VELIKA TAJNA VODE

Ruska dokumentarna emisija, transkript dijaloga

Ona ucestvuje u svakom trenutku našeg života. Ali, da li znamo kakvu tajnu krije ta zadivljujuca sila? Odakle je ona došla? Ko je i zašto sa njom darovao našu planetu? Jedinstvena u celoj vasioni!

Možda odgovore na ta pitanja zna jedino sama voda. Nje na Zemlji danas ima isto onoliko koliko je nje bilo i kada je sve tek pocinjalo. Kada se radjao svet i sticao oblik i osecaje koje mi poznajemo.

Hajde da se fokusiramo na vodu. Da pogledamo na nju iz raznih uglova.

Voda u Svetim spisima, to je mnogo više od proste fizicke supstance. To je svojevrstan pojam. Taj pojam je na određeni način vezan sa idejom života. U celom svetu nema ničeg mekšeg i podatnijeg od vode. Ali ona je istovremeno i čvrsta i jaka. Niko ne može da joj odoli, mada svako može da je pobedi.

„Podatna, a pobeđuje jačinom.
Meka, a pobeđuje čvrstinom.
I svi to znaju, ali niko se ne usuđuje da i sam tako postupa.”
– napisao je kineski filozof Lao Ce pre dve i po hiljade godina.

Znate, vodu su izučavali detaljno. Ja mislim na to da je svima poznato da voda ima neobična svojstva,fizicka i hemijska, u odnosu na sve druge tečnosti. Ali ni jedan naucnik ne može da objasni zašto se gustina vode na negativnoj temperaturi povecava, a na pozitivnoj smanjuje. Sve materije se pri hladjenju skupljaju, a voda obrnuto, širi se. Tu jedinstvenu osobinu, ljudi su naucili da koriste još u davnoj prošlosti.

Severni narodi su dobijali kamen za gradnju, zalivajući ga vodom pred zamrzavanje i pretvarajuci ga u gradivni materijal. Na jugu, drevni narodi su koristili porozne pukotine i zalivali ih vodom, rasprskavajući tako materijal i odvaljujući kamenje. Mnogo kasnije, naučnici su utvrdili da voda koja se nalazi u tim porama i kapilarima, stvara ogroman pritisak. U zrnu na primer, u momentu klijanja, taj pritisak može dostici 400 atmosfera. Eto zašto klica sa lakocom probija asfalt.

Voda, to je mali molekul, koji ima krajnje specificna svojstva. I nema drugih molekula koji imaju takve anomalije. Ako ne bi postojala bilo koja od tih anomalija, ne bi bilo ni života na planeti. Svaka osobina vode je jedinstvena.

Do dan danas, nauka nema odgovor zašto se samo voda, jedinstvena materija na planeti može nalaziti u tri oblika: tecnom, cvrstom i gasovitom. Zašto od svih tecnosti koje postoje, baš voda ima najvece površinsko naprezanje? Zašto je baš ona najmocniji rastvarac na Zemlji? I na koji nacin ona može da se penje po najvišem drvecu, savladjujuci pritiske od više desetina atmosfera?

Mi smo u današnje vreme napravili ogroman korak: Mi smo shvatili da o vodi, prakticno, ništa ne znamo! To je ogroman korak, jer kad on nastupi, dolazi do želje da se sazna.

Jugoistocna Azija, 1956. godina. Zatvorena za javnost laboratorija vojnog instituta za istraživanje i izradu sredstava masovnog uništenja. Tu vec više godina rade na istraživanju najjaceg bakteriološkog oružja nove generacije. Svojstvo, koje po mišljenju naucnika to oružje mora da ima, razmatra se na jednom od tajnih savetovanja.

Neočekivano, ono se prekida. Sve učesnike savetovanja voze u bolnicu sa simptomima jakog trovanja hranom. Počinje odmah istraživanje koje brzo dospeva u ćorsokak. Osim vode koja je bila na stolu, naucnici ništa nisu koristili. Proverili su vodu. Nije bilo nikakvih štetnih primesa. Hemijski sastav je bio H2O. U izveštaju su tako i napisali: Uzrok trovanja je obicna voda.

Posle 20 godina je izneta fantastična hipoteza, hipoteza kojom se moglo objasniti nepredvidivo ponašanje vode: Voda ima pamćenje!

Rezultati eksperimenata koji su provedeni u mnogim zemljama su pokazali: Voda upija i pamti svaki uticaj. Ona pamti sve što se dešava oko nje. Vode ima svuda, u dodiru je sa svim materijama i može da sazna sva njihova svojstva i to sačuva u svojoj memoriji.

Da li su to znali naši naši preci koji su vodu pretvarali u lekovitu i koristili je za lečenje, koristeći za to posude od srebra?

Danas je to najbolji antibiotik koji možemo proizvesti. Toliko je dobar da u Avganistanu i Iraku, Američka vojska koristi Srebrnu vodu. Jedan atom na sto miliona da se unište svi mikrobi u rani. Predsednik Amerike koristi ovu vodu za dezinfekciju ruku. I ja sam sebi postavio pitanje: Kako može postojati takva voda?

Prihvatajući neku informaciju, voda stiče nova svojstva. Pri tome, njen hemijski sastav ostaje isti. Ono što je bilo ranije uverenje je, da je jedino važan hemijski sastav vode. A po novim saznanjima ispada da je sve to glupost.

Struktura vode je mnogo važnija nego njen hemijski sastav. Struktura vode – to je ono kako su organizovani njeni molekuli.

Mi vidimo kako se molekuli vode objedinjuju u grupe. Te grupe se nazivaju – klastri. Naučnici pretpostavljaju da su baš klastri – ćelije za pamćenje, pomoću kojih voda, kao na magnetofonsku traku zapisuje sve što vidi, čuje i oseća. Ljudi i ne razmišljaju da se, kad upale svetlo, voda menja. To dolazi kao posledica tehničkog uticaja, od električnog polja, na primer, voda može da se promeni. Voda, naravno, ostaje voda. Ali njena nervna struktura reaguje na bilo koji nadražaj.

Savremeni uređaji su uspeli da utvrde da se u svakoj ćeliji kojom voda pamti, nalazi 440 000 informacionih “vlakana”, od kojih svako odgovara za svoj vid uzajamnog dejstva sa okolinom. Ako se analizira klaster po njegovim molekulima, onda je njegov životni vek mali, ali ako se govori o njemu kao o strukturi koju molekuli mogu napuštati i u koju se molekuli mogu uključivati, klaster može efektivno da postoji u toku dugog vremena.

Upravo čvrstina strukture klastera je potvrdila hipotezu o sposobnosti vode da prima i pamti informaciju. Moguće da je voda jedinstveni, neprocenjivi, posebnog roda kompjuter. Kompjuterska memorija posebnog roda. Memorija za informacije.

Mi moramo da znamo kako je to organizovano. To je kao azbuka, ako vam dam azbuku, a vi ne znate reči, vi ne znate slova, vi ne znate rečenice. Ta molekularna struktura, to je upravo azbuka vode. I vi možete da sastavite rečenicu vode i vi možete da izmenite tu rečenicu.

U zimu 1881 godine, brod Lara je išao na liniji Liverpul – San Francisko. Trećeg dana putovanja, na brodu je poceo požar. Medju onima koji su napustili brod, bio je kapetan Nel Keri. Pretrpevši brodolom, počeli su da osecaju žedj koja je rasla svakim časom. Onda, kad su posle tri nedelje mučnog skitanja po moru stigli do obale, kapetan – onaj čijim se izveštajima veruje, ovako je opisao ono što ih je spaslo:

“Mi smo maštali o slatkoj vodi. Mi smo poceli da uobražavamo da se morska voda u našoj posudi preobražava u zelenkastu slatku. Ja sam skupio svu snagu da je probam. Kad sam je probao, ona je bila slatka.“

Poznata je priča u kojoj je Isus Hristos pretvorio vodu u vino. On nije u nju dodavao nikakav šecer ili laktozu, a on sam je pridavao vodi sasvim posebna svojstva.

Mi smo proveli mnogo eksperimenata o obrascima delovanja na vodu najrazličitijim faktorima: magnetnim poljima, elektricnim poljima, obicnim predmetima, ljudskim prisustvom, ljudskim emocijama. Utvrdili smo da emocije, pozitivne i negativne, imaju najjači uticaj.

U laboratoriji profesora Korotkova su provedeni mnogobrojni eksperimenti o uticaju ljudskih emocija na vodu. Skupina ljudi je prema vodi u posudi pred njima izlivala najpozitivnije emocije: ljubavi, nežnosti, brige. Onda su posudu menjali. A ljudi su ponovo prema vodi izlivali emocije, ali drugacije: osecaj straha, agresije, mržnje.
Posle toga su uradili merenja obrazaca: promene vode i njene orijentacije. Utvrdili smo da ljubav povecava usmerenost vode i stabilizuje tu vodu, a agresija je resko smanjuje. Tada sam ja shvatio da voda ima pamcenje, i rešio sam da to pokažem ljudima.

U laboratoriji doktora Emota, istražuju se obrasci vode koji se podvrgavaju razlicitim vidovima uticaja
vode se fiksiraju pomocu njenog naglog zamrzavanja uz pomoc kriogenog zamrzivaca.

Savremene tehnologije omogućuju veštačko struktuiranje vode. U laboratorijskim uslovima pri klijanju semenja uz korišcenje takve vode, klice soje su imale fotonsko zračenje 6 puta jače nego pri korišćenju obične vode. U praksi na zemljištu koje se poliva struktuiranom vodom, skraćuje se vreme sazrevanja povrća, i nekoliko puta se povećava količina korisnih mikroelemenata i biljnih belančevina.

Ako se pogleda na biljke, tretirane biljke su duže, pravije i jače, a netretirane niske, tanke i slabe. Ako pogledamo danas, iz tog tretiranog semenja je već sve sazrelo, a iz netretiranog nije. Mora se reći da primena struktuirane vode na voće i povrće zaista ima efekat. Interesantno je da je pri zalivanju, takve vode potrebno 20% manje nego obične.

Ni u zemlju ni u vodu nisu dodati nikakvi dodaci. Hemijski sastav vode je ostao isti. Bila je izmenjena samo njena struktura. Danas naucnici mogu da odgovore samo na pitanje kako se to dešava, a na pitanje zašto, nauka nema odgovor.

Čovek se, u zavisnosti od uzrasta, 79% sastoji od vode. Za održanje normalne životne funkcije, coveku svakodnevno treba 2,5l vode, još se pola litra usvaja kroz kožu pri tuširanju ili kupanju.

Da bi dospela u naše domove, voda prolazi dug i težak put. Ranije su znali da se naselja mogu graditi samo tamo gde postoji prirodni izvor vode. Danas nema nikakvu ulogu ima li tu vode ili ne. Zato što mi danas dovodimo vodu hiljadama kilometara uz pomoć visokog pritiska. U prirodi, reke i potoci uvek teku po planu koji diktira teren, meko se gibajuci.

A u cevima, voda mnogo puta skrece pod pravim uglom. Sa svakim takvim skretanjem, njena prirodna struktura se sve više i više narušava. Sve kristalne strukture vode iz vodovoda su deformisane. Može različito da izgleda, i tu vi necete videti nikakvu simetriju.

U sistemu gradskog grejanja, voda je nevitalizovana. Ona je trula. Ona uzima od ljudi, od biljaka, od životinja koje žive u toj kuci energiju. Ona krade energiju. Poznato je da u mnogim velikim gradovima voda iz vodovoda kruži u zatvorenom ciklusu. Posle čišćenja jakim hemijskim sredstvima, prolazeći kroz moćne filtere, ona ponovo dospeva u naše domove, sačuvavši sećanje o jakim hemikalijama i nasilju kojem je bila podvrgnuta.

Ali još je jače informaciono zagađenje koje je ona skupila protičući kroz mnogobrojne kilometre cevi i hiljade i hiljade domova. Mi duhovno zagađujemo vodu i to je poprimilo ogromne razmere. Zašto?

Svu zavist, zlobu, stres, uzima na sebe voda. Ona je praktično mrtva kad dospeva u naš organizam. Naša Zemlja je gigantski sud s vodom u kojoj su nikle sve forme života. I sva živa bića su, u suštini, takodje posude sa vodom.

Savremene tehnologije nam omogućuju da dopremo daleko u kosmos trudeci se da nađemo život na drugim planetama, mi u prvom redu tražimo tamo vodu. Vi odlično znate da je na Zemlji život nemoguć bez vode.

Mi smo 100% ubeđeni da su se prvi živi organizmi pojavili u vodi. Kroz kratko vreme, oni su se razvili u tom stepenu da su mogli da opstanu i van vode. Ja uopšte ne mislim da je to slučajnost.

Uopšte nije slučajno da se u prvim redovima Biblije pominje voda. Tamo gde se govori o stvaranju sveta, života, čoveka, u prvom redu, reč ide o vodi. Kao što se u komadu gline nalaze sve još nestvorene skulpture, tako su se u vodi nalazili obrasci svih još nestvorenih živih organizama.

Upravo voda je ostvarila zamisao Tvorca.

Za početak svakog procesa, neophodan je impuls. Drevni mudraci su smatrali da je impuls za pojavu života bila Pra-Božanska iskra. To je ona u vodi zapisala redosled daljeg razvoja, gde sve živo, od najprostijih bakterija do najsloženijih bića, dostiže svoje savršenstvo. Najverovatnije nauka nikada neće spoznati proces stvaranja: šta, sa čim, u kakvoj proporciji, ali u Kuranu se govori da je voda u tome imala udeo, po volji Boga. Ja mislim da naučnici treba više pažnje da posvete tome kakvo uzajamno dejstvo voda ima sa molekulima.

Na molekularnom nivou ona stvara spiralnu strukturu DNK. Da nije vode, ne bi bilo nikakve spirale. Ona stvara strukturu proteina. Bez vode, ta struktura ne bi funkcionisala. Samo u vodi, pocinje život svaka porodica, svaki embrion. Voda učestvuje i u njegovom razvoju i u njegovom očuvanju. Upravo voda unaokolo, ličeći na univerzalni kompjuter, otvara bilo koji biološki program. Ali, u tom slučaju, i da promeni taj program, može samo voda. Dešava se nešto o čemu su pričali: Vidi ovo je novo! a to je već bilo u vekovima pre nas.

Mi smo spolja delovali na vodu veoma slabim impulsnim magnetnim poljima. To su polja koja su desetinama hiljada puta slabija od magnetnog polja Zemlje. Odnosno, ona su zanemarljiva sa tačke gledišta savremene nauke.

Tako obradjenu vodu su sipali u akvarijum sa ribama. Uskoro su se pojavili neobični mladunci. Sve nove ribice su ličile jedna na drugu, kao blizanci, ali su se kardinalno razlikovale od svojih srodnika. Pojavile su se promene na stomaku i pojavile su se pege u boji, čega nikada ranije kod tih riba nije bilo. To su takozvane fenotipske promene.

I veoma je važno, što se te promene ne pojavljuju kod nekih predstavnika tretiranih riba, već kod svih odjednom. Kao rezultat eksperimenta, nije se samo promenio spoljašnji izgled riba, vec i njihovo ponašanje. Oni su poceli isto da reaguju na spoljne nadražaje, kao da se kod svih pojavio kolektivni razum.

To je veoma ozbiljna oblast i potpuno neproučena i to je isplivalo na površinu. Shvatili smo da se može promeniti i izgled i ponašanje delovanjem samo na vodu. To ima ozbiljan znacaj. Ako tretirana voda tako silno utiče na promene, znaci da je do potpune proučenosti ne treba puštati na ljude.

1932. godine, svet obilazi senzacija. Americki fizicari Gari Djuri i Albert Ozborn otkrivaju da osim obične vode, u prirodi postoji još i teška voda ( deuterijum), D2O. Upravo je deuterijum poslužio za stva ranje najrazornije bombe – hidrogenske bombe. Danas je svakom poznato do čega dovode radioaktivna zračenja, ali pokazalo se da postoje i još gore posledice.

Mnogo strašnija je promena strukture vode na ogromnim teritorijama, koje hiljadama kilometara prevazilaze oblast nuklearnog poligona. Pri tom nema značaja gde se eksplozija dešava: u vazduhu, u vodi ili pod vodom. Promene u vodi su kolosalne. Da vam pamet stane! A životinje piju vodu i covek pije vodu i tako dalje, i dešavaju se strašne promene. Kad dodje do eksplozije, javljaju se talasi koje zemlja relativno brzo kompenzuje, ali voda, ona se može pomerati još 30 dana!

Stvara se novi patološki poredak.

Primećeno je da se posle atomskih eksplozija jako povećava broj samoubistava. I to 2,5 do 3 puta. Lekari to nisu mogli da objasne. A nama je to bilo potpuno jasno. Mi smo 85% voda, dolazi do konflikta u organizmu, do narušavanja strukture vode u bioplazmi mozga, i čovek gubi ono najvažnije, gubi svoj stimulans za život.

Po starim legendama, heroj se uvek upućivao za mrtvom vodom, tamo odakle nema povratka. Jedinstveno more u kome nema nikakvog života, prema legendi se pojavilo, na mestu razrušenih gradova Sodome i Gomore – Mrtvo More.

Mrtva voda uopšte ne postoji. Ona daje život. To je pocetak života uvek. Ona može biti više ili manje pravilno iskorišcena, ali ona je uvek pozitivna.

Kako se covek obraća vodi? Ako se on njoj obraća lepo, sa pozitivnim mislima, blagosilja je, govori joj – hvala, kvalitet vode će rasti i voda će pozitivno delovati na čoveka i njegovo telo.

Prema hronikama, 1472 godine, opat Karl Gastinsis, je zbog sukoba sa nekom uvaženom gospodjom bio osuđen od inkvizitora. U tamnici su opatu davali po komad gleba i posudu zelenkaste vode za umivanje. Posle 40 dana, tamničar je primetio da, ne samo da opat nije smršao, vec je izgledalo da je dobio zdravlje i snagu. To je samo ubedilo inkvizitore da je povezan sa nečistom silom. Pod žestokim pritiscima i ispitivanjima, ispostavilo se da je opat Karl, nad vodom za umivanje čitao molitve, zahvaljujući se Bogu što mu je i to dao. Posle molitve, voda je postajala meka, svežeg ukusa i prozračna.

Mi imamo dva uzorka sa naftnom emulzijom, nusproduktom nafte, jedinjenjem nafte i vode koje se u tom stanju održava godinama. Na opitni obrazac se stavlja izlučivač talasa. On će tu biti 7 dana. Pobuđivace molekule vode da smanje kontak s molekulima nafte. Upoređujemo kontrolni i ispitivani uzorak kroz 4 dana. Voda se već odvojila od nafte. Na granici koja razdvaja vodu i naftu je krater. To znaci da proces delenja još traje. Polja koja mi koristimo za delovanje na vodu, su suprotstavljena elektromagnetnim poljima srca. 7-mi dan, eksperiment je završen. Voda se potpuno odvojila od nafte.

Po oceni eksperata, naftne kompanije sad imaju oko jednu milijardu tona naftne emulzije. Ona nije zgodna za industiju i oni je se oslobađaju izlivajući je direktno na zemlju. Tada se na tim mestima obrazuju čudovišna, zastrašujuca jezera.

Trorajma – sa jezika venecuelanskih indijanaca Piemon se prevodi kao – Majka svih voda. Tamo se u januaru 2005. godine uputila grupa ruskih biofizičara, za jedinstvenim uzorkom vode, koja po tvrđenju naučnika, nikada nije bila u neposrednom kontaktu sa čovekom. Takva voda postoji samo na jednom mestu na Zemlji – u Venecueli.

Po jednoj od hipoteza, u paleozoitskoj eri, na južnoj polulopti je postojao kontinent pod nazivom Gondvana. Moćni gigantski procesi koji su se odvijali u Zemljinoj kori pre 3,5 miliona godina, razbili su ga na nekoliko delova. Tako su se obrazovale ploče i kamenita brda koje su indijanci nazvali Tapui, odnosno stubovi. Trorajma je najveci od njih.

To je toliko zabaceno mesto, i tako je teško tamo doći. Tri dana puta po savani, pa onda po džungli, pa penjanje na stenu od 800 metara, to sve zahteva odredjeni entuzijazam. Zbog toga je moguće reći da mi tamo imamo vodu u njenom jedinstvenom, delujućem obliku.

Nad Trorajmom stalno visi veliki oblak. Predveče se pojavljuje lagani dim. Kada se iza brda pojavi Mesec, magla pocinje da svetli svetlo plavom bojom i pri tom svetlu se vidi kako male čestice vlage vise u nepokretnom vazduhu. Maleni nalet vetra i te čestice se sjedinjuju u kapljice. Tako se rađa kiša, koja se kao beskonačni vodopad ustremljuje ka zemlji.

Danas je 30. januar 2005. godine, ovo je primerak vode broj 16. Upakovaćemo je tako da će ta voda nekoliko dana cuvati energiju i vazduh tog mesta sa Trorajne. Onda cemo otići u Sankt-Peterburg i tamo na miru u laboratoriji uraditi neke analize. Tada ćemo moći da kažemo neke zaključke.

U laboratoriji profesora Korotkova je napravljen pribor koji omogućuje da se odredi energija vode. Njegov rad je zasnovan na efektu Kirlijana. Sve što se stavi u jako elektromagnetno polje, pocinje da ispušta svetlost. Što jaču energiju poseduje objekat, jača je ta svetlost.

Vodu iz Venecuele su uporedili sa običnom pitkom vodom. Ta voda, ne da je aktivnija dva puta, ona je aktivnija 40 hiljada puta! U stvari, principijelno govoreci, to su dve sasvim različite supstance. I to je voda koja odmah aktivira organizam. Aktivira sve sisteme. Zato ljudi koji tamo blizu žive, su savršeno srećni i uopšte ne žele da idu u civilizaciju.

U poznu jesen 1632. godine, iz sela Eningem, siromašni covek imena Gens, potpuno siroče koji nije znao ni ko su mu roditelji, ni odakle je, uputio se u južnu Italiju da traži bolji život. Put ga je vodio kroz grad Valzgud na Rajni u Konstantskoj eparhiji. Odjednom je Gensa obuzeo osećaj da to mesto ima neposrednu vezu sa njim. Nešto ga je samo dovelo do mesta gde je bila šumica. Ušavši u nju, Gens je pogledao ispred sebe. Neposredno pred njim je bio izvor. On mu se približio, sagao se, pio vode. Kasnije je svojim unucima pricao kako mu je voda vratila pamćenje. I on se setio tog mesta i oca i majke i kuće u kojoj se rodio.

Savremena nauka je utvrdila, da je vodena struktura coveka indentična sa strukturom vode tog mesta gde se on rodio. Zbog toga se naša unutrašnja veza sa mestom rođenja čuva celog života. Dakle, shvatanje domovine nema samo onaj uzvišeni poetski smisao, već i potpuno konkretni fizički sadržaj.

Voda nigde na svetu nije ista. Probijajući se na površinu kroz minerale, kroz planinski materijal, voda upija u sebe osobine zemljišta, informaciju o njegovim biološkim i energetskim osobinama.

Mi smo ovde proveravali vodu koja se smatra odličnom, koja se prodaje u bocama, i za koju je proizvođač stavio da je to možda najbolja voda na svetu. Ali ona je nikakva, mrtva. Ona je zaista čista, dobra, nema nikakvih teških minerala, ali ona je mrtva. U njoj nema energije i nema života.

Čovek najverovatnije neće osetiti nikakvu razliku izmedju čiste prirodne i industrijski prečiđćene vode. A svaka životinja će izabrati vodu iz izvora, jer je ona napunjena prirodnim energijama.

Nedavno je otkriveno još jedno jedinstveno svojstvo prirodne vode. Ispostavilo se da je takva voda sposobna da gori. Kad prirodna voda gori, onda gori ona sama, i ona gori zato što je na poseban nacin strukturisana.

Prirodno gorenje vode, na naučnom jeziku je proces oksidacije uz izlučivanje toplote i svetlosti. Voda gori na temperaturi okoline, a svetlost koja se izlučuje detektuje se pomoću osetljivog pribora. Stalno se aktivira kiseonik i stalno vidimo svetlost koja se luči. Gorenje vode je malo sporiji proces, jer ako bi on bio brz, ona bi sva izgorela. Sva voda na Zemlji.

3. juna 1940. godine, u Sovjetski konzulat u Nemačkoj je dostavljen dopis, čiji autor je tražio da se odmah uspostavi kontakt sa njim. “Ako to ne bude urađeno, moj rad kod Hidriha gubi svaki smisao“- pisao je agent Vil Vilijemon, poznat kao Brajdenbah.

On je žurio da izvesti o tajnim istraživanjima o stvaranju sintetičkog benzina iz uglja uz pomoc vode. Još 1913. godine, imperator Vilhem poručio je jednom od najvećih hemičara, Francu Fišeru, da obezbedi Nemačku tečnim gorivom. Nedostatak sopstvene nafte, mogao je ugroziti Nemačku u budućem ratu.

1941. godine, nemačkim naučnicima je uspelo da dobiju tečno gorivo hidriranjem uglja. Istovremeno, to je bilo 10-12 puta skuplje od nafte, a njegov kvalitet je jako snižavao tehničke karakteristike bojeve tehnike. Posle rata, odustalo se od tih pokušaja kao neefikasnih.

Poslednjih 15 godina, nad tim istraživanjem radi istraživač Džan Gohua. On je prodemonstrirao proces pravljenja emulgiranog dizel goriva. Ima dva značajna efekta: jedan je povećanje energije, a drugi je smanjenje izduvnih gasova. Ovo je gorivo-nafta i uzeto je iz auta, drugo je strukturirana voda. U procentima to je 79% goriva, 20% vode i 1% emulgatora. Džan nam demonstrira da se u gorivo zaista dodaje voda.

“Sad ću dodati 1% emulgatora. Momentalno ce se obrazovati emulgirani rastor, koji podseća na mleko. Emulgirano gorivo sipam u auto i koristim za njegovo kretanje. Posle merenja, snaga se povećala za 5%, ušteda goriva je veća od 20%. Naša vlada tome pridaje ozbiljan znacaj.“

Ja čak mislim da se ni svi hemičari ne sećaju toga. Ako iz benzina udaljite vodu, u benzinu uvek ima vode, takav benzin uopšte neće goreti. To je bilo poznato još u 19 veku. Za svako gorenje, bilo čega, potrebna je neka količina vode.

Persijanci imaju legendu. Jedan mudrac je predskazao da ce doći vreme kada ce sva voda, osim one koja bude sakupljena, nestati. Umesto nje će se pojaviti druga voda, ali svak ko je bude pio, poludeće.

Samo je jedan covek ozbiljno shvatio proročanstvo i počeo da skuplja rezerve vode. I došao je predskazani dan. Presušili su svi izvori. A onaj ko je poslušao mudraca, pio je vodu iz svojih rezervi. A onda su se svi rezervoari napunili vodom, i ljudi su žedno pili tu vodu i svi su poludeli. A onaj koji je poslušao mudraca, pio je samo vodu iz svojih rezervi i sačuvao pamet.

Ostao je on jedini pametan među ludima i ludi su ga proglasili – ludim. I on je izlio svoje rezerve vode na zemlju i pio tu novu vodu. Tako se i on lišio razuma. A ludaci su zakljucili da je on stekao razum.

Osnovni deo mozga, to je voda. Voda i to što su njeni molekuli tako lako pokretljivi, je deo nasleđa u mozgu. Voda je u određenoj meri uključena u stvaranje obrazaca informacija u mozgu. Ako pogledamo organe: srce, pluca, mišiće ili mozak, sve ono što ćete vi videti je, odraz vode u tim organima. Sve što vi vidite, to je voda. Vaša glava je puna vode. I mi ništa tako osobito nemamo, osim vode.

Hajde da zamislimo: neka je ovo covek, a ovo je voda. U toj vodi je mnogo različitih tipova informacija. Ako uvedemo ovu vodu u telo čoveka, njegovo telo će usvojiti tu informaciju i to može da promeni stanje čoveka. Pogledajmo kako strukturirana voda deluje na krv čoveka.

Lekar uzima od pacijenta krv iz prsta, i po toj kapljici, uz pomoc mikroskopa, mi možemo da vidimo stanje organizma coveka. Ova crvena krvna zrnca su se slepila u gomilu jer su izgubila svoj električni potencijal. Ona su se slepila kao novčići i to je odredjena vrsta informacije. U ovom delu se nalazi već veliko srastanje. To srastanje je vezano sa bolesti srca i pluca. Lekarka predlaže pacijentkinji da popije mnogostruktuiranu vodu. Posle 12 minuta, lekar ponovo uzima krv od pacijenta i istražuje je.

Možete videti da su celije oživele i postale pokretljive. One su obnovile svoj električni potencijal i počele da se odvajaju jedna od druge. To im sad dozvoljava da prenose kiseonik. Mi možemo ovde da vidimo da se unutar ove ćelije stvara novo jedro. Ja mislim da je ovo prosto fantastično, da voda, prosta pijaća voda, može to da uradi.

Tradicionalna istočna medicina se vec mnogo vekova bazira na vibracijama. Zvuk vodnih tokova u organizmu – taj zvuk je puls. Smatra se da on može biti jak, slab, hladan ili vreo. Uz pomoć toga, iskusni lekar provodi svoje energetsko skeniranje organizma, postavlja dijagnozu i predlaže lečenje. Mi ne lečimo vodom, zato što čovek, njegovo telo, i jeste voda. Mi prosto čitamo mantre, da bi ispravili lošu vodu unutra u telu.

Kakav je mehanizam tog delovanja, nepoznato je.

U svim religijama, hrišcanstvu, judaizmu, islamu, običaj je da se pre obeda čita molitva, ili da se osvećuje jelo u vreme velikih religioznih praznika. Da li mi razmišljamo zbog cega je to? I odakle u takvim konfesijama koje nemaju veze jedna s drugom, mišljenje da je pravilno da se tako postupa? Kako su naši preci došli do toga da im bude očigledno ono što se nauka tek sad trudi da razume?

Ispostavlja se da je frekvencija molitvi svih konfesija, na svim jezicima, iznosi 8 herca. A to odgovara elektromagnetnoj frekvenciji Zemlje. Zato molitva, formira u vodi, koja ulazi u sastav apsolutno svih proizvoda, harmoničnu strukturu. I mi sad imamo predstavu kako se to dešava na račun struktuiranja pojedinih klastara, pojedinih molekula. I zato je savet, da sedate za sto samo sa veoma dobrim raspoloženjem, i ni u kom slučaju ne sedajte za sto sa agresivnim, ljutim ljudima. Jer to će imati direktan negativan uticaj na naše zdravlje.

1995. godine, doktor Emoto Masaro je prvi put uspeo da snimi muzičko pamćenje vode. Postavili su je da sluša muziku, posle čega su je brzo zamrzli i pod mikroskopom videli kristale koje je obrazovala voda.

Teški rok. Takva voda dovodi do emocionalno veoma negativnih rezultata. Ja ne znam za slučaj da je ikada na kraju koncerta klasične muzike došlo do proizvođenja takvih negativnih emocija.

Eksperimenti pokazuju, da agresija dovodi do nagle promene memorije vode. Takva voda može da proizvede agresivan nastup i kod veselih i spokojnih ljudi. Zlo, kao uzajamno dejstvo, iako je to neobično, deluje lakše i jednostavnije. Na izgled, to je povezano sa posebnom osetljivošcu čoveka, koji negativne stvari uvek prima jače.

Doktor Emoto je uradio još jedan eksperiment. Stavio je u tri staklene posude pirinač. Nalio je preko toga vodu i svaki dan u toku tri meseca je govorio: jednoj posudi – hvala, drugoj – ti si budala, a na treću nije obracao pažnju.
Kroz mesec dana, pirinač kome je govorio – hvala, počeo je da bubri, ispuštajuci jak, prijatan miris. Pirinač u drugoj tegli je pocrneo. A pirinač u tegli na koju nije obracao pažnju je počeo da truli. Doktor Emoto smatra da ovaj eksperiment daje veoma važnu lekciju.

Posebno o odnosu prema deci. O njima se mora brinuti, posvecivati im se pažnja, razgovarati sa njima. Najvecu štetu im nanosi ravnodušnost. \NJa dolazim do fantasticnih hipoteza. One se uvek oslanjaju na praksi. Ravnodušnost, mržnja, gnev, ljutnja, negativno deluju ne samo na drugog coveka, one imaju povratno dejstvo. Na duhovnom planu, na nivou misli, onaj ko ispušta negativne misli, zagadjuje svoju sopstvenu vodu, a u sastavu organizma je ima 75%. On je negativno orijentiše.

U mnogim laboratorijama sveta, više puta je provodjen eksperiment koji je uvek davao iste rezultate. Vodu iz jedne posude su podelili u dve. Na jednu od njih je vršen uticaj koji je menjao strukturu i svojstva te vode. Voda iz druge posude je kroz neko vreme dobijala tu istu strukturu i ta ista svojstva.
Voda ima fotografsko pamćenje.

Vi takodje možete da stvorite njeno pamćenje uz pomoć tananih energija. Čak i na daljini od 10 hiljada kilometara.

Znači li to da se među ljudima, koji su po svojoj suštini vodene strukture, postoji daljinska veza? Da bi potvrdili ili opovrgli hipotezu o daljinskoj vezi među ljudima, u februaru 2005 godine, profesor Vjaceslav Zvonjikov je sa grupom svojih kolega uradio eksperiment. Dva čoveka su udaljena jedan od drugog 15 hiljada kilometara. Jedan je u Moskvi, a drugi na severu Južne Amerike blizu grada Sveta Jelena.

Pred nama je virtuelni mozak učesnika eksperimenta. 15 minuta pre početka eksperimenta nema nikakvih vidljivih uzajamnih veza. Vidi se sve: najmanje promene poze, puls, disanje, zapisuje se kardiogram i encefalogram. Odjednom su se na instrumentima pojavile promene. Dva čoveka, koji su razdvojeni velikim rastojanjem, na neki nacin su došli na iste talase.

Instrumenti su zabeležili sinhronizaciju odvojenih delova mozga, disanja, pulsa. Na koji nacin se to dešava, mi nemamo nikakav odgovor. Postoji hipoteza da u tome učestvuje tečnost u organizmu. Na mnogo eksepiremanata smo utvrdili da tečnost ispunjava funkciju informacionog kontakta.

Svakodnevni postupci su veoma važni. To što covek radi, ne utiče samo na njega. To utiče i na druge ljude i na celu Vasionu. Mi smo izučavali vodu u vreme pomračenja Sunca. I pokazalo se, da tkivna struktura vode, kada se predviđa pomračenje Sunca, nedelju dana ranije, još nema pomračenja, ono je još daleko, a ona počinje o tome da daje saopštenje.

Sistemom prenošenja informacija vlada neki jedinstveni, savršeni organizam. I svi njegovi delovi, u tom smislu i mi, i naša Zemlja, neraskidivo smo međusobno povezani kolosalnim informacionim tokom. I u mehanizmu razmene informacija, ključnu ulogu na našoj planeti, ima voda. Praktično, ona je instrument, preko koga se upravlja celom prirodom. Kineske hronike govore o Daoskom mudracu Cang Cunu, za koga je poznato da se sa njim više puta sreo i dugo razgovarao Džingis Kan.

Jednom kada je zemlja stradala od nepoznate epidemije, vladar Pekinga je zamolio mudraca da zaštiti ljude. Mudrac se pomolio i bolest je ustuknula. Kao odgovor na mnogobrojne izlive zahvalnosti, mudrac je odgovorio:

Nije stvar u molitvi. Jedino što je potrebno, to je – VERA!

Upravo, mnogi smatraju da misli ili namere, mi koristimo reč namere, mogu biti zapamćene u vodi. To je samo mogućnost. Na primer, pri molitvama, kada se vi obracate Bogu, da li njih pamti voda?

Postoje izuzetne reči u Svetom Pismu: Ne postoji ništa nemoguće za onog ko veruje. Ako imaš veru kao zrno graška i kažeš planini – pomeri se, planina ce se pomeriti sa mesta.

Naravno, to sa planinom je metafora. Ali ona nam pomaže da shvatimo snagu vere. U svim svetim knjigama na svetu, postoje price o ljudima, koji su snagom svoje vere, snagom svojih dubokih duhovnih shvatanja, bili u stanju da stvaraju čuda. Kao što predanje govori, Jevreji su zahvalili Mojsiju, što zahvaljujući njegovoj očajničkoj veri, Gospod nije ostavio na cedilu svoj narod.
Mi imamo potpuno sigurne dokaze da molitva utiče na ozdravljenje bolesnih. Čak do onih fantasticnih ozdravljenja, kada se kod coveka kod koga je počela gangrena, ona odjednom zaustavlja. Ako svetom vodom polijete životinje ili biljke koje venu, one će se obnoviti. To su sad cinjenice. Iako nijedan fiziko-hemicar ili ko drugi to ne može da razume.

18. januar, uoči pravoslavnog praznika krštenja. Vodom iz obicnog vodovoda su napunjene dve posude. Iz godine u godinu, 19. januara, vernici, pa i oni koji ne veruju, žure u hram, da bi posle službe uzeli krštenu vodu. Smatra se da ona ima neobicna svojstva.

Da bi to dokazali ili opovrgli, uzorci su odmah posle službe dostavljeni u laboratoriju. Ovde je voda naglo zamrznuta u kriogenom zamrzivaču, a onda fotografisana pod mikroskopom. Kristali neosvećene vode iz česme su izgledali kao haotično razmrljana fleka. A voda koja je osvećena u hramu, imala je pravilnu strukturu i izgledala kao šestokraka zvezda.

Poznato je da sveta voda poseduje izuzetno stabilnu strukturu. Ona je sposobna da predaje svoja svojstva. Ako se svega 10 grama takve vode sipa u 60 litara obicne, sva ta voda ce steci osobine svete vode.

Možda će nekad naučnici uspeti da nam kažu šta je to molitva. Možda ce nekad moći da kažu šta se dešava pod uticajem božanske blagodeti. S moje tačke gledišta, to što je radio Isus, to je bio informacioni uticaj na vodu. On je uticao svojom duhovnošcu. On je uticao uz pomoc viših duhovnih sila.

Da se voda može izmeniti tako da stekne željene karakteristike, danas je potpuno jasno. Uticaj bi moglo da proizvede zracenje, a mogla bi i fina energija. I mi se veoma bavimo time, kako takvu energiju može da prepozna materija.

Danas su ljudi ubeđeni da vremenske prilike na našoj planeti odredjuju cikloni i anticikloni. Svakodnevne prognoze sinoptičara, mi prihvatamo kao normalno. A ustvari, sve vreme mi čekamo da vidimo kako će se ponašati voda. Isparavajuci i preobracajuci se u čudne i nevremenske oblake, ona stvara arhitekturu neba. Stvara neverovatne boje na nebu i duge. I sve to, zato što svetlost deluje na vlagu koja se nalazi u atmosferi. Oblaci tu vlagu prenose na ogromna rastojanja i prosipaju kao kišu.

Kiša, grad, sneg i magla, vetar i bura, bure i uragani, svi ti složeni procesi zavise od njenog raspoloženja. Mi se trudimo da predvidimo kako ce se ona ponašati i na kom mestu na Zemlji će pokazati svoju milost ili obrušiti svoj gnev. Sve što mi možemo, to je da pratimo procese iz kosmosa. Ali, samo da pratimo. A kako je samo primamljiva misao – potčiniti sebi vremenske prilike. Kako je to sladak mamac za ljudsku slavu.

Kod mnogih naroda su i dan danas sačuvani običaji i obredi uticanja na vemenske i atmosferske prilike. Ti rituali se predaju veoma pažljivo, sa pokolenja na pokoljenje, u neizmenjenom obliku. Ako smo mi u duši dovoljno ubedjeni, ako sam ja izabrao pravo vreme i pravo mesto, i pravilno pročitao mantre, i očistio srce, tada Gospodar Vode daje nama vodu. Slična dejstva, ne izazivaju kod nas preveliko poverenje i najčešće to prihvatamo uz smešak. Da li je moguće da samo čovek, ne ogromna savremena laboratorija koja ima najnoviju tehnologiju, vec samo čovek, prosto snagom svoje želje, može da utiče na prirodni mehanizam.

To je bila svadba pod otvorenim nebom. Nebo je bilo potpuno tmurno, počela je kiša. Pola sata pre ceremonije, kiša je baš lila, svi su stajali pod kišobranima. I tu smo nas četvoro: ja, mladoženjin otac i još dva moja učenika, odlučili da meditiramo i da se molimo da se popravi vreme. Posle minut, izmedju oblaka se pojavila svetlost i Sunce je počelo da sija, direktno iznad nas. Ne svuda, a samo iznad nas.

Leto 1991 godine. U Izraelu nije bilo kiše već dve godine. Voda u jedinom slatkovodnom jezeru Kinereta, spustila se 15 centimetara ispod kritične granice. I tada se 10 hiljada Izraelaca skupilo kod Zida plača, da izgovore molitvu za kišu. Trećeg dana, na Izrael je pala kiša. Mnogi su to objasnili kao slučajnu koincidenciju.

Vera u slučajnost, nema ni naučni ni religiozni karakter. S naučne tačke, uzima se u obzir naučni determinizam, a sa religioznog stanovišta, vrši se uticanje na rezultat.

Slučajnost – to je način pomoću koga se čovek trudi da skine sa sebe bilo kakvu odgovornost. Isto kao što nekad u planinama krik ptice može da izazove moćnu lavinu, a mahanje krila leptira da dovede do promene vremena na celom kontinentu, tako i čovek može da pokrene globalni proces snagom samo jedne svoje misli. I to nije preuveličavanje. U to ne sumnja nijedan naučnik kome je poznata teorija sistema.

Stvar je samo u tome, da treba pogoditi momenat, u kome će se sistem nalaziti u nestabilnom stanju. U fazi nestabilnosti je dovoljno kretanje samo misli, da sistem počne da se menja. Ja ne vidim uvek, kada moja greška, moj greh, počinje da mi se vraća u drugačijem obliku. Mada, u suštini, to je jedan proces. To što sam ja nepravilno uradio, ne vraća mi se kao kazna, već kao rezultat.

Pri svom obilju vode na planeti, na dostupnu, slatku vodu otpada tek oko 0,5% celokupne njene količine na Zemlji. I toku istorije čovečanstva, te količine su opstajale praktično bez promene. U isto vreme, broj ljudi je rastao. Nikad još na svetu nije bilo toliko ljudi koliko ih ima sad. 6,5 milijardi ljudi. I za sve bi bilo dovoljno slatke vode, da se ona ne podvrgava žestokom uništenju od strane ljudske civilizacije. Ne možemo ni zamisliti šta bi se desilo da vode nestane, da se prosto povuče u dubinu Zemlje.

Ko će vam dati vodu, ako je ona nedostupna duboko ispod vas? Danas više od milijardu ljudi nema pristup pitkoj vodi. Iz tog razloga, svake godine umire više od 5 miliona ljudi. Polovina od njih su deca. To je 10 puta više nego što godišnje strada u ratovima. Ako se taj problem ne bude rešavao, onda voda može u 21 veku postati uzrok medjunarodnih ratova. Već sad ona poprima status osnovnog resursa, koji počinje da figurira u političkim dijalozima medju zemljama i narodima.

Mi govorimo o naftnoj krizi, zato što se nafta može iscrpeti. Ali s mog stanovišta, mnogo je bitnije brinuti se o vodi, da nam se ne bi desila vodena kriza. Po podacima Ujedinjenih Nacija, svakodnevno se u okean izliva oko desetina miliona tona nafte. Na atlantskoj obali Amerike je pohranjeno 900 hiljada kontejnera s radioaktivnim otpadom sa 100 hiljada kirija. U Evropskom delu, sa 500 hiljada kirija. Zemlje koje imaju pristup moru, čuvaju u njima industrijski, gradjevinski i radioaktivni otpad. Taj otpad rastvara voda i menja se ne samo kvalitet vode, već i njena memorija. Okeani još imaju mogućnost za poništavanje te memorije, jer imaju veliki salinitet.

Da, efekat oporavka postoji, i o njemu nije dovoljno samo pričati, njega treba izučavati, jer na velike oporavke, memorija počinje da deluje jače nego na male i na to treba obratiti posebnu pažnju.

Ovo je veoma težak period našeg planetarnog postojanja. Mi smo već ugrozili sve zemlje. Mi smo izgubili 33% zelenila, polovinu planktona u okeanima. I iako nama izgleda da je to problem tamo negde, voda je svuda. Za poslednjih godinu dana, temperatura hladne, duboke vode Golfstrima se snizila za jedan stepen. Za poslednjih 9 godina brzina tanjenja lednika u Irskoj, je porasla 3 puta. Za poslednjih 30 godina, razorna rušiteljska sila uragana, povecala se 2 puta. Raste broj prirodnih kataklizmi.

Za deset godina, od 1973. do kraja 1982. godine, u svetu se desilo hiljadu i po katastrofa. Od 1983. do kraja 1992. godine, bilo ih je tri i po hiljade. Od 1993. do kraja 2002. godine, bilo ih je šest hiljada. U vreme cunamija u Jugoistocnoj Aziji, u decembru 2004. godine, poginulo je i nestalo bez traga – 226 hiljada ljudi. Bez krova je ostalo pola miliona ljudi. Poplave u Evropi u oktobru 2005. godine, su ostavile bez krova 200 hiljada ljudi. U vreme uragana Katarina u avgustu 2005. godine, poginulo je oko 1.300 ljudi, a milion ljudi je ostalo bez krova. Za poslednjih 30 godina, od posledica prirodnih katastrofa je poginulo skoro 4 miliona ljudi, a stradalo je na razne nacine, 4,5 milijarde.

Ako bi danas pitali običnog čoveka na ulici: Da li je kriv čovek, da li su krivi ljudski postupci za to što uragana na planeti ima sve više, što je njihova snaga sve više rušilacka? – ja mislim da će svaki drugi drugi odgovoriti:

Da! To je posledica ljudskih postupaka. Ja mislim da sve što se sad dešava u našem svetu, svi cunamiji, ili neobične vremenske prilike po celom svetu, terorizam, ili strah koji nas obuzima, sve te stvari su posledica bolesti ljudi. I u obrnutom smeru sve to deluje i to je takođe, ja mislim, rezultat zagađenja vode.

Fenomon strukturne memorije, omogućuje vodi da pamti sve što se oko nje dešava. Ona tako međusobno povezuje sve žive sisteme. I svako od nas je karika u beskonačnom lancu predaje informacija. Ali, osim toga, svak od nas je takođe i izvor informacija. Svako naše dejstvo: misli, emocije, reči koje izgovaramo, otcepljuju se od nas i voda ih pamti. Informaciono zagadjenje truje vodu i skuplja se u njenoj memoriji. Ako bi se taj proces produžio beskonačno, voda bi mogla da poludi.

Ali ona ima svojstvo da se čisti. To se dešava u fazama preobražaja, kada ona isparava, onda se kondenzuje i pojavljuje kao kiša. Ili zamrzava, a onda otapa. Odbacujući informaciono zagađenje, ona čuva baznu strukturu. Odnosno, program života.

Ajnštajn je jednom na primer, rekao: Ja bih želeo da znam njegove misli. Imam u vidu Boga. Sve ostalo su već detalji. Ja bih želeo da znam kako je on stvorio ovaj svet?

Sve počinje u vodi. U određenom smislu mi možemo reći da sve ima svoj pocetak u vodi, a takođe da se u vodi i završava. Svi narodi smatraju da, da bi čovek stao pred Boga, on mora biti čist. U svim konfesijama na svetu, voda se javlja kao neki posrednik, koji povezuje čoveka sa Tvorcem.

U Judeji se umivaju u mikvama. Kod muslimana je moguće moliti se tek posle umivanja. Ako pogledamo napise o pamćenju vode u Svetim spisima, onda je to pamćenje veoma često povezano sa idejom ocišćenja.

Najizražajnije je to, naravno, u priči o krštenju Izraelaca u reci Jordan, u vreme proroka Jovana. Jovana Preteče. Jovan je krstio krštenjem pokajanja. I način i simbol njihovog očišćenja, je bilo njihovo umivanje u reči.

A u hrišćanskoj crkvi postoji Tajna krštenja. Kao prvo, zašto Tajna, zašto se upotrebljava ta reč? To je povezano sa pojmom tajne. Zašto Tajna krštenja? Zato što je upravo do kraja skriveno od nas – šta se dešava sa čovekom u momentu krštenja. Poznato je da božanska energija, koju mi na crkvenom jeziku zovemo Blagodet, silazi na čoveka.

U istoriji čovečanstva je bilo mnogo ratova na religioznoj osnovi. Ali, u našem istraživanju, voda je reagovala na odredjene reči religioznog sadržaja, obrazujući prelepe kristale. To znači, da se koncepcija naše prirode, slaže sa svakom religijom. Doktor Emoto pretpostavlja da više teških prestupa dogadja u tim oblastima, gde ljudi cešće skrnoslove.

Hrišćanska molitva.
Budistička molitva.
Muslimanska molitva.
Budala.
Ja tebe ne podnosim.

Na laboratorijskim posudama su bili napisani hijeroglifi, koji su predstavljali neke reči i imena poznatih ljudi. Mnogobrojni su eksperimenti Emota Masara, s ciljem da nađe reči, koje najbolje i najjače čiste vodu, pokazali su da to nije jedna reč, već slaganje dve reči.

LJUBAV I ZAHVALNOST

Svet je stvorio Apsolut. Njegov začetak je proizveo sve postojeće i sve njegove materijalne pojave. U svakom od nas se nalazi čestica vode Praokeana. Svaka naša reč je kao kapljica vode, nosilac misli i izvor informacija. I za to smo dužni da platimo Apsolutu, LJUBAVLJU I ZAHVALNOŠĆU.

Facebook comments:

10 thoughts on “VELIKA TAJNA VODE”

  1. Ovo je prosto fantasticno tek sad vidim da nista ne znamo
    ***
    Samo znam da sam poceo da se zahvaljujem svakoj chashi vode koju popijem uz veliku ljubav i zahvalnost.

  2. Poceo sam da stvari gledam sasvim drugim ocima. Ako ja imam 100 kg, 80 kg moje mase je voda. Sta je ta voda bila, i gdje je bila, u kome je bila prije nego u meni. I gdje ce ici nakon moje smrti. Koliko su onda svi ljudi na planeti u stvari izmjesani, braca. Slazem se sa prethodnim komentarom. Najvrijednija i najmisterioznija stvar na Zemlji, koju uzimamo zdravo za gotovo, a kojoj, uz Boziju volju, dugujemo ovozemaljski zivot.

  3. Voda je osnov i izvor zivota. Ona ozivljava sve gde se nalazi. Planeta Zemlja je ziv organizam koji je iznjedrio sve na sebi i koji ce nekada da unisti one koji pretruju u njenom iscrpljivanju – a to smo mi sa nasom nakaradnom civilizacijom.

  4. Allahu ekber,Poslanik Muhamed s.a.v.s. je rekao da se voda smije piti samo desnom rukom i uz Bismilu (U ime Allaha),,dokaz za one koji razuma imaju.

  5. Svetski dan voda, 22. mart, često je jedini trenutak kada se velika većina ljudi seti dragocene tečnosti. Prosečna potrošnja vode po stanovniku u Srbiji oko 350 litara dnevno.

    Dva atoma vodonika i jedan atom kiseonika. Najbolja od svih stvari, kako je napisao grčki pesnik Pindar u Olimpijskim odama, daleko pre početka nove ere. Danas je voda, “bezbojno zlato”, postalo jedno od vodećih ekonomskih i bezbednosnih pitanja na planeti, strateško oružje. Kako i ne bi bila kad bez nje možemo da izdržimo najviše 10 dana.

    Ima je svuda oko nas, čini 70 odsto našeg tela, svako zna da bez nje nema života, najbolja je bez mirisa i ukusa, boja joj ne treba da bi izgledala lepša i na sreću, koju često ne umemo da cenimo, mi u Srbiji pripadamo onima na planeti koji je imaju dovoljno i za tuširanje, pranje, piće…

    Srbija je 47. od 180 država rangiranih po količini vodenih resursa. Mnogo ili malo, za zemlju ovolike veličine i populacije? Postaje li voda i kod nas veliki biznis, da li će voda iz flaša uskoro zameniti vodu iz slavina?

    TRI BOJE VODE

    Zelena voda – Naziv za vodu koju upiju biljke i tlo, a koja u obliku kiše stigne na našu planetu. Vraća se u atmosferu isparavanjem. Plava voda – U ciklus se vraća preko slatkih tokova, reka i potoka. Koristi se za piće, navodnjavanje, industriju pre nego što ispari ili ode u more. Siva voda – Zagađena voda, koja se, kao i “zelena”, direktno ne koristi.
    Dobra vest je da je raspoloživa količina podzemnih i površinskih voda u Srbiji dovoljna da podmiri proizvodnju hrane. Imamo protok od 16 milijardi tona domaćih voda, što je nešto više od 2.000 tona po stanovniku godišnje, dok je minimum održivog razvoja 3.000 tona. To nas svrstava u siromašnija područja Evrope.

    Prosečna potrošnja vode po stanovniku u Srbiji je oko 350 litara dnevno, nešto viša je u gradu – 400, a na selu iznosi 250 litara.

    Iako sa povremenim odstupanjima, kvalitet vode u Srbiji je zadovoljavajući. Stručnjaci iz Beogradskog vodovoda bi rekli – i više od toga, jer je ovo jedini vodovod u Srbiji koji ispunjava uslove Svetske zdravstvene organizacije da preko 95 posto ispitanih uzoraka zadovoljava i mikrobiološke i fizičko-hemijske kriterijume!

    Ali, nije sve baš blistavo. Ne tako davno objavljeni su izveštaji po kojima je situacija sa vodom najgora u srednjem Banatu, u Kikindi, Zrenjaninu, Novom Bečeju. Banat je i područje u kojem ima malo kvalitetnih izvorišta vode. A i oni nisu ravnomerno raspoređeni. Voda u seoskim vodovodima je lošija nego u gradskim, a kontrole su ređe.

    Često se čuju zamerke na kvalitet vode koja nam pristiže iz slavina, najčešće zbog mirisa i njene “težine”, ponekad zbog bele boje, koja nestaje za tridesetak sekundi.

    LIBIJA – NAFTA ILI VODA

    Nedavno okončani rat u Libiji mnogima je poslužio kao potvrda da je voda danas, možda i više nego nafta, strateški proizvod. Naime, Libija (kao i Egipat) leži na podzemnim vodama, a ova zemlja je izgradila i sistem vodovodnih cevi, zakopanih u pustinji, od 4.000 kilometara. Tako se vodom snabdevaju Tripoli, Bengazi i gradovi uz obalu.

    Zbog toga se sve više i pije voda iz plastičnih flaša. U Srbiji je registrovano preko 200 izvora voda od kojih većina može da se flašira, ali tek nešto više od desetak se i koristi u tu svrhu.

    Potrošnja flaširane vode u Srbiji ipak je i dalje dvostruko manja nego u razvijenim zemljama. Italijani popiju nešto manje od 200 litara ovakve vode godišnje, Nemci više od 150 litara, a u Srbiji je to oko 75 litara. Stručnjaci ističu da budućnost nije u flaširanoj vodi, već u održavanju vodenih resursa koji nam omogućavaju dobru i zdravu “česmovaču”.

    A da na svetskom nivou nešto nije u redu sa vodom, da li zato što je sve zagađenija ili zbog toga što je nje sve manje a nas sve više, postalo je jasno kada je Generalna skupština UN rezolucijom iz 1992. godine proglasila 22. mart za dan voda. Jer, da je sve kako treba, za tim ne bi bilo potrebe.

    Za pitku vodu alternative nema. Oskudica ove tečnosti pogađa svaki kontinent odnosno 40 odsto stanovništva planete. Do 2025. 1,8 milijardi ljudi živeće u regionima koji će patiti od ozbiljne nestašice vode, a dve trećine u područjima koja su “u nekim nevoljama” sa njom.

  6. Dokle će ljudi više pažnje pridavati “onome što je stvoreno” umesto “stvoritelju”?Naučnici se bave istraživanjima da bi nekim svojim podacima zbunili narod i odvojili ga od istine…Znamo da je voda neophodna za život.Nema potrebe izmišljati ili istraživati dalje,jer niko nije “izmislio” vodonik,ili kiseonik!To je sve Bog stvorio,a titule i zahvale su ljudi pokupili za sebe!Nisu naučnici niti hemičari izmislili “periodni sistem” i hemijske elemente,već su samo shvatili da su ti elementi oduvek postojali a da nije ni bilo potrebe da se zaluđuju sa time,jer se poreklo tih elemenata zna-potiču od “Stvoritelja”.Što se tiče “svete vode”,to je još jedna u nizu manipulacija sa neupućenim narodom.Tajna nije u molitvi već u SREBRU koji se polaže u sud sa vodom.Nije u pitanju ni molitva niti krst već samo metal od kojeg je izrađen taj krst…iste efekte bi postigla i srebrna kašika koja bi bila položena u sud sa vodom,zato se od davnina zna da je srebrni pribor za jelo najzdraviji!!!Nemojte nasedati na svakojake provokacije i “čuda” od strane sveštenika,jer nisu oni nikakvi “čudotvorci,već samo obični ….ne želim nikoga vređati pa ni njih…Njihova dela sama govore o tome ko su i šta rade,kako se ponašaju i šta zaslužuju…Ostavimo sveštenike sada….!Svaki srebrni elemenat,bilo kašika,viljuška ili mala kašičica,daće iste rezultate kao “sveštenički srebrni krst”.Ako ne verujete,zamolite sveštenika da uzme “drveni krst” ili od bilo kojeg drugom materijala,samo ne od srebra,pa neka peva i moli se 10 dana dok ne promukne ako hoće…neće dobiti isti efekat kao sa srebrom!!!

    1. ‘Ajde ne lupaj molim te. Kakav stvoritelj kakve trice?
      Problem religije i jeste u tome što je potrebno samo slepo verovati bez ikakvih dokaza za razliku od nauke.
      Uživaj u svojim iluzijama!

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

two × three =

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>