Remonetizacija je počela, opada poverenje u papirne valute. – Prvi put tražnja investitora premašuje tražnju industrije nakita. – Cena zlata: 2.300 dolara do 2012. godine, očekuje se ubrzanje uzlaznog trenda. – Nema zlatnog mehura na vidiku.
Zlato je najbolja klasa sredstava u proteklih deset godina koja na održivoj bazi zadržava vrednost i u inflatornim i u deflatornim okolnostima. Od 2001. godine njegova cena je porasla gotovo petostruko – posmatrano u evrima, ona je rasla za oko 13,5 odsto godišnje. Međutim, rast cene još se ne posmatra kao održiv. To što su narodne banke Indije, Saudijske Arabije i Kine kupovale zlato prvi put u 20 godina centralne banke bile su neto kupci.
Kako se poverenje u papirne valute stalno smanjuje, ponovo se manifestuje stabilna vrednost zlata, kao što je dokazano vekovima kroz istoriju. Najbolji dokaz da je sadašnji nivo cena sve samo ne zlatni mehur jeste poređenje javnog duga i zaliha zlata. Ako bi trebalo pokriti zlatom 10 odsto javnog duga SAD, cena zlata bi morala da se popne na 4.500 dolara. Na srednji rok, stručnjaci trenutno prognoziraju cenu zlata od oko 2.300 dolara, a na jednogodišnjem nivou projektuju cenu od 1.600 dolara po unci.
Tražnja investitora za zlatom nastavlja svoj trend rasta. U 2009. godini je porasla na 1.270 tona.
Očekuje se da na zlato postepeno otpada sve veći deo alokacije sredstava. I najvećim hedž fondovima je zlato sve primamljivije. Često se kaže da je zlato omiljena investicija za one koji proriču propast, pesimiste i raspirivače straha koji računaju na kolaps finansijskog sistema. Često se previđa činjenica da je zlato odlično osiguranje portfolija sa istorijom koja seže hiljadama godina unazad. Takođe, ljudi ne zaboravljaju da posedovanje zlata ne zavisi ni od kakvih obećanja koja daju države, institucije ili pojedinci.
Zlato je uvek bilo indikator stabilnosti finansijskih sistema, monetarnih sistema i inflacije. Mada je trenutno evrozona u centru pažnje, turbulencija u toj zoni ne bi trebalo da odvrati pažnju od mnogo većih problema SAD i Velike Britanije. Zlato je odličan reper za kvalitet papirnog novca. Ono nije izloženo nikakvim rizicima likvidnosti i prihvata se i njime se trguje širom sveta 24 sata dnevno. Takođe, zlato ne nosi ni kreditni rizik pošto nikada neće izgubiti svu svoju vrednost.
Dugoročno gledano, praktično sve papirne valute očigledno gube vrednost prema zlatu. U 2010. godini cena zlata se odvojila od kretanja dolara. Nedavni trendovi pokazuju da jači dolar ne mora da dovodi do povoljnije cene zlata. Zlato je zadržalo uvećan nivo cene uprkos skoku dolara i dostiglo novi istorijski maksimum. To je vredno pažnje s obzirom na njegov slab sezonski karakter, a moglo bi i da bude argument u prilog nove faze na hosističkom tržištu. Hosistička tržišta zlata karakterišu dve izuzetno snažne ljudske emocije: strah i pohlepa. Kombinacija ova dva faktora lako može da prouzrokuje da se zlato kreće paraboličnom linijom u poslednjoj fazi trenda. Kao rezultat toga, očekuje se da zlato dostigne dugoročnu ciljnu cenu od 2.300 dolara na kraju ciklusa.
Mnogim igračima na tržištu je teško da razlikuju hosističko tržište i mehur. Kao što pokazuje niz istorijskih primera, sada svakako nije u pitanju zlatni mehur. Vrednost zaliha zlata SAD trenutno iznosi oko 1,85 odsto BDP-a u SAD. U 1940. godini ta vrednost je bila iznad 20 odsto, a 1980. godine blizu sedam odsto.
Poređenje zlata sa istorijskom novčanom masom takođe sugeriše da je sadašnji nivo cene privlačan. Ako bi trebalo da se usko definisana novčana
masa (M1) pokrije zlatom 45 odsto – slično situaciji iz 1980. godine – cena zlata bi morala da poraste na oko 10.000 dolara. Da bi se pokrila šire definisana novčana masa (M2), cena zlata bi čak morala da se popne na 30.000 dolara.
Profil oportunitetnog rizika za investicije u zlato i dalje je odličan. Na osnovu fundamentalne tehničke pretpostavke da „otpornost daje podršku”, izgleda da prag od 1.000 dolara pruža čvrstu podršku. Analitičari ne veruju da će cena zlata pasti ispod ovog nivoa u godini pred nama.
autor je analitičar Erste Grupe
Ronald Steferle
Vladimir Dž , 24/06/2010, 22:52
Вредност залиха злата САД тренутно износи око 1,85 одсто БДП-а у САД. – Ako kako mi da znamo to kada Federelane Rezerve nikad nisu pregledane. To jest zadnji Audit je bio početkom 50ih. Stvarno ne znam razlog zašto Politika prenosi stanovište nekih bankara, kada su sve banke i njihovi gospodari saučesnici u prevari potiskivanje cene zlata već decenijama. Ne znam šta znači njihovo mišljenje sem možda dezavuisanje ljudi u pogrešnom pravcu. Da je tako, oni bi odavno preporučavali zlato. Oni su jedni od saučesnika stvaranja “vrednosnih papira“ koji navodno zamenjuju zlato na Njuroškoj Comex i Londonskoj Berzi Zlata. A svi već znaju da stvarnog zlata ima svega 1% u odnosu na papir koji bankari vrte tamo. Ko čita nezavisne medije zna za slučaj Andrew Maguire, bivšeg mešetara Goldman Sachs u Londonu u tržnici plemenitih metala koji je detaljno izvestio svet kako J P Morgan i ostali nameštaju cene metala. Dan kasnije bio je pokušaj atentata, a njegovog atentatora je policija pustila.
Vladan , 25/06/2010, 02:28
Bravo za gospodina Ronalda Steferlea! Još od vremena Oskarovog udžbenika MEĐUNARODNE FINANSIJE (a ništa ne zaostaje ni udžbenik dr Jovanović-Gavrilovića!) nisam pročitao ovako dobru monetarno-ekonomsku analizu zlata! Trebalo bi da svaki bankar ovo zna. Shodno tome i guverner u ostavci. Pitanje: Kada ćemo javno čuti odogovor na pitanje KOLIKO ZLATNIH REZERVI IMA NA RASPOLAGANJU SRBIJA (Pošto prethodno utvrdimo šta je to Srbija, sa Kosovom ili bez, Sa Vojvodinom ili bez – čime zaista raspolaže Srbija? Mahanje nekakvim fiktivnim „deviznim rezervama“ koje de facto nisu sve naše,ne daje kredibilitet našoj ekonomiji. Guverner bi imao mnogo više autoriteta u narodu kada bi rekao: „Iza svakog mog poteza stoji npr. 500 tona zlata!“, nego kada kaže „Znate jutros sam prodao 30 miliona evra“. To je kao da je rekao: „Jutros sam sprečio Srbiju da izgradi 30 fabrika od po milion evra“ Kreatori ekonomske politike neka ozbiljno razmisle o ovome.
Dimitrije , 25/06/2010, 08:57
Kod nas se ne trguje zlatom tako da za nas prica o zlatu i nije previse interesantna. Za nas nije ali za svet jeste. Ako se na zlato gleda kao na kratkorocnu investiciju, tj. na pokusaj da se zastiti imovina, onda je zlato svakako dobar izbor. Gledano na dugi rok zlato je pogresna prica jer se zlato vise nikada nece vratiti na stare pozicije, tj. nece postati sredstvo placanja niti ce buduci novac imati zlatnu podlogu. Tu pricu o zlatu forsiraju one zemlje koje su na vreme nagomilale velike zlatne rezerve i time pripremile teren za „duvanje jos jednog balona“. Finansijski krah koji nam je svakoga dana sve vise priblizava, bice takvog inteziteta da postoje ozbiljne indicije da ce svet u jednom periodu prakticno ostati bez ijedne svetske valute kao sredstva razmene. Taj period (kad god da se on desi) bice kritican jer ce se uspostaviti vakum u sveteskoj trgovini, a onda ce doci neke buduce valute koje ce imati neku drugu podlogu (energetsku, tehnolosku, sirovinsku, prizvodnju hrane itd)
wood , 25/06/2010, 11:05
e moj Dimitrije, baš na dugi rok se isplati kupovati zlato – pogledaj samo grafove porasta cena za zadnjih 10 godina na I Srbi mogu bez problema kupovati zlato npr. od slovenskih firmi specializovanih za trgovanje sa zlatom ali moraju biti oprezni, da kupuju samo poluge sa „good delivery“ certifikatom. Još bolja i dugoročnija investicija od zlata je srebro (npr. samo za 2 godine 100% zarada !) Što se tiče podloge za neke nove valute u svetu, tu se ljudi pitaju i traže sve moguče kombinacije več 6.000 godina ali na kraju uvek ostaje samo zlato….ljudi se teško dogovore i za puno jednostavnije probleme a kamoli da če se složiti koja vrsta podloge i kako je računati na bazi energije, hrane, sirovina itd…
Dimitrije , 25/06/2010, 12:28
E moj wood, donositi poslovne odluke na osnovu grafova je recept za samubistvo. Zlato ima svoju upotrebnu vrednost i buduca vrednost zlata ce iskljucivo biti formirana u odnosu na tu svoju upotrebnu vrednost (kao i svaka druga roba). Kao sto rekoh, cena zlata ce biti naduvana, mozda dodje cak i na 5000 dolara po unci, ali zlato vise nikad nece biti sredstvo placanja. Ako zlato poredimo sa papirnim novcem onda je svakako bolje imati zlato, ali poenta mog posta nije u tome. Ja govorim o novcu, o novcanoj podlozi buducnosti, donekle o onome sto je Kejnz predlagao tridesetih godina proslog veka (nemam dovoljno prostora da to objasnim), a ne o “pump and dump” igrarijama. U tim igrarijama su cak i holandski tulipani imali astronomsku vrednost. :) Ko voli da se igra sa berzom i da spekulativno “jase” na talasima – to moze, ali to nije tema moga komentara.
Komentari