Kockičicin iBlob

Odbacivanje Bušovog predloga uzdrmalo američku berzu

Indeksi na njujorškoj berzi sinoć su zabeležili dramatičan pad, pošto Predstavnički dom američkog Kongresa nije usvojio kontroverzni plan administracije predsednika Džordža Buša. Vodeći indeks Dau Džons Industrial (DDIA) izgubio je rekordnih sedam odsto vrednosti, odnosno 778 poena i pao na 10.365 poena, preneo je Glas Amerike.

Time je nadmašen pad od 685 bodova zabeležen prvog dana trgovanja posle terorističkih napada na SAD 11. septembra 2001. godine.

Indeks Standard end Purs 500 izgubio je 106 poena, ili 8,7 odsto, i spustio se na 1.107 poena, dok je tehnološki indeks NASDAQ izgubio više od devet odsto vrednosti, ili 200 poena, i završio dan na 1.984 poena.

Indeksi na evropskim berzama pali su na najnižu vrednost u protekle tri godine. Londonski indeks Fajnenšel Tajmsa (FTSE 100) izgubio je 5,3 odsto, pariski CAC-40 takođe preko pet odsto, a frankfurtski DAX 4,2 odsto. Azijske berze takođe su završile dan u minusu – tokijski Nikkei izgubio je preko jedan odsto, a hongkonški Hang Seng preko četiri odsto. Cena zlata porasla je za 30 dolara – na 908,75 dolara za uncu, ali je cena sirove nafte pala za 10,63 dolara na 96,26 dolara za barel. Dolar je oslabio u odnosu na jen, ali je ojačao u odnosu na evro.

Dragan/Svedska | Ponedeljak, 29 Septembar 2008. 22:30h

Tekući globalni finansijski poredak, naime, već decenijama je životno oslonjen na potrošačke apetite američke nacije: Jenki kod ostatka sveta godišnje naručuju robe i usluga u vrednosti oko 9.500 milijardi dolara, prenosi agencija „Blumberg”. Bilo kakva osetna promena kupovnog raspoloženja američkih potrošača direktno utiče na ritam privrede svih stranih snabdevača tog tržišta. Privrede širom sveta decenijama su računale na negovano nezajažljivi potrošački apetit Amerikanaca. Svet je neobjašnjivo, čini se danas, prelazio preko činjenice da je ukupan spoljni dug SAD u međuvremenu narastao na fantastičnih 59,1 hiljada milijardi američkih dolara, koliko je iznosio krajem decembra prošle godine!

Današnje zasedanje Predstavničkog doma bilo je burno i povremeno vrlo emotivno. U dušama kongresmena ukrštale su se, trenutno teško pomirljive, dugo usavršavane sistemske vodilje slobodnog tržišta, pojedinačnih izbornih interesa i potrebe da se izađe iz vanrednog loma. Većina ih je, danas, rekla „ne” – planu za ostvarenje treće pomenute kategorije, iako su upozoreni da neprihvatanje može zemlju da uvede u „dramu nesagledivih razmera”.

Oponenti programu su se pozivali na citate iz romana „Braće Karamazovi” Fjodora Dostojevskog i na drame britanskih kraljeva. Dvojica republikanaca su planu zamerili da podseća na „socijalizam” i tražili da se ubedljivije razlikuje od principa „boljševičke revolucije”.

Čule su se i druge primedbe. Među njima – „počinjen je finansijski zločin, a sada se od nas traži da nadoknadimo štetu koja je njime načinjena”. Republikanac Pol Rajan je, čini se, bio najneposredniji: „I mi svi brinemo da ne izgubimo posao, pa većina od nas želi da predlog bude usvojen, ali ne našim glasovima.” Hoće reći – podrška projektu smanjuje izborne izglede.

Nezavisno od tih neugodnih poređenja i nagoveštaja, uoči današnjeg zasedanja kongresmena, a naročito posle njega, Volstrit je zapao u paniku.

Nije izvesno, u ovim trenucima, šta sledi. Džordž Buš je izjavio da je „razočaran” ishodom glasanja, s njim saglasni kongresmeni najavljuju novu sednicu, za kojom treba da usledi izjašnjavanje u Senatu, gde su, procenjuje se, bolji izgledi za većinsku podršku…

Novoj drami prethodilo je maratonsko usaglašavanje lidera. U prvom satu današnjeg dana, pobedonosno su objavili da su se sporazumeli da sa 700 milijardi budžetskih dolara pokušaju da nađu postepeni izlaz iz finansijskog loma, nastalog olakim davanjem kredita koji su izazvali nezapamćenu krizu na pijacama nekretnina, hipoteka i doveli do slomova i hitnih prodaja niza finansijskih giganata.

Ovo je bolan potez, neprikladan principu slobode tržišta, ali neophodan da bi se izbeglo širenje krize, poručili su vođi parlamentaraca dveju glavnih partija, kada su se najzad usaglasili da podrže predlog Bele kuće, unevši u njega i više važnih promena. Dopune su date, utisak je, da bi se uznemirenom građanstvu, koje je u anketama izrazilo poprilično nepoverenje prema ovoj intervenciji, ubrizgala doza ospokojavanja u vidu garancija i nada poreskim obveznicima da će se o njihovim interesima voditi računa „što je više mogućno”. Da se, na primer, spreči ili bar uspori proces gubljenja kuća nelikvidnih građana.

„Završeno je razdoblje zlatnih padobrana (astronomskih otpremnina) kojima se s visina spasavaju veliki biznismeni Volstrita, neće više američki poreznici izbavljati bezobzirni Volstrit i to je novost u predlogu zakona”, poručila je predsedavajuća Predstavničkim domom, demokrata Nensi Pelosi.

Mehanizam projektovanog, a i dalje neusvojenog spasavanja Volstrita, zasniva se na izrazito povećanoj ulozi države, od koje se očekuje da odsad, pa bar do kraja sledeće godine, radi suprotno od onog što je činila inače, a naročito u poslednjih osam godina. Da pojača svoje regulisanje tržišta, koje je donedavno „prekomerno” prepuštala samoregulisanju.

U tom preokretu glavnu ulogu, gotovo „imperatorsku”, imao bi ministar finansija Henri Polson sa ekipom kojoj bi se pridodala znatna pojačanja. Namenjena su mu široka ovlašćenja da odluči kako će raspodeliti pomenutih 700 milijardi, kojim posrnulim firmama će otkupljivati akcije i druge hartije od vrednosti, i po kojoj ceni. Poželjno je, dodaje se, da ih dobavlja po što nižoj, a prodaje, po konsolidaciji, po što višoj ceni iz koje bi se ovajdili i deoničari i poreski obveznici i država.

Šta je realna cena utvrđivaće se dugim procesom vaganja ponude i tražnje, dobrim delom zasnovanih na stepenu poverenja prema državnoj intervenciji. Svako njegovo eventualno, docnije ispostavljeno, potcenjivanje ili precenjivanje svaliće se na nečiju grbaču. Prva kategorizacija potrajala bi nedeljama, smatra se.

Prvobitni Bušov plan parlamentarci su dopunili predlogom za ograničavanje Polsonove moći, osnivanje nadzornog odbora (u kome će biti i guverner Centralne banke, sada Ben Bernanki) koji će podnositi izveštaj Kongresu (parlamentu), uz postavljanje specijalnog generalnog inspektora. Ujedno, sredstva se ne bi dala odjednom, već u tri faze: u prvoj bi Polsonu na raspolaganju bilo 250 milijardi, još 100 bi došlo posle odobrenja šefa Bele kuće, a preostalih 350 kad ih naknadno odobre zakonodavci.

Donošenje vanrednih mera još delikatnijim čini izborna sezona. Ovaj tip krize, procenjuje se, više ide u prilog Obami, za razliku krize oko Gruzije gde je poene ubrao Mekejn.

Usaglašavanje kongresnih lidera je, prenosi „Vašington post”, bilo toliko naporno da je Polson u jednom trenutku delovao klonulo, dok su mu se oči punile suzama. Stanje je protumačio kao „veliki umor”, a hroničari slute da će mu suze registrovati bar još jednom – ako uspe, ili ako propadne (kao danas u Predstavničkom domu) projekat za čijim je kormilom.

Momčilo Pantelić