Kockičicin iBlob

Kabala se neraskidivo preplela sa Magijom u predhodnim vekovima i iako sva pojednostavljenja zaista skrnave komleksan svet Kabale, dužni smo da je predstavimo kako-tako u radu ove vrste.

Kabala tvrdi da objašnjava suštinu i prirodu Čoveka, pojavnog Sveta i Boga, kao i njihov međusobni odnos. Njeno poreklo je zamagljeno. Prema predanju, stara je koliko i Čovek, jer se prenosi od prvog mitološkog Čoveka – Adama, preko Noja i Abrahama, do Mojsija i kasnijih jevrejskih kraljeva Davida, Solomona, sve do današnjih dana.

Neki, pak, autori naglašavaju moguće egipatsko poreklo Kabale, obzirom da su Abraham i Jakob često odlazili u Egipat, a sam Mojsije je bio egipatski princ. Josif je takođe bio blisko povezan sa egipatskom aristokratijom.

U svakom slučaju, legenda kaže da je prvi koji se usudio da zabeleži Kabalu u pisanoj formi bio je rabin Simon Ben Johaj, koji je živeo u vreme uništenja drugog Hrama, a nakon njegove smrti, njegov sin rabin Elizar i njegov saradnik rabin Aba publikuju čuveni rad Shepher ha-Zohar.

Shepher ha-Zohar ili Knjiga Sjaja napisana je na aramejskom. Istoričari je, suprotno mitu, smeštaju u trinaesti vek ere vulgaris i pripisuju ga španskom kabalisti Mojsiju de Leonu. Drugo čuveno ostvarenje Kabale Sepher Yetzirah, Knjiga Stvaranja koje je napisano na hebrejskom smeštaju između trećeg i šestog veka e.v. i smatraju da je pisano u Vavilonu.

Bilo kako bilo, čini se očitim da su jevrejski kraljevi, patrijarsi i proroci skrili ovu tajnovitu mudrost, hokmah nistarah, od svojih saplemenika, imajući u vidu u kojoj meri je filozofija Kabale strana teologiji judaizma.

Kabala tvrdi kako je manifestovani Svet nastao tako što se iz trostrukih velova Negativne Egzistencije koji se nazivaju Ain (AIN), Ain Sof (AIN SVP), i Ain Sof Aur (AIN SVP AVR) Bog izlio i manifestovao kroz deset sfera koje su se prelile jedna iz druge. Postoji dijagram koji se naziva Drvo Života (OTZ CHIIM) koji je slikovit prikaz ove kosmogonije. On se sastoji od tri trougla koji se sastoje od po tri Sefirota, kako se te sfere nazivaju, gde po dve sfere predstavljaju sile sa suporotnim svojstvima, odnosno raznorodne aspekte kosmosa, dok ih treća dijalektički uravnotežuje i usklađuje. Postoji još jedna sfera, neuvezana trouglovima, koja je zapravo manifestacija ovih gornjih, tj. svet punih Oblika, Formi, Gustine.
Moguće je Sefirote na Drvetu „čitati“ i horizontalno, po tri Stuba – Strogosti, Milosti i Ravnoteže, ali to nama nije od koristi u ovoj raspravi, izuzev kao potvrda važnosti Balansa u kabalističkoj filozofiji. Ono što nam može biti od veće koristi je da je često Drvo prikazano i kao Ljudska Figura, tako da gornji trougao predstavlja glavu, onaj u sredini trup, a donji genitalije i noge, čime kabalisti potvrđuju staro magijsko uverenja da je Čovek mikrokosmos.
Makrokosmos je, kako smo videli, sam Bog.

Implikacije tog koncepta su mnogostruke, posebno imajući u vidu kabalistički koncept Boga.
Bog za kabaliste podrazumeva Ukupnost Svega, Jedinstvo u Mnogostrukosti. Bog nije ni Muško ni Žensko, ni Dobro ni Zlo, androgen je u svakom smislu, pa shodno tome i u filozofskom, sociološkom, estetičkom, pa i etičkom i baš to je mesto gde Kabala počinje da se prepliće sa Magijom.
Pošto je poznavanje i ovladavanje manifestovanim Svetom, kako smo videli, poznavanje i ovladavanje Bogom (a znati Boga znači i sam postati Bog) Kabalisti ne štede trud za proučavanje i klasifikaciju Fenomena, Pojava i Simbola, pripisujući ih ovom ili onom aspektu Boga, stvarajući tako jedinstvenu Magijsku Mapu na Drvetu Života, a da toga nisu ni svesni, možda.
Međutim, Mag sigurno jeste, te je ta Mapa odavno postala nasleđe Magijske Tradicije. I ne samo to, mnogo šta iz Kabalističke doktrine inkorporirano je u Magijski svetonazor, a ponajpre dostizanje Boga kroz transcendenciju polarnosti. Ričard Kevendiš je u knjizi The Black Arts to izrazio na sledeći način: „mag se namerio da ovlada univerzumom. Da bi uspeo, mora učiniti sebe gospodarom svega u njemu – zla koliko i dobra, okrutnosti koliko i milosti, bola koliko i zadovoljstva. Duboko u srcu magijskog svetonazora je pagansko, ali niukoliko primitivno uverenje da sve ima svoje mesto i funkciju u poretku univerzuma i da su sve vrste iskustava potencijalno plodonosne. Kroz proces duhovne ekspanzije mag može mistično proširiti svoje biće da prekrije ceo svet i podredi ga svojoj volji. To je stoga što su sve stvari aspekti jedne tako da su sve stvari žito za magičarev mlin. Kompletan čovek, koji je iskusio i ovladao svim stvarima je pokorio prirodu i uzdigao se iznad nebesa. On je dosegao tačku gde čovek postaje Bog. Ovo postignuće je Veliko Delo, vrhovna magička operacija, koja može oduzeti ceo životni vek ili više života da bi bila potpuna.“
U paradoksalnom svetu Kabale, dakle, kriju se zaista Istine najviše vrste. Otuda sam ja danas pozvan da objasnim neke simbole i pojave kroz Četiri Sveta Kabale…

II

Sefiroti se na Drvetu ponekad predstavljaju kroz Četiri Sveta Kabele – Acilut, Brijah, Jecirah i Asijah.

Keter (KThR), prva Sefira je sila Božanskog Jedinstva, Prvi Pokretač, to je Čist Arhetipski Svet, Božiji Um.
Keter je Olam Acilut (OVLM ATzILVTh), Svet Aciluta.
Keter i jeste i nije deo našeg kosmosa. Kada Kenet Grant, recimo, govori o transplutonijskim uticajima, to se odnosi na uticaje koji dolaze izvan našeg Univerzuma, posredstvom Ketera.
On se simbolično ponekad predstavlja kao Tačka ili, pak, Tačka u Krugu.

Kreativni Svet, Olam Ha-Brijah (OVLM HBRIAH), nazvan još i Korsia (KVRSIA), je Svet u kome se Čiste Ideje oblikuju u konkretne Modele, sastoji se od dve Sefire, Hokmah (ChKMH) i Binah (BINH). Sva Manifestacija počiva na Plesu ova Dva Principa – Pozitivne, Aktivne, Dinamične Mudrosti, koja svoju energiju crpe direktno iz Pra-Izvora i Negativnog, Pasivnog, Inertnog Razumevanja, koje je Sve-Plodno.
Oni su, jednom rečju, božanski Kurac i Pička, koji Oblikuju Zamisao Prvotnog Božanskog Nadražaja.
Hokmah se prikazuje kao sled tačkica, tj. Linija – Tačka koja je postojala u Keteru je dodavanjem još jedne Tačke formirala Liniju. Linija je dodavanjem još jedne Tačke u Binahu predstavljena Trouglom. Stvara se Prostor, međutim sve je još apstraktno, nema pravog Oblika…
Zajedno sa Krunskim Pra-Izvorom, ova dva Sefirota predstavljaju tzv. Vrhovnu Trijadu, predstavljenu gornjim i jedinim uspravnim trouglom na Drvetu. To je Svet dostupan samo Majstorima Magike i Misticizma – Samotnicima. Njih od ostatka Stvaranja deli nepremostivi Bezdan i misteriozna Sefira Daat, koja nije na popisu ovih deset Sefirota. Smatra sa da je ona Prolaz ka Drvetu Smrti, ali ćemo je izostaviti u radu ovog tipa.

Olam Ha-Jecirah (OVM HITzIRH), Formativni Svet jeste Svet u kome se Modelirane Arhetipske Ideje odevaju u konkretan Oblik i Formu kroz šestostruki Proces predstavljen sa preostala dva trougla na Drvetu Života.
Prvi naredni trougao, a zapravo središnji na Drvetu, sačinjavaju Sefiroti Hesed (ChSD), Geburah (GBVRH) i Tifaret (ThPARTh). U Hesed-u se Trouglu dodaje još jedna Tačka i nastaje konkretan Oblik, ali tek u Geburah-u Oblik spoznaje Kretanje, a u Tifaret-u Vreme.
Ova tri Sefirota su polje Rada Adepta – Ljubavnika.
Naredni trougao, grafički prikazan kao donji trougao na Drvetu Života, sačinjavaju Sefiroti Necah (NTzCh), Hod (HVD) i Jesod (YSDV). On je daleko gušći, već umnogome formiraniji i bliži Materijalnom Svetu, te se u Necah-u formira svest o ograničenosti, u Hod-u se rađa sposobnost mišljenja na logičan način, a u Jesod-u se formira kompletna svest o Biću ili-ti Biće kakvim ga poznajemo. Odatle se naprosto izliva u Materijalni Svet.
Iako se ceo Formativni Svet preklapa sa Astalnom Ravni, većina Magičara, okrunjenih titulom Čoveka Zemlje, koji deluju u spoljnim redovima, Radi sa ovim trouglom Moći.

Materijalni Svet ili Olam Ha-Asiah (OVLM HOShIH) je dobro poznat svakome od nas. To je Svet Bića, Svet Manifestacije Arhetipske Ideje koja je Modelirana i Oblikovana. Materijalni Svet sastoji se od samo jedne Sefire – Malkut (MLKVTh). Za Malkut se kaže da sadrži u sebi prirodu i sile svih Sefirota u sebi, broj Malkut-a je broj deset, a to je broj „svih stvari“ (1) , tako da se može reći da je Malkut Drvo Života za sebe.
Štaviše, što se više zadubljujemo u čudesni svet Kabale, to se on više usložnjava – Kabalisti ističu da postoje četiri Drveta Života, u svakome Svetu po jedno. Ali to je upravo ono na šta je Elifas Levi mislio kada je lucidno primetio da je „vidljivo proporcionalna mera nevidljivog“ ili još lucidnije kako „oblik odražava dimenzije ideje“. Naime, i samo Drvo Života moralo je proći kroz ovaj Četvorostruki Proces predstavljen njime, tj. sva ispoljena Manifestacija je neminovno prošla kroz ovaj Četvorostruki Proces, kroz Četiri Sveta.

III

Od kada je Čoveka i Magije, Ljudi su verovali u Moć Reči. U tradiciji Kabale pravo Ime Boga je Formula neograničene Moći. Sepher Yetzirah kaže da je Bog stvarajući univerzum „ugravirao svoje ime“ u njega, dok Zohar tvrdi da deset Sefirota „sačinjavaju sveto ime Boga“, stoga je to Ime zapravo Bog sam, ono je Formula Stvaranja i Rastakanja, Solve et Cagula.
Kada počnemo da govorimo o tom Imenu, dolazimo na područije u kome je malo šta izvesno. Za to Ime Levi kaže, u Ključu Misterija, da se njime „komanduje Prirodi“. Magovi i Mistici pokušavaju da otkriju Njegove tajne vekovima kroz Eone, srednjevekovni grimoari koriste Ga u operacijama najrazličitijih vrsta, a jevreji i hrišćani sapliću se o Njega vekovima. Uprkos tome, ne zna se čak ni način na koji se izgovara.
Poznato je da su sujeverni rabini to Ime tabuizirali tokom službe, te su umesto Njega izgovarali druga Imena i Formule u strahu od njegove Moći. Oduvek se smatralo, jer je reč o ličnom Imenu Boga, da samo retki treba da poseduju Znanje kako da upotrebe to Ime, jer je izgovoreno unazad ono je Formula Destrukcije neviđenih razmera – poseduje Moć da Razori svo Postojanje. (2)
Reč je o „izgubljenom Tetragramatonu“, Četvoroslovnom Imenu, za koji se smatra da ga je Alister Krouli posedovao. Ono je basma Četiri Elementa i mistična Formula Četiri Sveta Kabale. Ko god želi da oživi Sfingu, mora naučiti da koristiti to Ime, jer je ono Formula Onoga što je Bilo, Onoga što Jeste i Onoga što će Biti.
Ipak, imajući u vidu nespokoj koji izazivaju Moći tog Imena, paradoskalno je da ga je i Krouli, kao i svi mi, pisao naopako, jer se na hebrejskom piše s desna na levo, stoga kada kažemo – govoreći srpski, u nadi da će nas ceo svet razumeti – da Ime glasi JHVH dužni smo da obratimo pažnju na to.
Ime potiče od hebrejskog glagola „biti“ (He Vau He), što može značiti i „jeste“ ili „postoji“, sastoji se od četiri hebrejska suglasnika Jod, He, Vau i He, stoga je ključ izgovora u ispravnom dodavanju samoglasnika, što nije tako jednostavno kako se čini.
Da bi nam bila jasnija doktrina oko JHVH formule, vredi napomenuti da se ona, kao i celokupno Drvo Života može posmatrati kao figura Čoveka, gde je prvo slovo Jod glava; drugo slovo, a prvo He predstavlja ramena i ruke; treće slovo Vau je trup; četvrto slovo, a drugo He su noge.
Tu se ponovo srećemo sa Mističnom Istinom da „nema boga osim čoveka“.

Generalno gledano, u interakciji Jod-a, koji inicira proces, i prvog He, koji ga prihvata, nastaje Vau, koji je plod kopulacije Jod-a i prvog He, te njihova kombinacija. Vau je stoga u stanju da oplodi sebe, ali da bi taj proces bio moguć Izdvaja se drugo He, ili drugačije rečeno Jedan i Dva postaju Tri, što je sasvim nova vrednost, tako da iz Trećeg izlazi Jedan kao Četvrti, što znači da je drugo He zapravo Jod novog ciklusa, i tu se srećemo sa Formulom Incestuozne Inverzije. Antropomorfno posmatrano – od aktivnog i dinamičnog Oca (Jod) i pasivne, prijemčive Majke (prvo He), dobijamo Dete (Vau) koje Dijalektički objedinjuje njihove kvalitete prevazilazeći ih, ali da bi to Dete (Vau) začelo novo seme, ono se deli i izdvaja se Ćerka (drugo He) i tek od tada Dete nije više Dete, već ga možemo sagledati kao Sina, i upravo tu dolazi do Inverzije, jer je taj Sin zapravo pasivan ili barem neutralan, a Ćerka je aktivna, jer je ona Jod novog ciklusa, stoga se za He uopšteno može reći da je slično boginji Hator u egipatskoj mitologiji „majka svog oca i ćerka svog sina“.

Ako uporedimo ovu intrigantnu Formulu sa Formulom Sfinge kojom smo se bavili kada smo analizirali odnos Četiri Elementa i Tri Principa Alhemije, shvatamo da se ponovo srećemo sa istom stvari, samo malo drugačije iskazanom. Kabalisti su sličnu ideju iskazali kroz tetrahedron, najjednostavnije čvrsto telo, koje se formira tek sa četvrtom Sefirom, dok je Pitagora nešto slično ovome vizuelno iskazao čuvenim tetraktisom – sabirajući prva Četiri Broja dobija se Ukupnost, tj. Deset (1+2+3+4=10), jer je smatrao da se posle toga brojevi samo ponavljaju, a Deset je Jedan (10=1+0=1) i sve opet završava u Jedinstvu.

IV

Šta god da analiziramo, može se posmatrati kroz Četvorostruki Proces – kroz Arhetip, kroz Plan, kroz Proces Izgrađivanja i najzad kroz Potpunost ili-ti Zaokruženost.

Pogledajmo traddicinalni astrološki Znak Ovna, posebno se koncentrišući na ono što sam lično doživeo kao njegov naizraženiji aspekt – pionirsko osvajanje vrhova i nedostupa samotnih.
U Acilutu – koji je Logos u kome se nalaze Ideje toliko Apstraktne našem konačnom umu da su u bukvalnom smislu nezamislive, jer se tu nalaze sve ideje ikada zamislive iz perspektive neuslovljene ničim, pa ni sopstvenom strukturom – to je čist nepatvoreni Impuls Osvajanja kao takvog, prvotni slepi Nagon Osvajanja, Osvajanje Po Sebi. U Brijahu se ta Volja Da Se Osvaja konkretizuje kroz more potencijanih ishodišnih tačaka i vezuje se za jednu, još uvek prilično fluidnu, a to je Osvajanje Novog I Nedostupnog, onog gde je malo ko ili niko kročio. Tada taj obrazac, koji predstavlja osnovu, „pada“ u Jecirah gde traži svoju Formu, tj. konkretnu Ekspresiju, prolazeći kroz niz Procesa koje smo ovlaš dotakli u predhodnom izlaganju. Ideja Osvajanja Novog se, najgrublje rečeno, Formira u sasvim Konkretno Osvajanje Novog koje može biti neko arheološko otkriće, neka putinjska avantura, revolucionaran naučni pronalazak, nova magijska veština i tsl. Šta god da je, Impuls Osvajanja, konkretizovan kroz Projekat i Formiran u svoj Celovit Izraz se Ostvaruje i postaje „stvaran“ u Asijahu.
Dakle, što bi rekao Hermes Trismegistus – kako „gore“ tako i „dole“.

*

Isto je i sa Tarotom, samo što je sa Tarotom stvar mnogo komplikovanija, jer Tarot po sebi predstavlja svojevrsne Arhetipske Slike, te čini mi se da se, može biti, bolje snalazi na nekim drugim Planovima. Već sam pisao o Tarotu kao o Portalu u svet Magike i Misticizma, kao o dodiru Jednoga, Nijednoga…
Ali, šta mi zapravo znamo o Tarotu, izuzev da su pravoverni hrišćani vekovima bili tvrdog verovanja da ga je sam Đavo osmislio? To jeste poprilično valjana preporuka, ali je istina da se o poreklu Tarota zna manje nego o korenima Kabale. Krouli je na te nedoumice, u svom stilu, odrusio da „tradicija i autoritet nisu od važnosti za naš cilj“, te da je shodno tome „poreklo Tarota potpuno nebitno“ jer „on mora da opstane ili propadne prema sopstvenoj vrednosti“.
U tom smislu evo jedne moguće Istorije Tarota nastale u prijatnoj šetnji kroz Četiri Sveta Kabale – zamislimo skup Majstora Zakona Nesuptsancijalnosti na kome je uspostavljena Volja da se Svetu Aciluta daruje Magičko Ogledalo kojim bi se moglo gledati direktno u Vrhovnu Trijadu. Majstori su tu Volju „spustili“ u Brijah gde je Volja je postala Šema vizuelnih predstava samih Arhetipova Asiaha. U Jecirahu taj Model dobija svoj Izraz u sasvim konkretnim slikama koje kompleksnom simbolikom izražavaju Arhetipove. Tako u „našem“ Acilutu nastaje špil Tarot karata.

Pogledajmo kako to izgleda na primeru jedne Velike Arkane – Pravde, recimo; u ovom Eonu poznatije kao Uravnoteženje.
Pravda je Savršeni Balans, još su stari Grci to znali. To je razlog zašto se za Maga kaže da je Pravednik, jer Transcendira datosti Ovladavajući istima kroz Ravnotežu. To je razlog što bi naziv ovog Tarot Aduta mogao da bude i Dijalektika, jer je Mag najveći Dijalektičar koga Priroda poznaje. On Sintetizuje sve što je pred njim i Transcendira to – Animalno i Civilizovano, Otmeno i Divljački, Stvarnje i Razaranje, Mržnju i Ljubav – ništa mu nije strano, a ni za šta se ne vezuje. On je kao Bog kabalista – ni Muževan, ni Ženstven, već Oboje – Biseksualan u svakom pogledu, ili Omniseksualan, bolje rečeno. Mag radi sa fantomima Svetlosti i Mraka – u Svetlosti vidi Senku, u Tami apsorbuje Luč – a On sam je one boje koje je Crta između Jina i Janga.
Tarot Adut Uravnoteženje odraz je Arhetipa Jedinstva koji je Beskonačna Formula Konačnog. U Brijahu je postao Model Ravnoteže, koji je nama poznat kroz Formulu 0=2 (3), dok je u Jecirahu odenut tako da u Acilutu izražava sebe razumljivo domorodcima, te se nakitio adekvatnim simbolima – Četiri Piramide, kao Četiri Elementa, Četiri Moći Sfinge, Četiri Sveta Kabala, ali ponajviše kao predstava mističnog Grada Piramide koji je i sam u Vrhovnoj Trijadi, gde samo Uravnotežene Ideje mogu postojati; Terazije, potpuno usklađene sa grčkim slovima Alfa i Omega na različitim tasovima; pero boginje Maat, egipatske boginje Istine i Pravde i tsl. I tako nakinđurena, najzad je ugledala Svetlost i Tamu Malkuta (i čitav dijapazon boja između) kao Tarot karta Uravnoteženje. (4)
Dakle, ponovo je kako „gore“ tako i „dole“, ili možda bolje rečeno kako „dole“ tako i „gore“, što je Pravda u nepatvorenom obliku – Inverziji.

(1) Zanimljivo je u tom kontektu da je broj ‘onih koji su naši’ zapravo broj jedanaest prema AL-u I, 60.
(2) Obrnuti Tetragramaton je Formula kojom ovladava Majstor da bi prekoračio Bezdan. On usisava Postojanje, anhilirajući u tom procesu i Sebe. Određene naznake o toj Formuli postoje u Knjizi Veste.
(3) Ovde treba obratiti pažnju, te nipošto ne treba zaključiti da je Arhetip Jedinstva ili-ti Beskonačne Formule Konačnog univerzalno saobrazan i kompatibilan sa Formulom 0=2. Treba osloboditi um takvih ideja, i biti svestan da je zamisliv (u Asijahu, pogotovo) i sasvim, sasvim dugačiji Svet, u kome neka druga Formula izražava taj Arhetip. Štaviše, nije nužno da mora da bude moguće matematički je izraziti, možda u tom svetu matematika ni ne postoji ili je bićima u njemu saobrazno strukturi uma 2+2=5, ako imaju um, uopšte. Hoću da kažem da je recimo moguć svet u kome se na Slučaju ili Nekauzalnom Haosu formiraju odnosi, a čija je Formula Anomalija, recimo. Ili Svet u kome je Formula Destrukcije ono što održava Postojanje ili pak Ne-Postojanje.
(4) Uzgred, Krouli skreće pažnju da je ovaj Tarot Adut „ženska dopuna Lude“, te da predstavlja „Zadovoljenu Ženu“. Ovo je aluzija na tajni ključ Knjige Zakona, ali i na „konačno usklađivanje“ u Formuli Tetragramatona, gde je Pravda, odnosno Uravnoteženje, drugo He, što daje određenu težinu tvrdnjama mnogih koji klasičnu telemitsku teologiju posmatranu kroz Tetragramaton proširuju boginjom Maat, tako da je Jod Hadit, prvo He Nuit, drugo He Ra-Hor-Khuit (sa skrivenim Heru-Ra-Ha), dok je drugo He Maat.

Victor Horn