Rat i profit
Svetski troškovi za naoružanje porasli u 2007. za trideset odsto, na 1339 milijardi dolara. – SAD izdvojile bezmalo koliko i ostatak sveta
Namenski izdaci, time i profiti vodećih svetskih oružara, dostigli su novi rekord, izvestile su svetske agencije, pozivajući se na podatke Međunarodnog instituta za istraživanje mira (SIPRI) u Stokholmu. U godišnjem izveštaju ovog instituta istaknuto je da su troškovi naoružanja i održavanja oružanih sistema u 2007. porasli, na globalnom nivou, za trideset odsto. Iznosili su 1339 milijardi dolara. Izračunato je da bi namenski izdaci sveta ove godine trebalo da premaše magičnu granicu od jednog i po biliona dolara.
Kada je bivši ruski predsednik Vladimir Putin u februaru 2008. oštro kritikovao Zapad – zbog podsticanja najbezobzirnije trke u naoružanju, u istoriji čovečanstva – suočio se sa još oštrijim reakcijama zapadnih političara i analitičara. Putinov istup, tri nedelje uoči primopredaje dužnosti novoizabranom nasledniku Dmitriju Medvedevu, okarakterisan je kao pokušaj odlazećeg prvog čoveka Ruske Federacije da opravda podršku koju je sam davao ruskim oružarima. Ukazano je na pasaže iz Putinovog govora u kojima je najavljeno da će Rusija u sledećih nekoliko godina unaprediti svoje odbrambene sisteme: „Ko to viče, uhvatite lopova”, zabeležio je komentator konzervativnog nemačkog dnevnika „Frankfurter algemajne”.
U međuvremenu, statistike nepristrasnog stokholmskog SIPRI ukazale su na balans i debalans u nivou naoružavanja Rusije i Zapada: „Sjedinjene Američke Države troše na naoružanje bezmalo koliko i ostatak sveta”, istaknuto je u godišnjem izveštaju. Udeo SAD u ukupnoj sumi namenskih izdataka od 1339 milijardi dolara iznosio je 45 odsto, odnosno 547 milijardi dolara. Sa druge strane, saveznici SAD, od Velike Britanije preko Francuske, Japana do Nemačke, svaki pojedinačno, dali su prošle godine više novca za naoružanje nego Rusija.
Suma od procenjene 35,4 milijarde dolara, koje Rusija, prema statistici, daje za naoružanje, bezmalo je upola manja od one koju izdvaja Velika Britanija, a nadmašuje za desetak odsto odgovarajuće troškove jedne, ipak, vojno zanemarljive sile, poput Italije.
Da li je izveštajem deklarisani debalans u naoružanju Istoka i Zapada veštački izopačen – agresivniji vojnopolitički stručnjaci Zapada tvrde da ruski podaci o naoružanju ne odgovaraju činjenicama, već su proizvod takozvanih propagandnih radionica Moskve – ili je o nečemu drugom reč?
Težeći poslovičnoj neutralnosti, direktor stokholmskog instituta Džil Bejts je relativisao značaj direktnog poređenja, istakavši postojeće razlike u ceni sirovina i radne snage, sa ove i sa one strane strateško političke granice. Ipak, Bejts nije propustio priliku da ukaže na nastojanja lobija oružara da, iz godine u godinu, dižu promet smrtonosnim artiklima. U svojoj kritici nije ostao sam. U sedištu Socijalističke internacionale u Londonu, primera radi, kritički je ukazano da vlade zemalja koje važe za glavne proizvođače oružja u profitu oružara vide i efikasno sredstvo za obezbeđivanje standarda – sigurnosni ventil, takoreći, koji se aktivira kada se pojavi bojazan pred ozbiljnijom recesijom.
U zaključnom poglavlju izveštaja, najzad, ukazano je da su koreni rasta izdataka za naoružanje „u tesnoj vezi sa postojećim, opravdanim strahom od terorizma”. Kritičari, međutim, dodaju da je u izveštaju propuštena prilika da se pomene i konstantno održavanje ratova „niskog intenziteta” širom sveta i svesno podsticanje „komšijske netrpeljivosti” širom Afrike, Azije i Južne Amerike. Šta zapad time dobija, dokumentovano je na primeru Nemačke.
Prema zvaničnim podacima koji, po logici predmeta, nisu uveličani, njena namenska industrija izbila je kao svetski izvoznik oružanih sistema na treće mesto u svetu. Nemačka je, zvanično, navela da je u prošloj godini uvećala izvoz oružanih sistema za dvadesetak odsto, sa 6,2 na 7,7 milijardi evra.
Izvoznom uspehu doprinele su porudžbine, između ostalog, više od 200 tenkova tipa „leopard I” i „leopard II”, 99 oklopnih transportera tipa M 113, nebrojene baterije merzera i haubica, rakete tipa „zemlja-vazduh”, jedna podmornica klase 209 i nekoliko vagona ručnog naoružanja. Nadležni oružari lapidarno su naveli da oružje nije poslato na adresu neke od četrnaest država, koje, zvanično, ratuju…
Miloš Kazimirović
Komentari