Zbog čega se više isplati ulagati u investicione i dobrovoljne penzijske fondove nego štedeti u banci?
Dva investiciona fonda, Delta investment i Fima proaktiv, kao i pet dobrovoljnih penzijskih fondova, mogu da budu veoma zadovoljni početkom rada na srpskom tržištu. Ali, razloga za zadovoljstvo imaju i građani koji su se odlučili da svoja sredstva ulože u kupovinu investicionih jedinica ovih fondova, jer su zaradili znatno više nego da su odlučili da svoj novac ulože u banku i oroče ga. Investitori koji su poverenje ukazali Delta investment fondu za šest meseci su na svakih 1.000 uloženih dinara zaradili 346,80 dinara. Kamatu od 35 odsto na šest meseci ne mogu da dobiju ni u jednoj banci, objašnjava Radmila Bajević, direktor Delta investmenta. Prinos ulagača u Fima proaktiv je nešto manji, ali ovaj fond je startovao tek u maju ove godine, dakle u trenutku kada je zabeležen pad vrednosti akcija na Beogradskoj berzi. Ali, i oni su na 1.000 dinara zaradili 64,25 dinara, ili šest odsto, što je takođe više od kamate koju poslovne banke daju na oročenu štednju.
Referentna kamatna stopa ostaje 9,5 odsto
Beograd – Monetarni odbor Narodne banke Srbije odlučio je juče da referentna kamatna stopa ostane 9,5 odsto. NBS je u septembru prošle godine počela da koristi referentnu kamatnu stopu kao najvažniji instrument monetarnog regulisanja i postizanja planirane bazne inflacije i tada je ona iznosila 18 odsto. Referentna kamatna stopa nije menjana ni na prethodnoj sednici Monetarnog odbora, krajem jula, a naredna sednica bi trebalo da se održi 28. avgusta. Beta
I mada ekonomisti podsećaju da leto nije pravi period za merenje investicionih očekivanja, jer je to period zatišja, odnosno pada vrednosti akcija, to ipak nije izazvalo drastičnije oscilacije vrednosti investicionih jedinica. To se naročito vidi na primeru Delta investmenta koji je trećinu sredstava uložio u državne obveznice, pa su oscilacije koje bi se mogle očekivati na osnovu pada indeksa Beogradske berze izbegnute. Da ulagači imaju poverenja u odluke portfolio menadžera pokazuje i podatak, na koji ukazuje direktorka Delta investmenta, da je samo jedan odsto od oko 2.000 klijenata povuklo svoja sredstva iz fonda.
Efekti na duži rok
- Oni koji ulažu u akcije, bilo da to čine direktno na Berzi ili preko investicionih ili dobrovoljnih penzijskih fondova, treba da budu spremni na oscilacije vrednosti. Nema nijedne berze u svetu gde akcije beleže samo rast vrednosti. Kada je reč o ulaganju u kupovinu investicionih jedinica u bilo kojem od fondova ulagači bi trebalo da znaju da na dobit mogu da računaju tek na duži rok – kaže Gordana Dostanić, direktor Beogradske berze, uz napomenu da i pored pada svih indeksa tokom leta zarada na akcijama
Stručnjaci su jedinstveni u oceni da će do kraja godine indeksi Beogradske berze sigurno rasti, posebno u poslednjem kvartalu, što bi prinos na uložena sredstva u kupovinu investicionih jedinaca trebalo da uvećava. Koliko, to u ovom trenutku nije moguće pouzdano reći, ali činjenica je da se na tržištu pojavio i treći investicioni fond, Rajfajzen investment. To što je u najavi osnivanje novih govori u prilog tome da se očekuje da će tržište kapitala dalje jačati.
- Nama je potreban novi tržišni materijal da bi fondovi imali čime da trguju i da bismo još više privukli strane fondove da dođu na naše tržište. U kojem će pravcu ići taj proces u velikoj meri zavisi od odluke države da na berzu izađe sa 10 do 15 odsto akcija velikih javnih preduzeća, tvrdi Gordana Dostanić, direktor Beogradske berze, uz opasku da ne bi bilo dobro da prikupljena domaća sredstva investiramo u razvoj drugih privreda, a ne naše.
Koliko je njena primedba na mestu govori i podatak da je Delta investment počeo da ulaže u akcije na Zagrebačkoj berzi, na kojoj prema rečima Radmile Bajević „ima mnogo kvalitetnijih hartija od vrednosti nego kod nas“ . Naravno, obaveza portfolio menadžera fondova je da maksimalno oplode prikupljeni kapital, pa odluku o ulaganju u kvalitetne hartije od vrednosti kojima se trguje na inostranom tržištu kapitala treba shvatiti kao šansu da se dobro zaradi. Za državu i srpsku privredu je, međutim, mnogo bolje da prikupljena sredstva ostanu u zemlji. Stoga bi finansijskom tržištu Srbije, osim obveznica stare devizne štednje, dobrodošla i neka korporativna obveznica ili obveznica neke od lokalnih samouprava. Najava novih kandidata za ulazak na Listing A Beogradske berze ohrabruje, konkurencija koja se stvara na tržištu kapitala takođe, kao i činjenica da je sve više građana koji su spremni da ulažu, odnosno štede, umesto da troše višak novca. Ostaje samo da država učini ono što se od nje očekuje, ne oklevajući previše, i time snažno podstakne razvoj finansijskog tržišta. Tanja Stanković
Komentari