u vezi sa nadljudskom Inteligencijom.

Glavna od svih instrukcija sastojala se u tome da se zatvori u izvesnu sobu svoje kuće na jedan sat dnevno u toku tri dana da bi mogao zapisati ono što će mu tada biti dano.
On je bio preko mere začuđen kad je, na udar naznačenog sata, začuo izgovor ljudskog glasa, koji je govorio engleski (jezik koji je on dovoljno razumeo za tu svrhu) i nastavio sve dok nije prošlo tačno šezdeset minuta.

U originalnom rukopisu, manuskriptu nazvanom Liber XXXI, da se primetiti da je Rouz svojom rukom dopisivala reči koje Krouli nije uspeo dobro da čuje tokom prenosa. Fenomen takvog diktata gde duhovna inteligencija bez medijuma-nosača govori ljudskim glasom je krajnje jedinstven i sumnjiv. Duhovne sile Onostranog se ponajpre telepatski obraćaju; moguće je da su i Krouli i Rouz bili telepatski uključeni na dati izvor, a ljudski govor koji je “dopirao” do njih bio je samo dijabolički privid-utisak.

Krucijalno pitanje u svemu tome je ipak sledeće: kako je Kroulija sa nekom “uzvišenom” duhovnom inteligencijom mogla da poveže krajnje duhovno nepročišćena Rouz Keli, koja je, kako i sam Krouli izveštava, bila zanteresovana samo za površne, svetske ugođaje?! Zar bi neka čista sila kroz nepročišćenu i neprosvetljenu osobu govorila i mogla bilo šta reći?! Zar čisto ne privlači čisto, a nečisto – nečisto?!

Ako je Krouli u “Velikom Delu” bio u petom posvećeničkom rangu Adeptus Minor (“mlađi adept”), u koji ga je u Parizu 16. januara 1900. godine uveo mason Mac Gregor Mathers, tadašnji vođa reda “Zlatna Zora”, a dati rang označava i mogućnost izravne duhovne komunikacije s anđelom čuvarom, zašto se “uzvišeni” nebesnik nije iz same Kroulijeve duše, iz koje teku božanski svetlosni impulsi, obratio ovom?! Onaj ko ima komunikaciju sa anđelom čuvarom, koji može da ga opominje, vodi i poučava u Duhu, pa on bi trebalo da ima i mogućnost duhovnog saobraćanja sa celim Nebom.

Da bi se ova izlaganja lakše pratila može se konsultovati Web stranica Thelema na giganskom sajtu koji izlaže svete knjige svih religija i pokreta:

http://www.sacred-texts.com

U “Ravnodnevici bogova” (The Equinox of the Gods) Krouli govori podrobnije o kairskom otkroviteljskom diktatu koji je došao od bića koje zove Aiwass: “Aiwass-ov glas je očigledno dolazio preko mog levog ramena, iz najdaljeg ugla sobe. Glas je strasno tekao, kao da je Aiwass pazio na vremensko ograničenje. Imao sam jak doživljaj da je govornik zaista i bio u uglu dok mi se činilo da jeste, u telu od “fine materije”, prozračan kao veo od gaze, ili oblak tamjanovog dima. Izgledalo je da je visok, crn čovek, tridesetih godina, utegnut, živahan i jak, sa licem besnog kralja i sa velom preko očiju da njihov blesak ne bi uništio ono što gledaju. Odeća nije bila arapska; podsećala je na asirsku ili persijsku, ali veoma neodređeno. Malo sam na to obraćao pažnju, jer za mene je Aiwass u to vreme bio samo jedan “anđeo” kakve sam često viđao u vizijama, jedno čisto astralno biće.”

Interesantno je zapaziti to da objave teku baš u podne, kada je najjače sunčevo zračenje, kada su najaktivnija negativna zračeća polja i kada se najniži centar svesti, lociran u korenu kičme, najlakše može stimulisati, a njegove “nezakonite” stimulacije i podizanje kundalini snage uveliko su odgovorni za postojanje mnogih objava.

Ko je Ajvas (Aiwass, Aiwaz), biće koje je diktiralo Krouliju i Rouz “The Book of the Law” (Liber CCXX: Al vel Legis)? Ukazi koji su došli od Kroulija i preko Kroulija ukazuju na njega kao na Kroulijevog anđela čuvara: “Gledaj! To je razotkriveno po Aiwass-u, poslaniku Hoor-paar-kraat-a.” (Liber Legis, I, 7.) Aiwass-u se pripisuju i sledeći ukazi: “U Knjizi Zakona sam napisao tajne istine koje su poput zvezde i zmije i mača.” Vizija i Glas, iz opisa 8. etera: “Zadatak mi nije da te samo čuvam, jer mi smo kraljevske krvi, čuvari kuće Riznice Mudrosti. Zato se ja zovem Poslanik Ra-hoor-Khuit-a; a on je samo Potkralj neznanog Kralja. Jer moje ime je nazvano Aiwass, što znači sedamdeset i osam (po hebrejskoj gematriji: 1+10+6+1+60). Ja sam uticaj Skrivenog i točak koji ima sedamdeset i osam delova, a ipak u svemu isti do Vratnice što je ime moga Gospoda kad se potpuno napiše.”

Komentarišući verziju 3:68 telemitske “Knjige Zakona” Krouli iznosi: “A zar nije ova knjiga reč Aiwass-a, zar nije on moj sveti anđeo čuvar, gospodar mog tihog istinskog bića, njegova devičanska nevesta na kojoj je njegova ljubav istkala tajnu identiteta?” U “Komentaru K” (Pokušaju tumačenja CCXX) Krouli “Zver” eksplicitno iznosi i ovo: “Srž istine, koja je potrebna u sadašnjoj istorijskoj epohi, otkrio je Aiwass, sveti anđeo čuvar Zveri, čije ime podjednako izražava ideje samog Zakona kao i Formulu Eona.”

U jednom pismu upućenom jednom bratu masonu Krouli predstavlja otkrovitelja svog temeljnog zapisa: “Autor je prilično sigurno oboje: i više od čoveka, i različit od čoveka. Njegov je glavni cilj, čini mi se, da razglasi Magičku Formulu Eona Horusa, te da postavi osnovne principe ponašanja koji su u skladu s njim.”

Da je Aiwass božanski anđeo čuvar čoveka Kroulija, on bi mu se kao “prosvetljenome čoveku” neposredno obratio u Egiptu a ne preko drugog, koji je uz to i potpuno u svet utopljena osoba, čovek (tačnije žena), bez ikakvih uzvišenih duhovnih aspiracija.

Neki nadmeni hermeneutisti, poput Michael-a Bertiaux-a, posle Kroulijeve smrti dali su sebi monopol na Aiwass-psihiku. No da li se jedan anđeo čuvar tek tako lako i proizvoljno “seli” s jedne duše na drugu dušu, i zašto bi se neko “prosvetljen” otimao za tuđeg anđela čuvara kada ima svog; pa s njim valjda najlakše može da ostvaruje komunikacije, da dobije pouku?

Drugi su pokušali Ajvasa da predstave i anđelom čuvarom Zemlje u Novom Dobu, Eonu Horusa, Eonu koji je po Krouliju nastupio 1904. godine, pa su iskrojili da Aiwass predstavlja Kroulijevog duh-čuvara, a Aiwaz čuvara Planete, međutim Krouli potpuno ravnopravno i bez ortografskog razlikovanja upotrebljava oba transkripciona oblika.

Osim opskurne Knjige Zakona nijedan od brojnih drugih svojih liber-a Krouli nije dobio kao otkroviteljski diktat. Neke tekstove (kao Liber Cheth, Liber Cordis Cincti Serpente) on objašnjava kao produkt unutarnjeg inspirativnog crpenja: “Moja operacija Svete Magike nije bila jalova. Posle povratka iz Maroka duh se spustio na mene i napisao sam više knjiga na način koji teško da bih mogao znati opisati. One nisu bile pisane po diktatu kao Knjiga Zakona, niti su bile moji vlastiti sastavi. Za to ne bih mogao reći ni da je to bilo automatsko pisanje. Mogu samo reći da za vreme pisanja nisam bio svestan šta pišem, i osećao sam da nemam pravo da izmenim ni oblik slova. Pisao sam ih krajnjom brzinom I nisam stajao da razmislim čak ni za delić sekunde, a nisam ih ni korigovao. Možda je potpuna inspiracija jedini adekvatni izraz, no ta fraza je postala toliko diskreditovana da čovek više ne veruje u mogućnost takve stvari”, obrazlaže Krouli u svojoj Autobiografiji.

Očigledno je da su mnogi faktori uzeli učešća u nastajanju Kroulijevih knjiga. Spoljašnje astralne indukcije, onostrana polja i duše, pohranjena znanja, nesmotreno otvaranje centara svesti i nezakonito pokretanje kundalini snage…

Krouli je i suviše imao sebe da bi njegova viđenja bila imuna od ljudskih predstava, ograničenih poimanja. U “Viziji i glasu” on to na neki način i priznaje: “Moja je ličnost sve više uticala na karakter eterske vizije kako sam ja, da tako kažem, hvatao zamah…” U njemu dolazi do mešanja vlastitog pohranjenog znanja sa onim koje se uliva u njegove nepročišćene moždane ćelije. Spoljašnje telepatske indukcije upravo u prijemljivom medijumu stimulišu i bude svo ono pročitano, uskladišteno znanje i ograničene ljudske predstave. Upravo Kroulijev opus odiše takvim miksevima znanja, predstavlja rogobatni i porozni amalgam različitih doktrinalnih opcija.

Knjiga Zakona kao navodna krucijalna poruka akvarijanskom čovečanstvu sadrži, za svoj skromni obim, I suviše puno ukaza i poziva koji tangiraju Kroulijevu ličnost. U “Ispovestima” Krouli iznosi: “Knjiga Zakona” garantuje da je izuzetna time što sadrži gusto isprepletenu mrežu unutarnjih dokaza svih vrsta, od kabalističkih i matematičkih do onih koji neosporno prevazilaze ljudske moći prekognicije. Pošto su trideset Etera bili mnogo manje važni od Knjige, gospodari vizije su se potrudili da pruže unutarnje dokaze koji su bili više nego dovoljni da se otkrivenja sadržana u njoj mogu smatrati pouzdanima. Nema sumnje da se dokaz meni prikazuje jasnije nego bilo kome, jer samo ja tačno znam šta se dogodilo; osim toga, mnogi pasusi odnose se na moje lične stvari tako da samo ja mogu u potpunosti shvatiti njihov sklop.”

U svojoj “Knjizi mudrosti ili ludosti”, završenoj 1918. godine, Krouli ukazuje na doktrinalnu superiornost svoje svete knjige: “Ja sam daleko iza ove Knjige i za njom samo bolno hramljem na skromnoj štaci svog razumevanja njenih reči. Siguran sam da u ovoj Knjizi piše o svim stvarima. Pošto smo dobrim delom bez razumevanja, ne možemo prepoznati i razlikovati ove stvari. Aiwass-ova veličina je izvan granica našeg poimanja.”

Pogledajmo neke teze iz telemitske Knjige Zakona koji mogu biti refleksija Kroulijevih mentalnih pohrana, odnosno napravimo idejno-ukazne komparacije sa maksimama i crtama iz drugih duhovnih spisa sa različitih podneblja i iz različitih epoha:

“Ja dajem nezamislivu radost na zemlji; ne veru, već sigurnost, dok si u životu i posle smrti.” (Knjiga Zakona I, 58). U Muhamedovom Qur’anu-u se kaže: “Daćemo onome koji želi nagradu na ovom svetu, a daćemo i onome koji želi nagradu na onom svetu, i sigurno ćemo nagraditi zahvalne.” (Sura III, 145).

“Ja sam plamen koji gori u srcu svakog čoveka i u srži svake zvezde.” (Knjiga Zakona II, 6). U spisu Katha-upanishada možemo pročitati: “Ja poznajem plamen što vodi k Nebu, plamen što je put do beskrajnih svetova i uporište; znaj da je on skriven u dubini srca.” (I, 1, 14).

“Bićete ono što jeste, a ne drugi.” (Knjiga Zakona II, 58). A eminentni crkveni mistik Meister Eckhart iznosi: “To što ja jesam, isključivo je moje. To pripada meni i nikome drugom.”

“Savršen i Savršen je jedan Savršen a ne dva; štaviše, oni su nijedan.” (Knjiga Zakona I, 45). Isus Hrist poziva da budemo savršeni: „Budite, dakle, savršeni kao što je savršen Otac vaš Nebeski.” (‘Matej’, 5:48). I apostol Pavle ukazuje da verni treba da budu jedno srce: “Isto mislite imajući istu ljubav, duhovno povezani, mislima usmereni na jedno. (Poslanica Filipljanima 2:2)

”Unutar sfere ja sam svugde središte, dok se ona, obod, ne nalazi nigde.” (Knjiga Zakona II, 3). Alanus de Insulis postulira: ”Bog je duhovna kugla čije je središte svugde a obod nigde.” (Maximae theologiae, reg. 7).

”Izaberite ostrvo! Utvrdite ga!”, kaže Krouli. U najveličanstvenijem budističkom spisu iz palijskog kanona, “Putu ispravnosti”, iznosi se i sledeći metaforični ukaz: ”Načini ostrvo za sebe! Pohitaj i stremi!” (Afor. 236).

”Onaj koji je pravedan pravedan će i ostati; onaj koji je pokvaren pokvaren će ostati.” (Knjiga Zakona II, 57). U patmoskoj “Apokalipsi” apostola Jovana Isus Hrist ukazuje na bezakonike i svete životom: ”Nepravednik neka i dalje čini nepravdu, nečisti neka se i daje kalja, a pravednik neka i dalje čini pravednost, i sveti neka se i dalje osvećuje.” (Otkrovenje22:11).

”Kraljevi zemaljski će biti kraljevi zauvek.” (Knjiga Zakona II, 58). Apostol Jovan u Apokalipsi ukazuje: ”I učinio ih Bog našim kraljevima i sveštenicima, i oni će kraljevati na zemlji.” (Otkrovenje, 5:10).

”Ljubav je zakon, ljubav pod voljom.” (Knjiga Zakona I, 57). A skandinavski mistik Emanuel Svedenborg u svom spisu “Nebo sa svojim divotama” iznosi: ”Ljubav i volja sazdavaju samu dušu dela, čije su telo časni i pravedni postupci čovekovi. Sve stvari u volji, koje se slažu s vladajućom ljubavi, nazvane su ljubavi jer ih čovek voli.” (Pogl. 475 i 477).

I mnogi drugi stavci iz Kroulijeve Knjige Zakona mogu se komparativno eksponirati, odnosno mogu se naći njihovi idejni i verbalni preseci i unije sa različitom duhovnom literaturom. To automatski ne kazuje da su oni odnegde prepisani, već ili da imaju zajedničke izvore, odnosno da su po sećanju i pohranama interpretirani, prizvani i nadograđeni.

Gledajući Kroulijev literalni opus može se primetiti da je on idejno dosta koherentan, odnosno da počiva na doktrini telemitske Knjige Zakona koja nakaradno uskrsava staroegipatsku teogoniju. Kroz pouke Knjige Zakona onostrana Hijerarhija majstora pseudomudrosti držala je Kroulija u nekim njegovim mesijanskim uobraziljama, poput one da je on tobože prorečena apokaliptička Zver 666. Liber CCXX sadrži i predstave kojima se Krouli godinama zavaravao, ali i ideje koje su mu u početku bile jako odbojne, a koje čine stub kairskog diktata. Sam izveštava i ukazuje: ”Vrhunac mog rada beše ono što je znano kao Kairski rad, opisan do u najsitnije detalje u “Ravnodnevici Bogova”. U to vreme najveći deo Knjige Zakona beše potpuno nerazumljiv za mene, a dobar deo, posebno treći, bio mi je vrlo antipatičan. Borio sam se protiv te knjige godinama, ali ona se pokazala jačom.”

Krouli, dakle, ukazuje da je na početku telemitskog opusa bio u sukobu sa velikim delom filozofije i etike Liber Legis-a: ”I ja sam bio neprijatelj ovog Zakona (Theleme) u ovom životu. Knjigu Zakona sam napisao protiv svoje volje. U tom sam poslu bio samo pisar. Stalno sam izbegavao vlastiti rad i objavljivanje svoje Reči.”

Središnja uredba Liber Legis-a bila je luciferijanska proklamacija: “Čini kako ti je volja i to treba da bude sav Zakon” S kojim pravom onaj koji je primio Liber Legis protiv svoje slobodne volje može da govori o slobodi volje?

Navodno “visoka etika” Kroulijeve “svete” Knjige nikome nije donela dobro, nikoga nije učinila da bude plemenitiji i časniji čovek. Stoga je besmisleno i podlo da se ona nameće kao svetionik istine, kao što je to Krouli činio dajući pregled strukture reda “Srebrne Zvezde”: “Članovi A. A. moraju prihvatiti Knjigu Zakona kao Reč i Slovo Istine, i kao potpunu Vodilju Života.” Koliko je kovitlava i opskurna doktrina Knjige Zakona samu Rouz Keli, tobožnju “Skerletnu Ženu” iz Apokalipse (AL, III, 14.43) prosvetlila i učinila blaženom, koliko joj je omogućeno da postigne Hadit, Muški Princip u Višnjem (kao što je najavljeno u AL, III, 45), najbolje pokazuje činjenica da je završila sa teškom alkoholnom toksinacijom od koje je 1911. godine pokušala u jednom prihvatilištu da se izleči. Krouli je svoj život završio kao zavisnik od droge.

Ukažimo na još neke momente koji su doveli do primanja telemitske Knjige Zakona i oblikovanja njene teogonije.

Na Kroulija i Rouz u “pobedničkom gradu” – Kairu, nesumnjivo inspirativno su delovali ostaci staroegipatske arhitekture i ikonografija. U Boulaq muzeju (sada Nacionalnom muzeju) u Kairu Rouz se susrela i sa drvenom Pločom Otkrivenja. Dat eksponat je u Muzeju bio zvanično obeležen, katalogiziran pod brojem 666, brojem koji je Krouli prihvatio kao svoj magički broj-žig. Po Kroulijevim rečima, susret sa Stelom 666 u Muzeju Boulaq doveo je do kreiranja rituala kojim je prizvan Aiwass, autor Liber Al vel Legis-a. Na datoj ploči nalazi se i predstava sveštenika Monthu-a (koji se naziva Gospodar Thebes-a) Ankh-f-n-Khonsu-a. Stela zapravo predstavlja nadgrobni spomenik Ankh-f-n-Khonusu-a. Za vreme primanja Liber Legis-a Krouli je pri sebi imao stihovni engleski prevod, prepev Stele, koji je preveo prema francuskom prevodu kustosa Muzeja – Brugsch Beyz-a. Ta engleska poetska parafraza je svakako u njemu probudila neke njegove dublje memorijsko-iskustvene tragove. Osećao je da je vezan za egipatsku teogoniju “s nekim najunutarnijim instinktom i sećanjem na svoju inkarnaciju kao Ankh-af-na-Khonsu.”

Kroulijev Liber Al dospeo je i u ruke arijevskog mitomana Adolfa Hitlera, na čije megalomanske porive je zamašno delovala doslovno shvaćena doktrina Ajvasovog diktata. Vidimo da se templarsko-arijevski vitez Adolf Hitler, pored ostalog, duhovno napajao i iz Kroulijeve telemitske teologije.

Povukavši se u New Hempshire, nakon pisanja antibritanske propagande za Nemačku, veliki posvećenik onostrane Hijerarhije majstora pseudomudrosti – Alister Krouli, te 1916. godine kod jezera Paskvani izvodi ritual “Veliko Magijsko Povlačenje” obeležavajući kraj hrišćanstva: uzdiže se u stepen Magusa a žabu koju je krstio kao Isusa Hrista razapinje.

Alister Krouli kao impozantna figura modernog okultizma česta je meta optužbi onih koji su nedovoljno stručno upućeni u domen učenja i životnih tokova ovog do sada najeksponiranijeg inicijanta luciferske Hijerarhije učitelja mudrosti, Hijerarhije koju sam Krouli razvrstava u tri Škole. Proizvoljnim i neargumentovanim ocenama i sagledavanjima dostignuća oca telemitske filozofije samo se tera voda na mlin ovog ekstravagantnog okultiste i spiritiste, te se pokazuje da cilj takvih osvrta nije proslavljanje istine već ljudskog krutog i ograničenog viđenja stvari i tokova.

Temeljna Kroulijeva mesijanska zabluda pokazuje se u njegovom ubeđenju da je on navodno prorečena Velika Zver 666 iz Apokalipse, koju je zapisao apostol Jovan na ostrvu Patmos (verovatno u vreme cara Nerona, kao što tvrdi istorik Euzebije u Demonstratio evangelica, III, 5, 15). U spisu “Jedna zvezda na vidiku”, Krouli iznosi za sebe: „Ljudima sam došao; broj Čoveka je moj broj, broj Lava Svetlosti; ja sam Zver čiji zakon je Ljubav.” A u “Biografskoj belešci Majstora Teriona” ukazuje za sebe: „U ovoj knjizi (Liber Legis-u) stoji takođe, da su Tajne Vođe dodelile Leu (Krouliju, koji kao natalni ascedent ima Lava) titulu TO MEGA THERION (velika zver), s kojom korenspodira broj DCLXVI (arapski 666); stoga neka ubuduće bude označen kao Majstor Terion.”

Determinante takve krute mesijanske uobrazilje, koju su u njemu podržavale i “onostrane vođe”, treba prevashodno tražiti u Kroulijevoj buntovnoj i dokazivačko-avanturističkoj ćudi, opsenarskoj naravi sklonoj ironiji, teatralnom samoveličanju i nalaženju zadovoljstva u sablažnjavanju konzervativno-hipokritske javnosti. Data mesijanska fikcija projektuje njegovu pobunu protiv morala građanskog društva proisteklog iz uobičajenosti, protiv rigidnog odnosa prema proklamovanim i opterećujućim vrednostima. Neodmeren vaspitni pristup njegovih religioznih roditelja (otac mu je bio sveštenik u sekti Plimutska braća), uslovili su i povukli su u njemu pojavu akciozne antihrišćanske reakcije, sirovu pobunu protiv ondašnje duhovno-moralne bede engleskog društva.

Iako spreman da se obračuna sa mnogim tradicionalno-kultnim religijskim pogledima, ipak je krajnje lakono prihvatio mnogokratno serviranu sugrestiju svoje majke da je on “Veliki Djavo”, odnosno “Zver” iz Otkrivenja. Njegovoj buntovnoj naravi negativne identifikacije su godile. On nije znao da izabere zlatni put, da se ne upodobljava učmalom mnoštvu, da se ne obazire na njegove povike i norme, niti da ga pak sablažnjava i provocira raznim nakaradnostima i banalnostima. Njemu je bilo važno da bude neko, makar i po cenu krajnje negativne identifikacije.

U tumačenju verza II, 73 iz svoje Knjige Zakona Krouli govori o svojim životnim pregalaštvima i aspiraciono-tragalačkim previranjima: “Moja Istinska Volja sada (1921. godine) znam, bila je da budem Zver 666, Magus, Reč Eona, Telema; drugim rečima da proglasim ovaj novi zakon čovečanstvu. Moja strast za ličnom slobodom, moja nadmoćnost u odnosu na seksualni nagon, odlučnost da ovladam fizičkim strahom i slabostima, moj cinizam prema stavovima drugih ljudi, moj pesnički genije; pustio sam sve svoje osobine da se potpuno ostvare. Nijedna od njih me nije odvela predaleko, nije istisnula druge niti je ugrozila moju opštu dobrobit. Naprotiv, svaka od njih je automatski dostigla svoje prirodne granice, i svaka je bila neprocenjivo korisna za mene u činjenju moje vlastite volje kad sam je postao svestan, sposoban da organizujem njene vojske, i usmerim ih znalački protiv inercije neznanja. No, istovremeno, ja sam neke želje u sebi potisnuo. Tako, napustio sam svoje ambicije da postanem diplomata. Stavio sam na probu svoju strast za naukom. Savladao sam svoje poznavanje finansijske problematike. Umrtvio sam svoj prezir prema kastama. Maskirao sam svoju stidljivost u razmetanje hrabrošću, i pokušao da je ubijem bučnim ekscentrizmom. Ova zadnja greška potekla je iz čiste panike; sve ostalo bila je sasvim namerna žrtva na oltaru mog boga – Magike.

Sve te moje želje bile su prihvaćene, kao što mi je tada izgledalo. Postigao sam sve svoje ambicije; da, i više od toga, takođe. Ali sada znam da nije trebalo da silim svoj razvoj i menjam svoju sudbinu.”

Da li je ono što Krouli naziva razvojem zapravo lutanje i tonjenje u bezdan ljudskih shvatanja i ljudskih preokupacija, koje isključuju goruću čežnju za bogom. Onaj ko temeljnim radom na sebi ne savladava, ne čisti i ne preobražava svoje ljudske slabosti, ko ih se posvećenim življenjem ne odriče, on nisko samo potiskuje (i daje mu snagu da sutra još neobuzdanije ispliva), te ga pokriva ruhom vrline.

Tokom vizionarskog putovanja po fiktivnom dvanaestom Eteru, gde se uzdiže do Magus-a, Krouli se identifikuje sa Zveri koju opservira: “O Babilon, Babilon, ti moćna Majko, koja jašeš na krunisanoj Zveri, daj mi da se opijem vinom tvoga bluda; neka me tvoji postupci odvedu u smrt, da bih čak i ja, tvoj peharnik, mogao da razumem. Sada, kroz rumeni odsjaj pehara, vidim visoko gore iznad, beskrajno uzvišenu, misteriju Babilon. A Zver na kojoj ona jaše je Gospodar Grada Piramida.” (“Vizija i Glas”, XII Eter).

Kroulijev sledbenik, Kenet Grant, koji nije razlikovao apokaliptički simbolizam sedmoglave Zmije od sedmoglave Zveri, rezonuje da svaki magijski posvećen muškarac može da preuzme ulogu Zveri: “Zver je neodređena ličnost ili anonimni prenosnik solarne energije (Hadita) do određenog matriksa, tvoreći na taj način duše ili “zvezde” u Nuitinom Telu.”

Aleister Crowley nikad nije ubio nijedno dete, niti nekog odraslog čoveka. Nema dokaza da je Crowley počinio neko krivično delo po zakonu toga vremena. Crowley je u ritualne svrhe ubio par golubova, jednu mačku, jednu žabu – i to je sve.

Interpol i Scotland Yard, koliko ja znam, nemaju nikakve podatke o nečem takvom. Šta više, istrage koje su osamdesetih godina prošlog veka vodili o okultnim grupama pokazale su da nisu našli dokaze za neke takve aktivnosti i to je jedan od razloga što ti izveštaji nisu publikovani.

O.T.O. (Ordo Templi Orientis) i ono što se u njemu može dobiti nije povezano sa egipatskim misterijama samim po sebi, niti sa Zlatnom Zorom. O.T.O. je posebna priča i nejgova struktura je posve nezavisna.

Čime se to dičio Crowley i čega ili koga je bio kanal/sluga? Iskreno, nemam ideju na šta se misli ako se uopšte na nešto određeno i misli? Potom, Crowley i Gurdjieff su se sreli samo jednom i to je bio susret od nekih 15 do 20 minuta koji se nije baš najbolje završio. Dakle, Gurdjieff nije mogao da ga skida sa droge i tome slično. Crowley je počeo da uzima heroin na lekarski recept pošto mu je to propisano kao lek za astmu. Do sredine dvadesetih godina prošlog veka heroin i kokain nisu bili kriminalizovani i šta više prepisivani su na lekarski recept. Ja čak negde imam Bajerovu reklamu gde reklamiraju heroin i pozivaju ljude da ga kupuju po apotekama. Ako se malo bolje zagrebe po istoriji može se videti da je Frojd recimo uzimao kokaina u količini koja bi ubila omanjeg štajerskog konja. Naravno, mi danas znamo da droga nije dobra, ali u ono vreme ljudima je nedostajala ta spoznaja. I, na posletku, izveštaji ljudi koji su se sa njim sretali pred kraj života su govorili da je bio lucidnog duha i ne potvrđuju bilo kakvu priču o nekontrolisanju telesnih funkcija. Dakle, u danima neposredno pred smrt je funkcionisao normalno i lucidno…

U svojoj priči “Na raskrsnici puteva” on opisuje kako je Crna Loža poslala neku ženu da pribavi kap njegove krvi, i uspevši u tome, napao ga je duh Sukub. No on, princ dobra, je tu zlu ženu zaustavio tako što je izazvao pomor mačaka u njenoj kući.

U crnomagijske svrhe često je prinosio krvne žrtve, odnosno žrtvovao krv: “Žrtvujući krv čovek može da stvori telo dovoljno dobro za, recimo, udvaranje i seksualno spajanje. Činio sam to dovoljno često.”

Krouli se posvedočio i oprobao i kao vampir: U “Magici bez suza” eksplicitno naznačava: “Samo jednom sam probao vampirizam u eksperimentalne svrhe, i u roku od jednog časa svojoj žrtvi (mački) isisao svu krv. Položio sam ispit sa počastima i sa posebnom pohvalom.”

Jedan kuriozitet. Krouli umetnik je voleo da slika bogalje i jako deformisane ljude. Ne ukazuje li to na duhovno-stvaralalačku degeneraciju i ne pokazuje li ta opsesija da je izgubio meru za lepo?

ILLUMINAT