Znate li šta je izraz Torino skala? Niste čuli? To je verovatnoća sudara Zemlje sa drugim nebeskim telima (komete, asteroidi, planetoidi, crne rupe itd.) izražena brojevima na skali od 1 do 10. Nula kaže da opasnosti nema i da možemo mirno da spavamo, kao i podeljci 1, 2 i 3. Ali, već na tački 4, verovatnoća sudara naše planete sa nekim nebeskim telom prelazi 1 odsto i možemo polako početi da se brinemo. Podeljci od 5 do 7 uvećavaju našu brigu do nesanice, a kod oznake 8 možemo tražiti najbližu Nojevu barku i pokušati na vreme da rezervišemo mesto za beg. Sudar je neizbežan, isto nam kaže i deveta pozicija na skali, dok broj 10 ima samo jedan komentar – sudnji dan počinje, bez diskusije, nema spasa nikome!
Godine 2004. na našem nebu se pojavio asteroid Apofis i odmah je, ne časeći ni časa, zauzeo mesto broj 4 na Torinskoj skali. Njegovo pozicioniranje katastrofičnog predznaka je bilo sasvim dovoljno da alarmira sve naučnike, jer gabaritno nebesko telo putuje ka našoj majčici Zemlji sa ne baš prijateljskim namerama.
Ovog „nezvanog gosta“ možete, ako ste dokoni, pratiti na kućnom računaru i simulirati putanju asteroida. Sve nužne podatke možete skinuti sa Interneta, čak i elemente njegovog izgleda, iako još nije viđen, ni snimljen drugačije, nego kao pokretna tačkica na nebu. No, Apofis je „ozbiljan momak“. To je gromada ugljenika i leda promera 300 m i težine 27 miliona tona koja će, 13. aprila 2029. godine, prozujati između Zemlje i Meseca, tik iznad naših glava, na visini od 40000 km, brzinom od 30000 km na čas. U tom trenutku neće vam biti potreban ni računar (verovatno kvantni), ni neki elektronski durbin da ga dobro zagledate – Apofis će biti vidljiv golim okom, iz svih tačaka Evrope, Afrike i Azije.
Problem sa ovim letećim skladištem leda je njegov položaj na Torinskoj skali – „čvrsta“ sedmica, što znači verovatnoću sudara od 30 procenata, do sada nezabeležena. Neki pominju, za sada neizvodljivu mogućnost, usmeravanja asteroida ka jonosferi, njegovo termičko bombardovanje u etapama, što kao posledicu ima izlivanje 27 miliona tona vode na površinu naše Zemlje, uglavnom u pustinjske oblasti. Tolika količina vode bi vremenom od Sahare napravila Vojvodinu. Ipak, to nije sve, jer se ova gromada vraća za 7 godina, 2036. godine i tada, na ekranu skale, koja nosi naziv po poznatom italijanskom gradu automobila, sija osmica, sa mogućnošću devetke ili desetke; drugim rečima, apokalipsa je potpuno moguća, Apofis može da udari u kosmičku lepoticu Zemlju, da svi ljudi prođu kao dinosaurusi pre 65 miliona godina… I, naučnici su počeli da smišljaju kako da ga skrenu sa putanje.
KAKO SPREČITI SUDNJI DAN
Najprecizniji proračuni kažu da bi Apofisova putanja 2029. trebalo da bude tačno iznad Senegala, Kariba, Paname, Kamčatke, Sibira i severno od Kaspijskog mora. Tek kada tu projezdi, znaće se hoće li se, zbog Zemljine gravitacije, promeniti putanja ledene gromade. Od toga će, posledično, zavisiti i njegova povratna putanja sedam godina kasnije, kao i to da li će se tada zabiti u Zemlju snagom od 100 hiljada hirošimskih bombi! Potencijalna mesta udara su Venecuela, Meksiko, Kalifornija i Kamčatka. Da je Apofis izuzetno dosadan i opasan asteroid govori i to da će se, ako ne razori zemlju 2029. ili 2036. vratiti 2068, što nosi takođe izuzetno visok rizik od sudara. Sa ovim nezvanim kosmičkim gostom Zemljani se moraju obračunati što pre.
Direktor Ruske savezne svemirske agancije, Anatolij Perminov, prvi je pozvao američku i evropsku agenciju da se uključe u ruski projekat spasavanja sveta. Tolja kaže: “Treba da izdvojimo nekoliko stotina miliona dolara kako bismo napravili sistem koji će nam omogućiti da sigurno sprečimo sudar sa letećom santom leda i ugljenika“. Amerikanci, sa druge strane, ozbiljno razmišljaju da na ovu gromadu do 2029. pošalju letelicu sa ljudskom posadom, kako bi ga na tenane dobro proučili. U obzir dolaze i metode instaliranja ogledala, njegovo bojenje termofilnim bojama – poznatim „trikovima“ koji odbijaju ili privlače toplotu – s tim je u vezi i smanjivanje mase asteroida (pokušaj otapanja par miliona tona leda), što bi sigurno uticalo na promenu njegove putanje prema Zemlji i odlaskom u neku svemirsku nedođiju, daleko od nas.
DON KIHOT I SANČO PANSA
Naučnici širom sveta već uveliko iznose predloge kako da se asteroid skrene sa putanje ne bi li se mogućnost bliskog susreta svela na minimum. Istraživač Met Grendž, sa Kraljevskog koledža u Londonu, izračunao je da bi bilo dovoljno poslati mašinu veličine i snage automobila marke yugo da asteroid – gromadu, impulsnim paljenjem klipa cilindra, pouzdano skrene sa staze za samo 75 dana. Ruska svemirska agencija predložila je da se ka letećoj santi leda pošalje letelica koja će se u nju „zakucati“ i tako je skrenuti sa puta. To se uklapa u sedmogodišnji plan Evropske svemirske agencije Don Kihot po kojem bi se ka Apofisu poslale dve letelice: jedna da orbitrira oko njega i dobro ga prouči (Sančo Pansa) i druga (Idalgo) da tresne u led svom snagom, ne bi li ga skrenula sa putanje.
Drugi scenariji predlažu spuštanje letelice sa raketnim pogonom na asteroid koja bi se čvrsto priljubila uz njegovu površinu i zatim ga snažnim motorima skrenula na željenu putanju, daleko od očiju Zemljana. Među predlozima figurira i onaj da se asteroid raznese nuklearnom eksplozijom (ako mislite da takvi „dubokoumni“ predlozi dolaze iz SAD, pogodili ste), ali je problem što niko ne može da predvidi na koliko (i kolike) bi se komade raspala gromada i gde bi oni okončali svoj pad (verovatno bi neki doleteo i do Zemlje). U svakom slučaju, ima dosta vremena da se problem Apofisa ( i mogućeg smaka sveta) reši na zadovoljavajući način.
Piše Miodrag MilanovićPiše Miodrag Milanović
Komentari